NIKADA NEMOJTE DA ZABORAVITE SVOJU MAJKU

NIKADA NEMOJTE DA ZABORAVITE SVOJU MAJKU!  ZNAM, MAJKE SU DOSADNE, MESAJU VAM SE U ZIVOT, OSTARE I RAZBOLE SE TE POSTANU TERET! MAJKE VAS TERAJU DA PRISUSTVUJETE PORODICNIM OKUPLJANJIMA (JEDNO OD NJIH JE I SUTRA). ALI.....
Da li ste svesni da je majka jedina osoba koja je uvek bila tu za vas i pre vaseg rodjenja? Zbog deteta je majka spremna na sve. Da place da se raduje ,da ga nosi u stomaku devet meseci, da mu daje da jede i kada nema za sebe,da je boli kad vidi vase suze ,za majke su njihova deca, najbolja, najlepsa ma prva u svemu!  I kroz sta god prolazile u zivotu zbog dece uvek su spremne da to urade ponovo! I naravno jedino ce vam majka pruziti bezgranicnu  ljubav . Otac moze da pruzi deci samo to da voli i postuje njihovu majku!
Ipak mi nase majke uzimamo zdravo za gotovo. Tu su, brinu se o nama i kad nismo vise deca ( i to odavno). Navikli smo se da su tu, da ih pitamo samo ono sto je za nas bitno. Sta ima da se jede, je si li NAM  oprane stvari i da im se pozalimo kad nas neko povredi. Ona sama dodje da nas pazi kad smo bolesni. Naravno nikada ,ali nikada je ne pitamo kako je, kako se oseca ,treba li joj sto. Jednom sam direktno pitala jedno od svoje dece ,zasto me nikad ne pitas kako sam i krenula sam nesto da pricam kako sam bolesna i da mogu sutra da umrem i da zato mora sam da se snalazi u zivotu. Odgovor na "prozivku" - Ma hajde ne pricaj gluposti o umiranju, sta ti fali?! Prvo sam pomislila da mi je dete bezosecajno a onda sam shvatila iz dalje price da deca misle da im je majka besmrtna i da ne moze da se razboli. Deca ustvari imaju uzasan strah od smrti majke. Pa misle da ako ne pricaju o njenoj bolesti ili starosti ona  ne postoji.
dakle majke znaju da nisu savrsene. I one su samo ljudska bica i prave greske. Ali majke su supermeni u momentima kad su potrebne svojoj deci. To dobro zapamtite pre nego sto se naljutite kad vas zove na telfon da vas samo pita da li ste jeli? A vi se nervirate sto vas proverava ko da ste dete ( sto i jeste - njoj uvek). Ali ona iz tog jednostavnog pitanja ustvari sazna mnogo iz vaseg glasa iz nacina govora iz samo njoj znanih pokazatelja. Imajte strpljenja za svoje majke.
Majke su tu svaki dan i onda kada odete od kuce i zivite negde na drugom mestu. Vi imate svoj zivot, ali ona zivi ako ste vi dobro. Javite joj se kad god mozete.
I kad su ti praznici usrecite je svojim prisustvom. Ona ce na najcudesniji nacin napraviti sva jela koje volite i koja samo ona zna da napravi tako. Ona ce vas docekati kao kralja (kraljicu). Ona ce nenametljivo da vam ispuni svaku zelju!
NE OSTAVLJAJTE MAJKE SAME NA PRAZNIKE! ODVOJITE MAKAR  SAT-DVA ZA NJIH !
NE OSTAVLJAJTE MAJKE KAD OSTARE I RAZBOLE SE! I ONE SU BILE TU ZA VAS KAD STE BILI NESPOSOBNI DA SE BRINETE SAMI O SEBI!

'RATNE IGRE' SU SAMO ZA VELIKE

USTVARI NE ZELIM DA PISEM O TOME, ALI NE MOZE SE ZABORAVITI ! NEKE STVARI JEDNOSTAVNO NITI MOGU NITI TREBA DA SE ZABORAVE! DAKLE, NISTA OD TOGA NIJE TREBALO DA SE DOGODI, A JA CU POKUSATI DA SE PRISETIM SVEGA STO SE U MOJOJ PORODICI DESAVALO PRE 17 GODINA!
Bilo je obicno martovsko vece. Vreme kad su moja deca jos bila mala i kad sam oko osam uvece znala gde su ! Tu , oko mene posle vecere, malo TV ,malo mazenje, malo price za laku noc, a beba od godinu dana je vec spavala). Muz se vracao sa posla kad je krenula tutnjava aviona i bombardovanje nicim izazvano. U prvi mah (gledali smo Esmeraldu) nisam ni reagovala, ali kad su utrcale komsije i kad su na Studiju B javili da smo napadnuti, usledio je sok!. Studio B je svih 78 dana bio moj putokaz, moja zvezda vodilja, moj jedini izvor informacija. Samo sam njemu verovala i carobnom glasu Avrama Izraela. A, svih tih dana cinila sam upravo sve suprotno od onog sto je on govorio. Skloniste nismo ni videli, a  od setnje  nismo odustajali. Kada su 27 marta oborili F-17 (nevidljivi) u Budjanovcima deca i ja smo medju prvima bili kod "Konja". Tamo je cak bio  doneto  i  parce krila aviona. Svih sledecih dana sa bebom na ramenima i troje male dece ( 6,7 i 11 godina) bila sam prisutna na svim protesnim koncertima, na mostovima. Znak za uzbunu nas nikada nije zatvorio u kucu. sada kad razmisljam igrala sam se sa zivotom. Ali, ne znam odakle mi takva hrabrost ili ludost da vodim decu na sva pomenuta mesta i u duge setnje, Adom i Kalemegdanom. Jedino cime mogu da se branim jeste to da nisam htela da u deci stvorim paniku jer nije bilo struje i vode i svi kod mene su u kraju stariji ljudi koji su samo pricali strahote. Tako da mi sem toga sto smo od celokupnih 100 kvadrata kuce koristili samo dnevnu sobu i za okupljanje ispavanje nismo menjali nacin zivota. Na neki nacin deci se strasno svidjalo to spavanje na dusecima koji su bili smesteni na podu i po kojima su se valjali i do mene i muza i do brata i sestre, pa smo cesto ujutru budili isprepletani! Najstrasnije od svega bile su vesti koje smo slusali kad dece zaspe. I tutnjava bombi naravno uzivo. Jedna je pala vrlo blizu nas i to je jedini put kada sam pomislila da ce nam se nesto strasno desiti. Da ce i nas pogoditi! A velika sreca je bila sto su deca koja su isla u sklou (ovo dvoje starijih) dobila neplanirani kraj skolske godine 2 i po meseca ranije i sto su sve te dane provodili sa porodicom i drustvom u igri!
Buducnost. Nadam se da se rat vise nikada nece ponoviti. A znam da mozda vec ove godine krene rat do istrebljenja. Sada su mi deca velika, a ja stara. Medjutim ,ako bude bilo koji rat sem atomskog ili bioloskog , opet cu ici na sve proteste i koncerte, pa makar i sama! To je ono sto nas sve odrzava. Makar mene, taj bunt, to ne prihvatanje nasilja nad obicnim narodom, taj jedan jedini nacin odbrane od zla. Protest muzikom i slobodom kretanja!
Proslost. O prethodnim ratovima sam samo slusala, citala i nagledala se filmova. I shvatam. Tada nije bilo moguce braniti se na drugi nacin, samo oruzjem i sakrivanjem zena i dece.  Ali, kako se te 1999-te godine svet pretvorio u jednu jedinu celinu pa su sve informacije i bez struje i bez telefonskih linija bile dostupne svi smo se nekako osecali slobodnije i hrabrije bez obzira na situaciju.
TAKO DA SAM JA SHVATILA JEDNU ISTINU. NIKADA RATOVI VISE NECE BITI KAO PRVI I DRUGI SVETSKI. ILI CE BITI KAO ONAJ 1999-TE I SVI OVI LOKALNI ZADNJIH 30-TAK GODINA ILI CE BITI KATAKLIZMA. ONO BACENE ATOMSKE BOMBE IZBRISAN SAV ZIVI SVET. ILI CE SE RAT ZBOG SVE OVE TEHNOLOGIJE VODITI PREKO INTERNETA I KORISTITI SVA PREDNOST INFORMACIJA DA BI SE STEKLA FINANSIJSKA MOC  ILI CE SE IZVRSITI TA CUVENA DEPOPULACIJA SELEKTIVNIM UBIJANJEM  SIROMASNOG SLOJA DRUSTVA VAKCINAMA I  ' ISKORENJENIM VIRUSIMA" I SMRTONOSNIM BOLESTIMA.
KAKO GOD BILO MI OBICNI LJUDI TO NE MOZEMO PROMENITI. CAK NI GENERACIJA POSLE 1980-TE! SVU NADU POLAZEM U ONE RODJENE POSLE 2000-TE!

SECANJA

SECANJA,SECANJA,SECANJA!!!.LEPA.BOLNA ,SAMO NASA!POKUSAVAMO DA IH LJUBOMORNO SACUVAMO OD ZABORAVA.Ali nase "police" u mozgu vremenom se popune i neka secanja izblede.a neka potpuno nestanu.Sa godinama je jos teza situacija .Jer se secanja iz skorije proslosti gube ,a nekim cudom "isplivavaju' secanja na detinjstvo i mladost.'RUPE"  u secanju su sve vece ,pa pocinjemo da imamo problema i sa samim sobom i sa okolinom.Sad sve zavisi od coveka do coveka.Nije uvek kriv "ALCHAJMER" ili staracka demencija .Nije uvek u pitanju bolest. U pitanju je prosta zasicenost mozga tolikom kolicinom informacija.Opet, s druge strane nas mozak je najsavrseniji kompjuter pa sve ono sto smatra nepotrebnim odmah baca "u korpu". Koliko nas po ceo dan pune informacijama to je prava sreca. Ali nazalost u korpi zavrse i nama bitne stvari jer jednostavno nastane "zamor materijala" .Cela ova prica nastala je zapravo zbog cuvene skracenice SBB KBB iliti sta bi bilo kad bi blo.Naucnici intezivno rade na "bekapu" secanja. Mislim da bi to bilo zaista fantasticno kad bi uspelo.Jer ako vec koristimo samo 10% mozga sto ga ne bi popunili secanjima .
BUDUCNOST.Svakako ce postojati dalje ovaj virtualni svet,hologrami, telepatija i bog zna sta jos.Ali ni jedan virtualni svet mi nikako nije zamena za ljudski mozak.U njemu treba da bude sve -samo u njemu.I sigurno ce doci do toga da u nase police u mozgu budu arhivirana sva nasa secanja.I to ce biti dobro iz mnogo razloga.Bez obzira sto svoje bitne informacije drzimo na laptopu ili mobilnom telefonu (koji su vam uvek dostupni) ipak je totalno bezveze da kad se sa nekim nadjete oci u oci  neophodnu komunikaciju vrsite preko tehnologije.Zar nekako nije lakse i bolje da odmah spojite sliku i secanja i da odreagujete u delicu sekunde ,a ne da ipak potrosite nekoliko sekundi dok pronadjete podatke na pomenutoj tehnologiji?Realno,ako vam preti opasnost zar nije najvaznije reagovati munjevito?
Proslost. Da, secanja su proslost. I sad je ostalo samo da vidimo da li je bas totalno dobro da se secamo svega iz proslosti. I LEPIH I RUZNIH STVARI. Kad su u pitanju ruzna secanja koja bi hteli da zaboravimo sto pre ,mislim da bi ipak trebali da ih stavimo u policu sa posebnom oznakom i da ih "vadimo' bas kad mora. Definitivno sam za to da sva secanja ostanu u mozgu.Evo na primer ja se vec suocavam sa pricom sa pocetka bloga.Zato valjda i kazu da stari ljudi "podetinje".Pa kako da ne podetinje kad im sva secanja sezu u detinjstvo ? Mnogo bih volela da vratim sva svoja secanja.I mislim da bi svi ljudi voleli da osobe koje su izgubili bilo privremeno ili zauvek mogu  da vide jasnije,a ne da budu samo izbledele slike.
SECANJA SU VEOMA BITNA I ZAISTA MISLIM DA JE DOBRO AKO NAUCNICI USPEJU DA NAM POMOGNU DA IH SVE ARHIVIRAMO!