STA SVE AI MOZE

USKORO CEMO POSTAVLJATI PITANJE DA LI AI UOPSTE NESTO NE MOZE. TOLIKO SE OSLANJAMO NA VESTACKU INTELIGENCIJU DA NAM JE 'ZAPOSELA' I EMOCIJE. EVO NEKOLIKO PRICA O NOVINAMA ,JEDNA OD NJIH JE DA AI MOZE I DA DEBAGUJE KAO I PRAVI INZINJERI =PROGRAMERI. I ETO NAMA SVE VISE RAZLOGA ZA STRAH I BRIGU.

 

Microsoft planira razvoj specijalizovanih modela fokusiranih isključivo na interaktivno debagovanje. To podrazumeva izradu skupova podataka koji beleže celokupan tok razmišljanja i akcija AI agenta tokom otklanjanja grešaka. Za razliku od statičkog rezonovanja, debagovanje zahteva ciklus akcija, povratne informacije iz okruženja i donošenje novih odluka.

Plan takođe uključuje razvoj manjih, efikasnijih modela za "traženje informacija" koji će pomagati većim modelima zaduženim za generisanje koda - koncept sličan naprednoj verziji RAG sistema, što može smanjiti troškove rada AI sistema.Prva testiranja sa različitim AI modelima pokazala su dramatična poboljšanja. Uspešnost rešavanja zadataka iz SWE-bench Lite porasla je za 30% kod Claude 3.7, za 182% kod OpenAI o1 i za 160% kod OpenAI o3-mini.

 

ChatGPT imamo već skoro dve godine i mnogi ne mogu zamisliti život bez njega. Pomogao je da planiramo putovanja, automatizujemo mnoge svakodnevne dugoročne zadatke, neki ga koriste kao pomoć pri učenju, a mnogi su u njemu prepoznali novog kolegu koji im je svakodnevne zadatke na poslu učinio mnogo bržim i jednostavnijim.

 Nakon skoro dve godine od kada je ChatGPT dostupan javnosti, zanimljivo je odvojiti minut i analizirati načine na koje su korisnici koristili ChatGPT 2024. godine i načine na koje ga koriste danas. Rezultati su više nego zanimljivi.

Došlo je do velike promene u poslednjih 12 meseci: genAI postaje jeftiniji, rasprostranjeniji i raznovrsniji. Pojavili su se prilagođeni prilagođeni modeli, konkurencija poput DeepSeek-a i Grok-a dolazi, Google je lansirao NotebookLM, a glasovna pretraga postaje donekle relevantnija.

Najznačajnija promena u korišćenju ChatGPT-a između 2024. i 2025. godine? Fokus se pomerio sa tehničkog (kodiranje, sadržaj, rešavanje problema) na emotivno i lično. Ovaj trend je jasno vidljiv u novim primenama GPT 2025.

osnovu analize 100 najčešćih slučajeva upotrebe:

1. Terapija i druženje - Veštačka inteligencija je sada najčešći alat za emocionalnu podršku. Dostupan je 24/7, anoniman je i relativno jeftin, što ga čini privlačnim čak i u odsustvu ljudskog savetovanja.
2. Organizacija života - Ljudi koriste veštačku inteligenciju kao asistenta za planiranje svakodnevnih zadataka, navika, projekata - ličnog „kouča za život“ koji im pomaže da ostvare svoje ciljeve.
3. Pronalaženje svrhe - Veštačka inteligencija se koristi kao alat za introspekciju, razradu vrednosti i donošenje životnih odluka, čime postaje virtuelni mentor.

Ove tri upotrebe sada dominiraju 2025. godine – i beleže značajan rast u odnosu na prošlu godinu.

Tehnička pomoć i rešavanje problema ostaju važni (kodiranje, uređivanje dokumenata, analiza podataka), ali su pali na drugo mesto

• Učenje i edukacija takođe rastu: AI radi kao tutor, pomaže u razumevanju gradiva i kreiranju ličnih nastavnih planova
• Zdrav način života – AI pomaže u izradi jelovnika po makronutrijentima i zdravim navikama
• Putovanja i životno planiranje – korisnici traže detaljne itinerere i optimizirane planove puta.

Generativna veštačka inteligencija u 2025. godini više nije kul eksperiment – ona je sastavni deo naših emocija, organizacije života i ličnog rasta. Iako tehničke primene ostaju značajne, emocionalna veštačka inteligencija dominira, što je i zanimljivo i zabrinjavajuće. Ovo donosi nove koristi, ali i izazove, uključujući potrebu za etičkim korišćenjem, zaštitom privatnosti i očuvanjem ljudskih veza. 

 

 

AI modeli će postati sposobniji i korisniji
AI modeli će biti brži, efikasniji i prilagođeni specifičnim potrebama. Ovi napredni modeli će rešiti složene probleme u nauci, pravu i zdravstvu nudeći alate za poređenje ugovora, generisanje koda i izvršavanje toka posla.

AI agenti će redefinisati posao
AI agenti će transformisati radna mesta autonomnim upravljanjem ponavljajućim i složenim zadacima, od rešavanja IT problema do optimizacije toka posla. Alati će omogućiti i programerima i netehničkim korisnicima da izgrade agente koji poboljšavaju saradnju i efikasnost na radnom mestu.

AI saputnici u svakodnevnom životu
Alati za veštačku inteligenciju će svakodnevni život učiniti efikasnijim – pomoći će u određivanju prioriteta zadataka, rezimiranju vesti i pružanju vizuelne pomoći. Funkcije kao što je Copilot Visiona će razumeti i analizirati sadržaj koji korisnici gledaju na mreži, povećavajući produktivnost i angažovanje korisnika.

Održivi razvoj veštačke inteligencije
Sve je veći naglasak na „zelenoj“ veštačkoj inteligenciji, koja podrazumeva izgradnju centara podataka koji ne koriste vodu za hlađenje i rade koristeći obnovljive i čiste izvore energije kao što su vetar, geotermalna, nuklearna i solarna energija.

Prilagodljiva i odgovorna veštačka inteligencija
Organizacije će imati veću kontrolu nad aplikacijama veštačke inteligencije, sa

alatkama za prilagođavanje filtera, upravljanje sadržajem i postavljanje bezbednosnih granica. Microsoft unapređuje testiranje kako bi smanjio rizike kao što su netačnosti veštačke inteligencije, istovremeno omogućavajući kompanijama da odgovorno koriste veštačku inteligenciju.

Veštačka inteligencija pokreće naučna otkrića
Veštačka inteligencija pokreće transformativni napredak u nauci, održivosti i zdravstvu. Od prognoze vremena do otkrivanja lekova, AI alati ubrzavaju istraživanje i inovacije. Očekuje se da će 2025. veštačka inteligencija značajno poboljšati produktivnost u rešavanju izazova kao što su klimatske promene i javno zdravlje.

Nova era sinergije između AI modela i agenata
2025. godine, sinergija između načina na koji se obučavaju AI modeli i načina na koji obučavaju inteligentne agente će postati veća. Pojedinci i organizacije će moći da izaberu ili razviju AI modele prilagođene njihovim specifičnim potrebama, stvarajući veće mogućnosti za inovacije i poslovni uticaj.

 "Mislim da su današnji sistemi veoma pasivni i još uvek ima mnogo stvari koje ne mogu da urade, ali mislim da će u narednih pet do 10 godina mnoge od tih sposobnosti početi da dolaze do izražaja i da ćemo početi da se krećemo ka onome što zovemo veštačka opšta inteligencija", rekao je Hasabis na brifingu u kancelarijama Dipmajnda u Londonu, prenosi Si-En-Bi-Si."Mislim da su današnji sistemi veoma pasivni i još uvek ima mnogo stvari koje ne mogu da urade, ali mislim da će u narednih pet do 10 godina mnoge od tih sposobnosti početi da dolaze do izražaja i da ćemo početi da se krećemo ka onome što zovemo veštačka opšta inteligencija", rekao je Hasabis na brifingu u kancelarijama Dipmajnda u Londonu, prenosi Si-En-Bi-Si.

On je definisao AGI kao "sistem koji je u stanju da pokaže sve komplikovane sposobnosti koje su svojstvene ljudima".

Kako je naveo, očekuje se da će veštačka super inteligencija (ASI) stići nakon AGI i nadmašiti ljudsku inteligenciju.

"Međutim, niko zaista ne zna kada će se takav proboj dogoditi", rekao je Hasabis.

Prema njegovim rečima, glavni izazov u dostizanju veštačke opšte inteligencije jeste dovesti današnje sisteme veštačke inteligencije do tačke razumevanja konteksta iz stvarnog sveta.

Iako je bilo moguće razviti sisteme koji mogu da analiziraju probleme i samostalno obavljaju zadatke u domenu igara, unošenje takve tehnologije u stvarni svet pokazuje se težim, naveo je on.

Hasabis je istakao da je pitanje koliko brzo mogu biti generalizovane ideje planiranja i rezonovanja, a zatim primenjene na rad u stvarnom svetu, poput modela koji su "u stanju da razumeju svet oko nas".

"I mislim da smo napravili dobar napredak sa svetskim modelima u poslednjih nekoliko godina. Dakle, sada se postavlja pitanje, koji je najbolji način da se to kombinuje sa ovim algoritmima za planiranje", rekao je on i dodao da su takozvani "multi-agentski" AI sistemi tehnološki napredak koji dobija veliku pažnju iza kulisa.

Hasabis je naglasio da se mnogo radi na tome da se dođe do ove faze, navodeći kao primer rad Dipmajnda koji je naterao AI agente da shvate kako da igraju popularnu stratešku igru "Starcraft".

"Radili smo dosta na tome sa stvarima poput igre 'Starcraft' u prošlosti, gde imate društvo agenata ili ligu agenata, a oni bi mogli da se takmiče, mogli bi da sarađuju", objasnio je direktor Dipmajnda.

Prošle godine, izvršni direktor kineskog tehnološkog giganta Baidu Robin Li procenio je da je do pojave AGI "potrebno više od 10 godina", odbacujući predviđanja nekih svojih kolega o tome da će se ovaj napredak desiti u mnogo kraćem vremenskom okviru, navodi američki TV kanal.

Izvršni direktor AI startapa "Anthropic" Dario Amodei rekao je za Si-En-Bi-Si na Svetsk

om ekonomskom forumu u Davosu u Švajcarskoj u januaru da vidi da će se oblik veštačke inteligencije koja je "bolja od skoro svih ljudi u skoro svim zadacima" pojaviti u "naredne dve ili tri godine".

Potpredsednik multinacionalne korporacije za digitalne komunikacione tehnologije Čiko Džetu Patel smatra da postoji šansa da se AGI pojavi već ove godine i da postoje tri glavne faze u razvoju AI.

"Postoji osnovna veštačka inteligencija, koju trenutno poznajemo, a tu je i veštačka opšta inteligencija, gde se kognitivne sposobnosti susreću sa onima koje nazivamo superinteligencijom. Mislim da ćemo videti značajne dokaze da će AGI biti u igri ove godine... Verujem da se superinteligencija, u najboljem slučaju, može očekivati za nekoliko godina", rekao je Patel za Si-En-Bi-Si ranije ovog meseca.

Prošle godine, izvršni direktor "Tesle" Ilon Mask predvideo je da će AGI verovatno biti dostupan do 2026. godine, dok je izvršni direktor "Open AI" Sem Altman rekao da bi takav sistem mogao biti razvijen u "bliskoj budućnosti".

AI je nastavila da obećava da će naš život učiniti lakšim kroz takozvane AI agente.

Dok su mnoge kompanije već predstavile AI agente, oni još nisu onoliko sposobni koliko bi mogli biti jednog dana, ali možemo očekivati da ćemo ih videti još više ove godine.

“Preduzetnici će imati mnogo AI agenata, koji su poluautonomni, obučeni modeli koji rade unutar internim mrežama kako bi pomogli u korisničkoj podršci, ljudskim resursima, bezbednosti podataka i drugim oblastima”, rekla je Kari Briski. On je potpredsednica za generativni AI softver u Nvidiji.“Radnici znanja će biti produktivniji jer će moći da se oslone na personalizovan tim eksperata koji koristi AI. Programeri će moći da prave ove napredne agente koristeći prilagodljive AI šablone”.U julu 2024. godine, Musk je rekao da će Tesla proizvesti “zaista korisne” humanoidne robote koji će početi da rade u njihovim fabrikama 2025. godine.

Kvantna tehnologija je nastavila da se razvija u 2024. godini, a Google je predstavio svoj Willow čip koji je izveo računanje za manje od pet minuta, što bi najbrži superkompjuter uradio za 10 septiliona godina.

Zamislite svet u kom se svi enkriptovani, skriveni fajlovi najednom potpuno otvaraju - što je inače poznato kao „kvantna apokalipsa".

Jednostavno rečeno, kvantni računari rade na potpuno drugačiji način od onih nastalih u poslednjem veku.

U teoriji, oni bi mogli da postanu mnogo, mnogo puta brži od današnjih mašina.

To znači da, kad je suočen sa neverovatno složenim problemima koji zahtevaju vreme - kao što je dekriptovanje - gde višestruke permutacije mogu da broje i više milijardi, normalnom računaru treba više godina da razbije te enkripcije, ako u tome uopšte uspe.Ali budući kvantni računari bi, u teoriji, mogli to da urade za svega nekoliko sekundi.

Takvi računari mogli bi da reše razne vrste problema za čovečanstvo.

Britanska vlada ulaže u Nacionalni kvantni računarski centar u Harvelu, u Oksfordširu, u nadi da će tako uvesti revoluciju u istraživanje u ovoj oblasti.

Ali sve to ima i mračnu stranu.

Neke zemlje, uključujući SAD, Kinu, Rusiju i Veliku Britaniju, predano rade i ulažu ogromne sume novca u razvijanje ovih super-brzih računara sa željom da steknu stratešku prednost u sajber svetu.

Svakoga dana se ogromne količine enkriptovanih podataka - i vaših i mojih - sakupljaju bez naše dozvole i pohranjuju u bankama podataka, da bi bili spremni za dan kad će kvantni računari kradljivaca podataka biti dovoljno moćni da ih dešifruju.

„Sve što radimo na internetu danas", kaže Hari Oven, glavni strateški službenik u kompaniji PostKvantum, „od kupovine stvari onlajn, bankovnih transakcija, do interakcija na društvenim mrežama, sve je to enkriptovano.

„Ali jednom kad se bude pojavio funkcionalni kvantni računar koji će uspeti da razbije tu enkripciju… biće gotovo momentalno sposoban da, za onoga ko ga je napravio, očisti bankovne račune ili potpuno sruši vladine odbrambene sisteme - novčanici za bitkoin biće ispražnjeni."

To je prognoza koju ponavlja i Iljas Kan, izvršni direktor kompanije Kvantinuum sa sedištem u Kembridžu i Koloradu.

„Kvantni kompjuteri će obesmisliti većinu postojećih metoda enkripcije", kaže on.

„Oni su pretnja po naš način života."

Ozbiljno? Ali to zvuči potpuno apokaliptično, zašto nismo do sada čuli više o ovome?

Odgovor je jeste, u redu, to bi zaista bilo tako kad se ne bi preduzele nikakve mere predostrožnosti.

„Kad ne bismo radili ništa protiv toga, tada bi se zaista dogodile neke veoma loše stvari", kaže zvaničnik britanske vlade koji je tražio da ostane anoniman.

U praksi, napori za saniranje štete su u toku i traju već nekoliko godina.

U Velikoj Britaniji, svi vladini podaci klasifikovani kao „strogo poverljivi" već su „post-kvantni" - što će reći, koriste nove oblike enkripcije za koje se istraživači nadaju da će biti kvantno otporni.

Tehnološki giganti kao što su Gugl, Majkrosoft, Intel i IBM rade punom parom na pronalaženju rešenja, baš kao i specijalizovane kompanije kao što su Kvantinuum i Post-Kvantum.

Što je još važnije, trenutno je u toku neka vrsta „parade modela" post-kvantne kriptografije na američkom Nacionalnom institutu za nauku i tehnologiju (NIST) nadomak Vašingtona.

Cilj je da se uspostavi standardizovana odbrambena strategija koja će zaštititi industriju, vladu, akademske krugove i ključnu nacionalnu infrastrukturu od potencijalne opasnosti kvantne apokalipse.

Sve to neće biti jeftino.

Kvantna računarska tehnologija je skupa, komplikovana i generiše ogromnu količinu toplote.

Razvijanje kvantno bezbednih algoritama jedan je od najvećih bezbednosnih izazova našeg doba.

Ali eksperti kažu da alternativa - ne raditi ništa - prosto nije prihvatljiva.

JOS JEDNOM SMO SE PODSETILI KOLIKO NAM JE ZIVOT LEPSI I LAKSI UZ AI. MEDJUTIM, TU JE REALNA OPASNOST DA SE AI OTRGNE KONTROLI. PRIMER SA POCETKA TEKSTA KAKO SE AI UCI DA DEBAGUJE KAO  I PRAVI PROGRAMER. A TU JE I KVANTNA TEHNOLOGIJA CIJA JE BRZINA LJUDIMA NEPOJMLJIVA. NISTA. VIDECEMO!