DAKLE KINA JE 100 GODINA ISPRED SVIH NE MOZE SE NABROJITI STA ONIVEC SVE IMAJU STO JE ZA OSTATAK SVETA JOS U DOENU FANTAZIJE. PA MOZDA NE BI BILO LOSE DA NAPRAVIMO NEKI PRESEK OVE 2025-TE I DA SE DUBOKO ZAMISLIMO STA LI CE BITI ZA JOS PAR GODINA. MADA NIJE DA SE NE ZAPITAM KAKO KINO KAKO?
Kina je preuzela prethodne epicentre automobilske industrije (Nemačka, Japan, SAD) i prodaje više automobila od bilo koje druge zemlje, zahvaljujući hit proizvođačima električnih automobila kao što je BYD.
Veći deo uspeha u svetu električnih vozila takođe je vezan za to što je Kina danas najveći proizvođač baterija na svetu.
U obnovljivoj energiji, Kina je zaslužna za procenjenih 80‑95 odsto globalnih lanaca snabdevanja solarnim panelima, prema Međunarodnoj agenciji za energiju (IEA).
Istraživači kažu da je Kina postala velika sila u obnovljivoj energiji i do 2028. godine predviđaju da će 60 odsto sve obnovljive energije na svetu nastajati u Kini.
Sa dronovima je vrlo slično - Kina vlada nebom.
DJI iz Šendžena ima udeo u svetskom tržištu od 70 odsto, prema BBC Istrazi, koji kaže da su tri od 10 najvećih proizvođača dronova na svetu kineski.
Da bi ostvarila te ciljeve, Komunistička partija Kine je iscrtala više od 250 mini ciljeva na detaljnoj mapi.
Prema analizi Saut Čajna morning posta - 86 odsto njih je do sada štiklirano.
„Ono u čemu je Kina bila uspešna je korišćenje vlastite vrste kapitalizma podržane od države, gde vlada određuje agendu za istraživanje i finansiranje", kaže Lindzi Gorman, generalna direktorka nemačke stručne grupe Maršalov fond i bivša savetnica predsednika Džozefa Bajdena.
Gorman ističe sposobnost Kine da podstakne strane talente i ohrabri strane firme da osnuju zajednička preduzeća sa kineskim kompanijama.
Takođe je potrošena ogromna količina novca.
Prema istraživanju američkog kongresa, kineska vlada je isplanirala da izdvoji ili potroši 1,5 biliona dolara na grantove za istraživanja, razvoj ili kupovinu stranih kompanija.
Prema ovom izveštaju, do 2020. godine je potrošeno više od 627 milijardi dolara.
Projekat „Napravljeno u Kini 2025" (Made in China 2025) je postao toliko uspešan da je posle svega nekoliko godina vlada prestala da koristi taj izraz jer je počeo da antagonizuje rivale.
Ali već je bilo kasno i poslednjih godina mnoge zemlje na Zapadu su uvele sve strože sankcije na izvoz njihove tehnologije u Kinu.
Plan je bio sa se uspori razvoj i u nekim oblastima kao što je inovacija mikročipova čini se da je on počeo da funkcioniše.
Ali u drugim oblastima neki analitičari misle da su ograničenja samo dodatno motivisala Kinu.
Na kraju krajeva, postati još više samoodrživ bio je otpočetka ključni motiv iza projekta „Made in China 2025".
„Postoji stara izreka u Kini - 'život uvek pronađe put za sebe'", kaže profesor Peng Džou, profesor primenjene ekonomije u Poslovnoj školi na Univerzitetu u Kardifu.
„Ograničenja i sankcije samo menjaju njen koren, ali ne i njen pravac", kaže on.
Stručnjaci, kao što je profesor Džou, ukazuju na Dipsik kao veliki primer za to.
Firma nije mogla da dođe do najmoćnijih čipova da bi obučila vlastiti model zbog kontrole izvoza iz SAD.
Umesto toga, ona tvrdi da je morala da se snađe sa starijim i manje snažnim čipovima i da inovira nove tehnike da bi izgradila impresivnog bota za mnogo manje novca i sa mnogo manje opreme.
Ove tvrdnje osporavaju neki rivali, ali Dipsik je predstavljao šok za Ameriku, a predsednik Tramp ga je nazvao „pozivom na buđenje" za AI gigante u zemlji.
Kineske AI firme sada registruju više patenata nego bilo koja druga zemlja i kineski tehnološki giganti kao što su Alibaba i Bajtdens ulažu maletene isto toliko novca u svoje proizvode kao Gugl ili Open AI.
Ali uprkos tome, SAD se i dalje smatraju svetskim liderom u veštačkoj inteligenciji uprkos projektu „Napravljeno u Kini 2025".
U kvantnim kompjuterima, SAD su u prednosti u većini oblasti uprkos tome što kineski naučnici objavljuju više kvantnih istraživanja godišnje nego bilo koja druga zemlja.
SAD takođe rade na tome da dorastu kineskom izazovu sa stotinama milijardi dolara privatnih i javnih sredstava koje se ulažu u proizvodnju mikročipova i naučnih dostignuća, baš kao i infrastrukturu za veštačku inteligenciju.
Druga potencijalna prepreka na putu za Kinu je zabrinutost u vezi sa nacionalnom bezbednošću.
Nesputani uspeh TikToka kao prve neameričke društvene mreže koja je ušla u masovnu upotrebu širom sveta ugrožava potencijalna američka zabrana zasnovana na strahovima za nacionalnu bezbednost zbog špijuniranja.
Uspon kineskih e-trgovina kao što su Temu i Šejn mogao bi takođe da bude ugrožen baš kao i Dipsik.
Međutim, dovoljno je samo da pogledate kineske telekomunikacione gigante kao što je Huavej da biste videli da postoji život i mimo Zapada.
Kompanija je bila zaustavljena na vrhuncu kao lider 5G opreme i proizvodnje mobilnih telefona kad je bila pogođena sankcijama i zabranama zbog zabrinutosti u vezi za nacionalnom bezbednošću počev od 2019. godine.
Sada se preusmerila na druge delove sveta, počela da pravi vlastite mikročipove i upravo zabeležila rekordnih 100 miliona dolara prihoda i rasta nakon što se naizgled oslobodila okova zapadnih ograničenja.
Do juče su tehnološke kompanije najavljivale budućnost 5G mreža uz demonstracije peciznih zahvata na daljinu i robote koji reaguju bez kašnjenja. Danas, Kina ide korak dalje – pokretanjem prve 10G širokopojasne mreže u svom eksperimentalnom, ali još uvek polupraznom gradu Ksionang.
U saradnji sa telekomunikacionim gigantom Huaveji, kompanija Čajna Junikom je u ovom gradu pustila u rad novu mrežu zasnovanu na tehnologiji 50G-PON, koja omogućava brzinu prenosa od 10 gigabajta u sekundi – dovoljno za preuzimanje celog filma u svega nekoliko sekundi ili za besprekorno strimovanje igara i 8K sadržaja bez ikakvog zastoja.
Ali ova mreža nije napravljena zbog filmova. Njena svrha je mnogo složenija: ona treba da bude temelj za gradove budućnosti, u kojima će se samovozeći automobili, veštačka inteligencija i virtuelni svetovi neprimetno preplitati sa svakodnevnim životom.
Danas, to je mesto sa najbržim internetom na svetu – ali sa vrlo malo stanovnika.
Nova mreža trebalo bi da omogući primenu tehnologija koje se danas nalaze na granici naučne fantastike: funkcionisanje samovozećih automobila, razvoj kompleksnih virtuelnih i proširenih svetova, kao i ubrzan rad velikih jezičkih modela i drugih alata baziranih na veštačkoj inteligenciji.
Prema planovima kineskih vlasti, grad je koncipiran po modelu “15-minutnog života”, prema kojem bi svaki stanovnik imao pristup svim osnovnim uslugama – od prodavnica do parkova – u krugu od 15 minuta hoda. Ali, kako navode neki zapadni mediji, Ksionang trenutno više podseća na kulisu nego na mesto stvarnog života, kako prenosi Intresting Inženjerig.
Izveštaj agencije Blumberg ukazuje da, iako infrastruktura postoji, ljudi za sada ne dolaze. Ipak, Kina u ovom projektu vidi više od pukog urbanog eksperimenta.
Za nju, Ksionang je pokazna vežba, uvod u ono što dolazi: mrežu gradova koji će zahvaljujući tehnologiji postati efikasniji, zeleniji, i – barem u teoriji – prijatniji za život.
Hilman, analitičar i direktor projekta Ponovno povezivanje Azije u vašingtonskom Centru za strateške i međunarodne studije (Center for Strategic and International Studies), rekao je: "To je nevidljivo, ali je svuda. Čak i tradicionalni infrastrukturni projekti imaju digitalnu komponentu."
Od 5G do nadzornih sistema koje omogućava veštačka inteligencija i fiber optičkih kablova, Peking i Vašington se bore za kontrolu nad mrežama budućnosti i, kako Hillman piše u svojoj knjizi, "mrežni ratovi su počeli".
"Ovo je kompleksan trenutak, a nadmetanje koje je u toku je još kompleksnije", dodao je on.
'Nevidljivo, ali svuda'
Višegodišnja pravna bitka kineskog komunikacionog giganta Huaveja (Huawei) i male kompanije iz SAD u avgustu je prebačena na američki savezni sud s optužbama te kompanija da je Huavej ukrao njenu tehnologiju i izvršio pritisak na nju da napravi "zadnja vrata" kako bi dobio pristup bezbednosnom projektu u Pakistanu.
Američki zvaničnici već dugo izražavaju zabrinutost povodom Huaveja i načina na koji bi kineske vlasti mogle da koriste njegovu opremu za špijuniranje zemalja koje je instaliraju, što je Huavej više puta negirao.
Međutim, kompanija Biznis efišensi solušns (Business Efficiency Solutions) navela je u svojoj tužbi da ju je Huavej primorao da postavi sistem koji bi kineskoj kompaniji omogućio pristup osetljivim podacima o Pakistancima i državnim službenicima preko projekat nadzora "Siguran grad" koji je Kina podržala, a koji je instaliran u Lahoru, drugom po veličini gradu u Pakistanu.
Spor je i dalje na sudu, ali epizoda – mada malih razmera – ulazi u srce globalnih mreže kompanija, izvođača radova, novih tehnologija i nacionalnih interesa koji čine okosnicu sve intenzivnijeg rivaliteta Kine i SAD.
Razjašnjavanje ovog komplikovanog lavirinta geopolitičkih ambicija i tehnologije sledeće generacije fokus je knjige koja je objavljena 19. oktobra.
'Mrežni ratovi'
Sa širenjem kineskog Digitalnog puta svile širi svetom, od Latinske Amerike do južne Azije, ulozi su veliki.
Nastojanje Pekinga da ostvari digitalnu dominaciju dolazi s vrha. Kineski predsednik Si Đinping pozvao je zemlju da bude lider u naprednoj proizvodnji do 2025. godine, lider u postavljanju standarda za nove tehnologije do 2035. godine, a da do 2050. godine postane supersila.
Da bi se ostvarili ti ciljevi, Si je tražio od kineskih kompanija da mnogo ulažu u digitalnu infrastrukturu unutar Kine i šire svoje proizvode u inostranstvu pod okriljem proširene Inicijative pojas i put.
U tom smislu, to je borba za tržišta sutrašnjice.
Uspeh Kine doneo bi zemlji komercijalne i strateške koristi i omogućio Pekingu da kontroliše globalne finansije, komunikacije i protok podataka, koji bi mogli da se preoblikuju kako bi bolje pogodovali njegovim geopolitičkim interesima. Sve te prednosti trenutno uživaju SAD.
Centralni deo Hilmanove knjige razmatra kako je Vašington pomogao usponu Kine kao tehnološke sile, verujući da bi tehnologija mogla imati ulogu u održavanju otvorenog protoka informacija i podstaći kinesku tranziciju ka demokratiji.
"Postojao je ovaj preveliki optimizam u vezi s tehnologijom i pretpostavkom da bi veća povezanost i tehnologije pomogli širenju slobode", rekao je Hilman. "Ali tehnologija je oruđe i, kao što smo videli, takođe se može koristiti za represiju i pomoć autoritarnim liderima."
Prema izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije iz 2019. godine, 71 odsto Huavejevih ugovora "Siguran grad" je napravljeno sa zemljama koje imaju sporno stanje ljudskih prava.
Promena bojnog polja
Kineske kompanije su se brzo proširile poslednjih godina, osvajajući veći udeo na tržištu nuđenjem svojih proizvoda i usluga po nižoj ceni i mogućnošću da posluju uz manji nadzor od svojih zapadnih konkurenata.
U centralnoj Aziji, kineske tehnološke kompanije imaju istaknutu ulogu.
Huavej je 2019. sklopio ugovor s Uzbekistanom vredan milijardu dolara za izgradnju velikog sistema za praćenje saobraćaja, dok je Hikvižn (Hikvision), koji je razvio softver za prepoznavanje lica koji može pratiti Ujgure, glavni dobavljač za gradove širom Kazahstana.
Komandni policijski centar otvoren 2019. godine u Biškeku, glavnom gradu Kirgistana, takođe se obratio kineskim firmama za kamere za prepoznavanje lica.
Rusija se takođe oprezno oslanja na Huavej za svoju sledeću generaciju 5G telekomunikacionih mreža, za koju Kremlj priznaje da zemlja ne može sama da postigne visok kvalitet. Taj potez ne samo što jača položaj kineske kompanije na ruskom tržištu, već takođe poboljšava njenu poziciju u borbi za druga tržišta u razvoju.
Kako Hilman primećuje u svojoj knjizi, ovo tehnološko nadmetanje je još u ranoj fazi i moglo bi se dramatično promeniti u narednim godinama s razvojem političke situacije, kao i novih tehnologija.
Humanoidna robotika ubrzano se razvija kao značajna industrija u Kini, a mašine koje oponašaju ljudski izgled i pokrete pronalaze sve češću primenu u fabrikama.
Ova industrija razvija se veoma brzo. U ovom trenutku, u Kini posluje oko 900.000 kompanija povezanih sa robotima.
Svetska konferencija posvećena robotici održana je u Pekingu, od 8. do 12. avgusta. Konferencija je obuhvatila niz foruma, izložbi, takmičenja i događaja posvećenih umrežavanju, na kojima je učestvovalo više od 200 kompanija iz oblasti robotike iz celog sveta, predstavivši svoje najnovije inovacije.
Očekuje se da tržište humanoidnih robota u Kini ove godine dostići vrednost od 8,2 milijarde juana, odnosno više od milijardu dolara. Kinesko tržište humanoidnih robota činiće oko 50 odsto ukupnog svetskog tržišta.
Kina ima ambiciju da do 2026. godine transformiše svoju industriju primene nuklearne tehnologije. Što je za ekonomski sektor od velikog značaja,
Radioizotopi su varijante elemenata čija jezgra emituju radijaciju, i nastaju kada se atomi stabilnih izotopa transformišu pod uticajem nuklearnih reakcija, kada procesi oslobađaju energiju u obliku radijacije, koja se koristi u raznim primenama, od industrijskih do medicinskih.
U medicini, radioizotopi se koriste za dijagnostiku i terapije, u poljoprivredi, koriste se za unapređenje genetike biljaka i sterilizaciju insekata bez upotrebe hemikalija. U industriji, primenjuju se u sterilizaciji opreme i konzervaciji hrane, kao i u sigurnosnim proverama za detekciju skrivenih materijala.
Kineska vlada je 2021. godine uključila kvantnu tehnologiju u sedam oblasti "graničnih naučnih i tehnoloških istraživanja" svog "14. petogodišnjeg plana".
Prema izvještaju McKinseya iz 2022. godine, Kina prednjači u svijetu po javnom finansiranju kvantne tehnologije sa 15,3 milijarde dolara - osam puta više od ulaganja američke vlade (1,9 milijardi dolara) i dvostruko više od ukupnih ulaganja svih zemalja članica EU (7,2 milijarde dolara).
Dana 11. oktobra, Hong Kong South China Morning Post je izvijestio da je kineski istraživački tim koristio kvantni kompjuter koji je razvila kanadska kompanija D-Wave da uspješno razbije RSA algoritam enkripcije koji se trenutno široko koristi u komercijalnom polju, čak je razbio i "vojni nivo". " AES enkripcija ("Napredni standard šifriranja") izazvala je široku pažnju i kontroverze u međunarodnoj kvantnoj zajednici.
Dana 7. decembra, China Telecom Quantum Group je otkrila supravodljivi kvantni računar "Tianyan 504", opremljen čipom "Xiaohong" sa 504 kvantna bita koji proizvodi Kineski univerzitet za nauku i tehnologiju Guodun Quantum, čime je postao jedini kineski kvantni računar sa najvećim brojem bitova. Bit će povezan s platformom u oblaku za kvantno računanje Tianyan i pružati eksterne usluge, "i postići će dvostruku nadogradnju u skali i vrsti računarske snage", izvještava agencija Xinhua.
I Sjedinjene Države i Kina podigle su kvantnu tehnologiju do arene u globalnoj tehnološkoj konkurenciji, slično hladnoratovskoj borbi za nuklearne kapacitete", napisao je u izvještaju Mercator Institut za kineske studije, njemački istraživački centar.
“Iako će krajnji proizvod biti kompjuter, a ne bomba, prva strana koja će razviti tehnologiju kvantnog računarstva imat će značajnu prednost u vojnim poljima kao što su kriptografija, komunikacije i obrada informacija.”
OVAJ POST BI BIO NAJDUZI U ISTORIJI POSTOVA. TAKO DA ZNATE DA JE OVO SAMO DELIC TOGA STO UOPSTE MOZEMO VIDETI ,A KINA TO PROIZVODI ILI JE NA PUTU DA PROIZVEDE. ZEMLJA CUDA SVAKAKO. PROSTO NE ZNAS DA LI JE U KINI FASCINANTNIJA PROSLOST ILI BUDUCNOST, KINESKA TRADICIJA I MUDROST ILI NEVEROVATNA DOSTIGNCA U TEHNOLOGIJI? NEVEROVATNA KINA!
Huavej, koji se nekada smatrao silom u zapadnim političkim krugovima, posustao je usled diplomatske kampanje sa sankcijama koje predvode SAD, zbog koje je morao da eksperimentiše s novim poslovnim linijama, prepusti neka tržišta u inostranstvu i obnovi lanac snabdevanja tako da bude nezavisan od SAD.
U avgustu je ta kompanija objavila da joj je prihod pao za 29 odsto u prvoj polovini 2021. godine, dok je njen predsednik rekao da je "cilj kompanije da preživi".
SAD, Evropska unija, Indija i Japan takođe su krenule u formiranje alternativa Inicijativi pojas i put sa snažnim fokusom na digitalnu infrastrukturu, iako su te inicijative tek u povoju.
Za Hilmana to predstavlja jedan od najtežih izazova za SAD dok nastoje da se nadmeću s Kinom na digitalnom bojnom polju širom sveta.
Do sada je većina američkih mere bila, kako Hilman kaže, "defanzivna", poput sankcija i kontrole izvoza. Ubuduće će SAD takođe morati da izvrše pritisak "ofanzivnim" potezima, poput razvoja novih tehnologija i proširenja pristupa informacijama.
"Postoji rizik da se samo kritikuju kineske aktivnosti bez nuđenja kredibilnih alternativa", rekao je on. "Moramo da smislimo kako da se nadmećemo, a ne samo da kritikujemo".
