SAMO BAHATO

 VENCANJE JESTE JEDAN OD NAJRADOSNIJIH DOGADJA U ZIVOTU SVAKOG COVEKA. UMESTO DA TO BUDE INTIMAN CIN ZA CELU PORODICU PRETVORIO SE U NAJVECE BAHANALIJE IKAD. NE ZNAM DA LI JE TO MLADENCIMA DONELO SRECU,ALI IDALJE TVRDIM DA NE TREBA PRETERIVATI NI U CEMU ,PA NI U PROSLAVI VENCANJA.

Ovaj ce tekst biti najvise zabavan ali ne bih pogresila kad bi rekla i izuzetno upozoravajuci. Cemu tolika bahatost?

ONI SU HTELI DA NADMASE NAJSKUPLJE VENCANJE IKAD ALI SU PROMASILI ZA SAMO MILION EVRA.

Madelin Brokvej (26), naslednica finansijski uspešnog lanca radnji prodaje automobila iz Južne Floride, postala je internet senzacija kada je objavljen snimak sa njenog venčanja koje je koštalo 59 miliona dolara.

Snimci sa venčanja koje se održalo 18. novembra bilo je glavna tema na Tik Toku i na društvenoj mreži X (bivši Tviter). Madelin i njen sprug Džejkob Lagron organizovali su proslavu koju su, kako piše "SKPop", najvećim delom platili njeni bogati roditelji.

Otac Bob Brokvej, direktor kompanije Automotiv Group i majka Pola Brokvej, zamenik predsednika Coral Bagles, ogranka za Mercedes Benz u Floridi u avgustu mesecu završili su na naslovnim stranama lokalnih medija zbog prodaje dve nekretnine u vrednosti od 150 i 700 miliona dolara.

Madelin Brokvej, koja je poreklom iz Majamija, posle završene srednje škole preselila se u Teksas gde je i upoznala svog budućeg supruga.

Na multimilionskom venčanju koje je koštalo 59 miliona dolara goste je zabavljao bend Maroon 5 i frontmen Adam Lavin. Ceremonija je uključivala ručak kod Dior-a, iznajmljivanje operske kuće - Opera Garnije u Parizu, privatne avione, pa čak i Versajski dvorac.

Pre venčanja Madelin je organizovala devojačko veče koje je trajalo četiri dana i svaki dan je bio tematski drugačije osmišljen. Teme su bile "Pretty in Pink" (Lepe u ružičastom), "Aliens Amongst Us" (Vanzemaljci su među nama) i "Golden Hour" (Zlatni čas).

Grupa devojaka zajedno sa Madelin otputovale su u Pariz i imale su organizovan ručak u velelepnom apartamnu Chanel Haute Couture.Jedan deo gostiju je prespavao u Versajskom dvorcu. Snimci sa venčanja od 59 miliona dolara imaju milione pregleda

NAJSKUPLJE VENCANJE

 .Najskuplje venčanje do dana današnjeg odigralo se 2014. godine između naslednice Vaniše Mital i biznismena Amita Batije. Niko nije sumnjao da će Vaniša najvažniji dan svog života pretvoriti u bajku, ali takva raskoš je ipak iznenadila ceo svet.

Ako niste znali, Vaniša nije rođena sa zlatnom kašikom u ustima, već onom od platine i dijamanata! Ona je jedina ćerka jednog od najbogatijih ljudi na planeti i metalurškog magnata Lakšmija Mitala. Jedinica ovog magnata je završila srednju školu, stekla visoko obrazovanje, odbranila diplomu MBA na Evropskoj poslovnoj školi, a zatim je počela da radi u očevoj kompaniji, gde je i danas.

Zbog ovakve posvećenosti porodičnom posl, otac ju je nagradio ne vilom ili sportskim automobilom, već venčanjem iz snova! I Vaniša je 100 odsto iskoristila priliku koja joj je data.

Godina 2004. je zaista bila sudbonosna za Vanišu - postala je član upravnog odbora "ArcelorMittala" i supruga finansijera Amita Batija. Par je odlučilo da venčanje oragnizuje ne u Indiji, već u najromantičnijem gradu na svetu - u Parizu.

Oko hiljadu zvanica dobilo je poziv za ceremoniju, a o "pozivnicama" se i danas priča. Osim papirnatih kartica sa ispisanim datumom i mestom, sve zvanice su dobile po srebrnu kutiju sa sveskama od 20 stranica u kojima su mladenci sa njima podelili svoje oduševljenje zbog predstojećeg slavlja i izrazili veliku želju da im svojim prisustvom uveličaju taj događaj...

Vaniš i Amit su se pobrinuli i za svu logistiku: iznajmili su dvanaest "boinga" koji su putovali između Indije i Francuske i iznajmili svih 600 soba u hotelu "Interkontinental Pariz", i to ne na noć, već na šest dugih dana. Po dolasku u u hotel, goste su dočekali muškarci obučeni u narodne nošnje koji su ih zasipali laticama cveća.

Gostima je odmah predočeno - slaviće se nedelju dana. Između žurki, mogli su da se opuste u banji i uopšte ne brinu o svom izgledu - svakom je obezbeđen lični frizer i šminker.

Prvog dana venčanja, zvanice (iako samo žene) čekalo je još jedno iznenađenje. Pre ulaska u banket salu, na poklon su dobile Gucci ili Prada torbe. Ali to nije sve. Kada su otvorili ove tašn, unutra su našli drago kamenje. Bila je to neka vrsta zahvalnice mlade, ali i način da pokaže u kakvom raskošu i luksuzu živi!i mlada nije štedela na dijamantima, kad je reč o njenom stajingu za venčanje.  Ovog dragog kamenja je bilo na ogrlici, minđušama i dijademi, već i posutih po tkanini venčanice, koja je blistala tako da se videla iz svemira. Zabavni program nije bio naročito originalan, ali je i na njega utrošeno mnogo. Gostima je prikazan film o ljubavnoj priči mladenaca - scenario za njega napisao je jedan od bolivudskih reditelja. Zatim su profesionalni glumci čitali ljubavne pesme, a nastup Kajli Minog bio je savršen završetak prvog dana ceremonije. Koncert pevačice bio je iznenađenje za Vanišu od njenog voljenog tate.

Narednih dana gosti su uživali u iću i piću, a fešta se odigravala u legendarnom Versaju, u baroknoj palati u parku Sen Klu. I svake večeri u čast Vaniše i Amita priređivan je vatromet u blizini Ajfelove kule. Ovaj svečani maraton završen je ceremonijom oslikavanja kanom. Svi gosti su obukli sarije, a majstorice su ruke i stopala oslikale komplikovanim šarama. Kada je bodi art sesija završena, svi su otišli ​​na žurku - tu su nastupili poznati indijski glumci Šah Ruk Kan, Akšai Kumar i Ašvarija Rai.

Inače, na svadbu nije pozvan ni jedan novinar, ali u medije su svakako procureli detalji sa ovog raskošnog venčanja. Pa se tako pročulo da su za šampanjac dali kao za dijamante (gosti su za nedelju dana popili 5 hiljada flaša). Ne zna se tačan iznos koji je milijarder Lakšmi Mital potrošio na venčanje svoje ćerke, ali cifrase kreće od 55 do 70 miliona dolara.

INDIJSKE SVADBE SU NAJSKUPLJE

 Kada je Sheikh Mohammed bin Rashid Al Maktoum oženio Sheikhu Hind Bint bin Maktoum 1979.godine, stadium sa 20.000 mesta bio je napravljen kako bi stale sve njihove zvanice. Proslava koja je tom prilikom organizovana predstavila je poznate akrobate iz Dubaija, predstave sa konjima i kamilama, a Sheikh je zapravo na svom konju odjahao do obližnjeg sela i podelio hranu njegovim stanovnicima. Ekstravagancija i luksuz nisu nimalo čudni elementi u ovoj proslavi, kako su i mlada i mladoženja deo kraljevske porodice Dubaija. Cena ovog venčanja kada se sve sabere bila je 137 miliona dolara.

 Dva sina indijskog biznismena Subrata Roya, Seemanto i Sushanto su zajedno proslavila svoje venčanje, ceremonijom koja je započela 10. februara 2004.godine u gradu Lucknow u severnom delu Indije. Ova proslava postala je deo indijske istorije, kako je imala preko 10.000 zvanica iz elitnog sveta indijske politike, biznisa i šou biznisa. Zabava se završila 14.februara, a koštala je 123 miliona dolara.

ZA KRALJEVSKA VENCANJA IMA I LOGIKE

 Dana 29.jula 1981.godine odigralo se najluksuznije kraljevsko venčanje koje svi pamtimo. Čarls, Princ of Velsa i naslednik britanskog trona, oženio je Dianu Spenser u katedrali Sv. Pavla, pred oko 3.500 elitnih zvanica. Neverovatnih 750 miliona ljudi gledalo je prenos venčanja na TV-u. Samo obezbeđenje na ovom venčanju koštalo je oko 600.000 dolara, a sve u svemu, ceremonija je odgovarala budućem kralju. Ekstravagancija koju su oni organizovali koštala je oko 115 miliona dolarCeo svet je nekoliko dana u mesecu aprilu 2011.godine pričao o kraljevskom venčanju, odnosno venčanju Princa Williama i Kate Middlon. Ceremonija se održala u Westminster Abbey crkvi, pred 1.900 prestižnih zvanica, ni manje ni više. Mnogi od gostiju bili su članovi kraljevskih porodica širom sveta, milijarderi, filmske zvezde, ugledni sportisti, a ceo svet imao je mogućnost gledanja uživo prenosa venčannja preko interneta. Samo torta na ovom venčanju koštala je 80.000 dolara, dok je venčanica koštala 70.000. Ukupna cena ovog venčanja zbog kog je život u Britaniji stao na jedan dan je bila 33 miliona dolara.

ROMI POTICU IZ INDIJE - OTUD SU I NJIHOVE SVADBE NAJSKUPLJE

 

Romske svadbe su poznate kao one na kojima se neretko troši pravo bogatsvo, a jedno od najluksuznijih ikad održano je 2016. godne, a brak su sklopili pred bogom i narodom Lukaš i Evka iz Slovenije. Snimak njihove zakletve na večnu ljubav sa Jutjuba pregledan je milion i 100.000 puta, a gledaoci su bili zapanjeni količinom novca kojom su se svatovi rasipali.

U jednom trenutku videlo se da mladin otac ili svekar čak ispred nje cepaju novčanice čija suma nije nimalo zanemarljiva, a zatim je obasipaju njihovim pocepanim delićima. Snimak venčanja u najmanju ruku izgleda kao svadba iz serije Sulejman Veličanstveni. Mladina venčanica je raskošna haljina princeza kroja na kojoj se nalazi mnoštvo detalja od samog zlata, a isti je slučaj i sa mladoženjinim odelom. Pometnju je izazvala i mladoženjina sestra ili rođaka koja je takođe u haljini poput venčanice, ali sirena kroja. Međutim, jasno je da ona ipak nije nevesta. 

Deo propratnog aksesoara su i masivne Bulgari burme, dok se na početku vidi čin veridbe ogromnim zlatnim prstenjem sa crvenim rubinima. Mlada ima i pravu zlatnu krunu, dok pozlaćeni detalji nisu izostali ni sa sandala. Ona se više puta i presvlačila u luksuzne večernje haljine po kojima su prošiveni cirkoni, a mladoženja ju je u stopu pratio promenom stajlinga.

Basnoslovne sume novca su bukvalno bacane pred muzikante, a u pitanju su bile novčanice od po 100 evra i više za svakog člana orkestra ponaosob.

Primetno je da su svi članovi porodice bili obučeni krajnje elegantno, čak su i devojčice od nekih 5 godina bile u balskim haljinama koje se samo na filmu mogu videti. Ambijent u kome je upriličeno slavlje je posebno dekorisano,

Mlada je u jednom trenutku raširila haljinu, a prisutni su ubacivali novčanice na njenu suknju. Kulminacija večeri nastupila je kada se ona presvukla u crvenu haljinu, a prisutni su novčanice lepili po njoj. Ona je na kraju imala odoru od izlepljenih novčanica po sebi.

Ono što je najinteresantnije jeste da je na kraju snimljen prizor kako novopečeni mladenci broje novac koji su tokom venčanja dobili. U pitanju je basnoslovna suma koju je teško i zamisliti.  

NAJSKUPLJE SRPSKE SVADBE

 

Prvo venčanje se održalo u decembru 1991. godine u hotelu "Interkontinental". Tom prilikom su se venčali Lepa Brena i Slobodan Boba Živojinović. Prema komentarima prisutnih napravili su svadbu za pamćenje. Prisustvovalo je i mnogo ljudi iz estradnog sveta, kao i brojni sportisti i političari.

Ni na čemu se nije štedelo pa ni na venčanici, Brena je odabrala dizajnersku halijinu modne kuće Dior. Torta je bila ogromna i neuobičajena sa jestivim reketima i pločama. Čak je i "Dnevnik 2" prekinut kako bi se mladenci direktno uključili u program.

Procenjuje se da je svadbi prisustvovalo 500 zvanica i da je koštala oko 50.000 nemačkih maraka. Bidermajer je uhvatila pevačica Dragana Mirković, koja se potom takođe udala. Jedan od najzanimljivijih poklona koji su mladenci dobili bio je automobil marke Mercedes.

Ništa manje raskošno venčanje imali su Svetlana Ražnatović i Željko Ražnatović Arkan 1995. godine. Svadba se takođe održala u hotelu "Interkontinental" . Prisustvovalo je oko 800 zvanica, a venčanje se procenjuje na 100.000 maraka.

Ovo je bilo tradicionalno srpsko venčanje sa svim propratnim običajima od kupovine mlade preko mladoženje koji je došao po nju u narodnoj nošnji. Svatovi su po mladu išli iz Beograda do pevačicinog rodnog mesta Žitorađe.

Njihovo venčanje je privuklo ogromno interesovanje javnosti kako domaće tako i strane. Ceremoniju su prenosili svi mediji širom Balkana ali i medijske kuće poput BBC i CNN. Širom sveta se emitovala slika ovog pravog srpskog venčanja. Svadba je išla uživo na televiziji i pomno su je pratili mnogobrojni obožavaoci.

Cecina sestra, Lidija Ocokoljić bila je zadužena za prodaju mlade. Arkan je prvo poudio nekoliko štoseva nemačkih markaka, ali kada je Lidija rekla da je to nedovoljno, Ražnatović je pozvao jednog momka koji je pred njima otvorio tašnu u kojoj je bila ogromna svota novca i narukvica od dijamanata. Mladoženja je sa ruke skinuo zlatan sat i vredan prsten, a to su učinili i njegovi prijatelji, te su i to dali mladinoj sestri.

Danima se procenjivalo koja je vrednost svih stvari koje je Lidija dobila, te se smatra da je iznos prelazio pola miliona maraka. Takođe, Lidija je bila ta koja je uhvatila i bidermajer.

Na svadbi su pevali mnogobrojni pevači i pevačice, poput Ane Bekute, Mire Škorić, Džeja, Šabana Šaulića kao i mnogih drugih.

IMA SAD TU JOS MNOGO LUKSUZNIH VENCANJA ALI NE BIH SIRILA TEMU. SAMO SAM DALA PRIMERE. A IZBOR JE VAS SVAKAKO. 

PS. NAZALOST IMA I ONIH KOJI SE BAHATE ZA PROSLAVU VENCANJA A NEMAJU MOGUCNOSTI TE ZAJEDNICKI ZIVOT OPTERETE NENORMALNIM DUGOVIMA .KO IMA SRECE KAD PRODJU DUGOVI MOZDA OSTANU ZAJEDN, KO NEMA ODUSTANE OD SIROMASTVA I PRIBEGNE RAZVODU.

 

VISE NEGO STO MOZES PODNETI

 TO KADA CUJETE BOG VAM NECE DATI VISE OD ONOGA STO MOZETE PODNETI MOZE DA BUDE TACNO,ALI COVEKU KOJI JE U VELIKOJ PATNJI I BOLU TE RECI NE POMAZU. UVEK SAM SE PITALA DA LI JE TO BAS  TACNO. DA LI COVEK MOZE DA SE IZBORI SA SVIM TUGAMA, PATNJAMA, BOLOM I AKO SE SLUCAJNO IZBORI DA LI JE OSTAO ISTI? JER ZA TOLIKU KOLICINU UZASA TREBA SNAGA SUPERMENA. I DA. POSLE SVEGA NIKAKO NE OSTAJEMO ISTI. PREZIVIMO FIZICKI, ALI DUHOVNA STETA JE NENADOKNADIVA

.Patnja nije nepoznata kategorija i svi smo je makar jednom osetili. Jer, postoje trenuci u životu kada se sve raspada, kada izgubimo nekoga ili nešto neizmerno važno zbog čega se osećamo povezani, bezbedni ili sigurni. Ponekad se mnogo neprijatnosti desi u isto vreme i onda nam se čini kao da smo izgubili tlo pod nogama, da smo lišeni sigurnostic. Cesto čujemo da je nečija prijateljica prošla kroz razvod. Kraj braka došao je, kao i mnogi, uz veliko nerazumevanje i bol. Najgore je to što se osećala kao da se njen najbolji prijatelj, njen bivši muž, pretvorio u nekoga koga nije poznavala i ko je, izgleda, mrzeo. Naravno, to je dovelo do velike tuge i osećaja bespomoćnosti.

Sasvim je normalna reakcija da se na patnju bude „žestoka“ akcija, kažu stručnjaci. Ali tako samo pokušavamo da odstranimo loša osećanja i nekako pomognemo sebi. Želeći da se osećamo bolje, često smišljamo kako da to ostvarimo. Osećaj nemoći, akcija osnažuje. Pa ipak, dok je odluka da se krene u akciju veoma normalan i ljudski pristup, tu obično nedostaje jedan ključni sastojak, stvarna osećanja, koja u ovakvim stanjima obično nisu uključena. Kada se grozničavo i impulsivno krene da promenimo tešku situaciju u kojoj smo se našli, lako možemo da potisnemo i ignorišemo naša prava osećanja.

Kada doživimo veliki gubitak ili emocionalnu traumu, obično ne znamo šta da radimo i kako da popravimo celu situaciju. Ne znamo kako će izgledati put ka boljem i kako do njega da dođemo.

Pored toga što sebi dozvoljavamo da osetimo tugu, bespomoćnost i strah koje gubitak sobom nosi, veoma je važno i da sebi dozvolimo da osetimo kako je to kada nemamo odgovore.

Treba uvek da imamo na umu da će se, kao i uvek, situacija i osećanja promeniti. Ali upravo sada, u ovom trenutku, možemo sebi da dozvolimo da ne znamo šta da radimo. Taj osećaj može da bude zastrašujuć, ali kada sebi to dozvolimo treba da budemo svesni da smo učinili nešto veoma mudro i pokazali iskrenu brigu o sebi. Ponekad samo ovo može da olakša patnju i ublaži naš bol, a da mi pritom ne moramo ništa drugo da uradimo.Ma koliko da je teško i strašno dok prolazimo kroz patnju, treba da znamo da je ona naša učiteljica. Ali ona može da nas nauči samo ako sebi dozvolimo da je osetimo. Tuga, strah, neznanje – sve teške emocije – menjaju nas onakve kakvi smo. Ironično je što baš to pokušavamo da postignemo dok se grčevito trudimo pokušavajući da sredimo svoja bolna osećanja.

Kada dozvolimo da naša prava osećanja isplivaju, onakva kakva jesu, nudimo sebi topao zagrljaj i radost zbog sopstvenog prisustva punog saosećanja. Pristajemo da budemo sami sa sobom i pravimo sebi društvo u sopstvenom istinskom iskustvu.

To je suprotno načinu na koji smo uslovljeni da odgovorimo na patnju u modernoj kulturi, ali ovaj jednostavan čin emocionalne iskrenosti izuzetno pomaže u lečenju i stvaranju promena.

Time što dopuštamo sebi da budemo tužni, umirujemo tugu. Kada dozvoljavamo sebi da se plašimo, smirujemo naš strah. Ako dozvoljavamo sebi da ne znamo kako da umirimo i ispravimo svoj bol, smirujemo anksioznost da moramo da ga popravimo. Dozvoljavajući sebi da budemo ono što jesmo, takvi kakvi jesmo, omogućava nam da se osećamo duboko voljeno, dobrodošlo u sopstvenom životu, a ne usamljeno.

“Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni.” – Buda

Bol i patnja su neizostavni deo ljudskog iskustva, međutim ljudi su često skloni da ova dva iskustva pomešaju. Iako su usko povezane, postoji razlika između bola i patnje. Naime, bol je fizička nelagodnost koju telo oseća kao odgovor na  povredu, kada se udarimo nadražujemo C vlakna i javlja se signal bola koji tu infromaciju šalje mozgu.

No, istraživači su došli do saznanja da se isti centri u mozgu aktiviraju i onda kada osećamo kada doživimo traumatična iskustva poput gubitka posla ili prijatelja – tada govorimo o mentalnom bolu. S druge strane, patnja je mentalna borba koja se javlja na osnovu osnovu našeg mišljenja o bolu.

Iako neugodna pomisao, činjenica je da je bol, kako fizički tako i mentalni, neizbežan segment ljudskog postojanja, koji ćemo iskušavati sve dok smo živi. Patnja je mentalno iskustvo otpora i odbacivanja ove objektivne stvarnosti. Ovo možemo prikazati kroz sledeću jednačinu: BOL + OTPOR = PATNJA.

Kad ne možemo da prihvatimo stvari onakve kakve jesu, patimo. Pa iako na iskustva bola ne možemo uticati, na otpor prema njemu, odnosno patnju – možemo, budući da je to reon onoga na šta možemo uticati. U nastavku teksta, dajemo vam smernice kako da se uspešno suprotstavite otporu prema patnji i poboljšati svoj kvalitet života.Ako zahtevamo od nepromenjivih okolnosti da budu drugačije nego što jesu mi zahtevamo da se realnost promeni samo zato što mi to želimo. Ma koliko želeli da naša proslost izgleda drugačije, da određena osoba bude drugačija ili da se određeno iskustvo koje se dešava promeni – naš zahtev to neće promeniti.

Dokle god zahtevamo da su stvari drugačije nego što jesu mi udaramo glavom o zid realnosti – patimo. Kada odgurujemo bol, trošimo energiju na odupiranje stvarima koje obično ne možemo da kontrolišemo. Umesto toga što energiju trošimo na odupiranje činjeničnom stanju, mnogo je produktivnije da se usmerimo na ono što se da promeniti, poboljšati, ono što može učiniti da nam bude bolje.

Više bih volela da ne slušam buku sa građevine celo jutro dok pokušavam da radim, ali stvaranje napetosti oko toga neće promeniti raspored izgradnje grada. Ovo ne znači da treba da se ubeđujemo da je buka prijatna, ona to nije, ali je važno primetiti da ne možemo ni da je zaustavimo.

Ako se odupremo buci (žalbama i ogorčenim uzdasima na svakih nekoliko minuta), jednostavno povećavamo nelagodu. Ako je iskustvo koje proživljavamo neprijatno, pravo pitanje je možemo li to jednostavno da pustimo? Ne treba potiskivati, ako primetimo buku, možda je ta samo… pa, zvuk.

Na osnovu tog osećanja skloni smo da kreiramo ceo narativ o neefikasnosti građevinskih preduzimača. Ali nakon svesnog posmatranja, shvatićemo da patimo samo kada odrđene okolnosti proglasimo nedopustivim, katarstrofalnim ili neizdrživim. „Glavni zadatak u životu je jednostavno ovo: identifikovati i odvojiti stvari tako da jasno mogu reći sebi koje okolnosti nisu pod mojom kontrolom, a koje mogu uraditi sa izborima koje zaista kontrolišem. Gde onda da tražim dobro i zlo? Ne u okolnostima koje ne kontrolišem, već u sebi, u svojim izborima.“ – Epiktet

To što smo određene okolnosti proglasili nedopustivim, katastrofalnim ili neizdrživim neće promeniti realnost, a nas će uvesti u patnju. Čovek ima sposobnost da se navikne i adaptira na bilo koju okolnost i ovo treba iskoristiti kao prednost. Lakše je reći nego učiniti, zar ne? Zato vežbamo prihvatanje strvari onakvih kakve jesu i podizanje tolerancije na nelagodu.

Sigurno vas neće začuditi što su na mnoge pravce savremene psihoterapije uticale upravo stoičke ideje i učenja. Kada kažemo da je neko neku životnu neprijatnost podneo stoički, mi zapravo insinuiramo da je čovek uspeo da izdrži neku poteškoću bez preteranih emotivnih reakcija, odnosno uznemirenosti.

Iako su Stoici često smatrani hladnokrvnim i čisto racionalnim misliocima, Stoici nisu smatrali da se čitava psiha zasniva isključivo na razumu. Kod Stoika možemo primetiti da oni jednostavno prave razliku između impulsa (“prvi utisak”) i emocije. Stoici bi tvrdili da impuls ne možemo kontrolisati, ali je emocija ono što možemo.Naime, Stoici su verovali da je imp in uls, odnosno prvi utisak, afekat, ono što nije u našoj moći kontrolisanja, ali su smatrali da je emocija kao svesni odgovor na prvi utisak, ono što itekako možemo kontrolisati i čime možemo svesno manipulisati.

Uzmimo primer buke, prvi utisak, frustriranost zbog toga što smo ometeni u radu može okinuti čak i neke fizičke simptome poput trzavica, knedle u grlu i slično. Ovo  je po stoicima nemoguće ukinuti, ali istovremeno smatraju da je moguće da ih ignorišemo time što ćemo ih ostaviti na periferiji pažnje, odnosno ne pridavati im na  značaju.

Kada osoba oseti nezadovoljstvo, u njenom umu se dešavaju istovremeno dve misli – utisak koji nam govori da se nešto loše desilo (primećujemo buku) i drugi, koji nam govori da li je ta buka dobra ili loša. Stav da je buka loša, neće pomoći da se situacija poboljša, naprotiv, učiniće je još gorom, osećaćemo se loše i nećemo moći da nastavimo svoj rad

Sasvim sigurno nije dovoljno i lako samo promeniti stav u trenutku, na sistemskim promenama se radi dugotrajnom vežbom, što su i sami stoici praktikovali. Ove vežbe su neka vrsta preteče savremene psihoterapije.

Vežba podrazumeva da ćemo svoj fokus pomerati na nešto drugo, značajnije za naš život, svaki put kada primetimo impuls frustracije, besa ili čak tuge – recimo, nastavićemo sa radom usred buke i pomeriti punu pažnju na njega.

Krenite od malih stvari, i stalno se podsećajte da je besmisleno da prihvatamo baš sve negativne impulse  u svest. Autobus kasni, napolju je jako hladno, pada kiša, a nismo poneli kišobran – sve su ovo iskustva naše svakodnevnice koje ne treba da dozvolimo da kreiraju našu svest i emotivni doživljaj.

Kada imamo negativne emotivne reakcije mi smo zapravo podlegli svojim nadama da ništa loše ne može da se desi, samo zbog toga što to ne želimo. Po Stoicima, to je očigledno nerazumno očekivanje, jer naše želje sasvim sigurno ne kontrolišu ono kako će svet oko nas funkcionisati, loše stvari su deo ljudskog iskustva i treba ih prihvatiti kao takve.

Šta prihvatamo? Prihvatamo da je bol sastavni deo života, da se neke datosti ne mogu promeniti. Prihvatamo realnost onakvu kakva jeste. Prihvatamo svoje negativne emocije i ne katastrofiziramo. Učimo da podnosimo nepromenjive datosti, a energiju usmeravamo na ono što se da promeniti.

Prihvatanje nije odustajanje. Prihvatanje činjeničnog stanja je inteligentno ponašanje. Negiranje činjeničnog stanja nije inteligentno i nije korisno. To je prvi korak ka uspostavljanju kontrole nad sobom.

Da li je ovaj proces lak? Naravno da ne. Međutim, apsolutno je moguć. Prilagođavanjem svog razmišljanja i načina na koji razmišljamo o svom razmišljanju, možemo promeniti svoje emocionalne reakcije, stepen u kojem trpimo (ili ne), nivo napetosti i stresa, a zauzvrat i iskustvo bola.

Bol aktivira negativne misli. Negativne misli, negativni samogovor i naša uverenja  dovode do osećaja frustracije, besa, anksioznosti, straha, tuge, depresije, beznađa – do patnje.  Patnja se može modifikovati kada ljudi postanu svesni ove lančane reakcije i nauče kako drugačije da odgovore na svoj bol.

Proces oporavka od bola uključuje promenu negativne progresije, počev od uspostavljanja kognitivne i emocionalne ravnoteže primenom strategija prihvatanja. Ukoliko vidite da negativne misli i patnja utiče na vaš život, Beautiful Minds vas poziva na razgovor, gde ćemo pokušati da utvrdimo uzroke ovog stanja i pronađemo vežbu i pristup koji će vas osloboditi tereta negativnih emocija.

Do tada, nadamo se da ćete isprobati neku od stoičkih tehnika iz teksta i osetite njene benefite nakon upornog treninga! Ne zaboravite da je put do svakog uspeha popločan istrajnošću i disciplinom!

“Kada ga pogodi osećaj bola, neuk čovek oseća dva bola, telesni i mentalni. Ali mudrac, kada ga pogodi osećaj bola oseća samo jedan bol, telesni, ali ne i mentalni.” – Buda

Bol i patnja su neizostavni deo ljudskog iskustva, međutim ljudi su često skloni da ova dva iskustva pomešaju. Iako su usko povezane, postoji razlika između bola i patnje. Naime, bol je fizička nelagodnost koju telo oseća kao odgovor na  povredu, kada se udarimo nadražujemo C vlakna i javlja se signal bola koji tu infromaciju šalje mozgu.

No, istraživači su došli do saznanja da se isti centri u mozgu aktiviraju i onda kada osećamo kada doživimo traumatična iskustva poput gubitka posla ili prijatelja – tada govorimo o mentalnom bolu. S druge strane, patnja je mentalna borba koja se javlja na osnovu osnovu našeg mišljenja o bolu.

Iako neugodna pomisao, činjenica je da je bol, kako fizički tako i mentalni, neizbežan segment ljudskog postojanja, koji ćemo iskušavati sve dok smo živi. Patnja je mentalno iskustvo otpora i odbacivanja ove objektivne stvarnosti. Ovo možemo prikazati kroz sledeću jednačinu: BOL + OTPOR = PATNJA.

Kad ne možemo da prihvatimo stvari onakve kakve jesu, patimo. Pa iako na iskustva bola ne možemo uticati, na otpor prema njemu, odnosno patnju – možemo, budući da je to reon onoga na šta možemo uticati. U nastavku teksta, dajemo vam smernice kako da se uspešno suprotstavite otporu prema patnji i poboljšati svoj kvalitet živOTA.

Ako zahtevamo od nepromenjivih okolnosti da budu drugačije nego što jesu mi zahtevamo da se realnost promeni samo zato što mi to želimo. Ma koliko želeli da naša proslost izgleda drugačije, da određena osoba bude drugačija ili da se određeno iskustvo koje se dešava promeni – naš zahtev to neće promeniti.

Dokle god zahtevamo da su stvari drugačije nego što jesu mi udaramo glavom o zid realnosti – patimo. Kada odgurujemo bol, trošimo energiju na odupiranje stvarima koje obično ne možemo da kontrolišemo. Umesto toga što energiju trošimo na odupiranje činjeničnom stanju, mnogo je produktivnije da se usmerimo na ono što se da promeniti, poboljšati, ono što može učiniti da nam bude bolje.

Više bih volela da ne slušam buku sa građevine celo jutro dok pokušavam da radim, ali stvaranje napetosti oko toga neće promeniti raspored izgradnje grada. Ovo ne znači da treba da se ubeđujemo da je buka prijatna, ona to nije, ali je važno primetiti da ne možemo ni da je zaustavimo.

Ako se odupremo buci (žalbama i ogorčenim uzdasima na svakih nekoliko minuta), jednostavno povećavamo nelagodu. Ako je iskustvo koje proživljavamo neprijatno, pravo pitanje je možemo li to jednostavno da pustimo? Ne treba potiskivati, ako primetimo buku, možda je ta samo… pa, zvuk.

Na osnovu tog osećanja skloni smo da kreiramo ceo narativ o neefikasnosti građevinskih preduzimača. Ali nakon svesnog posmatranja, shvatićemo da patimo samo kada odrđene okolnosti proglasimo nedopustivim, katarstrofalnim ili neizdrživim,

„Glavni zadatak u životu je jednostavno ovo: identifikovati i odvojiti stvari tako da jasno mogu reći sebi koje okolnosti nisu pod mojom kontrolom, a koje mogu uraditi sa izborima koje zaista kontrolišem. Gde onda da tražim dobro i zlo? Ne u okolnostima koje ne kontrolišem, već u sebi, u svojim izborima.“ – Epiktet

To što smo određene okolnosti proglasili nedopustivim, katastrofalnim ili neizdrživim neće promeniti realnost, a nas će uvesti u patnju. Čovek ima sposobnost da se navikne i adaptira na bilo koju okolnost i ovo treba iskoristiti kao prednost. Lakše je reći nego učiniti, zar ne? Zato vežbamo prihvatanje strvari onakvih kakve jesu i podizanje tolerancije na nelagodu.

Sigurno vas neće začuditi što su na mnoge pravce savremene psihoterapije uticale upravo stoičke ideje i učenja. Kada kažemo da je neko neku životnu neprijatnost podneo stoički, mi zapravo insinuiramo da je čovek uspeo da izdrži neku poteškoću bez preteranih emotivnih reakcija, odnosno uznemirenosti.

Iako su Stoici često smatrani hladnokrvnim i čisto racionalnim misliocima, Stoici nisu smatrali da se čitava psiha zasniva isključivo na razumu. Kod Stoika možemo primetiti da oni jednostavno prave razliku između impulsa (“prvi utisak”) i emocije. Stoici bi tvrdili da impuls ne možemo kontrolisati, ali je emocija ono što možemo.

Naime, Stoici su verovali da je imp in uls, odnosno prvi utisak, afekat, ono što nije u našoj moći kontrolisanja, ali su smatrali da je emocija kao svesni odgovor na prvi utisak, ono što itekako možemo kontrolisati i čime možemo svesno manipulisati.

Uzmimo primer buke, prvi utisak, frustriranost zbog toga što smo ometeni u radu može okinuti čak i neke fizičke simptome poput trzavica, knedle u grlu i slično. Ovo  je po stoicima nemoguće ukinuti, ali istovremeno smatraju da je moguće da ih ignorišemo time što ćemo ih ostaviti na periferiji pažnje, odnosno ne pridavati im na  značaju.

Kada osoba oseti nezadovoljstvo, u njenom umu se dešavaju istovremeno dve misli – utisak koji nam govori da se nešto loše desilo (primećujemo buku) i drugi, koji nam govori da li je ta buka dobra ili loša. Stav da je buka loša, neće pomoći da se situacija poboljša, naprotiv, učiniće je još gorom, osećaćemo se loše i nećemo moći da nastavimo svoj r

Sasvim sigurno nije dovoljno i lako samo promeniti stav u trenutku, na sistemskim promenama se radi dugotrajnom vežbom, što su i sami stoici praktikovali. Ove vežbe su neka vrsta preteče savremene psihoterapije.

Vežba podrazumeva da ćemo svoj fokus pomerati na nešto drugo, značajnije za naš život, svaki put kada primetimo impuls frustracije, besa ili čak tuge – recimo, nastavićemo sa radom usred buke i pomeriti punu pažnju na njega.

Krenite od malih stvari, i stalno se podsećajte da je besmisleno da prihvatamo baš sve negativne impulse  u svest. Autobus kasni, napolju je jako hladno, pada kiša, a nismo poneli kišobran – sve su ovo iskustva naše svakodnevnice koje ne treba da dozvolimo da kreiraju našu svest i emotivni doživljaj.

Kada imamo negativne emotivne reakcije mi smo zapravo podlegli svojim nadama da ništa loše ne može da se desi, samo zbog toga što to ne želimo. Po Stoicima, to je očigledno nerazumno očekivanje, jer naše želje sasvim sigurno ne kontrolišu ono kako će svet oko nas funkcionisati, loše stvari su deo ljudskog iskustva i treba ih prihvatiti kao takve

Šta prihvatamo? Prihvatamo da je bol sastavni deo života, da se neke datosti ne mogu promeniti. Prihvatamo realnost onakvu kakva jeste. Prihvatamo svoje negativne emocije i ne katastrofiziramo. Učimo da podnosimo nepromenjive datosti, a energiju usmeravamo na ono što se da promeniti.

Prihvatanje nije odustajanje. Prihvatanje činjeničnog stanja je inteligentno ponašanje. Negiranje činjeničnog stanja nije inteligentno i nije korisno. To je prvi korak ka uspostavljanju kontrole nad sobom.

Da li je ovaj proces lak? Naravno da ne. Međutim, apsolutno je moguć. Prilagođavanjem svog razmišljanja i načina na koji razmišljamo o svom razmišljanju, možemo promeniti svoje emocionalne reakcije, stepen u kojem trpimo (ili ne), nivo napetosti i stresa, a zauzvrat i iskustvo bola.

Bol aktivira negativne misli. Negativne misli, negativni samogovor i naša uverenja  dovode do osećaja frustracije, besa, anksioznosti, straha, tuge, depresije, beznađa – do patnje.  Patnja se može modifikovati kada ljudi postanu svesni ove lančane reakcije i nauče kako drugačije da odgovore na svoj bol.

Proces oporavka od bola uključuje promenu negativne progresije, počev od uspostavljanja kognitivne i emocionalne ravnoteže primenom strategija prihvatanja. Ukoliko vidite da negativne misli i patnja utiče na vaš život, Beautiful Minds vas poziva na razgovor, gde ćemo pokušati da utvrdimo uzroke ovog stanja i pronađemo vežbu i pristup koji će vas osloboditi tereta negativnih emocija.

Do tada, nadamo se da ćete isprobati neku od stoičkih tehnika iz teksta i osetite njene benefite nakon upornog treninga! Ne zaboravite da je put do svakog uspeha popločan istrajnošću i disciplinom!

Rasel Klejton sa Univerziteta u Mizuriju u svojoj najnovijoj studiji otkrio je ulogu Twittera u romantičnim vezama njegovih korisnika.

Klejton je ispitao preko petsto korisnika svih godina, pitajući ih koliko često tvituju, skroluju po tajmlajnu, šalju direktne poruke i odgovaraju svojim korisnicima.

Zatim ih je ispitao koliko često izbija konflikt između njih i njihovih partnera (uključujući i rasprave oko toga koliko dugo se visi na Twitteru).

Kako navodi “Time”, Klejton je otkrio da što je korisnik aktivniji, to su veće šanse za raspravu između njega i njegovog partnera.
Što je i logično. Korisnici doživljavaju Twitter kao njihov svet, i svako ko se meša u ovu fantaziju biva isključen po kratkom postupku.

Kada nesreća uzvrati udarac, ona uzvrati i to kako! Uvuče vam se u kosti, u glavu, u krv, onemogući vam funkcionisanje, i sve što biste radili svodi se na pokrivanje preko glave i spavanje. Tuga vam sedi na grudima i brani vam da mislite o bilo čemu drugom.

Jedino što možete je da tragate za načinom da vam bude lakše, barem na minut.

Prolazite hodnicima na poslu i ulicama, ljubomorni na sve te vesele ljude koji nemaju vaš teret. Mislite da, kol’ko god da su njihovi problemi teški, i koje god da su prirode – moraju biti manje bolni od vašeg problema.

Vi ste jedina osoba na svetu koja vuče teške lance tako ogromnog tereta.

Mnogo grešite.

Jedna osoba je jednom rekla “Kada bi svi bacili svoje probleme u kazan, vi biste vaš verovatno odmah izvadili”. Verujte, iako mislite da je vaš problem najveći i najgori, kada biste videli sa čim se suočavaju ljudi svaki dan – prestali biste da kukate istog momenta.

A činjenica da patite zbog svog problema samo vas čini čovekom. Čovekom koji nakon te patnje postaje sposobniji za empatiju i razumevanje. Patnja nas uči poniznosti i dozvoljava nam da u drugim ljudima pronađemo sapatnike kojima možemo da pružimo pametan savet i to sa zadovoljstvom činimo. Svi smo zatvorenici sopstvenih umova i misli koje nas teraju u depresiju.

Ne verujete nam da je patnja dobra za dušu? Mudri ljudi su objasnili zašto jeste.

Gradi karakter

“Iz patnje su se uzdigle najjače duše; najjače ličnosti su obeležene najvećim ožiljcima.” – Halil Džubran

Gradi empatiju

“Budite prijatni. Svako koga poznajete vodi veliku bitku.” – Platon

Jača duh

“Tragediju treba iskoristiti kao oružje.” – Dalaj Lama XIV

Daje vam bolji pogled na budućnost

“Svi smo u blatu, ali neki od nas gledaju u zvezde.”

Drži nas na zemlji

“Bol insistira na tome da se izleči. Bog nam šapuće kada smo zadovoljni, govori kada smo svesni, ali viče kada smo tužni: bol je njegov megafon kojim razbuđuje gluvi svet.” – K.S. L

’Ako želite da radite i živite sa smislom, birajte život patnje’, reći će vam psiholog Pol Blum, Kanađanin, profesor Yale i Toronto Univerziteta, pisac, istraživač koji se posebno zanima za razvojnu psihologiju. Godinama učestvuje u velikom broju istraživanja koja se bave i zadovoljstvom, moralom i religijom, kažnjavanjem pa i umetnošću.  

Blum je veoma zanimljiv predavač, razumljiv i uvek aktuelan. Za svaku su preporuku njegovi članci koji se tiču zadovoljstva i savremenog razumevanja bola, patnje i saosećanja.

U jednom od nedavnih gostovanja na kanalu Big Think, Blum je govorio o patnji i bolu pre svega sa stanovišta naučnika i istraživača, a zatim i pripadnika savremene kulture koja ima za cilj izbegavanje bola i bilo kakvog nezadovoljstva.

Blum kaže:

„Ako želite da živite život sa smislom, morate donekle izabrati život patnje. Možda ste se već zapitali:’Zašto bi evolucija bila tako zlobna da nas proklinje bolom?’ Ali, zapravo, evolucija za to ima savršeno dobar argument – bol ima funkciju da vas obuči da izbegavate stvari koje vam štete. Baš kao što vas glad tera na hranu i požuda na seks, bol vas odvlači od stvari koje bi vas povredile.

Međutim, tu se krije zagonetka – ako je to svrha bola, straha i tuge, a mi želimo da nas ne boli, ne želimo da se plašimo i da tugujemo, zašto svi to ponekad tražimo?

Zašto gledamo filmove koji nas plaše?

Zašto forsiramo svoja tela do krajnjih granica dok treniramo ili trčimo?“

Blum se pita zašto sve ljude zapravo privlače bol ili patnja, strah ili neuspeh? To je za njega velika zagonetka kojom se bavi i daje odgovore do kojih je do sada došao.

Pre svega, Blum kaže da svaka patnja nije ista. Postoji razlika između izabrane patnje i one koju čovek ne bira.

„Ova prva koju čovek bira je patnja od koje svako ima koristi. Patnje koje ne birate, kao što su hronični bolovi, patnja kada izgubite dete, izgori vam kuća, izgubite posao ili vas napadnu, one ponekad mogu da ojačaju. Neke ljude mogu da izgrade duhovno ili emocionalno ili čak fizički. Ali, one su uglavnom loše i trudite se da ih izbegavate. Izbegavajte ih, ako možete“, kaže Blum.

Po Blumu se, dakle, prava vrednost i bogatstvo života kriju u izabranoj patnji. Daje primer Alana Votsa i njegovih priča o lucidnim snovima.

Zamislite da jedne noći odete na spavanje i sanjate lucidan san. Možete da birate šta ćete sanjati. To može da bude najdivniji scenario iz vaših najvećih maštanja. To mogu da budu vaše najveće radosti, zadovoljstva, bilo koje iskustvo koje želite. I tako iz noći u noć, opet lucidni snovi puni uzbuđenja, ostvarenja, radosti.

„Kroz sve te snove vi ćete istraživati zadovoljstvo iznova i iznova i onda će vam sve to jednom dosaditi. Ono što ćete uraditi je da ćete početi da u tim scenarijima postavljate prepreke. Ubacivaćete neke mogućnosti za neuspeh. Nameštaćete situacije u kojima niste bili uspesni.

  SVAKOM JE SVOJA BOL I PATNJA NAJVECA. I NE VIDIMO IZLAZ IZ OVE TUGE KOJA NAM NE DA DA DISEMO. HOCU DA VERUJEM DA CU TO PREVAZICI KAO I MILION PUTA DO SAD. ( I TAJ DEO MI NIJE JASAN JER MI JE ZIVOT PODELIO UZASNE KARTE), I SAD MI SE CINI DA SAM ZAISTA DOBILA VISE NEGO STO MOGU DA  PODNESEM,

 I ZATO SE PITAM U NOCIMA U KOJIMA NE SPAVAM VEC GODINAMA DA LI JE ISTINA DA BOG DAJE SAMO ONOLIKO PATNJE  KOLIKO MOZEMO PODNETI. MOJE ISKUSTVO KAZE -FIZICKI JESAM ZIVA, AL MI JE DUSA SLOMLJENA I MRTVA. A NE VIDIM NI MOGUCNOST DA SE NESTO PROMENI I POBOLJSA.

AL OPET ZNATE ONO NADA. SVEMOGUCA NEDOSTIZNA, NEDOSTUPNA NA DNU PANDORINE KUTIJE. MOZDA,ALI SAMO MOZDA USPEM I UHVATIM JE , AKO NE ONDA BOZE DAJ MI SVU MOGUCU SNAGU DA PODNESEM OVU PATNJU I BOL. MOLIM  TE! 

 

JADNIJE OD JADNOG

 KAD SMO VEC SVE UPROPASTILI STO NE BI INAS TAKO BOGAT I LEP JEZIK. ZANIMLJIVA MI JE JEDNA REC KOJA POKAZUJE PRAVU SLIKU STVARI.

EVO OBJASNJENJA

Socijalan – socijalno

(ili kako je jedan lep izraz dobio pogrdno značenje)

„Vidiš onu devojku, izgleda tako socijalno“

Izraz socijalno mladi ljudi, ali i oni koji žele da zvuče moderno, danas koriste za nešto što je po njima jadnije od jadnog.

JADNIJE OD JADNOG.

Taj izraz koji treba da označava sve osim jadnog, koristi se na žalost danas upravo tako.

A pomenuta devojka, ako je uopšte o njoj reč, verovatno samo nema napumpane usne, veštačke nokte, i na sebi lažnu ili fejk, kako bi isti ti rekli, firmiranu odeću. Ne pije neumereno i ne odvaljuje se od droge na žurkama. Nema po njima, odrovarajući socijalni status.

Šta taj izraz socijalan zapravo znači?

Neću vam otkriti veliku mudrost ako kažem da znači društveni, ili društveno, zavisno već u kom obliku se koristi. Pored toga, odnosi se i na nešto što je zajedničko i čak drugarski, druželjubivo. Sličan izraz pa čak i u tom nepromenjenom obliku postoji i u engleskom jeziku koji je, (jeli), nama veoma bitan, a na kraju postao je i jezik sporazumevanja u gotovo celom svetu. Tamo nema posprdano značenje. Čak i kada naši, da ih blago nazovem snobovi, van zemlje govore engleskm jezikom o načinu života kod nas, kažu da imaju “nice social life“, ili lep društveni život.

Kada je taj izraz dobio kod nas pogrdno značenje?

Ozbiljnom životnom ironijom, upravo u vreme procvata socijalizma kod nas (gle, ponovo je u korenu socijalizma-socijal), socijalan dobija lošu konotaciju.

Onaj ko nije imao novca za skupe, uvozne okvire za naočare, dobijao je besplatno socijalne. Onaj ko nije mogao drugačije da popravi zube, dobijao je socijalne. Društvo se brinulo o svim svojim građanima i pružalo im je koliko je moglo, neki minimum za normalno funkcionisanje. Tako su i siromašni dobijali socijalu, odnosno pomoć u novcu. Socijalna zaštita je jedna od najznačajnijih tekovina modernog društva.

Primera je mnogo, a sve te recepte ili mišljenja stručnih lica, morali ste overiti u centrima socijalnog staranja, što vas je samo po sebi obeležavalo kao nekoga ko stoji u redu ispred Socijalnog, odnosno ispred zgrada fondova socijalne zaštite. Ljudi su želeli više i bolje, što im nije zameriti, pa su tu socijalnu – društvenu pomoć počeli smatrati nekim ponižavajućim činom, nekom vrstom milostinje kojom su bili obeleženi.

Na takav način se društvena briga kod nas pretvorila u nešto čime smo se sprdali ili čime su pojedinci slabijeg materijalnog statusa bili obeleženi. Prečica za promenu statusa nije uspela.

Sećam se da su kod mene u kraju, jednog siromašnog dečaka, zvali Socijalac, jer je dobio besplatne naočare sa crnim okvirom i imao roditelje koji su bili slabijeg materijalnog stanja.

Mi danas čak i socijalne mreže na internetu, nazivamo društvenim, da bi smo izbegli taj kod nas, tobož ružan prizvuk.

Sociologiju, kao nauku u društvu, ionako niko ne razume...

I tako smo mi bežeći od socijale, izgubili i društvo, slučajno ili namerno.

Osnovni problem kod nas i jeste taj što mi ne postojimo kao društvo. Društvo čini zajednica života određenog broja ljudi, na određenoj teritoriji, koji imaju zajedničke interese, potrebe, sličnu istoriju, kulturu i mnoge druge odnose, među kojima su veoma bitni oni odnosi koji se baziraju na međusobnoj solidarnosti. Kada ne postoji društvo, ne može postojati ni država ili ako hoćete dok ne stvorimo ponovo društvo (socijal) nećemo stvoriti ni državu.

Pravda za izraz socijalan – više pravde za sve nas.

 

OVO JE BIO OZBILJAN DEO OVOG TEKSTA I NEMAM STA VISE DA DODAM SVE VAM JE JASNO.

ZATO SAD SLEDI MALO ZABAVNIJI DEO KOJI JE ISTO TAKO OZBILJAN ALI SMO GA OKRENULI NA SALU LAKSE JE TAKO- VALJDA. 

Paliti se, ložiti, pržiti ili tebra, tebrić, matori, bratori, gotiva... - ovo su reči poznatije kao sleng koji je sve rasprostranjeniji među mladima. Sleng je vid komunikacije najčešće mladih u svakodnevnom životu, za koji važi pravilo "što ga bolje znaš, sve te manje ljudi razumeju.""Nekada je bilo opušteno, sada lagano... Da li se mogu raspoznati generacije po slengu? Paliti se, loziti, primati, pržiti. Brate prelazi u tebra, tebrić. Kada je nastalo "matori, bratori gotiva" i zašto? Zašto ima 1.000 izraza za jednu istu radnju?" Postavio je pitanja neimenovani korisnik Redita.

On je takođe nabrojao mnoge reči za koje mu nije jasno zašto se upotrebaljavaju.

"Ka*ati, kre*ati, krknuti, nabosti, nagurati, na*uziti, nakundačiti, narokati, nataknuti, natrčati, naćuljati, okrpiti, olešiti, opaliti, ošajdariti, overiti, poje*ati, proburaziti, prodćarati, razbucati, razšrafiti, rebnuti, rendisati, rknuti, sjuriti, skarabudćiti, srkati, butnuti, čerečiti, čuknuti, doje*ati, drmnuti.." napisao je on te pitao ostale korisnike koje reči slenga su kul, koje krindž.

Korisnici su zatim naveli izraze koje su nekada koristili, a za koje su imali mišljene da su prihvatljiviji i razumljiviji.

"U moje vreme za nekog ko je mlađi smo govorili da je klinac, danas ti “klinci” za mlađe govore da su kidare", " Sećam se kad smo bili klinci, kad je nešto kul rekli smo da je "žešće" a kad nije onda je "trulo", " Gotiva je stari vec izraz 30+ godina, danas je to ful", "To sam video za lagan si... čak vise kod komšija u Bosni. Možda je kod nih poteklo to?", pisali su u komentarima mnogi.

Takođe, uključili su se i oni kojima je sleng svakodnevno u rečniku.

"Koja god retardacija mi padne na pamet ja je iskoristim. Trudim se da izmišljam nove fraze što češće", Matori i gotovo bratori mi je krindž. Zamišljam Borisa Bizetića kako koristi izraz "bratori", odvratno", "A braćala... ljubi te brat u prljav vrat ili mojne znojne?", "Reši ide gas", "Iščiliraj tebra nije dobar vajb", "Omg, lol i još neke engleske reči koristim svakodnevno, ne znam kako da ih se otkačim", bili su samo neki od mnogobrojnih komentara. 

 Ako ste u Novom Sadu i šetate pasa, a neko vam dobaci "vidi gadžu", nemojte da se ljutite i mislite da vas vređa. Jednostavno, komentarišu vašeg ljubimca, jer to je izraz kojiNovosađani koriste za većeg psa. Ovo je samo jedan od primera lokalnog govora koji je često neshvatljiv čak i onima koji žive u susednom gradu.ng

U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava". ng

U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".

Paralelno sa književnim jezikom, gotovo svaka sredina u Srbiji ima svoje lokalizme, izraze čije je značenje ponekad razumljivo samo domicilnom stanovništvu. Upravo to dodatno čini bogatim srpski jezik, a neretko upravo taj lokalni govor je i neizostavni deo kulturnog identiteta svakog kraja naše zemlje.ng

U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".

Paralelno sa književnim jezikom, gotovo svaka sredina u Srbiji ima svoje lokalizme, izraze čije je značenje ponekad razumljivo samo domicilnom stanovništvu. Upravo to dodatno čini bogatim srpski jezik, a neretko upravo taj lokalni govor je i neizostavni deo kulturnog identiteta svakog kraja naše zemlje.Lala u vicevima je uvek neki debeljko, smešan i šaljiv, dobre naravi. A onaj iz Banata kuburi sa padežima, pa se često šale na njegov račun da priča "paorski". On ume da bude "vickast", da se "šegači" i "ači" ali i da je "zdravo bolestan".

Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene. A omiljeni glagol u Banatu je "NAMESTITI" - pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.

Banaćani nameštaju i kafu, sendviče, a kada nešto rastavljaju ili popravljaju omiljeni izraz im je "pokvario sam". Kod majstora za kola zato često kažu "Ovo ću da ti pokvarim, pa da namestim". A koriste i izraz "Nije u vinklu", što znači da nije pod pravim uglom.

Omiljene uzrečice su im "Ta, idi begaj!", "Idi u peršun", a evo i jedne izreke o zaludnom poslu: "Ko lud sudi, ko pustom brani".

Izreke su i ove: "Od čeg sit, od tog i debo"; "Lenj konj duže kasa"; "Ima dana više nego kobasica".

Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:

"Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći."; "Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje".; "Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o."; "Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…"; "Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu."

Evo još malo banatskog rečnika:

AČITI SE – šaliti

ASPIDA – zla žena

METATI – stavljati

ŠOR – ulica ng

U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".

Paralelno sa književnim jezikom, gotovo svaka sredina u Srbiji ima svoje lokalizme, izraze čije je značenje ponekad razumljivo samo domicilnom stanovništvu. Upravo to dodatno čini bogatim srpski jezik, a neretko upravo taj lokalni govor je i neizostavni deo kulturnog identiteta svakog kraja naše zemlje, piše Danas.

 

Lala u vicevima je uvek neki debeljko, smešan i šaljiv, dobre naravi. A onaj iz Banata kuburi sa padežima, pa se često šale na njegov račun da priča "paorski". On ume da bude "vickast", da se "šegači" i "ači" ali i da je "zdravo bolestan".

Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene. A omiljeni glagol u Banatu je "NAMESTITI" - pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.

Banaćani nameštaju i kafu, sendviče, a kada nešto rastavljaju ili popravljaju omiljeni izraz im je "pokvario sam". Kod majstora za kola zato često kažu "Ovo ću da ti pokvarim, pa da namestim". A koriste i izraz "Nije u vinklu", što znači da nije pod pravim uglom.

Omiljene uzrečice su im "Ta, idi begaj!", "Idi u peršun", a evo i jedne izreke o zaludnom poslu: "Ko lud sudi, ko pustom brani".

Izreke su i ove: "Od čeg sit, od tog i debo"; "Lenj konj duže kasa"; "Ima dana više nego kobasica".

Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:

"Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći."; "Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje".; "Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o."; "Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…"; "Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu."

Evo još malo banatskog rečnika:

AČITI SE – šaliti

ASPIDA – zla žena

METATI – stavljati

ŠOR – ulic

DIVAN – razgovor

DI GA JE – gde je

KEREBEČITI SE – praviti se važan

LANDARATI – lutati, cunjati

LABOŠKA – mala posuda

LIHT NA ROZE – kad ostaneš bez para

FRUŠTUKOVATI – doručkovati

NOKŠIR – noćna posuda, noša

ŠPACIRATI – šetati

ŠPICLOV – prepredenko

ŠUFNUDLE ILI VALJUŠKE- testo od krompira preostalo od knedli ng

U Banatu će reći "šlus" da objasne da je nečemu došao kraj, Zrenjaninci će vas upozoriti na "špiclova", prepredenu osobu, a u Novom Pazaru na primer, će za nešto što je povoljno, odnosno besplatno reći da je "badihava".

Paralelno sa književnim jezikom, gotovo svaka sredina u Srbiji ima svoje lokalizme, izraze čije je značenje ponekad razumljivo samo domicilnom stanovništvu. Upravo to dodatno čini bogatim srpski jezik, a neretko upravo taj lokalni govor je i neizostavni deo kulturnog identiteta svakog kraja naše zemlje, piše Danas.

Lala u vicevima je uvek neki debeljko, smešan i šaljiv, dobre naravi. A onaj iz Banata kuburi sa padežima, pa se često šale na njegov račun da priča "paorski". On ume da bude "vickast", da se "šegači" i "ači" ali i da je "zdravo bolestan".

Neki od specifičnih izraza u ovom kraju su reči nemačkog i turskog porekla, pa i mađarskog ali obavezno iskrivljene i posrbljene. A omiljeni glagol u Banatu je "NAMESTITI" - pa tako umesto izgradio sam kuću, Banaćanin kaže namestio sam kuću; umesto spremio sam krevet, kaže namestio sam krevet, umesto skuvao sam ručak kaže namestio sam ručak.

Banaćani nameštaju i kafu, sendviče, a kada nešto rastavljaju ili popravljaju omiljeni izraz im je "pokvario sam". Kod majstora za kola zato često kažu "Ovo ću da ti pokvarim, pa da namestim". A koriste i izraz "Nije u vinklu", što znači da nije pod pravim uglom.

Omiljene uzrečice su im "Ta, idi begaj!", "Idi u peršun", a evo i jedne izreke o zaludnom poslu: "Ko lud sudi, ko pustom brani".

Izreke su i ove: "Od čeg sit, od tog i debo"; "Lenj konj duže kasa"; "Ima dana više nego kobasica".

Lalinski izrazi zastupljeni su i u bećarcima, šaljivim kafanskim pesmama. Evo nekih stihova:

"Mala moja pravi prozor veći, odrao sam leđa prolazeći."; "Kad me lola metio u granje, videla sam bestežinsko stanje".; "Mladoženja, i tvoje je prošlo, sad si mladoj pod papuču doš’o."; "Našim šorom nikad blata nema, sve švaleri na čizmam’ razneli…"; "Što sam sinoć jednu uz tarabu, bosom nogom nagazio žabu."

Veliki broj reči koje se koriste ili su korišćene u Novom Sadu karakteristične su za područje Vojvodine. Izrazi su preuzeti iz mađarskog, nemačkog, francuskog, engleskog, turskog i drugih jezika. Međutim, ti izrazi se nažalost koriste sve manje, zbog čega vam dobar deo može biti nepoznat, a uglavnom ih koriste starije generacije.

Natkasna je noćni ormančić. Reč je nemačkog porekla, izvedena od reči "nacht" i "kasten", koje u prevodu znače noć i orman. Još jedna reč, poreklom iz nemačkoj jezika usvojena je na ovim prostorima. Voz, koji se na nemačkom kaže "Die Eisenbahn", usvojena je, ali su je loše čuli, te je postao ajzliban.

Zort označava strah, plašljivost, a reč je preuzeta iz turskog jezika. "Zort i kompanija", moglo se čuti od starijih, u različitim kontekstima. Ponekad, možete od starijih ljudi umesto reči zavesa, čuti firanga.

Ako ste gladni između doručka i ručka, ili ručka i večere, i tu glad morate da "presečete" tako što ćete pojesti neki manji obrok, vreme je za jauznu. A reč potiče od nemačkog izraza "jause", koji označava užinu. Sveter, reč koju su vojvođanski Srbi prezeli iz engleskog jezika, označava džemper na zakopčavanje. Ukoliko ste nešto uradili maločas, pre nekoliko trenutaka, uradili ste nešto otoič.

Lebrnji pendžer označava manji prozor koji se nalazi iznad velikog prozora. Takođe, taj izraz se ponegde koristi i za označavanje dvorišnog prozora. Za imanje, odnosno gazdinstvo, u Vojvodini se nekada koristila i reč gazdošak. Gedžav znači sitan. "Vidi kako je gedžav", odnosi se na sitnog, žgoljavog, malog čoveka.

Ukoliko šetate psa po novosadskim ulicama, i nekome se svidi vaš pas, može vam dobaciti "vidi gadžu". Gadža je reč koja označava većeg psa, bez obzira na rasu, ali i starog psa.

Iz engleskog jezika preuzeta je reč "gentry" koja označava dobrostojeće ljude, s tim što je u ovdašnjem maniru ta reč prilagođena, te su ovdašnja gospoda "džentrije". Dobro poznata je reč fruštuk, koja označava doručak, a potiče iz nemačkog jezika. "Frühstück" izvorno takođe označava doručak. Ako vas neko pita da mu dodate labošku, znajte da je u pitanju manja šerpa ili metalna posuda. Kada plaćate nešto, obavezno čete izvaditi šlajpik. Reč nemačkog porekla označava novčanik. 

 

Većina lokalizama u govoru Novopazaraca su zapravo turcizmi koji su se u ovim krajevima, za razliku od drugih delova Srbije, zadržali od otomanskog perioda i koriste se gotovo u svakodnevnoj konverzaciji među žiteljima ovog grada.

U sećanju su mnogima ostali sportisti i rukovodioci jednog sportskog kolektiva iz Beograda koji su tokom jedne utakmice u Novom Pazaru pitali da im objasne šta znači navijački transparent na tribinama "tutarak" misleći da je u pitanju neka uvreda.

Zapravo, najprostije objašnjenje reči "tutarak" je strah, nelagodan, neprijatan osećaj, tako da kad nekog sportistu "uhvati tutarak" on ne može da odigra najbolje što zna.

Popularna reč u Novom Pazaru je i "tafra" koja se koristi kada želi da se objasni nečije hvalisanje, preuveličavanje, laganje i predstavljanje onakvim kako nešto nije. Recimo, "pazarski tafradžija" vozi automobil (vrlo verovatno tuđ) od 20.000 evra, sa gorivom na rezervi.

Od ostalih reči koje se svakodnevno koriste su i "badihava" (besplatno, jeftino, džabe), "birindži" (najbolja, najlepša), "bedevija" (krupan, nezgrapan), "kijamet" (oluja, nevreme), "uhabiti" (ućutati se, ne reagovati, delovati nezainteresovano), "vehnuti" (prodati, ali i udati se), "inđihan" (nemirno dete), "hurdulija" (nepristupačan teren, rupa), "zahać" (prostor sa veoma malo sunca).

Pojedine reči iz srpskog jezika u Novom Pazaru mogu imati potpuno drugo značenje, poput "obijati" koja može označavati provaljivati u kuće, objekte ili razbijati katance, dok se u ovom gradu koristi kao "šetanje, besciljno lutanje gradom".

 

Timočka Krajina je specifično područje susreta raznorodnih migrativnih struja u daljoj i bližoj prošlosti. Zbog toga na ovom području imamo potpuno različite dijalekte, i to i slovenske i romanske. To su dve vrste vlaškog govora, ungurijanski i caranski, velikoizvorski, kosovljanski, macacki i torlački, kao i njemu srodni, svrljiški i pirotski.

U svakodnevnom govoru, u okolini Zaječara, gde se ove migrativne struje sreću, došlo je i do mešavine govora koji se koristi svakodnevno, ali se na ulici ili pijaci mogu čuti svi ovi dijalekti.

Vrlo popularan izraz koji se sreće u torlačkom kraju je "Ću ti pokažem od koje drvo se prave ložice", što u bukvalnom prevodu znači "Pokazaću ti od kog drveta se prave kašike", a znači "Videćeš ti sada".

Torlaci kažu "Mlatiš kako mokra pola", što u prevodu znači "Pričaš gluposti", a kada kažu "Ču te skršim kako sučku", oni žele da kažu da će nekog slomiti kao suvo drvo.

"Drećete visle na njek kako na kolac" kaže se u ovom kraju kada čovek nosi veliku ili široku odeću, a kada kažu "Usukal se kako klečka", znači da je neko oslabio.

Takođe, ako neko želi da kaže da ga je zatekla kiša, i da je mokar, Torlaci kažu "Oplzal sam kako dodolka". Dodole su nekada prizivale kišu. Kada neko poljubi dete pred spavanje, a neko se tome protivi, oni kažu "Što cukaš toj dete, pušti ga nek spi".

Često se i u gradu Zaječaru čuje sledeći izraz "Ću si idem kući, da kafu popijem u avliju", što znači da ide kući da kafu popije u dvorištu.

U selu Veliki Izvor, koje je poznato po specifičnom govoru, jedan od izraza je za dan koji dolazi posle prekosutra, "Zaran zadi druđi den", što u prevodu znači dan posle prekosutra.

Kada pitate Velikoizvoraca da vam pokaže razliku između srpskog i velikoizvorskog govora on kao iz puške kaže "Miš - miška, bubuljica - priška".

Timočka Krajina je bogata i prirodom, i građevinama, ali ono što je najlepše je raznolikost govora, koji je bukvalno u svakom mestu drugačiji.

Kad vam neko u vranjskom kraju kaže da ste "zakasali", ne sekirajte se, nije vas opsovao: to znači da ste nepromišljeno ušao u kakav odnos ili posao a da niste sagledali moguće posledice (Zakasaja s njom, nije ona devojka za njega, samo će mu doneti probleme).

Ali ako vam neko, kojim slučajem, kaže da će da vas "perne", bežite glavom bez obzira ili se zaštitite jer će vas udariti. "L’ckati" znači štucati (Popij malo vode, da ne l’ckaš više).

U Vranju kad neko nekoga juri, kaže se da ga "mava" (Mava ga, a kad ga stigne, ne piše mu se dobro).

Ako neko nekoga pita "Koji ti je andrak?", mogao bi to da ga učini i drugačije: "Koji ti je đavo, šta ti je?" U Vranju i okolini se ovaj izraz često koristi u navedenom kontekstu, ali mali broj ljudi zna šta, zapravo, znači izraz "andrak". "Blaze si ga/mu" znači blago njemu (Blaze si ga, on je drva za zimu već kupio).

Ako čujete da kažu da je u gradu veliki "kalabal’k", to znači da je velika gungula, gužva odnosno mnoštvo ljudi na jednom mestu.

Kada nešto kupite, i zadovoljni ste nakon toga, reći ćete prodavcu "airlija", kao i on vama. To je blagoslov pri kupovini ili kakvom darivanju, u značenju "da imaš korist". "Airlija rabota!" znači da se posao završi ako treba.

Ako se neko "kurtalisao" bede, to znači da se oslobodio nekog tereta ili problema, i da će mu sada krenuti u životu. Čim se neko "ualija", znači da se razmazio (Ualija se, ništa neće po kući da radi).

Ako primetite da neko "vije", videćete da taj jeca, plače, narikuje (Majka vije nad sinovljevim grobom).

Kad se neko "rčka", taj traži problema tamo gde ga nema, čačka, provocira (Sad se rčka, a kad dobije batine, đavo će mu biti kriv). Izraz "božem" znači kao bajagi ili tobože (Pretvara se, božem je ljut, traži pažnju). Ako je put "lizgav", to znači da ne krećete na put jer je klizav (Pazi se, ima leda, lizgava je ulica). Vranjanci izraz "žimi" ili "živmi" koriste kada se kunu (Živmi majka, ne lažem, očiju mi).

Po lingvistima i stručnjacima koji se bave jezikom, sama Šumadija, pa time i Kragujevac, kao centralno mesto u njoj je oblast gde se mahom govori kolokvijalni jezik i nije toliko bogata lingvističkim posebicama. Ali, nije da ih nema, pogotovu u čaršijskom slengu ali i šire.

Veliki deo njih potiče još iz onih vremena kada se izlazilo na korzo a danas je potpuno politički nekorektno i rodno neseenziblisano pojašnjavati odrednice poput - trebe ili ribe, koje su se šacovale.

U prilog istoriji jezikoslovne i jezokotvorne mizoginje žargona ovog kraja Srbije zauvek će ostati zabeleženi izrazi kao što su: kamenjarka, alapača, torokuša, čukljunka, baba kurana (zanoveta) ili drombulja. Neke od njih su bile pikljave ili imale "šiške ispod miške" što ne odgovara današnjim estetskim a kamoli jezičkim standardima.

No, tvorci ovih provala, kako kod nas vole da kažu su mahom bili kolakni dokonjaši (osobe koje ne rade ništa korisno) i lelemudi (isto takva danguba, samo još eksplicitnije pojašnjena), preteče onih koje će današnji klinci "krstiti"„ opštim nadimkom - blejači.

Uz radžu (kako se u Šumadiji tepa domaćem osvežavajućem alkoholonom piću) su se "puštale buve" (širenje lažnih informacija) i "baronisalo" (brutalno lagalo) a potom "palilo" (zbrisalo ili pobeglo sa lica mesta), sem onih koji su ostajali "zemljosani" (mrtvi pijani) i onda na istom "zakuntali" (zaspali).

Cirkalo se i šikalo sem onih koji su vazda imali "zmiče u džepu" (osvedočene škrtice i ćemeri – tvrdice i džirmije) dok ne upadneš u bulu ili se "ubuliš" (dugovi) a lokalni zgubidani se na to "pocepaju k’o šifonske gaće" (umru od smeha). Na sve to Kragujevčani imaju odgovor u jednoj reči da je lačo ili šukar (dobro) ili hatala (totalno ludilo).

Poseban argo koristi se u gružanskim selima gde je nešto "što je moralno" (obavezno), fizika je težak rad i najteži posao (koristi se uz dodatak "čista") ili ih obuzme "strast" (kad se neko mnogo uplaši).

Ali, šta reći kad je za Gružane i danas žena sa velikim grudima jednostavno - velikodušna. Da li iz dinastičke opredeljenosti u Rači i okolini (rodno mesto vožda Đorđa Petrovića) takva ženska persona je - karađorđuša.

Svojedobno, pre dva veka dok je Kragujevac bio prva prestonica tek oslobođene Srbije ne malo vremena u njemu, između ostalog, proveo je Vuk Karađžić prikupljajući narodno duhovno i umovno blago i slične umotvorine. Svoje zbrirke narodnih poslovica iz ovog kraja Srbije danas bi mogao da obogati i dopuni i novim biserima kao što su: "doćiće i Mica na kolica" ili zlokobnom "da bog da se u kući sve posušilo, osim veša".

Specifični izrazi iz Niša, mada bi u originalu, odnosno na niškom jeziku bilo iz Niš. Jedan od glagola, koji se često u Nišu koristi, je akati se, što u prevodu znači mlatiti se, gubiti vreme. Izraz a be, nema posebno značenje, ali označava uvod u razgovor. Kad se za nekog kaže da se zabaradosao, to u prevodu znači da se zadržao preko mere. Jaramaz je oznaka za besposličara.

Glagol iskubati znači isčupati. Kalaj rabota označava laka posla, odnosno posao koji se uradi bez po muke. Za kuče i štene u Nišu se često čuje da Nišlije kažu kudre. Za nešto što se desilo nekad kaže se njeknja, a sairi se znači čuditi se. Kad neko kaže da je negde tarapana, on misli da je tamo gužva, a za razmaženu osobu se navodi da je ualena.

Za nekoga ko glasno plače, u niškom kraju može da se čuje rove, o za onoga ko se pišmani da se predomislio. Onaj ko se rastužio se na nišlijskom jeziku umusio. 

 Reč "frajer" pozajmljenica je iz nemačkog jezika (Freier) u kome označava prosca, kandidata za ćenidbu, odnosno nećenju, slobodnog muškarca. Početkom XIX veka to značenje imala je i u srpskom jeziku, a kasnije je dobila drugo značenje i vremenom postala višeznačna: 1. mlad muškarac; 2. pomodan mladić; 3. obestan mladić; mangup; 4. naivan muškarac; 5. neznalica; 6. početnik; 7. danguba; 8. bezveznjak; 9. glupak; 10. devojčin momak; 11. (kao pridev) naivan, glup.

Do pre dve-tri decenije u našoj sredini takve reči smatrane su bezobraznim, rečima koje izgovaraju priprosti i nedolični ljudi bez domaćeg vaspitanja. Roditelji i nastavnici kažnjavali su decu ukoliko bi rekla "keva", "ćale", "profa", "lova" itd., a da ne govorimo o psovkama. Danas te reči koriste razne generacije i pripadnici različitih socijalnih slojeva. Ujedno, izrazi istog značenja nastali u raznim prošlim vremena, mogu se paralelno čuti: "paliti se" (iz 50-ih), "ložiti se" (iz 60-ih), "primati se" (iz 80-ih) i "pržiti se" (iz 90-ih). Jedan od vrlo starih šatrovačkih glagola "gotiviti" (star čitav vek) u najnovije vreme može se čuti vrlo često, kao i u izvedenim oblicima: gotiva, gotivac, gotivan, gotivno. U "Vukovom rječniku" (1818) nalaze se reči "palja" (hleb), "gotivica" (rakija), "zrakavica"(oko), "levat" (čovek), "levatka" (žena), "klindov" (sin), "klindovka" (ćerka), "keva" (mati). Danas izrazi "zezati", "zajebati", "vukojebina", "jebivetar" itd. svakodnevno se mogu čuti iz usta ljudi različite starosti, stepena obrazovanja, temperamenta, zanimanja itd. Ranije su, po pravilu, mlađi učili sleng od starijih, dok ga u novije vreme stariji izgleda češće preuzimaju iz govora svojih sinova, unuka, mlađih rođaka ili prijatelja (npr. "super").

Kao i u drugim jezicima, i u srpskom postoje neka pravila u stvaranju slenga. Najčešće skraćivanjem ("profa" od "profesor" ili "ćera" od "kućerina"), inverzijom ("vozdra" od "zdravo"), inverzijom akuzativa ("fuka" od "kafa", "gudra" od "droga"), složenicama ("buljouvlakač" ili "pičkopaćenik"), asocijacijama (bolid – 1 sumanuta osoba, 2 idiot, po sportskom automobilu marke Bolide i figurativnom označavanju sumanute vožnje (mojne si bolid! = nemoj da si lud!), sažimanjem (čoporativno – nastala od "čopor" i "kolektivno", u značenju svi zajedno, u velikom broju) i dr.

Pojedini sufiksi naročito su popularni:

– ca: doca, droca, fuca, jeca, koca, meca, moca, peca, pica, pljuca, prca, puca, švica, ćaca; čuga: automobilčuga, crnčuga, filmčuga, klinčuga, lovčuga, pivčuga, prstenčuga, seljančuga, sinčuga, stančuga, vinčuga, znojčuga;

– ać: crtać, crvendać, diskać, golać, iksać, kilać, kitać, prstać, sporać, tristać, zelembać, ćenskać;

– onja: bionja, klonja, kuronja, mudonja, njonja, prdonja, reponja, seronja, šonja, tronja;

– njak: bezbednjak, bezveznjak, crnjak, dopičnjak, dvosobnjak, finjak, godišnjak, grupnjak, istraćnjak, kulturnjak, krupnjak, mašnjak, matičnjak, minjak, mirovnjak, motornjak, mračnjak, napičnjak, narodnjak, Padinjak, perverznjak, pičenjak, pičnjak, plastičnjak, polovnjak, prcvoljak, robnjak, slobodnjak, sportnjak, studenjak, tamnjak, teretnjak, trbušnjak, trtanjak, umerenjak, vilenjak, zabavnjak, zapadnjak, zatvorenjak, zornjak, itd.

Vrlo česti postali su izrazi: iz bedaka, na bombaka, na brzaka, na deljaka, na divljaka, za dćabaka, na finjaka, na kvarnjaka, levaka, nizbrdaka, pešaka, na prvaka, na suvaka. 

TAKODJE BEOGRADSKI ZARGON

A

akrep – ružan muškarac

reklame

alamunja – sve radi brzo, ne vodi računa o drugima, od njega više štete nego koristi

antihrist – ne može da se skrasi na jednom mestu, stalno smišlja neke gluposti od kojih drugi stradaju, a on se izvuče

asparagus – muškarac koga uvek nalazite na istom mestu; na primer, uvek izlazi u isti kafić (ne treba ga mešati s fikusom (v. fikus))

aspirin – tip od koga se ništa ne očekuje, a on ispadne super

atila – Mađar

avioni-kamioni – pravi se da je poslovan čovek, a najčešće se radi o jajari (v. jajara)

B

baja – dobar frajer (v. frajer), što bi se reklo – zna znanje

babojebac – onaj koji jebe samo starije od svoje majke

baćuška – Rus

badža – velikodušan muškarac koji nema šlifa za džeka (v. džek); muškarac koji se hrani isključivo pljeskavicama

balavac – nezreo (nije nužno mlad)

balkonjerko – pali se na velike grudi

bambus – glup, šupalj, uvek može u svemu da se „slomi” (kao bambus), a svuda se gura; neuko meša vrste pića

baraba – nastalo od varvarin, označava primitivnog tipa koji se umuvao u bolje društvo

baron – koji „baroniše”, odnosno laže bez koristi ili pravi nepotrebnu „situaciju”, sa sve pripadajućim elementima fantastike

batica – ortak iz kraja ili škole, s njim ne sme da se pređe prećutno dogovorena granica, inače postaje opasan

batke – Makedonac

bezveznjak – onaj koji ne može da se svrsta ni u jednu kategoriju

bitanga – mađarska reč, uglavnom se odnosi na tipa koji svojim brljotinama drugima nanosi štetu

blenta – kao dete, i po naivnosti i po ponašanju

bludnik (grada Čikaga) – lascivne misli, realizacija nula

bolesnik – za razliku od psihopate (v. psihopata), ovaj muči u krevetu (obično traži nešto na granici opšteprihvaćenog)

bolid – uvek napravi neki džumbus ni zbog čega; glup, često ujedno i lud muškarac

bonžita – rošav muškarac

boza – „mutan” tip: ili se bavi sumnjivim poslovima ili se udvara tako da želi što više da zbuni, ni sam ne zna šta želi od devojke

brdonja – tip s velikim stomakom

breskvica – muškarac koji se lepo ljubi

brlja – smeje se na sahranama, plače na venčanjima

bubica – ćuljiv i miran muškarac

budala – uvek nešto zabrlja

budaletina – zabrlja uvek, pravi i veća sranja, ali je simpatičan

bumbar – tovljeno muško čeljade, pripravnik za kategoriju sumo (v. sumo)

buržuj – muškarac s parama ali bez šlifa

buzdovan – ni o čemu pojma nema, nije ni za pokazivanje ni za upotrebu

C

cepanka – tip bez šlifa

cepidlaka – uhvati se za jednu sitnicu u razgovoru, najčešće gde ste pogrešili, i o tome priča do Sudnjeg dana

crv – bezvredan muškarac

Č

čiča – stariji muškarac koji ne priznaje da je za staro gvožđe

čilac – stariji muškarac koji pokušava da izigrava mladića

čilager – stariji muškarac koji je pomalo izlapeo

čoban – ruralan tip koji to krije (ali mu viri praz iz dupeta)

Ć

ćuskija – ni o čemu pojma nema, a u svaki razgovor se meša

D

dasa – malo arhaičan žargonizam, označava lepog i vaspitanog momka, poželjnog u svakom pogledu

delikates – super seks za jedno veče

derište – stalno se duri i uvek mu je neko drugi kriv za sve neprijatnosti

dete – budi materinski poriv: nameštate mu kravatu, frizuru… (može da bude i mator)

dileja – lud, najčešće s dijagnozom

dilkan – na pola puta do dileje (v. dileja)

dripac – primitivac koji laže, krade i očekuje poštovanje

drkadžija – svemu nalazi manu

drndaroš – onaj što glumi drndoša (v. drndoš) da se ne bi videlo koliko je glup

drndoš – zaguljen tip, težak karakter

drug – tip koji očekuje da bude osvojen; kad dođe do konkretnog, on i dalje priča i druži se; muškarac koji je u startu proglašen za srednji rod i ne dolazi u obzir bilo kakva ljubavn(ičk)a kombinacija s njim

drvoseča – autentičan gorštak; muškarac s velikim šakama; jak muškarac; bukvalista

dupetaš – pali se na dobru žensku pozadinu

DŽ

džabalebaroš – očekuje dobar život bez ikakvog zalaganja (džaba leba); sinonimi: lezilebović, zgubidan; podvrsta: jebivetar – skoro da je dostigao nirvanu

džek – velikodušan muškarac, džentlmen

džimrija – cicija, uvek pobegne kad treba nešto da se plati; ne ide na rođendane da ne bi kupio poklon

Đ

đubre – muški otpad

đilkoš – mlad, razuzdan i nevaspitan momak

E

episkop – duhovni tip

edipovac – mamin sin

F

faca – poznat tip, svi ga znaju bilo u gradu bilo planetarno

fantom – sad ga vidiš, sad ga ne vidiš

fikus – onaj koji uvek sedi u ćošku i ne pomera se (kad je bio mali, verovatno ga je mama ostavljala u pesku kad ode na pijacu i posle dva sata ga zaticala na istom mestu)

frajer – kompletan muškarac

G

galeb – jebač presretač (v. jebač presretač) meštanin iz turističkog mesta na moru

gedža – seljak (v. seljak) na položaju

gladiola – zastareli tip muškarca, udvara se po svim pravilima iz romana Džejn Ostin, iskočio iz vremeplova kao vanzemaljac

golub – sklon zaljubljivanju

govedo – prostak

grebaroš – očekuje da nikad ništa ne plati, a da se provodi; najčešće izgovara sintagmu „vratiću ti sutra”, pa to sutra bude malo sutra

gringo – Amerikanac

grlica – često ide u toalet, sumnja se da je usranko

gugutka – jebač presretač samo na zimovanjima i letovanjima, kao turista; postoji teoretska šansa da uradi nešto (mada obično laže)

guzonja – svuda bi da se ugura: i na žurku, i na dobro plaćeno radno mesto; želi da stekne položaj po svaku cenu; ima prevelike ambicije naspram mogućnosti

H

hasan – samo razmišlja šta će da jede, voli da „hasa” (kome se ovakav tip dopada, nek nauči da kuva)

hoštapler – kriminalno nastrojen, a očekuje poštovanje

I

idiot – potpuni bezveznjak (v. bezveznjak), bez ikakve nade da može upasti u neku drugu kategoriju

intelektualac – za sve je dobar izuzev za seks

J

jajara – zeza na sitno, muškarac u pokušaju

jebač – podsmešljiv izraz za onog ko ostane „suvog kurca”; podvrsta: jebač presretač – muva sve živo istim kliše-forama, po pravilu neuspešno

jorgos – Grk

K

kamilica – tip koji smiruje napade panike ili histerije (ako je uz to i dobar, onda je podvrsta: Mica kamilica)

Kara Mata Kara – za kres-varijantu zanimljive su mu samo „poznate”: pevačice, glumice, klaberke, pa i starlete, devojke koje su poznate „zato što su poznate”

kasapin – muškarac koji voli grub seks

kiselo grožđe – na prvi pogled frajer (v. frajer), a u stvari od njega „trnu zubi”

knedla – sramoti devojku u društvu (zastaje joj knedla u grlu)

kokoška – muškarac torokuša

kolac – drven tip (naročito nepoželjan u kafani, na žurkama… Preporučljiva pratnja za sahrane ili posetu bolnici)

komad – lep muškarac od kog se svašta očekuje u krevetu

krajišnik – dobar potencijal („zdrav u glavu” i ambiciozan) iako je ruralni tip

krastavac – ima debelog „stojka”

krelac – simpatičan kreten (v. kreten)

krele – kreten (v. kreten) s kojim nikakav smislen razgovor ne može da se obavi, ali je zabavan

kreten – ni o čemu pojma nema, pa čak ni o tome da ni o čemu pojma nema

kretenčina – loš čovek

krofna – debeo ali sladak muškarac

krompir – akrep (v. akrep) seljak (v. seljak)

kukuruz(njak) – ima veliki stomak, ispod je kukuruz (koji se bere jednom godišnje); uglavnom se radi o starijem oženjenom muškarcu koji se malo odmori posle posla, ide na pecanje jednom mesečno, pije pivo dok gleda utakmicu i jednom godišnje se upušta u „grehe mladosti”

kurajber – jajara (v. jajara) s izgledima na uspeh

kuronja – iako obdaren, loš u krevetu

kurva – onaj koji je u nekoliko veza u isto vreme i koji raskida tek kad je priteran uza zid, a ako to sam učini, onda je preko nekoga, mejlom ili na fejsu

L

landara – glava mu služi samo za podšišivanje; ništa ne radi, očekuje samo provod; tip koji ide s jedne žurke na drugu; podvrsta: landara-pišore – tip koji se trudi da bude landara, još se usavršava ili nema sredstava da bi vodio takav život; podvrsta podvrste: lelemud – još neopredeljen da li da se regrutuje u redove landara-pišora

lepi – lokalna faca (v. faca), uglavnom površan

leptirić – nemoguće ga je uhvatiti, a ni posle zadržati na duži rok

lešinar – onaj koji uživa da teši (obično se ogrebe za snošku izigravajući druga devojci slomljenog srca); koji otme devojku najboljem drugu

lik – muškarac na koga može da se računa; poznat po dobru

lopov – emotivna varalica

lovan – ima para

lovator – ima mnogo para

lubenica – ima debele obraze ili veliko dupe

ludak – hrabar i iskren tip

lukac – ruralni paradajz (v. paradajz)

LJ

ljakse – primitivac kome nema pomoći; obrazovana seljačina (v. seljačina)

ljiga – laže kako zine; ne može se uhvatiti ni za glavu ni za rep

M

majka Mara – pravi zaštitnik koji i najneprijatnije situacije reši za tili čas (obično je to drug starijeg brata ili drug koji nikad nije postao dečko, a trebalo je)

majmun – tip koji se trudi da zabavi društvo, ali je neuspešan u tome

majstor – violina (v. violina) koja se oseća na muški znoj

mamin sin – očekuje da mu se u svemu udovoljava; razmažen

mangup – muškarac koji ima prošlost (obično dosije u policiji), stalno je na ivici između frajera (v. frajer) i kriminalca (u Srbiji ubedljivo najpopularniji tip muškarca)

manijak – misli samo na seks

maskota – tip za pokazivanje, ali da ne otvara usta i s njim se ne odlazi u krevet (obično se maskote regrutuju iz redova buržuja, landara i kandidata za frajere)

matorac – stariji muškarac koji ima para ili je poznat ili je prepametan (i u tom smislu je zanimljiv)

matori perverznjak – može biti i mlad, bitno je da su mu interesantne samo devojke mnogo mlađe od njega ili sasvim neiskusne, čak i deca

mesar – grub u predigri

miško – dovodi druge u opasnost svojim suludim akcijama za koje misli da su interesantne

moron – mnogo glup muškarac

mudonja – muškarac na položaju

mufljuz – nikad se ne zna šta smera

muftadžija – sve dobija, a ništa ne daje, „mufte”, znači – „za dž”; „profesionalno muva” devojke

mušmula – bez hrabrosti i inicijative (figurativno: ima skvrčena muda)

N

nafatirani – ima para trenutno; naslednik

NJ

njanjavko – sve mu je teško, uvek mu nešto fali

O

ognjen – Ciganin

ološ – muškarac s lošim društvom; pokvarenjak

organ – policajac ili vojno lice koje pokušava da u vezi sve bude po njegovom

ovca – može da mu se naređuje i žena ga vodi kroz život (nije šonja, koji je plašljiv, ovaj tip se rodio naivan)

P

panja – dobar tip, kome možeš da se poveriš, koji može da te uteši, najbolji drug (panja je sinonim za hleb)

papak – gradska seljačina (v. seljačina)

papan – gradski seljak (v. seljak)

papučar –u vezi ili braku njegova devojka ili žena „nosi pantalone”, a on „nosi suknju”

paradajz – gura se u društvo materijalno obezbeđenih, a pas nema za šta da ga ujede; ide na fensi mesta i celo veče provede uz čašu soka

peder – cinkaroš; pravi se da je ono što nije

picajzla – sve mu smeta; obraća pažnju na sitnice; dosadan; muškarac uredniji od bilo koje ženske osobe

picipevac – misli da je krupan (obično drži visoko uzdignutu glavu)

pička – slabić

pizda – podmukli slabić (isto važi i za žene – karakterno loša osoba)

piletina – mlađi poželjan muškarac

pop – nije preterano zainteresovan za seks

povraćka – zabavlja društvo vulgarnim vicevima; voli perverzije u seksu

praz(iluk) – prostak

prcoje – jebucka često, a kratko

prdonja – pravi mnogo buke ni oko čega

psihopata – za razliku od bolesnika (v. bolesnik), ovaj muči psihički (naročito voli da vređa)

puvadžija – hvalisavac

R

rambo – ponosni šetač sopstvenih bicepsa, tricepsa…

razbijač – potentan muškarac

razbojnik – u njega se zaljubljuju sve žene koje ga okružuju; kvari prijateljstva, kumstva… a ne radi to namerno

razvaljivač – muškarac koji se pamti po dobrom seksu

roki – bokser; anonimni tabadžija iz kraja

S

sado-mazo – maltretira sve oko sebe, smeje se kad maltretiraju njega

sajber – ne skida se s kompa

seljačina – ruralan tip koji se trudi iz petnih žila da ostavi dobar utisak

seljak – ruralan tip koji to priznaje, čak se i ponosi

serator – neprestano lupeta

sivonja – sve bi na silu; posebno nezgodan za seks

skot – muškarac bez šlifa

skotina – muškarac bez šlifa koji povredi namerno i još misli da je to zabavno, čak i smešno

slatkiš – lep, pametan i dobar muškarac

slepac – koji prokocka svaku šansu, najčešće i upropasti idealnu situaciju: podvrsta: dupeglavac – za razliku od slepca ponekad mu dođe iz dupeta u glavu šta propušta, mada po definiciji za crno misli da je belo, i obratno

smor – dosadan tip

smotanko – ni u čemu se ne snalazi

smrad – svesno đubre (v. đubre)

soko(l) – jebač presretač (v. jebač presretač) meštanin iz turističkog mesta na planini

specijalac – opasan ali privlačan tip

staklena galanterija – nosi naočare debelih stakala (čaše, tacne, tegle…)

starkelja – izlapeli čikica koji voli da drži predavanja „u moje vreme…” (naravno, on je tad bio car, a ko bi drugo i mogao da bude?)

strvina – primitivac, grubijan, sebičnjak: skot, skotina, đubre i smrad ujedno (v. oznake za sve ove tipove)

suknja – popustljiv muškarac

sumo – sav u salu, teška kategorija

svileni – osetljiv muškarac, rafiniran u svakom smislu

Š

šaban – onaj što Pako Raban čita – Pako Šaban

šalabajzer – najvažnije mu je da je zabavan

šantavko – muškarac koji loše hoda

šašavko – svašta mu pada na pamet, ali bezazlen

šlihtara – uvek u društvu poznatih, uspešnih, bogatih… kojima se divi i „uvlači” im se

šmokljan – slično kao šonja (v. šonja), s tim što ponekad pusti glas (ali ništa više od toga)

šonja – neodlučan; loš u seksu; koji ne ume da lupi rukom o sto

šuntavko – blesav i glup ujedno

šušumiga – blesav seljak (v. seljak)

švaba – Nemac

švaler – podsmešljiv izraz za onoga ko se hvali uspesima u krevetu (a najčešće su neuspesi)

T

tantuz – glup do bola, pojma nema ni o čemu; sinonim: tocilo

taraba – onaj koji voli seks u prirodi i na neobičnim mestima

tašna-mašna – poslovan čovek

tata – svi ga slušaju: mnogo zna, duhovit i zabavan

tatin sin – ništa nije postigao sam

tečni – sklon alkoholu

testosteron – 100% muškarac

trokrilac – krupan muškarac, širokih leđa

trtomud – stalno nešto komplikuje

truba – onaj koji izneveri očekivanja

turbo – seks od 5 minuta (sa sve muvanjem i predigrom)

tuta – Bugarin

U

uglješa – crnac

V

vampir – danju spava, noću izlazi

vatirani – poteži muškarac, ali još uvek poželjan

violina – fantastičan u krevetu

volina – misli da je dobar frajer (v. frajer), ni ne sluti u kakvoj je zabludi

vucibatina – ništa ne radi, ni oko čega se ne trudi, a svašta očekuje

Z

zagoretina – dugo nije imao seks, navalio kao dete na trešnju

zmija – licemeran tip koji gleda da izvuče neku korist iz veze

Ž

žaba – ima velika usta, kao početak čarape

žabac – non-stop priča, ali ga niko ne sluša; krekeće, odnosno ima neprijatnu boju glasa

žena – ogovara svoje društvo

ženturača – voli da pravi spletke

žutać – Kinez

žvaka – tip koga je nemoguće osloboditi se; tip s kojim se samo priča, i ništa drugo

 Koliko puta ste se našli u nekoj grupi i čuli izraze: ''šulja''( košulja), ''lone''( pantalone), ''cava''( pi*ka), ''bleja''( ništa ne raditi). To su samo neki od izraza koji koriste mladi beograđani i način na koji komuniciraju.

Koliko je danas rasprostranjen govori i to da beogradski srednjoškolci koriste neke od termina i u pisanju svojih sastava. Po nekim forumima se mogu naći najslikovitiji prikazi njihovog današnjeg načina komunikacije.

 

Pogledajte neke od zanimljivih primera:

 

ROMEO I JULIJA

 

Romeo i Julija su žabari iz Verone i oni se smuvaju. Međutim, matorci su im veoma zajebani i uopšte se ne gotive jer rade isti biznis ali su u različitim ekipama (kao Verona i Kjevo). Fazon im je da ih ne provale i da im ne ukinu kintu, pa se viđaju tajno. I tako na 50 strana oni kao nešto kriju i ke*aju jedno drugom kako se vole, a ne ka*aju se. Na kraju, jednom prilikom upadnu u loš trip i roknu se.

 

RAT I MIR

 

Pre 200 godina Francuzi krenu na Ruje i dođu do Moskve (kao u Pancer Generalu). Onda je došla zima i Francuzi se posmrzavaju k'o pi*ke i onda se napasu mu*a Rujama k'o zec kelerabe. Knjiga ima soma strana, tu ima i neke ribe, žurke, žvaću nešto, nje*ra sve vreme.

OBZIROM NA UTICAJ LJUDI KOJI SU DOSLI U BEOGRAD  I EVOLUCIJE JEZIKA KOJA SE STALNO DOGADJA JER JEZIK JE ZIV ,PA ONDA UTICAJ ENGLESKOG JEZIKA STVORILI SU NEVEROVATAN SLENG KOJI SE GOVORI SAMO U BEOGRADU. NE ZNAM KOLIKO JE TO DOBRO. NEKAD IMAM NOSTALGIJU ZA ONIM NASIM LEPIM SRPSKIM JEZIKOM A ONDA POMISLIM DA OVAKO MORA DA BUDE. NOVE GENERACIJE NOVI SLENG

 OVDE IMA UBUCKANO MNOGO RECI MOZDA NADJETE I NEKU KOJU STE CULI AL BAS NE ZNATE STA ZNACI.