RUTINA

RUTINA NAS VEZUJE ZA REALNOST! A MOZDA NAS VODI U DEPRESIJU? MLADOST I STAROST! DOSADA!

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

Postojale su na svetu mladost i starost i pre nego što su ljudi svoj život prebrojavali, a verovatno da je takav život bio srećniji. Uostalom, neko je pravo rekao: da nema brojeva, ne bismo znali koliko nam je godina. Jer mladost i starost ne znače isto kod svih ljudi; ima mnogo njih koji nisu znali ni za detinjstvo, ni za mladost, bilo zbog svo

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

g temperamenta, bilo zbog proživljenih gorčina. Zato ljudi nisu istog doba ni onda kad su istih godina, ima mladih staraca kao što ima puno i starih mladića. Starost počinje u 59. godini, a  mladost  se završava u 41. godini.Danas ljudi žive duže, rade duže i više doprinose, bitno je da naša percepcija godina isprati rast životnog vek, dodao je Veb. Jedna od sedam osoba smatra da je imati šefa koji je u 70tim potpuno neprihvatljivo, dok je tek jedna od dvadeset osoba rekla je da nije spremna da prihvati šefa u 30tim. Ipak istraživanje je pokazalo i da su ljudi sa preko 70 godina druželjubiviji, kompetentniji ali i da imaju više moralne norme od ljudi u 20tim. Starenje populacije postavlja mnoge izazove drštvu. Stariji ljudi bi se mogli osećati izolovano čak i isključeno. Ekonomija bi, takođe, mogla biti na gubitku, ako se starijim radnicima ne da prilika da rade poslove koje žele i za koje su još sposobni. Mladi ljudi se takođe suočavaju sa diskriminacijom, i to dvostruko većom nego ljudi u drugim životnim dobima, pokazala je studija.
Ako je verovati rezultatima poslednje ankete koju je proveo YouGov, mladi Britanci prilično su jasno definisali mladost, sredovečnost i starost.
Prema anketi, mladost počinje da "nestaje" u 29. godini.
Naime, kažu rezultati, kad navršite 30-tu, većina drugih ljudi neće vas više smatrati mladima.
Ostaje nejasno kojoj grupi pripadate nakon 30. rođendana, jer učesnici u anketi jasno su rekli i da sredovečnost nastupa tek u 47. godini.
Starost nastupa u 70-oj, ali ne verujte svemu što čujete.
Većina ispitanika u anketi itekako je bila pod uticajem vlastitih godina, piše Independent.
Uticaj godina najviše su negirali upravo tridesetogodišnjaci, a dobar deo njih nije znao ni u koju bi se kategoriju svrstao.
Čak 33 posto je reklo da su sredovečni, 32 posto veruje da su mladi, a preostalih 30 i nešto posto kažu da ne pripadaju ni u jednu kategoriju.
Danas se smatra da trošenje genetskog goda s godinama predstavlja glavni uzrok starenja. Svo naše nasleđe je zapisano u DNK - molekulu koji ima oblik duge dvostruke spirale. Nalazi se u hromozomima koji su smešteni u ćelijskom jezgru. Sve biohemijske reakcije koje se odvijaju u organizmu „zapisane“ su u DNK.
Pre nekoliko godina, grupa američkih naučnika je uspela da otkrije mehanizam trošenja genetske rezerve ćelija koje se dele. Ispostavilo se da ne postoji nikakav „gen smrti“, već da jednostavno u procesu uzdužne deobe molekula DNK dolazi do uzdužnog cepanja molekula koji čine spiralu DNK, pa dvostruki lanac postaje jednostruk.Nakon što se ćelija podelila na pola i u svakoj ćeliji-ćerki je jednostruka spirala DNK ponovo postala dvostruka, dograđujući svoj sastav tako što je nova dvostruka spirala postala ista kao i stara, dvostruka spirala majka.
Dijapazon od 94-110 godina je maksimalan rok koji nam je priroda podarila, pod uslovom da se brinemo o svom zdravlju i da uspemo da izbegnemo ozbiljne staračke bolesti.Uzrast između 55 i 65 godina karakteriše očuvanje aktivne kreativne i intelektualne aktivnosti i postepeno smanjenje fizičkih mogućnosti.
A sada da se vratimo na rutinu. Kod mladih ljudi manje se uocava, jer  su njihove dnevne aktivnosti mnogobrojnije od aktivnostih starih ljudi. Ipak, i mladi ljudi imaju svoju svakodnevnu rutinu koja u stvari pokazuje da je SVE U REDU, to jest da nam se zivot odvija normalno bez problema. Na rutinu mladi ljudi ne obracaju paznju jer sve sto rade uglavnom rade na nacin koji njima odgovara i kad njima odgovara. Medjutim, ako se suocite sa cinjenicom da mladi danas imaju vise psihickih problema nego ikad ,zapitate se neminovno da li je tu  rutina od pomoci. I jeste. Uzmimo jedan primer: mlad covek prolazi kroz probleme koje prouzrokuje poremecaj licnosti ( u okviru koje je ishoziofrenija i jos neke tipicne bolesti mladih ljudi) i veza sa realnoscu se prekida. Sve svakodnevne radnje postaju nemoguce za obavljanje. Tu na scenu stupa rutina koja izvlaci iz haosa i vraca na normalan i realan zivot. Ovo sam videla i verujte da je istina. Ali postoji jedna zackoljica, rutina moze da ima kontra efekat i da pretvori svakodnevne obaveze u dosadu i da odvede u depresiju. Zato je za mlade osobe mnogo bolje da svoj dan bez obzira koliko je sablonski malo izmene jer to sigurno mogu da urade.
Kod starih osoba rutina se naziva navika. I zato ne postoji opasnost da se kao kod mladih pretvori u dosadu  i depresiju. Za stare osobe rutina je sigurnost i pouzdan znak da je sve kako treba.
Dosada. Nema težih reči od "smarati se". Prazan hod u protoku vremena nivoa "ubija koliko je dosadno" može da izazove nivo psihofizičkog bola ravnog osećaju odumiranja. Dosada praćena nemogućnošću da se promeni aktivnost i preusmeri pažnja -- kao sa čitanja ovog teksta -- na nešto zbog čega će prestati da bude zamorno ili teskobno, najgori je oblik dosade. Onaj ko je iskusio tu želju za iskakanjem iz kože, zna i stepen olakšanja koji nastaje sa "ubijanjem" dosade. Ne kaže se uzalud "smrtno dosadno", pa je stalna borba hoće li dosada ubiti čoveka ili će čovek ubiti dosadu.

Nije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena že


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

ije retkost da čujete kako neko kaže – “Ubi me dosada!”. Stručnjaci su pokušali da daju odgovor na pitanje – koliko je ova tvrdnja zaista tačna?

Naime, naučnici su dokazali da dosada ubija, ali ne bukvalno i neposredno. Problem je u tome šta ona izaziva i kakav nam je život kada nam je dosadno.
Iz dosade mogu da se rode različiti poroci koji mogu biti veoma štetni po zdravlje našeg celokupnog organizma, a mogu biti i izvori ozbiljnog stresa, što takođe može da dovede do različitih bolesti i komplikacija u zdravlju.
Kada je ljudima dosadno veće su šanse da će jesti nezdravo, da će podleći porocima kao što je alkoholizam, droge ili pušenje, kao i kockanje, što može biti izvor stresa koji je podjednako kao i štetne navike i namirnice, opasan po naše zdravlje.
Londonski istraživači su dokazali da – što se više dosađujete kraće ćete živeti! Istraživanje koje su oni sprovodili tokom 25 godina, u kom je učestvovalo više od 7.000 ljudi koji su zaposleni u javnim kompanijama – dalo je ove informacije.
Takođe, dokazano je da su dosadi sklonije žene i mlađi muškarci, a jedan od 10 starijih zaposlenih muškaraca se bar jednog meseca tokom rada dosađivalo na poslu, dok se na dosadu žalila svaka druga zaposlena žen


Pročitajte više: http://edukacija.rs/zivot/naucno-dokazano-dosada-ubija

I ZATO KOLIKO GOD DA GODINE IMATE I STA GOD MISLILI U KOJU KATEGORIJU SPADATE POGLEDAJTE REALNO NACIN NA KOJI OBAVLJATE SVAKODNEVNE OBAVEZE. I NE PLASITE SE RUTINE,ALI  JOJ NI NEDAJTE DA  PREOVLADA.
MLADOST I STAROST NIKAKO NIJE OGRANICENA BROJEVIMA ( GODINAMA). TO UVEK  IMAJTE  U VIDU!

DOSADA

DOSADA JE STANJE U KOME ZELIMO NEKU AKTIVNOST,ALI NE ZNAMO TACNO STA ZELIMO! NE RADIS NISTA JER TI JE DOSADNO-DOSADNO TI JE JER NE RADIS NISTA!
Sindrom dosade postoji oduvek,ali se nikada do sada nije smatrala problemom- jednostavno bila je dosada. Ali danas dosada ubija jer radja jos dosade, a onda se poseze za porocima- sta drugo? Za necim kreativnim, ispravnim, korisnim- naravno ne!Lako je ako si dete. Za decu su napravljene igracke kao lek protiv dosade. Za odrasle leka nema jer zvanicno dosada nije bolest!A ipak ima dva oblika trenutna i hronicna bas kao i ostale bolesti. Postoje tri vrste trenutne dosade: kada ne mozemo da radimo ono sto hocemo, kada moramo da radimo ono sto necemo, ili kad jednostavno ne umemo da se aktivno ukljucimo da  nesto radimo.Trenutna dosada moze da bude i uzrok i posledica depresije.seneka je lepo rekao :Dan je dug onome ko ne radi. Depresija koja je prouzrokovana dosadom sve vise obuzima coveka i on postaje zavisnik od  pusenja, drogiranja, kockanja... Poroci su stvoreni za ljude kojima je dosadno.  Ako si ceo dan aktivan i imas obaveze tesko imas vremena da se posvetis recimo kockanju ili drogiranju, opijanju...Dosada koja je presla u hronicno stanje u kome osoba provodi svo vreme "dosadjujuci se" teska je i za tu osobu ( pa se ona okrece porcima) i za njenu okolinu koja takvo ponasanje smatra opasnim za celokupnu porodicu. Sto ono zapravo i jeste!Ovo je upozorenje za roditelje! Ne dozvolite da vasoj deci bude dosadno. Danasnje generacije ne znaju da se igraju sa gore pomenutim igrackama i uopste su vise sklone dosadi nego ikada. I pored sve ove tehnologije koja je zauzela  mesto medama, Barbikama i auticima deci je dosadno jer su prepustena sma sebi  i toj tehnologiji. Opet ne treba ni preterivati upisati trogodisnje dete na ucenje engleskog, kompjutera, balet i to sve odjednom.
Oskar Vajld je takodje smatrao da je dosada jedina strasna stvar na svetu. A ja mislim da su dosada i usamljenost u istom rangu  i da mozda udruzene deluju jos opasnije i dovode do depresije. Mozda i ja ove blogove pisem bas iz usamljenosti i dosade?
Dosada nas znaci moze "uhvatiti" dok smo js dete, u skoli ( zato se valjda i bezi toliko sa casova), na poslu ( kada nam posao vise nije zanimljiv), ali u vezi. Mislim, da je dosada najveci neprijatelj veze.Razmislite da li ste na pocetku sve vreme bili posveceni tome da zabavite svog partnera? A onda ste vremenom usli u rutinu i nekako ste se uvukli u "svoj ugao"! Sve manje pricate, sve manje stvari radite zajedno  i gle cuda sve vise se udaljavate jedno od drugog i trazite nove izazove i zabavu negde izvan vase veze! Postoji jedan recept koji sasvim efikasno, bar na neko vreme, uklanja dosadu iz veze a to je iskrenost. Pitanje koje će sasvim sigurno privući partnerovu punu pažnju je: Je li i tebi nekada dosadno u našoj vezi? Mnogo puta se potvrdilo da razgovor o dosadi u vezi postaje krajnje zanimljiv, ali i koristan jer može dovesti do promene i smišljanja novih načina provođenja zajedničkog vremena.
Znaci dosada se mora saseci  u korenu  i potpuno izbaciti iz zivota. Na ovaj ili onaj nacin. I potpuno je taj nacin individualan za svaku osobu! Ne nasedajte na "univerzale" recepte oni ne postoje. Sto bi danasnji "savetnici za zivot " rekli u glas: bavite se sportom! Da, to je dobro biti aktivan. Ali sport sam po sebi ne moze prevazici dosadu i usamljenost.  Da bi se osecali ispunjeno morate pronaci ono sto zaista volite da radite i ne dozvolite da vam neko to zabrani i oduzme. U vezi probajte da podelite svoja interesovanja i aktivnosti sa partnerom. A kada su deca u pitanju nemojte napraviti gresku pa ih "na silu' zabavljati kad god im je dosadno ( deca su tirani  i zloupotrebice to) i jos nece nauciti kako da prevazidju dosadu sto ce im jako smetati u buducem zivotu.
DOSADA SE PREVAZILAZI TAKO STO JOJ SE NADJE IZVOR, SUSTINA ZBOG CEGA JE NASTALA? AKO TO UMEMO SEBI DA ODGOVORIMO VEC SMO NA VISE OD POLA PUTA KA RESAVANJU TOG NEIZDRZIVOG STANJA DOSADE!

DOSADA I STATISTIKA

DOSADA I STATISTIKA SU USKO POVEZANI POJMOVI! NIKAD MI NIJE BILO NAJJASNIJE (IAKO SAM ZAVRSILA EKONOMIJU) CEMU SLUZI STATISTIKA I VEC TO JE JEDNA OGROMNA TEMA SAMA PO SEBI! KROZ PERIODE DOSADE SMO U RAZNIM FAZAMA ZIVOTA SVI PROSLI ! OVA TEMA IPAK POVEZUJE DOSADU I STATITISTIKU PA CE SE ZADRZATI SAMO NA NJOJ!
Sta bi bilo kad bi bilo? Cesto se pitamo? Vec sam pisala o depopulaciji koja postaje sve primamljivija za neke mocne ljude poput Bila Gejtsa , Bildeberg grupe. Iluminata i slicno. Krajnji cilj je da se uniste siromasni i bolesni ljudi i ostanu po mogucstvu samo bogati i besmrtni.
Kako bi izgledao svet da u njemu ostane samo 100 ljudi - 50 muskaraca i 50 zena? Odmah da razjasnim da je to krajnje nemoguc scenario , ali kad smo mi u srednjoj skoli ucili koliko ima cigli po glavi stanovnika , onda je dozvoljeno i statisticarima da se malo igraju. U pomoc su pozvani animator Dzejk Infuzino i reditelj Gabrijel Reilic koji su na stvarnim podacima CIE napravili bas upravo ovu animaciju. Doduse oni su je uradili da bi prikazali problem nejednakosti koji vlada u svetu. Svi znamo da se to odnosi na ekonomiju i tehnologiju najvise, pa neki ljudi jos zive u XIX veku a neki su vec u XXII. Medjutim jai u ovoj animaciji vidim mogucu teoriju zavere. Napisacu ovde samo pouzdane  statisticke podatke dobijene  od obavestajne sluzbe CIE. Meni pak lice na zastrasujucu istinu o buducnosti ljudske vrste (samo mi broj ljudi nije bas jasan). Ali 100 je uzeto zbog lakse obrade podataka.Idemo:
-60 ljudi bi zivelo u Aziji - u Evropi samo 11,
-starost izmedju 25 i 54 godine,
-fakultet bi pohadjalo 7 ljudi ,a nepismenih bi bilo cak  14-toro,
-63 ljudi bi imalo prosecnu tezinu ,15 bi bili neuhranjeni, 21 prekomerne tezine, a jedan bi gladovao,
-jedan covek bi upravljao polovinom sveukupnog novca,
-krov nad glavom ne bi imali 23-oje  ljudi, a cak 13-toro ne bi imalo pitku vodu,
-75 ljudi ima mobilni 25 nema,
-44-tvoro ljudi ima internet, 56 nema i tako dalje zalazeci u sve aspekte ljudskog zivota ovu sliku mozemo da gledamo na dva nacina. I da to je samo moje misljenje.
Prvo, podaci obavestajne sluzbe odnose se na trenutno stanje ovih sedam milijardi ljudi koji zive sada trenutno na  planeti Zemlji. Logicno je da zbog prenatrpanosti, zbog zagadjenja planete,zbog klimatskih uslova i ekonomsko-tehnoloskih nejednakosti ljudi zive ovako kako zive. Tvorci ove animacije se pitaju da li bi ako ostane tih statistickih 100 ljudi zivot i dalje bio ovakav ili bi se tih  100 ljudi dogovorilo da budu izjednacani, ako ne i jednaki? Ne verujem da bi se to ljudskom voljom moglo postici. Eventualno pomocu robota!
Drugo, ako nas ceka buducnost jednakih sto ja donekle i ocekujem onda nam sledi druga nocna mora. Dosada!. Jer sta coveka najvise pokrece? Upravo trka kojom se postize  da bude kao neko drugi! ako covek izgubi glavni motiv koji ga pokrece upasce u dosadu. Na primer:
-svi zive u Aziji - cemu osvajanje Evrope, Amerike, Afrike ako su uslovi zivota potpuno isti na svim kontinentima! To je realno i moguce da se desi posle neke kataklizme i posle ovoliko klimatskih promena,
-svi imaju preko 100 godina .Da medicina je omogucila da tih 100 ljudi bude besmrtno ( nema veze sto to podrazumeva da nece biti cudesnog cina radjanja, detinjstva, mladosti, svih onih faza u zivotu coveka, sto zivot cine zanimljivim). Zamislite, koliki je smor stalno biti star ili mlad ili vec koliko ce odrediti da ljudi imaju godina? Dosadno zar ne?
-Kad nema dece nema ni skolovanja,svo znanje se stice ugradnjom cipa, a sva lepota skolskih dana ? Sta moze da je zameni? Logicno nista!
-sto se tice tezine ljudi ,obzirom da ce svi ziveti u istim uslovima naravno da ce im i tezina biti ista, to je mozda jedino OK,
-sad ovaj pojam krov nad glavom je sirok. Da li tu misle uopste da neki ljudi nemaju krov nad glavom  jer zive na mestima gde kuce ne postoje ili misle na nase urbane sredine gde mladi ljudi tek u starosti dobiju svoj krov nad glavom? Kako god! Tih 100 ljudi ce sigurno biti "pokriveni"  u svakom smislu sto je realno sa ovim brojem ,a nerealno sa milijardama ljudi koji sada zive.
-sveukupni novac bio bi kod jednog coveka (polovina zapravo), sta da kazem tako je i sada kad nas ima u milijardama, u 100  ljudi je i logicno!
- i sto se tice mobilnih telefona i interneta logicno da ce oni biti uz svakog od 100 ljudi jer kako  ce se inace komandovati.
VRLO ZANIMLJIVA TEMA. NE ZNAM PONAVLJAM KOJI BROJ  LJUDI TACNO MISLE DA OSTAVE NA PLANETI OVI MOCNICI (ZEMALJSKI ILI VANZEMALJSKI), ALI AKO BROJ ZAISTA SPADNE NA 100 ILI CAK 1000 LJUDI NASTACE PAKAO. LJUDI IZ DOSADE JER NITI IMAJU IZAZOVE NITI IZBORE NECE ZNATI STA DA RADE! MISLIM U SMISLU SVOG ZIVOTA ,A NE PROGRAMIRANOG ZIVOTA KOJI MORAJU DA ZIVE. I OPET PONAVLJAM NADAM SE DA CE BAR UKINUTI OSECANJA. A KAD NEMA OSECANJA ONDA TA STVORENJA KOJA BUDU ZIVELA NECE BITI LJUDI I ONDA JE TO U REDU!