NANOTEHNOLOGIJA! IMPLANTI KOJI NISU VESTACKI ZUBI I GRUDI! MEDICINA DANAS MOZE DA CINI CUDA! SAD DRUGO JE PITANJE DA LI CEMO POSTATI DUGOVECNI ( KAO KIBORZI) ILI CEMO POSTATI BESMRTNI KAO KOMPLET MASINE ILI CE NAS ZBRISATI SA LICA ZEMELJE U NALETU DEPOLULACIJE! SVEJEDNO KOJI CE SE SCENARIO DESITI PRICACEMO STA SVE MEDICINA DANAS MOZE ( OSIM DA IZLECI GRIP I MALE BOGINJE).
Istraživački tim koji predvodi p ofesor Poll T.Haemond sa poznatog Institiuta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) napravio je – nanopreliv – za hanzaplaste, gaze i zavoje koji može da pokreće RNK baš na mestima na kojima je to potrebno. Ovaj tim istraživača razvio je specifičan mali interferentni RNK (siRNK) koji je u stanju da isključi specifične gene u ćelijama vezujući se za druge RNK molekule sa kodovima tih gena. Na taj način siRNK nišani gene koje su potrebni za regeneraciju povređenog tkiva i pokreće ih – čime se ubrzava proces zarastanja rana.
Naučnici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije u Trondhajmu uspeli su da naprave – nanoigle koje omogućavaju da se lekovi daju direktno u ćelije, kada ćelijske membrane ne propuštaju lekovite supstance. Profesor Pavel Sikorskii koji predvodi tim naučnika, objašnjava da će nanoigle znatno olakšati istraživanja i razvoj novih lekova i da njihova primena u medicini pruža velike mogućnosti.
Nanotehnologija je već ostavila značajan pečat na svet medicinske nauke. Međutim, novine su u domenu naučne fantastike. Naučnici sa univerziteta British Columbia trenutno rade na nanobotovima koji će dijagnostikovati bolest i lečiti je iznutra. Da bi to omogućili morali su da naprave veoma fleksibilne veštačke mišiće, dovoljno jake da rotiraju objekte hiljadu puta teže od njih samih. Mišić će biti ubacivan u nanobotove kao veštački bič ili rep koji će se rotirati i pokretati ih.
Kanadski naučnici sa Univerziteta Alberta razvili su nanočestice koje su u laboratorijskim uslovima uspešno uništavale ćelije raka pluća. Iako tek predstoje istraživanja na životinjama, čestice bi se u ljudski organizam mogle uvesti uz pomoć inhalatora sličnog onom kakav koriste astmatičari. Za rak pluća je karakterističan nekontrolisani rast abnormalnih ćelija u jednom ili oba plućna krila. Inhaliranje nano čestica moglo bi funkcionisati bolje od tradicionalnih načina lečenja, zbog toga što te čestice napadaju samo ćelije raka i ne utiču na zdravo tkivo. Slično lekovima koje koriste astmatičari novi lek je u obliku praha, ali za razliku od njih, on se razlaže u nanočestice kad dođe do kontakta. Naučnici očekuju da bi se ovaj način upotrebe lekova mogao primeniti i u lečenju drugih bolesti.
U istraživanju su učestvovale osobe sa Parkinsonovom bolešću kojima je ugrađen implant koji dostavlja lekove direktno u mozak kroz otvor sa strane glave. Takva naprava se koristi za slanje prirodno prisutnog proteina za koji se naučnici nadaju da bi mogao da pomogne u obnovi ćelija koje je bolest oštetila u zahvaćenom delu mozga.Delotvornost takvog načina dostave lekova uslovljava činjenicu da bi to moglo da bude rešenje za nove načine lečenja tumora mozga, moždanih udara i drugih degenerativnih stanja. Ova naprava bi omogućila da se potrebni protein pošalju u zahvaćeni deo mozga s velikom preciznošću.
Profesor Stiven Žil, neurohirurg koji je dizajnirao ove implantate, kaže da je ovo prvi put da su oni korišćeni u ovakvoj vrsti lečenja. Veruje da bi takva tehnologija mogla da bude korišćena i u lečenju tumora na mozgu, za hemoterapije, kao i za testiranje novih lekova za pacijente koji boluju od Alchajmerove bolesti kao i onih koji su pretrpeli moždani udar.
- Pokazalo se da možemo na siguran način da umetnemo lekove direktno u mozak pacijenata uz pomoć ovog malenog implanta koji se ugrađuje kroz kožu iza uva - kaže Žil.
Nanomedicina je grana medicine koja se zasniva na medicinskoj primeni nanotehnologija, kroz primenu nanomaterijala, nanoelektronskih biosenzora i molekulske nanotehnologije. Poseban deo nanomedicine predstavlja nanomedicina usmerena na inženjerstvo tkiva, koja će omogućiti reparaciju i potpunu zamenu oštećenih tkiva novim tkivima. Time će biti otvoren put sanacije obolelih organa, koji neće zahtevati donatore i koji će imunološki biti u bliskoj vezi sa tkivom pacijenata kod kojih se vrši zamena oštećenih tkiva i organa. Jedna od delatnosti, za koju se očekuje da će biti posebno atraktivna u decenijama koje dolaze, biće repariranje obolelih tkiva i organa i uzgajanje tkiva pogodnih za njihovu reparaciju. Govori se o tzv. fabrikama tkiva i organa, kao o jednoj potpuno novoj grani delatnosti. U fitofarmaciji to će biti proizvodnja i ekstrakcija humanih biopolimera iz biljaka nastalih ukrštanjem DNK biljaka i čoveka. Takav korak će imati izuzetan značaj u približavanju medicine jednom potpuno novom konceptu koji je umesto na hemiji, zasnovan ne celovitom prilagođavanju prirodnih resursa čoveku. U nekoj sasvim naprednoj fazi razvoja nanomedicine očekuje se da će čovek ovladati postupcima samoorganizacije vrlo složenih funkcionalnih uređaja, koji će sledeći logiku bioloških mašina u ljudskom telu biti u stanju (slično enzimima, koji umeju da prepoznaju različite ćelijske receptore), umeti da dijagnostifikuju promene na ćelijama, da se samoorganizuju i samorepliciraju do nivoa koji će obezbediti funkcionalno izvršenje različitih složenih zadataka, vezanih za reparaciju zidova ćelija, a potom i celih organa, kojima te ćelije pripadaju. Zbog svega navedenog, nanomedicinska istraživanja u svetu u tehnološki najnaprednijim zemlajma – imaju apsolutni prioritet u strategijama razvoja i strategijama istraživanja na nacionalnom nivou. U SAD ona su kontrolisana od strane Nacionalnog instituta za zdravlje, EU ima svoje nadnacionalno telo za Istraživanje i razvoj Mikro i Nanotehnologija, Rusija već niz godina intenzivno razvija naučnu bazu za široku primenu nanotehnologije u različitim sferama, a naročito u sferi očuvanja zdravlja, kosmičkih istraživanja i najnaprednijih vojnih programa. Sve veći značaj ove grane medicine pokazuje nagli porast broja centara za nanomedinska istraživanja (u 2005-oj u celom svetu bilo ih je samo 5, da bi do polovine 2006. godine, osnovalo se još dodatnih 130 centara). Danas, broj takvih centara lociranih u raznim tehnološki razvijenim delovima sveta broji se na hiljade.
Vodeći naučnici na polju nanotehnologije – nanomedicina, predviđaju komercijalnu upotrebi nanobota raznih vrsta, naručito onih sa DNK, za par decenija. Oni bi mogli biti deo našeg krvotoka putujući kroz organizam i nadgledati svaku ćeliju. Međutim za sada istraživanja se fokusiraju da dokažu bezbednost nano tehnologije. Ona je veoma važna jer se nanoboti prave od raznih materijala, naročito metala. Zadržavaju se u organizmu duže nego obični lekovi. Njihovim akumuliranjem u telu može doći do ispoljavanja neželjenih efekata. Tržižte nanomedicine se trenutno procenjuje između 150 i 250 milijardi američnih dolara, a sigurno će još rasti. Nanoboti napravljeni od DNK mogu popravljati sami sebe, a biološki molekuli koji ulaze u njihov sastav mogu biti korišćeni kao navigator tako da čestice ne mogu zalutati. U budućnosti se očekuje sve šira primena ovih sićušnih robota.Nanomedicina – nanočestice se grubo mogu klasifikovati na čvrste i meke, u zavisnosti od materijala od kog su izgrađeni. Čvrsti su obično od materijala kao što je grafen, sloj debljine atoma. Slojevi se mogu grupisati u šuplje cevi i sfere koje imaju specifična svojstva. Međutim, naučnici se više fokusiraju na meke nanočestice građene od bioloških materijala poput proteina, masti i DNK. Zahvaljujući svom sastavu mogu da obavljaju još specifičnije zadatke, jer su izgrađeni od kompleksnih molekula koji se nalaze u ćeliji. DNK se pokazala kao veoma dobar materijal za pravljenje nanobota. Naučnici su kreirali DNA lanac sa posebnom genetskom sekvencom, tako da se subjedinice grupišu u dvodimenzionalne i trodimenzionalne strukture. Što je lanac duži, kompleksnija struktura može da se formira. Manipulacija DNK na ovaj način poznata je kao „DNK origami“ i koristi se za pravljenja majušnih pokretnih mašina, koje mogu da se otvore i zatvore ili da budu spravice za dostavljanje lekova koje se po obavljenoj funkciju samounište.
RAZNE NANO CESTICE I RAZNE ZA SADA CEVCICE MOGU DA CINE CUDA. KAD BOLJE RAZMISLIMO LJUDSKO TELO JE SAMO SKUP RAZNIH CESTICA, ZATO I NE CUDI DA MOZE DA SE POPRAVLJA ILI CAK DA MU SE MENJAJU DELOVI. FASCINANTNO U SVAKOM SLUCAJU. I SIGURNA SAM DA SVE OVO POSTOJI I MNOGO VISE OD OVOG! I DA SE OVOM NANO MEDICINOM LECE ONI KOJI CE OSTATI KAD SVE DRUGO NESTANE!
Istraživački tim koji predvodi p ofesor Poll T.Haemond sa poznatog Institiuta za tehnologiju u Masačusetsu (MIT) napravio je – nanopreliv – za hanzaplaste, gaze i zavoje koji može da pokreće RNK baš na mestima na kojima je to potrebno. Ovaj tim istraživača razvio je specifičan mali interferentni RNK (siRNK) koji je u stanju da isključi specifične gene u ćelijama vezujući se za druge RNK molekule sa kodovima tih gena. Na taj način siRNK nišani gene koje su potrebni za regeneraciju povređenog tkiva i pokreće ih – čime se ubrzava proces zarastanja rana.
Naučnici sa Norveškog univerziteta nauke i tehnologije u Trondhajmu uspeli su da naprave – nanoigle koje omogućavaju da se lekovi daju direktno u ćelije, kada ćelijske membrane ne propuštaju lekovite supstance. Profesor Pavel Sikorskii koji predvodi tim naučnika, objašnjava da će nanoigle znatno olakšati istraživanja i razvoj novih lekova i da njihova primena u medicini pruža velike mogućnosti.
Nanotehnologija je već ostavila značajan pečat na svet medicinske nauke. Međutim, novine su u domenu naučne fantastike. Naučnici sa univerziteta British Columbia trenutno rade na nanobotovima koji će dijagnostikovati bolest i lečiti je iznutra. Da bi to omogućili morali su da naprave veoma fleksibilne veštačke mišiće, dovoljno jake da rotiraju objekte hiljadu puta teže od njih samih. Mišić će biti ubacivan u nanobotove kao veštački bič ili rep koji će se rotirati i pokretati ih.
Kanadski naučnici sa Univerziteta Alberta razvili su nanočestice koje su u laboratorijskim uslovima uspešno uništavale ćelije raka pluća. Iako tek predstoje istraživanja na životinjama, čestice bi se u ljudski organizam mogle uvesti uz pomoć inhalatora sličnog onom kakav koriste astmatičari. Za rak pluća je karakterističan nekontrolisani rast abnormalnih ćelija u jednom ili oba plućna krila. Inhaliranje nano čestica moglo bi funkcionisati bolje od tradicionalnih načina lečenja, zbog toga što te čestice napadaju samo ćelije raka i ne utiču na zdravo tkivo. Slično lekovima koje koriste astmatičari novi lek je u obliku praha, ali za razliku od njih, on se razlaže u nanočestice kad dođe do kontakta. Naučnici očekuju da bi se ovaj način upotrebe lekova mogao primeniti i u lečenju drugih bolesti.
Američki naučnici sa Stanford Univerziteta su uz
pomoć nanotehnologije razvili novi tretman protiv raka pluća koji ne
oštećuje zdravo tkivo. Tretman se sastoji od umetanja sintetičkih nano-cevčica u ćelije raka i njihovog zagrevanja uz pomoć lasera.
Te nanocevčice imaju polovinu prečnika molekule DNK
te ih u prosečnu ćeliju može stati nekoliko hiljada. Nakon što se
cevčice proizvedene od ugljenika izlože laserskom svetlu bliskom
infracrvenom delu spektra u roku od 2 minute dolazi do njihovog
zagrevanja na 70 stepeni C i do smrti kancerogenih ćelija u kojima se
nalaze. Naučnici dodaju kako je pričvršćivanjem antitela za nanocevčice
moguće precizno naciljati tačno određeni tip ćelija kancera. Standardna
hemoterapija uzrokuje smrt i ćelija tumora i zdravih ćelija.
Verovali ili ne, naučnici su otkrili implant koji lek dovodi direktno u mozak, što znači da će od sada biti moguće izlečiti neke od najstrašnijih bolesti današnjice.
Naime, radi se o implantatu ugrađenom u mozak koji bi poboljšao unos lekova u ključni organ čovečjeg tela.U istraživanju su učestvovale osobe sa Parkinsonovom bolešću kojima je ugrađen implant koji dostavlja lekove direktno u mozak kroz otvor sa strane glave. Takva naprava se koristi za slanje prirodno prisutnog proteina za koji se naučnici nadaju da bi mogao da pomogne u obnovi ćelija koje je bolest oštetila u zahvaćenom delu mozga.Delotvornost takvog načina dostave lekova uslovljava činjenicu da bi to moglo da bude rešenje za nove načine lečenja tumora mozga, moždanih udara i drugih degenerativnih stanja. Ova naprava bi omogućila da se potrebni protein pošalju u zahvaćeni deo mozga s velikom preciznošću.
Profesor Stiven Žil, neurohirurg koji je dizajnirao ove implantate, kaže da je ovo prvi put da su oni korišćeni u ovakvoj vrsti lečenja. Veruje da bi takva tehnologija mogla da bude korišćena i u lečenju tumora na mozgu, za hemoterapije, kao i za testiranje novih lekova za pacijente koji boluju od Alchajmerove bolesti kao i onih koji su pretrpeli moždani udar.
- Pokazalo se da možemo na siguran način da umetnemo lekove direktno u mozak pacijenata uz pomoć ovog malenog implanta koji se ugrađuje kroz kožu iza uva - kaže Žil.
Nanomedicina je grana medicine koja se zasniva na medicinskoj primeni nanotehnologija, kroz primenu nanomaterijala, nanoelektronskih biosenzora i molekulske nanotehnologije. Poseban deo nanomedicine predstavlja nanomedicina usmerena na inženjerstvo tkiva, koja će omogućiti reparaciju i potpunu zamenu oštećenih tkiva novim tkivima. Time će biti otvoren put sanacije obolelih organa, koji neće zahtevati donatore i koji će imunološki biti u bliskoj vezi sa tkivom pacijenata kod kojih se vrši zamena oštećenih tkiva i organa. Jedna od delatnosti, za koju se očekuje da će biti posebno atraktivna u decenijama koje dolaze, biće repariranje obolelih tkiva i organa i uzgajanje tkiva pogodnih za njihovu reparaciju. Govori se o tzv. fabrikama tkiva i organa, kao o jednoj potpuno novoj grani delatnosti. U fitofarmaciji to će biti proizvodnja i ekstrakcija humanih biopolimera iz biljaka nastalih ukrštanjem DNK biljaka i čoveka. Takav korak će imati izuzetan značaj u približavanju medicine jednom potpuno novom konceptu koji je umesto na hemiji, zasnovan ne celovitom prilagođavanju prirodnih resursa čoveku. U nekoj sasvim naprednoj fazi razvoja nanomedicine očekuje se da će čovek ovladati postupcima samoorganizacije vrlo složenih funkcionalnih uređaja, koji će sledeći logiku bioloških mašina u ljudskom telu biti u stanju (slično enzimima, koji umeju da prepoznaju različite ćelijske receptore), umeti da dijagnostifikuju promene na ćelijama, da se samoorganizuju i samorepliciraju do nivoa koji će obezbediti funkcionalno izvršenje različitih složenih zadataka, vezanih za reparaciju zidova ćelija, a potom i celih organa, kojima te ćelije pripadaju. Zbog svega navedenog, nanomedicinska istraživanja u svetu u tehnološki najnaprednijim zemlajma – imaju apsolutni prioritet u strategijama razvoja i strategijama istraživanja na nacionalnom nivou. U SAD ona su kontrolisana od strane Nacionalnog instituta za zdravlje, EU ima svoje nadnacionalno telo za Istraživanje i razvoj Mikro i Nanotehnologija, Rusija već niz godina intenzivno razvija naučnu bazu za široku primenu nanotehnologije u različitim sferama, a naročito u sferi očuvanja zdravlja, kosmičkih istraživanja i najnaprednijih vojnih programa. Sve veći značaj ove grane medicine pokazuje nagli porast broja centara za nanomedinska istraživanja (u 2005-oj u celom svetu bilo ih je samo 5, da bi do polovine 2006. godine, osnovalo se još dodatnih 130 centara). Danas, broj takvih centara lociranih u raznim tehnološki razvijenim delovima sveta broji se na hiljade.
Vodeći naučnici na polju nanotehnologije – nanomedicina, predviđaju komercijalnu upotrebi nanobota raznih vrsta, naručito onih sa DNK, za par decenija. Oni bi mogli biti deo našeg krvotoka putujući kroz organizam i nadgledati svaku ćeliju. Međutim za sada istraživanja se fokusiraju da dokažu bezbednost nano tehnologije. Ona je veoma važna jer se nanoboti prave od raznih materijala, naročito metala. Zadržavaju se u organizmu duže nego obični lekovi. Njihovim akumuliranjem u telu može doći do ispoljavanja neželjenih efekata. Tržižte nanomedicine se trenutno procenjuje između 150 i 250 milijardi američnih dolara, a sigurno će još rasti. Nanoboti napravljeni od DNK mogu popravljati sami sebe, a biološki molekuli koji ulaze u njihov sastav mogu biti korišćeni kao navigator tako da čestice ne mogu zalutati. U budućnosti se očekuje sve šira primena ovih sićušnih robota.Nanomedicina – nanočestice se grubo mogu klasifikovati na čvrste i meke, u zavisnosti od materijala od kog su izgrađeni. Čvrsti su obično od materijala kao što je grafen, sloj debljine atoma. Slojevi se mogu grupisati u šuplje cevi i sfere koje imaju specifična svojstva. Međutim, naučnici se više fokusiraju na meke nanočestice građene od bioloških materijala poput proteina, masti i DNK. Zahvaljujući svom sastavu mogu da obavljaju još specifičnije zadatke, jer su izgrađeni od kompleksnih molekula koji se nalaze u ćeliji. DNK se pokazala kao veoma dobar materijal za pravljenje nanobota. Naučnici su kreirali DNA lanac sa posebnom genetskom sekvencom, tako da se subjedinice grupišu u dvodimenzionalne i trodimenzionalne strukture. Što je lanac duži, kompleksnija struktura može da se formira. Manipulacija DNK na ovaj način poznata je kao „DNK origami“ i koristi se za pravljenja majušnih pokretnih mašina, koje mogu da se otvore i zatvore ili da budu spravice za dostavljanje lekova koje se po obavljenoj funkciju samounište.
RAZNE NANO CESTICE I RAZNE ZA SADA CEVCICE MOGU DA CINE CUDA. KAD BOLJE RAZMISLIMO LJUDSKO TELO JE SAMO SKUP RAZNIH CESTICA, ZATO I NE CUDI DA MOZE DA SE POPRAVLJA ILI CAK DA MU SE MENJAJU DELOVI. FASCINANTNO U SVAKOM SLUCAJU. I SIGURNA SAM DA SVE OVO POSTOJI I MNOGO VISE OD OVOG! I DA SE OVOM NANO MEDICINOM LECE ONI KOJI CE OSTATI KAD SVE DRUGO NESTANE!
