KO O CEMU JA O BITKOINIMA! I TOME DA SE VIRTUALNI I REALNI SVET STAPAJU U JEDAN! CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCIJA DONOSI SA SOBOM I CETRVTU  EKONOMSKU REVOLUCIJU! PA NEK NAM JE SA SRECOM!
Znate nacine placanja, pa ipak da se podsetimo.Zamena robe za robu — sistem "trampe", zatim pojava kovanog novca i plemenitih metala, koju je zamenio princip papirnog novca u razmeni i na kraju pojava elektronskog i digitalnog novca.Pre deset godina tiho smo ušli u novu eru novca — pojavom kriptovalute bitkoin došla je nova vrednost na tržište.U poslednjih desetak godina, sa razvojem tehnologija, tiho je došla nova ekonomska revolucija u vidu kriptovaluta. „Blokčejn“ zvuči rogobatno, ništa manje nije komplikovano ni objasniti taj termin — u prevodu znači lanac blokova, dok u praksi predstavlja digitalni finansijski dnevnik.
- Sve što se radilo i ranije, ’blokčejn‘ isto radi, samo način na koji to ’blokčejn‘ radi je zapravo ono što je bitno. Kod ’blokčejna‘ nije moguće da se informacije izbrišu ni promene, i to iz razloga što bi moralo da se napadne desetine hiljade različitih mesta odjednom da biste mogli to da uradite .
Praktičan primer prednosti korišćenja kriptovaluta može se videti kroz doznake koje, na primer, u Srbiji iznose tri milijarde dolara godišnje i rame uz rame su sa direktnim stranim investicijama. Mnogi posrednici u transakcijama zarađuju značajne sume, uzimajući svoj procenat, a kada bi se transferi obavljali preko kriptovaluta, ne bi bilo nikakvog umanjenja inicijalne sume.
Ova tehnologija je toliko fascinantna da omogućava po prvi put u istoriji čovečanstva da rešimo neke probleme koje tradicionalni novac ima. Jedna od prednosti je prenos vrednosti izvan državnih granica .
Do pre tri godine čitavo tržište kriptovaluta vredelo je desetak milijardi dolara, dok danas njegova vrednost prelazi 250 milijardi dolara. Problem je u tome što je tržište kriptovaluta vrlo plitko i mali je broj menjačnica koje su relevantne, samo su dve do tri prijavile realan promet. Dovoljno je da neko upumpa odjednom nekoliko desetina miliona dolara i da poremeti cenu, barem u tom trenutku .
Kompanija „Fejsbuk“ je najavila lansiranje sopstvene kriptovalute — Libre, i to početkom 2020. godine. Centralizovani sistemi poput ovog kose se sa idejnom parolom kriptovaluta — svi imaju kontrolu, ali niko moć. Naravno da Cukenberg ima plan B jer mu Fejsbuk visi " o koncu". Pitanje je samo kako je on rekao da li ce ga on ugasiti 2020 ili poreski sistem! Francuska je najavila planove da blokira razvoj Facebookove predstojeće kriptovalute pod nazivom Libra .Želim da budem potpuno jasan, u ovim uslovima ne možemo da autorizujemo razvoj Libre na tlu Evrope, izjavio je francuski ministar finansija Bruno Le Mer.
Među brigama vlasti jeste ideja da će ljudi moći da biraju i prebacuju se sa kriptovaluta u slučaju nacionalne krize - što bi vladama otežalo stabilizaciju ekonomije.
Iako je Libra kriptovaluta na većinu načina, ona ima dodatnu podršku u vidu toga da njom upravlja nezavisna neprofitna organizacija u Švajcarskoj.
Dobro sad trampa je bila u redu kad na trzistu nije bilo ovoliko proizvoda. Naravno da je morala da izgubi smisao. Pojava novca koji je doveo do potrosackog drustva svakako nista dobro nije donela. Sad pitanje je: da li ce kriptovaluta uciniti zivot realniji ili virtualniji?
KAKO GOD! ZA MENE  JE JOS NAUCNA FANTASTIKA PLACANJE U BITKOINIMA. A OPET MRZIM NOVAC IZ SVE SNAGE. ZATO STO OD NJEGA ZAVISIM. DA LI CE KRIPTOVALUTE POBOLJSATI REALAN  SVET? STA CE BITI KAD NIKO NE BUDE IMAO FINANSIJSKU MOC NAD CELIM SVETOM? BOLJI ZIVOT?

CETVRTA INDUSTRIJSKA REVOLUCJA

DA LI SMO SPREMNI ZA CETVRTU  INDUSTRIJSKU REVOLUCIJU? POSLE MILENIJALACA SVET PRELAZI NA GENERACIJU Z ( RODJENI IZMEDJU 1995 -2009). SVET OSTAJE U VIRTUALNOM OBLICJU.DA LI JE TO DOBRO ILI LOSE SVAKAKO NE MOZEMO DA ZNAMO, ALI BAR TREBA DA BUDEMO SVESNI KAKVA JE TA GENERACIJA Z! EVO STA SAMO ONI VOLE I RAZUMEJU:
Platformu "Netflix" -Za one koji (eventualno) ne znaju šta je to Netflix, najkraća definicija kaže – kompanija koja pruža strimovanje multimedijalnog sadržaja preko interneta;
Snapchat-ovanje .U pitanju je jedna od trenutno najpopularnijih platformi za deljenje vizuelnog sadržaja, gde se u formi kratkih videa u trajanju do deset sekundi, koji se automatski brišu pošto se pogledaju, komunicira sa prijateljima. Problem je u tome što je Snapchat postao previše umrežen, i što ljudi (a posebno milenijalci) imaju potrebu da svaki i najgluplji sekund svog života podele sa drugima;Milenijalci su vrlo skloni da referišu na devedesete godine, posebno kroz muziku i modu. Upravo zbog toga se u prethodne dve godine moglo primetiti naglo i invazivno vraćanje raznih trendova iz tih godina, za koje je pre svega nostalgija kriva;Sve je počelo sa naivnim smajlijem u kombinaciji dve tačke i zatvorene zagrade, da bi se spektar emotikona toliko proširio da danas ljudi više i ne koriste reči prilikom dopisivanja, već niz ovih sličica. Emotikoni postoje za svako emocionalno stanje, hranu, biljku, životinju, posao.., pa su milenijalci skloni da isključivo uz pomoć njih opišu neku situaciju; Vreme leti, a posebno kad se visi na fejsu. Ovako uzaludno traćenje vremena milenijalci, ali i svi drugi, mogu primetiti na sopstvenom primeru kada krenu da gledaju jednu stvar, pa dva sata kasnije shvate da i dalje zure u ekran. Prekinite ovu naviku, jer ima zanimljivih stvari i u relnom životu;Da, mobilni telefon jeste postao produžetak šake, ali ako ga zaboravite kod kuće neće nastati smak sveta, niti će planeta prestati da se okreće. Ukoliko idete na poslovni sastanak ili negde kasnite, jasno je da bi vam dobro došao, ali ako kao milenijalci brinete što ćete propustiti nove postove i tvitove, slobodno se opustite;Traganje za lepotom i savršenstvom nikada ne prestaje, ali priznaćete da ume biti naporno. Otkada Instagram preplavljuju selfiji, želja da se izgleda što bolje i atraktivnije postala je nepodnošljiva. Tako da, dragi milenijalci, biranje filtera kako bi fotografija bila atraktivna nije najvažnija stvar u životu;Neverovatno je koliko informacija može da stane u 280 karaktera, zbog čega sve više ljudi saznaje najnovije vesti, ali i tuđa mišljenja o svemu i svačemu, upravo preko Twitter-a. Milenijalci se možda i previše oslanjaju na ovakav izvor informacija, pa vredi podsetiti da postoje i drugi načini preko kojih se ostaje u toku sa zbivanjima;Ove sličice sačinjene su od više frame-ova, koji daju dojam kretanja. Slično emotikonima, putem njih možete opisati svako svoje stanje i emociju, te proslediti željenu poruku ili komentar. Ipak, koliko god zabavni GIF-ovi bili, milenijalci ne zaboravite da koristite reči s vremena na vreme;Niko ne voli da upada u streotipe, niti da mu se podsmevaju zbog ustaljeno nametnutih mišljenja. Ali, istina je da svaka generacija nosi nešto svoje, kako dobro tako i loše. Važno je samo ne shvatati stvari ozbiljno, biti duhovit, a posebno na svoj račun.
Dok srpska javnost jedva da prihvata postojanje milenijumske generacije, uz najveću dilemu da li da je nazove „milenijumci“ ili „milenijalci“, oni širom sveta preuzimaju značajna mesta u društvu, i na scenu uvode – generaciju Z.
Generacija Z rođena je između 1995. i 2009. i ove dve godine nisu izabrane slučajno. Talasi promena u načinu života, tehnologiji, svetskim kulturnim obrascima i trendovima… definisali su zajedničke osobine došlih na svet u navedenom periodu.
Punoletni su postali, ili će postati, između 2013. i 2027. godine i, kakvi god da su uslovi, oni će uskoro odlučivati o svojoj i budućnosti drugih. U procesu koji traje, priznali mi to ili ne, “dozvolili” ili ne, oni će učiti, kupovati, raditi, družiti se, glasati, ostajati u Beogradu ili odlaziti…
Evo šta kažu stručnjaci iz sveta koji se generacijom Z već godinama ozbiljno bave, iako se, zbog brzine promena i činjenice da su mladi rođeni 2009. još uvek deca, svi zaključci moraju uzeti sa dozom rezerve.
Generacija Z se može nazvati iGeneracijom, pošto su u pitanju pravi predstavnici informatičkog društva – oni nisu samo digitalni – biti “klaud”, odnosno “u oblaku”, za njih je najnormalnija stvar.
Samosvesni su, imaju poverenje u sebe i svoje sposobnosti, veoma su orijentisani prema ciljevima i inovativni u načinu razmišljanja. Praktičniji su od prethodnih generacija.
Pripadnici generacije Z ne sećaju se vremena pre društvenih mreža i mobilnih telefona, pa ne misle da je ova vrsta kontakata manje ili više vredna od nečeg drugog – oni, jednostavno, nemaju sa čime da je uporede.
Internet i virtuelna realnost je mesto na kojem generacija Z rešava probleme, uči, gradi karijeru, odnose sa drugima i svetom oko sebe.
Verovali ili ne, čini se da njima profit neće biti na prvom mestu. Već sada su spremni da volontiraju, angažuju se za ideju, ocene uslove za rad kao važnije od novca… Svaka generacija želi da promeni svet, a generacija Z – upravo u ovom smeru. Poseduju svest o drugim ljudima, životnoj sredini, različitostima… i žele da ih poštuju. Poznati i skupi brendovi, u svim oblastima, gube na značaju.
Pripadnici generacije Z širom sveta osetili su krizu i recesiju koja je nastala 2008. godine. Oblikovali su ih i događaji na međunarodnoj sceni, u kojima nisu učestvovali ali su ih svakodnevno pratili na svojim ekranima, u realnom vremenu. Bilo da se radi o terorističkim napadima, istopolnim brakovima, legalizaciji marihuane, prirodnim katastrofama, odnosima između religija, delatnostima obaveštajnih agencija… ili modi, muzičkim i filmskim događajima, festivalima… informisanost je ogromna, a uticaj gotovo nesaglediv. Filtriranje informacija više ne zavisi od roditelja, škole, nacionalne televizije…
Generacija Z je, iako se pristalicama klasičnog obrazovanja to ne čini, obrazovana više nego što joj se priznaje i zainteresovana da sazna različite, veoma složene, stvari – na primer, kako apgrejdovati operativni sistem na desktop ili mobilnom aparatu. Efikasno pronalaženje adekvatne pomoći i informacija na mreži, i sposobnost za primenu, nikako se ne sme potcenjivati.Kad smo kod roditelja generacije Z, i oni su različiti. Dok je prethodna, milenijumska generacija odrastala uz parolu “činim sve da mojoj deci bude lakše”, za ovu se to ne bi reklo.
Na kraju, vredi pomenuti i interesantan rezultat jednog istraživanja – upitani o Fejsbuku, pripadnici generaciji Z su odgovorili da ga koriste, ali da je ta mreža – “za starije generacije”! Mnogi u uzrastu od 13-17 godina napuštaju Fejsbuk i prelaze na Snepčet, Vajn i Instagram. Oni žele da komuniciraju brže… i sve manje su spremni da dele svoje lične informacije.
 Društvene nauke , s obzirom na različita društvena i istorijska razdoblja, razlikuju, unatrag osamdesetak godina, nekoliko generacija: veterani (Tradicionalisti, Tiha generacija; rođeni u razdoblju od 1922. do 1943. godine), baby boom generacija; rođeni između 1943. i 1960. godine, generacija X (Izgubljena generacija, Nevidljiva generacija; rođeni u razdoblju od 1960. Do 1980. godine) generacija Y (Milenijska generacija; rođeni između 1980. i 2000. g.) i aktualna, sadašnja generacija mladih – generacija Z. 
Generacija Z odnosi se na mlade osobe rođene od 1995. ili 1997. godine, ovisno o autoru, i naziva se često generacijom 2020 jer će otprilike tada većina mladih ove generacije kročiti u svijet rada. Popularna imena za ovu generaciju još su iFejs generacija te iPhone generacija – mladi za koje se kaže da su se prije naučili koristiti mišem nego žlicom. Mladi generacije Z mogu se pohvaliti mnogim sposobnostima i prednostima života u suvremenom tehnološkom dobu. Krasi ihsposobnost multitaskinga, odnosno obavljanja više zadataka u isto vrijeme i s vrlo efektnim rezultatima. Informacije primaju i obrađuju izuzetno brzo, no istovremeno zahtijevaju olakšan pristup informacijama. Život mladih generacije Z odvija se u svijetu hiperprodukcije, umreženosti, virtualnosti. Odrasli uz modernu tehnologiju, teže ka materijalnom, ka brzoj zaradi, instant zadovoljstvima, konzumerističkom načinu života. Sposobnosti i mogućnosti koje posjeduje generacija Z daju naslutiti, prema predviđanjima ekonomista, da će ova generacija pokositi tržište rada u najboljem mogućem smislu te da se radi o budućim znanstvenicima, istraživačima, stručnjacima koji će uz pomoć tehnologije svijet oblikovati onako kako žele. Oni su mladi koji žive u umreženom svijetu koji im je omogućio da samo jednim klikom komuniciraju s cijelim svijetom. Nevjerojatan razvoj tehnologije otvorio im je prozor u cijeli svijet, u novo, u drugačije. Gotovo da ne postoji više nešto što oni ne mogu otkriti i saznati. Upoznavanje novih osoba, navika, običaja, nepoznatih im kultura, stavova i vrijednosti, drugačijih razmišljanja, putovanja i spoznaja – ovoj je generaciji informacija mnogo dostupnija, a svijet im je na dlanu. Sumirajući sposobnosti i prednosti ove generacije, pretpostaviti je da će biti tolerantniji, otvoreniji, solidarniji i spremniji prihvaćati različitosti kada ih se usporedi s generacijama njihovih roditelja ili baka i djedova. Dostupnost, mogućnost otkrivanja i dobivanja informacija, upoznavanja i umrežavanja dobra je podloga za razvijanje svijesti o drugima, za širenje vidika, za shvaćanje multikulturalnog društva, otvorenog društva.Konzervativniji i manje socijalno osjetljiv
 Pripadnici generacije Z u svojim su stavovima konzervativniji od svojih roditelja. Sve se više vraćaju tradicionalnim vrijednostima, manje su tolerantni i spremni prihvaćati različitosti, okreću se domoljublju i nacionalizmu, brinu se uglavnom za vlastiti interes, poistovjećuju se i identificiraju ponajviše putem rodnog mjesta. Mladi generacije Z, također navode istraživanja, manje su socijalno osjetljivi od ranijih generacija te im teme ravnopravnosti i jednakosti nisu toliko bliske, koliko je očekivano. Unatoč golemom broju prijatelja i poznanika na društvenim mrežama, mladi su introvertiraniji, individualniji, manje skloni biti dio kolektiva… Manje su društveno angažirani a sve više nezainteresirani za društveno-političku  scenu. Jedan od faktora koji značajno utječe na oblikovanje ponašanja i djelovanja, a koji bi mogao donekle pojasniti ovaj fenomen jest nesigurnost. Ne postoji odavno nešto za što se oni mogu uhvatiti. Država koja je ekonomski na klimavim nogama za posljedicu ima nestabilnost tržišta rada i potpunu nesigurnost u poslovima. Ne postoji garancija da će diploma donijeti posao, da će posao donijeti novac, da će novac donijeti osiguranu egzistenciju, da će zanat donijeti konkretan rad koji će zatim donijeti konkretan rezultat. Samim time sigurnost ne postoji ni u drugim područjima; bez osigurane egzistencije teško je planirati suživot s partnerom, obitelj, ostvarivati vlastite ambicije, želje i snove.Vrijednosti koje su udruživale generaciju njihovih roditelja, kao što su poštenje, rad, marljivost istopile su se u svijetu korupcije i nepotizma te su zamijenjene drugima; konzumerističkim i materijalističkim životnim stilom, a cilj je instant zarada, instant zadovoljstvo. U takvom okruženju, u takvom kontekstu moguće je shvatiti zašto se generacija Z vraća na staro, okreće starim vrijednostima, nečem što iz sadašnje perspektive izgleda kao nešto što je bilo dobro, vrijedno, sigurno. No ipak, taj faktor ne smije postati opravdanje za pasivnost, sebičnost, netoleranciju. Jer ako je svijet trenutno uistinu nesigurno mjesto, ako ne postoji garancija za sreću, za uspjeh ili egzistenciju, ako je društvo na makro razini na klimavim nogama a međuljudski odnosi su puni nerazumijevanja, osuđivanja, etiketiranja i neprihvaćanja, što onda ostaje? Ako su nam deca prva asocijacija na generaciju Z, oni nisu baš ni tako mladi. Naime, najstariji pripadnici generacije Z imaju 20 godina. Različiti istraživači imaju svoje interpretacije starosne granice, a najčešće se smatra da su pripadnici generacije Z osobe rođene posle 1995. godine. Kako su rođeni u vremenu kada je internet uveliko postojao, oni su prva prava generacija koja bukvalno ne poznaje “nepovezan” svet.
Oni su već sada najuticajnija grupa trendsetera za tehnologiju i njih treba da posmatramo ako želimo da predvidimo koji će trendovi nastupiti u pogledu korišćenja tehnologije, komunikacija i kupovine. To ne čudi, ako uzmemo u obzir da su Z deca umesto zvečke, prvo u ruke uzela telefon. I mi, mnogo stariji, zaboravili smo na enciklopedije, kasete, vokmen i diskete, a za njih ti pojmovi pripadaju praistoriji. Touch screen i selfi su im poznatiji od lopte i olovke. Digitalno je deo njihovog identiteta.
Za razliku od prethodnih generacija, pa i milenijalaca koji su morali da izađu napolje da bi se povezali, pripadnicima ove generacije je njihova soba zona interakcije. Za njih su društvene mreže vodeći i najatraktivnji način za angažovanje i povezivanje. I ne samo to, one im kreiraju način života. Više nego bilo koja prethodna generacija, pripadnici generacije Z kreiraju tajne online profile najčešće da bi se sakrili od svojih roditelja. Koriste pseudonime, skraćene verzije imena i tako umanjuju svoju pretraživost. Tako su postali kreativni tvorci rinsta (realni) i finsta (fake ili friends only) Instagram naloga. Opsednuti su brojem pratilaca i lajkova, a tu je i visoka autocenzura. Oni jednostavno brišu fotografije i objave koje su ostale neprimećene.
I pored toga, njihova namera za konzumiranje digitalnog sadržaja je spontana i ne donosi se svesno. Ova, istovremeno “digital native” i “social media driven” generacija, konzumira sadržaj na prirodniji način. Upravo zbog te činjenice, usmereni su ka influenserima koji su izgradili reputaciju na društvenim mrežama Instagram i YouTube  i pružaju kontent generaciji Z koji je lak i fluidan za konzumiranje. Bilo da se radi o muzici, šminci, video igrama, sadržaj influensera je spontan, kratak i njima razumljiv.
U Srbiji, ogromnu popularnost uživaju upravo pomenuti “jutjuberi”. Na osnovu kvantitativnog istraživanja koje je sproveo Research sektor Direct Media sistema o Youtube influenserima među generacijom Z, 85% pripadnika ove generacije iz urbanih područja prati kanale YouTube influensera. Dok mlađi prate domaće zvezde, stariji pripadnici generacije Z su okrenuti ka stranim influenserima, budući da smatraju da su prerasli domaće. Ono što generacija Z voli da gleda su video klipovi na teme humora, zabave i stila, a saveti koje čuju imaju visok kredibilitet.
Generacija Z će, prema procenama, do 2020. godine činiti 40% potrošačkog tržišta. Studija IBM-a i Nacionalnog maloprodajnog saveza Amerike kaže da je njihova kupovna moć daleko od zanemarljivih 44 milijardi na godišnjem nivou i to ih svakako čini sledećom velikom ciljnom grupom za marketare, brendove i medije. Činjenica da im je prosečan raspon pažnje osam sekundi, kako stoji u izveštaju agencije Sparks & Honey, što je za četiri sekunde kraće od pažnje prosečnog milenijalca, jasno je zašto ćemo se oko njih svi zajedno više truditi. Najpre da ih razumemo, a onda da do njih dopremo.
Rođeni u periodu od januara 1983. do decembra 1994. godine, poznatiji kao milenijalci, i rođeni između januara 1995. i decembra 1999. godine, poznatiji kao generacija „Z“, veoma su svesni da četvrta industrijska revolucija oblikuje radno okruženje i osećaju da postoji potencijal da se ljudi oslobode rutinskih aktivnosti i više fokusiraju na kreativan posao.
Sedamnaest odsto svih anketiranih milenijalaca, i 32% onih čije organizacije već koriste tehnologije 4. industrijske revolucije, osećaju strah od dela ili svih poslova koji će biti zamenjeni. Takođe, manje od četiri od 10 milenijalaca i tri od 10 pripadnika generacije Z osećaju da imaju veštine koje će im biti potrebne da ostvare uspeh, i traže posao koji bi im pomogao da se pripreme za novu eru. Međutim, mladi profesionalci naročito žele da izgrade „soft skills“ kao što su samopouzdanje, međuljudske veštine. U generaciji „Z“ su naročito važni etika i integritet.Po njihovom mišljenju kompanije ne odgovaraju na njihove potrebe za razvojem. Samo 36% milenijalaca i 42% generacije „Z“ kažu da su im poslodavci pomogli, razumeli i pripremili za promene koje donosi četvrta industrijska revolucija. Među milenijalcima, 43% želi da napusti svoju kompaniju u naredne dve godine, a samo 28% bi ostalo duže od pet godina. Oni milenijalci koji žele da napuste svoje poslodavce u naredne dve godine, 62% smatra privremene poslove održivom alternativom punom radnom vremenu. Lojalnost je čak i niža među pripadnicima generacije „Z“ sa 61% onih koji bi napustili trenutni posao u naredne dve godine ukoliko bi dobili bolju ponudu.Dakle, kako da poslodavci zadrže mlade talente? I milenijalci i generacija „Z“ daju prioritet činiocima kao što su tolerancija i inkluzivnost, poštovanje i različiti načini razmišljanja. Dobre plate i korporativna kultura privlače pripadnike generacije milenijalaca i „Z“, ali raznolikost, inkluzija i fleksibilnost su ključni da ih zadrže. Među milenijacima i pripadnicima generacije Z ispitanici koji su rekli da nameravaju da ostanu sa svojim trenutnim poslodavcima najmanje pet godina, 55% primećuje veću fleksibilnost na svojim radnim mestima u odnosu na to kako je bilo pre tri godine.
DEFINITIVNO STIGLA JE GENERACIJA KOJOJ JE BITNIJI DOZIVLJAJ VIRTUALNI ILI REALNI NEGO MATERIJALNE STVARI.
KOLIKO SMO POGRESILI MISLECI DA SU NJIMA NAJVAZNIJE MATERIJALNE STVARI. KUPUJUCI NAJNOVIJE MODELE MOBILNIH TELFONA, KOMPJUTERA  IOSTALE TEHNOLOGIJE ONI SAMO PRATE SVOJU KREATIVNOST, OBAVESTENOST, POVEZANOST!!!!