EVOLUCIJA I DEPRESIJA

SVI IMAJU DEPRESIJU! SAMOUBISTVA SU SVE CESCA! NE ZNAM KAKO UOPSTE DA TUMACIM PODATAK DA SADA MLADI SAMO PRICAJU O SVOJIM PSIHICKIM PROBLEMIMA! NEKADA JE TO BILA TABU TEMA DANS SVAKODNEVA 'CASICA RAZGOVORA' SA VRSNJACIMA! SLUSAM I NE VERUJEM! SVAKI DAN!MILENIJALCI CE SE BRZE RAZBOLJEVATI I BRZE UMIRATI! DOKAZ DA EVOLUCIJA IDE U NAZAD! A I ZAMENICE NAS ROBOTI!
Svakih 6 sati se u Srbiji neko ubije.
Srbija je na 13. mestu u svetu po broju suicida gde četiri osobe dnevno oduzmu sebi život. Ova crna statistika je zabrinjavajuća- naročito kada znamo da četvrtinu čine adolescenti do 25 godina. Depresija se može iskazati na različite načine, i fizički i bihejvioralno. Može izgledati kao da sama depresija može pronalaziti izlaz na razne načine. Muškarci češće ovako eksternalizuju svoju depresiju. Psiholozi navode da prekomerno konzumiranje alkohola, ljubavne afere van postojeće veze, povećana agresivnost ili povlačenje od voljenih osoba takođe mogu biti znaci depresije. Od fizičkih simptoma karakteristični su bol u leđima, smanjena seksualna želja, hroničan umor, nesanica, kao i promena navika u ishrani – gladovanje ili prejedanje.Ponekad se depresija može javiti u obliku razdražljivosti ili ljutnje – kada se osećate bespomoćno ili beznadežno. Manje je poznata činjenica da je razdražljivost ne samo znak depresije, već da često signalizira ozbiljniji nivo depresije, naročito ako se dugotrajno manifestuje u odnosu prema partneru ili porodici. Neprijateljsko raspoloženje i neprijatno ponašanje su takođe povezani sa verovatnoćom da je u pitanju anksioznost. Druge emocije kao što su tuga, sramota ili bespomoćnost često se maskiraju ljutnjom, ali je upravo ljutnja osećanje koje se neočekivano pojavljuje u javnosti kod depresivnih osoba.rojne istraživačke studije već godinama podvlače povezanost perfekcionizma i depresije. Prisutan je konstantan pritisak da će osoba biti voljena i prihvaćena od strane okoline samo ako je savršena. Za perfekcioniste je napraviti grešku “smrtni greh”, i znak ličnog nedostatka ili mane, a ne činjenice da je ljudski grešiti i da svi pravimo greške. Zbog toga ove osobe lako upadaju u depresiju. Da bi se suprotstavili strahu od neuspeha i sramote koja dolazi s njim, potrebno je raditi na samopoštovanju i saosećanju, što je teško, zbog čega im je najčešće potrebna pomoć stručnog lica.vako ima problema da se s vremena na vreme koncentriše, pogotovo  ako vam je nešto posebno na umu. Ali da pitanje koncentracije toliko utiče na vaš rad ili odnose – takođe mogu biti znak depresije. Teškoće u koncentraciji direktno ugrožavaju funkcionisanje čoveka, i otežavaju rad ili školovanje, te mogu dovesti do propuštanja zadataka ili rokova.Krivica je u nekim slučajevima prirodna reakcija, ali često dubok osećaj krivice za mnoge ili većinu područja u vašem životu može signalizirati depresiju. Psihoterapeuti to nazivaju patološkom krivicom. Za depresivnu osobu krivica može postati sveobuhvatna. On/ona skeniraju prošlost i vide samo niz neuspeha. Depresivna osoba može se osećati krivim zbog bezbroj razloga: zbog svog rođenja, zbog toga što je imala depresiju, zato jer ne može da razmišlja o bilo kakvoj važnoj životnoj ulozi ili događaju, a da je ne uznemirava osećaj žaljenja.Često i kratkotrajno “prebacivanje” iz stanja tuge u sreću i obratno, može biti veliki znak da se dešava nešto ozbiljnije. Kada ste depresivni, neki srećan događaj vas može izvući iz toga, a stvari mogu izgledati u redu, ali za kratko: depresija se obično vraća kada se, recimo, pridružite tom događaju. Psihoterapeuti navode ovaj “interesantan” simptom depresije koji možda nije dobro poznat- kada se neko sa depresijom privremeno “podiže” iz tog stanja zbog pozitivnog događaja, prilike ili međuljudske veze, kratko je ublažava, ali se ubrzo kasnije ponovo vraća u depresivno stanjevo nije tako suptilan simptom, ali ga svakako vredi spomenuti. Depresija često nosi sa sobom zavisničko ponašanje – ljudi sa depresijom češće piju alkohol, puše, imaju poremećaje u ishrani i imaju druge zavisnosti. Kada ste depresivni, prirodno je da želite da koristite alate koji vam stoje na
Ako te trenutno muče misli o samoubistvu, daj sebi malo vremena da pročitaš ovaj tekst. Trebaće ti samo pet minuta. Ne želim da te odgovaram od tvojih neprijatnih osećanja. Nisam ni psihoterapeut niti bilo kakav drugi stručnjak za mentalno zdravlje, već samo neko ko zna kako je kada se osećaš loše.
Ne znam ko si ti ni zašto čitaš ovaj tekst. Jedino što znam to je da ga čitaš i to je dobro. Mogu da pretpostavim da si ovde zato što si u nevolji i razmišljaš o prekidu svog života. Ako je tako, voleo bih da budem sa tobom u tim trenucima, da sedimo i pričamo, licem u lice i iz srca iskreno, ali pošto je to neizvodljivo, biće dovoljno i ovako.
Znam mnogo ljudi koji su želeli da sebi oduzmu život, pa imam nekakvu sliku o tome kako se osećaš. Znam i da ti se sigurno ne čita nekakva dugačka knjiga o tome, pa ću se truditi da budem kratak. Dok smo zajedno narednih pet minuta, postoji pet jednostavnih, praktičnih stvari koje bih voleo sa tobom da podelim. Ne želim da se prepirem oko toga da li bi trebalo da sebi oduzmeš život, ali pretpostavljajući da već o tome razmišljaš, mora da ti je prilično teško.
Pa pošto si još uvek tu, što je veoma dobro, želeo bih da te zamolim da ostaneš sa mnom do kraja teksta. Nadam se da to znači da si barem malkice nesiguran, negde duboko iznutra, oko toga da li stvarno nameravaš da okončaš svoj život. Često se ljudi tako osećaju, čak i u trenucima najveće tame i očajanja. Takva vrsta nesigurnosti je normalna i sasvim OK. Činjenica da si u ovom trenutku još uvek živ znači da si ipak pomalo neodlučan, da iako želiš da umreš, jedan deo tebe ipak želi da živi dalje. Meni to zvuči veoma ohrabrujuće, a nadam se i tebi.

Ljudi često pribegavaju samoubistvu kada traže sklonište od bola kome su izloženi. Zapamti i da je osećaj olakšanja od bola samo osećaj i da moraš biti živ da bi ga osetio. Nećeš nikako moći da osetiš to olakšanje koje ti je tako potrebno ukoliko si mrtav.

Neki ljudi će loše reagovati na tvoja osećanja o samoubistvu, obično ako su uplašeni ili ljuti; oni zapravo mogu da nanesu još veći bol umesto da ti pomognu, uprkos namerama, govoreći ili postupajući nepromišljeno. Moraš razumeti da se njihove negativne reakcije ne odnose na tebe, već na njihove sopstvene strahove. Ali ima i ljudi koji mogu da budu sa tobom u ovim teškim trenucima, koji te neće osuđivati, prepirati se sa tobom, slati u bolnicu ili pokušavati da te odgovore od toga što se tako loše osećaš. Njima je prosto stalo do tebe. Pronađi nekoga od njih. Sada, iskoristi svoja 24 sata ili nedelju dana i reci mu/joj/im šta ti se događa i kroz šta prolaziš. Nije sramota ni potražiti pomoć, na primer....pozovi psihoterapeuta, pažljivo pronađi prijatelja kome ćeš se obratiti ili bilo koga ko želi da sasluša. Bitno je da ne izlažeš sebe nepotrebnom teretu pokušavajući da samostalno prebrodiš ono kroz šta prolaziš. Jedan razgovor o tome kako si dospeo u situaciju da o tome razmišljaš oslobodiće te ogromnog pritiska, a može biti i dodatno sredstvo protiv bola koje ti je potrebno da bi povratio ravnotežu.

Razmišljanja o samoubistvu su sama po sebi traumatična. Nakon što ona izblede, moraš nastaviti da brineš o sebi. Terapija je zaista dobra ideja.

Pa, kao što vidiš, prošlo je već nekoliko minuta i ti si još sa mnom. To mi je zaista drago.
Pošto si stigao dovde, zaslužuješ nagradu. Mislim da bi mogao sebe da nagradiš jednim poklonom-- neka to bude, recimo, jedan novi način za prevazilaženje bola. Seti se, gore na početku teksta, rekao sam da je glavna ideja da imaš više sredstava i načina da prevaziđeš bol od same količine bola. Pa, zašto ne bi sebi pronašao još jedan takav način, ili dva, ili deset...! sve dok ih ne bude više od onih stvari koje ti nanose bol.
Iako je ova stranica možda uspela da ti pruži neku malu utehu i olakšanje, najbolji način da savladaš bol jeste drugo ljudsko biće i razgovor. Ako pronađeš nekoga ko želi da sluša i kažeš mu/joj kako se osećaš i kako si dospeo do razmišljanja o samoubistvu, tada si već uvećao broj svojih sredstava za odbranu od bola za jedan. Uz malo sreće, prva osoba na koju naiđeš neće biti i poslednja. Ima zaista puno ljudi oko tebe koji bi želeli da te saslušaju. Vreme je da počneš da tragaš za nekim/nekom od njih.
 Koristeći kombinaciju podataka koje je prikupio Blue Cross Blue Shield, CDC, i podatke iz prethodnih zdravstvenih studija, ovaj izveštaj predviđa da će milenijalsi biti tri puta manje bolesniji, siromašniji i umiraće mlađi nego prethodna generacija, generacija X. Moji milenijalsi ovo predviđaju već godinama, samo bez svih ovih fensi podataka - mi se stalno sprdamo sa našim roditeljima da će nas nadživeti. Izgleda da smo bili u pravu sve vreme! Krupni ekonomski plan deluje kao nešto čemu milenijalsi daleko manje “doprinose.“ A zbog toga što je očekivano da ćemo biti češće bolesni, takođe se manje očekuje i da ćemo biti dobri na svom poslu - jer, kako se ispostavlja, bolešljivi ljudi nisu toliko “produktivni.“Analitičari su kao hipotezu izneli pretpostavku da se ova generacijska razlika može jasno videti u problemima povezanim sa “bihejvioralnim zdravljem,“ odnosno u pojavama kao što su depresija, hiperaktivnost (anksioznost, ADD i ADHD), i zlopotreba supstanci. Između 2014 i 2017, stope depresije i hiperaktivnosti porasle su za trideset odsto u okviru generacije milenijalsa. U poređenju sa generacijom X, milenijalsi između 30 i 39 godina imaju manje šanse da umru od dosadnih starih stvari kao što su bolesti srca i kancer, ali imaju veće šanse da umru od slučajnog predoziranja, samoubistva ili ubistva. Dakle, fizički govoreći, zapravo smo zdraviji od prethodnika, ali statistički to nije važno. Gutamo tabletice, hodamo tih 10,000 koraka svakog dana, i tretiramo šećer kao da je otrov, a i dalje smo previše depresivni; to rešavamo supstancama koje bi mogle da nas ubiju (što i hoće); i užasno smo anksiozni pored svega toga. Sumirano, analitičari kažu da ćemo puno platiti zbog ovih problema, što će samo doprineti tome da budemo još manje zdravi
SVE VAM JE JASNO ZAR NE? OTUDJILI SMO ! POCEV OD PORODICE! RADIMO 24/7.STRES  ISTRAHOVI SE NAGOMILAVAJU PA PADAMO  UDEPRESIJU. SVE RANIJE JOS OD 10 GODINE! PA KO PREZIVI CUVENU 27 GODINU IMA NEKE SANSE I DA DOZIVI STAROST, AKO GA PRE TOGA NE UBIJE PLANETA NAJZAGADJENIJA DO SADA. ILI DEPRESIJA!

DOSLI SMO DO MAKSIMUMA

UMESTO DA ZIVIMO ZIVOT UNAZAD - STO BI BILO STVARNO KUL - NAMA SE DESAVA EVOLUCIJA UNAZAD! A DA NA KAZEM DA SMO DOSTIGLI MAKSIMUME U TEHNOLOGIJI, NAUCI, MEDICINI... ILI BAR MISLIM! DAKLE NA VRHUNCU SVEGA COVEK NE MOZE DA NAPRAVI KORAK DALJE, I ZATO LOGICNO KRECEMO NAZAD. NE ZNAM ZASTO ONDA NE STAGNIRAMO? ILI JE IPAK PROBLEM U TOM RACUNANJU VREMENA. KAKO BILO DA BILO SMESI NAM SE DA BUDEMO PECINSKI COVEK ILI MAJMUN ( STO JE DARVIN  REKAO, PA POSLE NAUCNICI POREKLI).

Naučnici tvrde da je čovečanstvo dostiglo svoj maksimum kada je reč o visini, izdržljivosti i dugovečnosti, a pokušaji premašivanja tih granica snagom organizma dovode do njegovog uništavanja.Oni smatraju da je vrlo moguće da će se ljudi u budućnosti vratiti na nekadašnju prosečnu visinu, dok će se životni vek skratiti.U poslednjih 100 godina životni standard se znatno povećao u mnogim zemljama. Pravilna prehrana, razvijena medicina i higijena doveli su do toga da su ljudi narasli i počeli da žive duže. Međutim, početkom osamdesetih prosečna visina žena iznosila je 170 centimetara, a muškaraca 180, a od tada se pokazatelji nisu menjali.
Ipak, stručnjaci su uvereni da će se ljudi u bliskoj budućnosti vratiti na nekadašnju visinu, a i životni vek će se skratiti.
Osnovni zadatak današnjice je da se ovi pokazatelji održe na visokom nivou. Promene životne sredine, uključujući i klimatske, mogu od nas zahtevati mnogo više napora i finansijskih sredstava, kako bi sve ostalo kao pre. Međutim, istraživanja pokazuju da se nešto počelo da se menja, i to ne nabolje. Tako se u proteklih 10 godina u pojedinim afričkim zemljama smanjila prosečna visina stanovništva. To ukazuje da već sada postoje društva koja ne mogu osigurati dovoljno hrane za svoju decu i voditi računa o njihovom zdravlju”, ističu autori članka, a prenosi ruski Sputnjik.  Osim visine i životnog veka, u poslednjih 100 godina povećana je i ljudska izdržljivost, a o tome svedoče novi sportski rekordi. Međutim, prema mišljenju američkih stručnjaka, ne treba očekivati nove rekorde kada je reč o maratonu ili biciklističkim trkama jer je telo svakog čovjeka sposobno sagorevati samo dva i po puta više energije nego što troši dok je u stanju mirovanja. Ako se ta granica prekorači, organizam oštećuje mišiće i tkiva, pokušavajući nadoknaditi deficit kalorija. Prema mišljenju stručnjaka, čak ni najsposobniji sportista ne može da premaši tu barijeru.
Tokom nekoliko meseci istraživači su pratili zdravlje sportista koji su učestvovali u biciklističkoj trci Tur de Frans koja je trajala više dana, kao i onima koji su učestvovali u maratonu dugom 140 dana, od Los Anđelesa do Njujorka. Istraživači su potom uporedili rezultate s bazalnim metabolizmom, odnosno s količinom energije koju sportisti troše tokom mirovanja.
Кako se ispostavilo, na početku takmičenja sportisti su trošili mnogo kilokalorija, ali nakon nekoliko nedelja njihove energetske potrebe naglo su se smanjile na oko 1.200 kilokalorija.
Prema rečima stručnjaka, razlog je za to specifičnost ljudskog organizma koji ne može potrošiti mnogo više kalorija nego što telo troši u stanju mirovanja.
Tokom procesa evolucije, ljudi su postali mnogo izdržljiviji od ostalih primata. To se dogodilo zato što su tokom prirodne selekcije opstajali fizički aktivni pojedinci, posebno oni koji su mogli trčati preko velikih udaljenosti. Ali moguće je i to da je izdržljivost povezana s dužim periodom trudnoće, ili čak s povećanom potrošnjom energije našeg mozga”, smatraju autori istraživanja.
Američki stručnjaci koji su obradili statistike smrtnosti iz 40 zemalja u poslednjih 100 godina, izračunali su maksimalan životni vek koji čovek može da dostigne, a on iznosi 125 godina. Najduži životni vek na zemlji imala je Francuskinja Žan Kalmen koja je umrla u 123. godini života.Borba protiv infektivnih i kroničnih bolesti verojatno će produžiti prosečni životni vek, ali ne i njegov maksimum. Stoga je potrebno preraspodeliti resurse. Sredstva koja se danas troše kako bi se produžio životni vek mogla bi se usmeriti na to da se produži trajanje zdravog života, odnosno da se ljudi osećaju dobro i u starosti.
Danas smo opet uradili nesto uzasno za buduce generacije. Potrosili smo sve prirodne resurse koje smo trebali da trosimo do kraja godine. I ovo nije prva godina kada se to desava. Vec pet godina kako ja  pratim EARTH  Overshoot  day taj dan dolazi sve ranije.
Čovečanstvo od danas živi na kredit, jer je već potrošilo prirodna bogatstva koja planeta ima na raspolaganju za ovu godinu, dva meseca ranije nego pre 20 godina, prema računici Mreže za globalni ekološki otisak.
Čovečanstvo trenutno koristi ekološke resurse 1,75 puta brže nego što su kapaciteti obnove ekosistema - navela je ta nevladina organizacija u saopštenju.
I znam da necete poverovati sta nam najvise treba, a nije voda? Zalihe peska su potresene vec znacajno unapred, pa je njegova cena dostigla vrtoglavu cifro od 2,55 evra po toni ( recimo za kilometar autoputa potrosimo 30.000 tona peska).
Da smo ostali na nivou pecinskog coveka i zivela u saglasju sa prirodom ovo se sve ne bi desilo. znaci tehnologija nas je zapravo unistila. Tezeci ka boljem, laksem i kvalitetnijem zivotu covek je nemilosrdan prema prirodi. Unistili smo sve sto smo mogli, pa i zalih litijima koji je neophodan za nove tehnologije. I sta cemo sad?
Stagnacija mozda ne dolazi u obzir zbog toga sto tocak kad krene ne moze da se zaustavi, a nas se tocak krece sve vecom i vecom brzinom, do svoga kraja puta!
Da bi preziveo covek mora da ide u rikverc, osnovno pravilo u borbi za opstanak. Ako ne zakocis i ne vratis se unazad ode u provaliju (auto).
NEVEROVATNO EVOLUCIJA IDE UNAZAD, A TROSENJE PRIRODNIH RESURSA IDE UNAPRED! KO CE POBEDITI NA KRAJU NE ZNAM, ALI SVE VISE SHVATAM DA COVEK SVOJOM KRIVICOM GUBI BITKU I TO ODAVNO!