SAMOCA

 DA LI ZAISTA SAMOCA TREBA  I MOZE DA BUDE STVAR IZBORA? NESTO NISAM SIGURNA U VEZI SA TIM! SVE CESCE VIDJAM STATUSE NA DRUSTVENIM MREZAMA KOJI ME NAVODE DA MISLIM DA SU LJUDI IZABRALI SAMOCU! CUDNO SVAKAKO JER COVEK JE SOCIJALNO BICE ,ZIVI U COPORU ( IZVINJAVAM SE PO NOVOM JE U KRDU) I KAKO ONDA BIRA DA ZIVI SAM/ ILI STO JE JOS TEZE ZA ODGOVORITI- ZASTO ZELI DA ZIVI SAM?

Pored onih koji vole samoću, postoje i ljudi koji od nje imaju strah. Strah od samoće je sam po sebi neprijatan i najčešće osobu dovodi u situaciju da stalno traži društvo drugih ljudi i tako je ostavlja bez mogućnosti izbora, budući da stalna glad za drugima može isključiti odabir onih koji osobi zaista odgovaraju i dovesti je u društva koja joj uopšte i ne prijaju. Ono što se nalazi u korenu straha od samoće je to da mnogi samoću doživljavaju kao strašnu, sumornu i tešku. Medjutim, to uopšte ne mora biti i nije tako. Mnogi ljudi dosta vremena u toku svog dana provode sami jer to baš tako žele.To nikako ne znači da ljudi koji vreme provode sami su veoma usamljeni. Samoća ne mora imati apsolutno nikakve veze sa osećanjem usamljenosti jer usamljenost ljudi osećaju onda kada im nedostaje društvo njima bliskih osoba.

U samoći pojedinac ne mora imati  potrebu da je sa drugima i samoća je tada najčešće slobodan izbor. Vreme koje se na taj način provodi može biti veoma kvalitetno provedeno jer ono ostavlja prostor za bavljenje sobom i aktivnostima ukojima osoba uživa.Dok provode vreme sami, ljudi se najčešće bave svojim unutrašnjim svetom.Tada imaju vremena da na miru razmisle o svim prethodnim dešavanjima u toku dana i možda donesu neke važne odluke.

Sa druge strane, provodjenje vremena „sam sa sobom“ može biti i u funkciji odmaranja i opuštanja. Ima onih koji upravo vreme u samoći smatraju najboljim mogućim odmorom. Za njih samoća ne mora predstavljati bukvalno fizičko udaljavanje od drugih. Njima je neka vrsta psihološkog povlačenja od drugih dovoljna  jer baš tih par trenutaka kada se „isključe“, čak i u prisustvu drugih, je za njih značajno jer im pomaže da saberu misli ili mozda pronadju rešenje problema koji imaju.Vreme u samoći je vreme za sebe i pravo je i potreba svakog čoveka da ga ima. Ono može biti znak koliko pažnje osoba  posvećuje sebi i koliko joj  je bitno da oslušne svoje unutrašnje biće. U vremenu kada je vremena za sebe sve manje, ponekad je potrebno zastati i osamiti se na neko vreme jer  kroz to vreme osoba se  ponovo može povezati sa sobom i ponovo spoznati one iskonske potrebe svog unutrašnjeg bića.

To vreme najčešće ne mora biti dugo jer provoditi dane i sate u samoći, koliko god da ste možda introvertni, dugoročno nije dobro kako za fizičko, tako i za mentalno zdravlje.Govorim o pomoći, jer samoća je uvek bolna. Bilo da je uzrok, posledica, bilo da je stigla kao izbor ili nesmotrenost, uvek je bolna na kraju. Uvek se nerado govori o njoj, i uvek se zapetljamo u zavrzlamu - kako ne misliti o onome o čemu ne bi trebalo. Uvek se pati zbog nekoga ko to ne zavredjuje.Mozda se zbog udaraca zivota sve vise povlacimo u sebi, postajemo sebicni ne dajuci nikom vise da pristupi, da nas ne bi povredili. Onda jednog dana shvatimo da nemamo roditelja na kome se mozemo osloniti, nemamo bracnog partnera koji bi sa nama jednako delio lepote i nedace zivota, nemamo decu koja nas slusaju ili su oni vec dovoljno odraslipa su krenuli svojim putem i vise nismo broj 1 u njihivim zivotima.

Uopsteno gledajuci razlozi za samocu mogu biti razliciti:

- neslaganje s drustvom, porodicom
- nerazumevanje na poslu, skoli
- siroce pa nema nikog na svetu
- stav samo sam ja u pravu i niko drugi, a vi ostali nista neznate i sl.

Bez obzira koji je razlog samoce, ne ume svako da se s njom nosi. Neko se zatvori u svoje svetove, neko na razne nacina pokusava da je prevazidje - knjige, skola za ples, sport, muzika, slike, setnje prirodom, kucni ljubimci, itd. Sama po sebi samoca je jako teska. To najbolje znaju oni koji je prozivljavaju.

Posledice mogu biti vise ili manje ocite, i ponekad te zna odvesti krivim putem. Skolski primer bi mozda bio kad deca uskoli trude se, da ne bi bili sami vec prihvaceni u drustvu, i rade stvari da bi se dopali ostalima (pice, droga, kradje, seks itd). Iza toga se uvek krije potreba za paznjom, za ljubavlju, za prihvatanjem i sl. Mozda su najekstremniji primeri kada su ljudi silom prilika bili van civilizacije pa onda (gotovo) polude, ogrube, zaborave na ljudskost i toplinu itd.

U svojoj svakodnevici, u okolini u kojoj zivite sigurno poznajete ljude koji su usamljeni i nemaju nikog. Sigurno ste culi o nekim starim ljudima koji su ostali sami jer ih sin, ili cerka ne posecuju ili obrnuto - otac se posvadjao sa sinom jer sin nije uradio kako je otac zelio. Ovi usamljenici po nekad se skroz povuku iz sveta ziveci medju svoja cetiri zida. Ne prilaze nikom da se druze, niti pak im ljudi prilaze da se druze.

Ponekad cini mi se da je dovoljno imati dobre volje, malo ljubavi i odlucnost, da ucinimo prvi korak da bi takvim ljudima bar na tren promenili dosadnu sliku usamljenog zivota.

Vrlo cesto, samoca je kao tisina - glasnija od svakog zvuka.

Samoca je uvek licni izbor, ali se maskira izgovorima da se nema vremena, da nas ne vole, da nas ne razume niko, ali to je jedna samoobmana, jer niko ne moze biti usamljen, ako to sam ne odabere

Sećate se “Oficira i džentlmena”? Posle zajedno provedene noći, Ričard Gir se poverava Debri Vinger: “Kad mi je umrla majka, tad sam shvatio da je čovek sam na svetu.”

Samoća je, donekle, priodno stanje čovekovo. Ona je, naime, potreba da se bude sam sa sobom i ostane u kontaktu sa svojim bićem. Granica koju povlačimo je individualna. Nekome je potrebno da provodi više vremena u sopstvenom društvu, nekom manje. Problem nastaje kad se poremeti ravnoteža i kad ste joj izloženi više nego što možete da podnesete. Ljudi koji su sposobni da budu sami karakterišu se  kao jake ličnosti i oni su sposobni za komunikaciju i uspostavljanje odnosa sa drugim ljudima.

Osobe koje teško podnose čak i najmanji dodir samoće najčešće bivaju žrtve ovog problema. Bila sam često u prilici da čujem da ljudi nisu u stanju da budu sami u prostoriji, te da, stoga, uključuju televizor. U strahu od samoće, oni završavaju sami. Teško je definisati samoću. Uobičajeno je da se smatra da su same osobe koje nemaju ljubavnog ili bračnog partnera. Svi vi, koji ste izgubili roditelje, složićete se sa mnom da je preovlađujuće osećanje u tom trenutku da ste ostali sami. Protiv tog bola od gubitka može se boriti samo na jedan način: životom.

Što se tiče ovog blažeg oblika samoće, stvari stoje malo drugačije. Čarobnog štapića nema i mora se mnogo raditi na sebi. I mora se ići svojim putem. Nekome će, možda, odgovarati agencija za upoznavanje, a nekome Internet. Mnoštvo je sajtova koji nude priliku da nadjete sebi partnera. Poznajem osobe koje su sklopile brakove zahvaljujući četu. Jedan moj poznanik kaže da mu forumi pomažu u upoznavanju osoba suprotnog pola. I mogu vam reći da njegova priča ima smisla. Ali vam je ne mogu ispričati. I ako je već ta vrsta samoće, ipak ćete se složiti sa mnom, proizvod novog vremena, onda u tom novom vremenu potražimo i rešenje.

Čovek koji vam kaže da pati zbog ljubavi je, u neku ruku, srećan čovek. Ako on nema nikakve druge probleme, ovaj će lako rešiti. Iskustvo nas uči da patnja ima dublje korene, te je ljubavna patnja samo posledica. Situacija je tada znatno složenija i mora se uložiti veliki trud da se prevaziđu životne nedaće.

MOZDA SAM NASLA NEKE ODGOVORE NA OVU TESKU TEMU, A MOZDA SAM SAMO ZAGREBALA POVRSINU. SAMOCA JE VRLO KOMPLEKSNA TEMA I ZAISTA SE TREBA  TEMELJNO PREISPITATI I BITI SIGURAN U ODLUKU - ZIVETI SAM! 

SLICAN SE SLICNOME RADUJE

 SLICAN SE SLICNOME RADUJE - KAZE LATINSKA POSLOVICA. REKOH  IJA U  JUCERASNJEM BLOGU. ALI IMA SAD TU JEDAN PROBLEM - SUPROTNOSTI SE PRIVLACE- ZNATE ONO PLUS I MINUS U FIZICI. I STA LI JE SAD DOBRA ODLUKA ?  IZABRATI SLICNOG SEBI  I OSTVARITI CVRSTU I DUGOROCNIJU VEZU ILI 'POLUDETI' ZA NEKIM POTPUNO DRUGACIJIM OD NAS?

Ideja o nekome ko nam je nedokučiv i tajanstven zvuči primamljivo, ali da li su u praksi ovakve veze moguće? Da li je zaista istina da nas najviše privlače osobe sa kojima nemamo ništa zajedničko? Psiholozi kažu da nije.

Iako ideja o nekome ko nam je nedokučiv i tajanstven zvuči primamljivo, dokazano je da se pri odabiru partnera radije odlučujemo za one sa kojima delimo ista ili slična interesovanja.meričko istraživanje sprovedeno nad nekoliko stotina članova internet servisa za upoznavanje, pokazalo je da zapravo postoji velika razlika između onoga što nam u realnom životu odgovara i onoga što priželjkujemo. Naime, od ispitanika je zatraženo da se izjasne da li traže osobu koja im je slična ili koja se od njih razlikuje. Više od 85 odsto je odgovorilo da priželjkuju da budu u vezi sa nekim ko je drugačiji od njih.

Međutim, kad su u nastavku istraživanja učesnici psihološki testirani, pa upitani da bliže opišu osobine osoba s kojima bi želeli da uđu u vezu, ispostavilo se da većina traži partnera koji ima slična razmišljanja i interesovanja. Ispostavilo se da se ljudima zapravo samo sviđa romantična zamisao o privlačenju različitosti, pa je pripisuju sebi iako je ne primenjuju u stvarnom životu.aključak naučnika je da u latinskoj izreci "sličan se sličnom raduje" ima daleko više istine nego u verovanju da se suprotnosti privlače.

Da ne bude zabune, ljubavi između osoba potpuno različitog karaktera se dešavaju, ali na duže staze takve veze su najčešće osuđene na propast. Za razliku od ovakvih polarizovanih veza, partneri koji se nadopunjuju i imaju iste ciljeve u životu, imaju mnogo veće šanse da ostvare dugotrajan odnos, kažu naučnici.

Skeniranjem mozgova je utvrđeno da su prijatelji koji su gledali isti klip reagovali na neverovatno sličan način – osvetlili su se isti delovi mozga, i to oni povezani sa motivacijom, učenjem, emocionalnom obradom i pamćenjem.

- Sličnosti u šemama reakcije mozgova su sto tako, ljudi koji nisu bili prijatelji imali su različite reakcije na isti klip. 

- Naši rezultati ukazuju da prijatelji procesuiraju svet oko sebe na veoma slične načine – istakla je vođa studije Kerolin Parkinson. Autori smatraju da je razlog tome što se dobro osećamo kad provodimo vreme s nekim ko oseća kao mi,a istraživači su ocenili da takve sličnosti jačaju naše vrednosti, mišljenja i interese.

- Ono što, međutim, nije jasno, je da li ljudi traže prijatelje čiji su mozgovi slični njihovima, ili prijatelji menjaju naše načine na koje mozak reaguje na stimulans – izjavio je za "Biznis insajder" koautor studije Adam Klajnbaum, profesor sa Dartmuta. Mi mislimo da se događa oboje – dodao je on. pak, jedna studija iz 2014, sprovedena nad 1.932 osobe svih životnih doba, pokazala je da ljudi teže biraju prijatelje sa sebi sličnim genetskim tipovima. Istraživači su otkrili da su genetske sličnosti prijateljskih parova u proseku bile bliske koliko i sa rođacima četvrtog kolena.

Nova studija korejskih naučnika, objavljena ovog meseca, ukazala je na razlike u mozgovima ljudi koji imaju više prijatelja. Kad pojedinac ima mnogo prijatelja, on ima i povećani neokorteks, područje koje se zove i "društveni mozak", jer se smatra da igra ulogu u društvenoj interakciji. Učesnici ove studije nisu bili studenti, već Korejci starosti preko 60 godina.

D a li se sličan sličnome raduje, ili se ipak suprotnosti privlače? Nepisano je pravilo da bračni partneri i cimeri vremenom počinju da liče jedni na druge. A mogu li i ljubimci da počnu da liče na svoje vlasnike ili je to samo želja vlasnika? Imam odgovor! Nije naravno u pitanju fizicka slicnost kao kod ljudi ,ali navike, emocije, svidjanja i ne svidjanja postaju jednaki! 

NA KRAJU SVE OVO DOVODI DO ZAKLJUCKA DA SVAKA PTICA TREBA DA LETI SVOM JATU!

NJ.V. NOVAC

 IPAK NOVAC! DRUGACIJE U OVAKVOM DRUSTVU NE MOZE! PA HAJDE DA VIDIMO NEKA ISTRAZIVANJA,ALI I DA SE EDUKUJEMO. TAKODJE BIH VOLELA DA OBRATITE PAZNJU I NA DEO U KOME POJASNJAVAM ZASTO BOGATI I SIROMASNI NE MOGU ZAJEDNO!

Pre više od deset godina, istraživači su ukazali na to da sreća može da se kupi novcem, i da to košta oko 75.000 dolara godišnje. Ova komplikovana studija dobila je Nobelovu nagradu, a ekonomisti istraživači uspeli su da objasne kada način novac povećava sreću, ali i gde se nalazi plato, posle koga više novca ne utiče na još više sreće koju osećamo.
Ono što je očigledno jeste da novac može kupiti sreću tako što sebi možemo obezbediti sve što nam je potrebno, kako bismo bili stabilni, ali ako imamo za mnogo više od toga, to ne znači da ćemo biti srećni. Multimilijarderi Ilon Mask i Džef Bezos možda jesu mnogo bogatiji od nas, ali nisu mnog srećniji. Jedino što je tu problematično je što mnogi misle da bi bili mnogo srećniji da imaju milione. Jedno novo istraživanje objavljeno u Proceedings of the National Academy of Sciences kaže da je cifra od 75.000 dolara u principu sranje, i da sreća nastavlja da raste i nakon ove zarađene svote.Ovo istraživanje, naslovljeno Experienced well-being rises with income, even above $75,000 per year, jasno izlaže svoja saznanja: “Nije bilo dokaza da postoji određeni nivo bogatstva koji utiče na manje sreće, što ukazuje na to da su veći prihodi često povezani sa boljim osećajem tokom svakodnevice, i većom zadovoljnošću životom uopšteno.”

Ono kako su se ispitanici osećali u trenutku potpuno je subjektivno, i ukoronjeno u trenutku u kome ispitanik dobija pitanje kako se oseća. Razlikuje se zadovoljstvo u trenutku od zadovoljstva životom.

Istraživanje iz 2010. godine ispitalo je obe ove vrste zadovoljstva. Zadovoljstvo u trenutku, za razliiku od zadovoljstva životom, raste kada imamo više novca, čak i kada se pređe svota od 75,000 dolara. Klingsvort je rekao da misli da je originalno istraživanje napravilo veći bum nego što je zaista bilo značajno, kao i da razume zbog čega je postalo važno u okviru pop-psihologije. “Lepo je misliti da, kada kreneš da zarađuješ određenu svotu, nećeš morati da brineš o novcu”, rekao je on. “Mislim da je to privlačno. Čak i ako sam otkrio da tih 75.000 nije konačno odredište, nekim ljudima su ovi podaci važni, jer se na taj način postiže određeni bazični nivo finansijske sigurnosti.

n takođe ukazuje i na to da nije sve u novcu, kao i da put do bogatstva nije sam po sebi put do sreće. “Bogatstvo objašnjava mala varijansa”, rekao je on. Postoji mnoštvo drugih stvari koje su podjednako, ako ne i još više značajne. Pitao sam ljude koliko im je novac važan. I ako posmatramo samo one koji kažu da im novac nije preterano važan, on će jedva biti znak da su oni srećni. I dalje je moguće ne zarađivati toliko, a i dalje biti poprilično srećan… prosto i dalje ne razumemo sve ove stvari.”

Način na koji osoba posmatra novac u mnogome zavisi od toga koliko je važnu ulogu novac igrao kada govorimo o njihovoj sreći. “Kako izgleda život nekoga ko ne zarađuje puno, ali kaže da mu novac i nije toliko važan?” pitao se on. “Na to pitanje nemamo konačan odgovor. Ipak, znam da takvi ljudi postoje i da uživaju u životu isto onoliko koliko uživaju i oni koji zarađuju mnogo više”, rekao je Kilingsvort.

Ipak, jedna tvrdnja ispotavila se kao istinita. Bilo ko ko novac izjednačava sa ličnim uspehom nije srećan u životu. “Ovo je posebno loše ukoliko osoba ne zarađuje puno”, rekao je on. “Ipak, to ne znači da se finansijski uspeh i lični uspeh mogu izjednačiti… imati više novca je dobro, ali biti fiksiran na njega i svoje samopouzdanje graditi oko toga da li ste i koliko sposobni da zaradite nikako nije dobra ideja.”

Potpuno je istina da svi mi stalno ponavljamo  kakoi  novac nije najvazniji ne bi li sebe ubedili u to. Medjuti, s druge strane osetimo veliko olaksanje kad mozemo sebi da priustimo lagodniji i sigurniji zivot! Kolika je svota novca potrebna ljudima u Srbiji ne znam jer to zavisi od coveka do coveka. Neko ima realne ,a neko nerealne potrebe. Po meni cifra od 100.000 za cetvoroclanu porodicu  bila bi optimalna.

Bogati ljudi mogu da rade šta god požele (mogu da odu u Burger and Lobster i da naruče i burger i jastoga!), tako da zašto bi onda odabrali da provode veče uz pljeskavicu sa ćoška usput slušajući vas kako se sve očajniji oduševljavate činjenicom da je ovaj leskovački roštilj zapravo iznenađujuće autentičan?

Ljudi koji zarađuju dosta novca – svi imaju reč “ambiciozan” u opisu Tinder profila – imaju tendenciju da potencijalne romantične partnere posmatraju kao finansijsku investiciju. Za deset godina žele da poseduju kuću na Ibici. Najbolje čemu se vi možete nadati u istom periodu je da zbog finansijske situacije nećete morati da se preselite negde još dalje od Žarkova. A što se investicija tiče, oscilirate negde između ulaganja u Dogecoin i “muzičku tehnologiju” koja je ustvari startap nekog apsolventa više škole. da li biste uopšte želeli da dejtujete neku bogatu osobu? Što se tiče Lili, dvadesetpetogodišnje devojke koja živi u Londonu, odgovor je čvrsto ne: “U pitanju je ogromna generalizacija, baš kao i sve najbolje izjave, ali svaka stvarno bogata osoba koju sam upoznala je ili ekstremno tupa, ili ima poglede na svet koji su toliko drugačiji od mojih da se završi nečime što se definitivno ne bi moglo nazvati ‘prijateljskom debatom’. Ili i jedno i drugo.”

Bilo koji međuljuski odnos sastoji se do nekog nivoa od finansijskog davanja i uzimanja, a uz pretpostavku o reciprocitetu koji će obezbediti da postoji balans bez da se unajmljuje računovođa. Zanimljivo je da osobe koje imaju najviše para često ne umeju da se nose sa ovim. Možda je to vaš imućni prijatelj koji vas časti piće da bi vam sledećeg dana tražio da na njegov račun prebacite tih 500 dinara. Možda je to partner koji zapisuje sve što se zajedno potrošili, a onda vam prezentuje račune (možda i bukvalno) sa brojevima koji se ne poklapaju. Možda je u pitanju vlasnik stana u kome živite koji sebično traži polovinu vaših primanja uprkos činjenici da poseduje 15 takvih stanova.

Dakle, zbog čega su bogati ljudi takvi užasni, škrti kreteni? Da li to potiče od razumljive sumnje povezane sa time da će ih neko iskoristiti? Ili se radi o njihovoj štedljivosti koja je zapravo pravi razlog zašto uopšte imaju toliko para (ili njihovi roditelji)? Nekoliko ovakvih ljudi sa kojima sam razgovarala su ukazali na ovo, ali, kao objašnjenje, ovo možda deluje kao da se bogatstvu pripisuje moralna vrednost: ljudi nisu bogati samo zato što su štedljivi, isto ka o što ljudi koji su siromašni nisu siromašni zato što nisu štedljivi. Da li je onda odgovor jednostavno, kao što je jedan prijatelj rekao, u činjenici da su bogati ljudi “ustvari horderi bogatstva koji veruju da zaslužuju ono što imaju.

Kada ste sa nekim ko sve plaća za vas, to može stvoriti zlokobnu dinamiku. Prošle godine, čovek sa kojim sam se viđala  tek dve nedelje me je pitao da li želim da pođem sa njime na poslovni put u LA. Uprkos tome što sam shvatala  da je to bila glupa ideja, znala sam da sama nikada ne bih mogla to da priuštim sebi – tako da sam pristla. To je bio period u mom životu kada sam bio ranjiva, a on je bio toliko uspešan, i obasipao me je komplimentima.

Nedelju dana smo jeli preterano obimne obroke u hotelskom restoranu, posećivali smo isti privatni klub za čiji je član on bio i u Londonu, pošmrkali smo puno koksa i prespavljivali dane. Često sam hvatala sebe kako razmišljam: ‘Ovo bi trebalo da bude zabavno’, a onda sam krivila sebe zbog činjenice što nije bilo tako. Osećala sam se kao lik u nekoj od novela Breta Istona Elisa, nepogođen luksuzom, što je dosadno i kliše kao, hm, pa neka novela Breta Istona Elisa. Shvatio sam da bih se bolje provela i u Vrnjačkoj banji, kada bih bila  sa nekim ko mi se sviđa.

Jedan od bogatih likova koje sam dejtovao vodio je toliko glamurozan život da je zavist počela da izjeda moju dušu. Bio je, jednostavno rečeno, konstantno na odmoru. Iskradao sam se sa svog posla u pabu kako bih mu slao gole slike iz podruma, okružen paučinom i kablovima koji vire na sve strane. On bi mi onda slao slike sebe kako zavaljen u ležaljki cevči skupe zdrave sokove; klipove u trajanju od pet sekundi na kojima vrišti “MOJA PESMAAAA” tokom večeri koje je provodio ispred svoje kuće pored mora. Počeo sam da se osećam loše zbog toga koliko je jadno moj život izgledao u poređenju sa njegovim.

To je bio lik koji je umeo da izvadi telefon u baru, da skroluje kroz onlajn prodavnicu, i kada vidi jaknu od 50000 dinara koja mu se svidi on je prosto… kupi? Kao dekintirani momak ali sa stilom kojim se ponosim, ovo i dalje smatram stravičnom nepravdom. Ne možete ni da zamislite koliko bih se dobro oblačio da imam više para. Čist, monohromatski ukus… ma ne možete ni da zamislite

Ona mije rekla: “Ovaj trend verovanja u to da je na neki način vredno divljenja ili moćno istresti muškarca iz gaća je jako naporan, pogotovo kada ljudi pokušavaju da ga opravdaju iz feminističkog ugla. Nećete osnažiti sebe ako dejtujete muškarce zbog besplatnih stvari. I dalje je u pitanju zavisnost. Kapital je i dalje u tuđim rukama.”

I Lili takođe misli da postoji važna razlika između ovakvih veza i seksualnog rada: “Za razliku od seksualnog rada koji je definisan ograničenjima poslovne transakcije, svaka namera koju sam videla kod ljudi koji pokušavaju da ‘zajebu’ muškarce obično uključuje i njih koji pristaju na svaki njihov ćef u zamenu za taj nestabilni obećani novac koji se možda čak i neće pojaviti. Ne postoje uslovi. Vaše dostojanstvo je cena.” 

Svakako dostajnstvo treba sacuvati bez obzira na cenu. Mada cena ni ne postoji. I kao sto sam rekla ljudi imaju razlicite potrebe, razlicit moral i uopsteno su razliciti - ali jedna stvar je zajednicka - svi ma koliko poricali vole novac. A on tera ljude da prave mnoge gluposti. Zato ne treba gledati one bogate kako zive, da ne bi unistili svoj zivot u zelji da i vi imate sve to. Budite realni, cvrsto stojite na zemlji idruzite sa ljudima koji su slicni vama.

STA SMO NAUCILI. NE VOLIMO NOVAC. TESKO DOLAZIMO DO NOVCA. KO GA JE STEKAO  BILO ZAISTA NASLEDJEM ILI OGROMNIM TRUDOM I RADOM ILI DOBIJEN IZ NEKIH MUTNIH POSLOVA  SVEJEDNO NIJE BAS POTPUNO SRECAN! NOVAC NIJE SRECA, ALI JESTE VELIKA POMOC  U ZIVOTU! BOGATI LJUDI NE MOGU DA SHVATE SIROMASNE I OBRNUTO! I ZATO NI NE POKUSAVAJTE LJUBAVNU VEZU AKO STE IZ RAZLICITIH SLOJEVA!

.

SVEMIRSKI TURIZAM

 KAO NE ZNATE STA JE TO , I DA LI JE UOPSTE MOGUCE!  GLEDALI STE TOLIKO FILMOVA. PA POZURITE DA SE PRIJAVITE DOK IMA MESTA. ZURKA U KOSMOSU JE SIGURNIJA NEGO OVDE NA ZEMLJI ZAR NE? OVDE NAM JE KORONA SVE ONEMOGUCILA ZATO POHRLITE U SVEMIR!

Turistička svemirska letelica kompanije Virdžin Galaktik spremna je za probni let, koji mnogi nazivaju prekretnicom.Ovo će biti prvi let sa posadom, koji će poleteti iz namenski izgrađenog komercijalnog svemirdroma u Nju Meksiku, u Americi.Kompanija sera Ričarda Brensona počeće sa svemirskim turizmom 2021. godine.Već je više od 600 ljudi platilo i rezervisalo mesto - među njima su i Džastin Biber i Leonardno Dikaprio.Tokom treće probe, ser Ričard Brenson će i sam isprobati uslugu koju obećava već 16 godina. Pre toga, kompanija mora da prođe kroz nekoliko finalnih priprema.

„Sada moramo   da ih  obučavamo u simuliranim okruženjima - bazenima ili takozvanim kometama koje povraćaju, što su avioni koji izlaze iz neba", objašnjava on. Kao i svemirski turizam i nauka o svemiru, ova vrsta obuke biće ključna za industrijsku revoluciju koja stiže u svemir", dodaje.

Putnici će sedeti u stolicama koje se pomeraju u određenim fazama leta, kako bi kontrolisali G-sile.Ispred sebe će imati ekrane na kojima će videti podatke o letu, a 12 velikih prozora - više od bilo koje svemirske letelice u istoriji, prema navodima kompanije - dizajnirani su tako da putnici mogu da uživaju u pogledu kada se na kraju leta otkopčaju i slobodno lete po kabini.

Privatna kompanija Aksiom Spejs otkrila je da će obaviti prvi komercijalni let na Međunarodnu svemirsku stanicu, ali će se to dogoditi najranije u januaru 2022. godine.

Aksiom Spejs će lansirati misiju koja će biti prvi let ikada ka stanici koja se nalazi na 408 kilometara od Zemlje, preneo je Independent.

Misija je već dobila naziv Ax-1 i predvodiće je Majkl Lopez Alehrija, koji je već bio astronaut NASA, pošto je dosad četiri puta leteo u svemir, a sada je potpredsednik Aksiom Spejsa.

Preostala tri člana tima su privatni investitori, Amerikanac Leri Konor, Kanađanin Mark Pati i Izraelac Ejtan Stibe.

Privatna svemirska kompanija Elona Muska lansira prvi put turiste u svemir, a među njima je naravno milijarder Musk.

Prvi put u istoriji, dva putnika otisnula su se u kosmos privatnom raketom Elona Maska (Falcon 9) u posetu Međunarodnoj svemirskoj stanici (ISS) što predstavlja poslednji korak pred komercijalne i ostale letove na Mesec. Reč je o istorijskom lansiranju iz Svemirskog centra Kenedi u Kejp Kanaveralu, prvom koje je izvela privatna firma. Ista lansirna rampa,

Reč je o istorijskom lansiranju iz Svemirskog centra Kenedi u Kejp Kanaveralu, prvom koje je izvela privatna firma. Ista lansirna rampa korišćena je i prilikom poletanja misija Apolo na Mesec, pre pola veka.

Harli i Benken treba da stignu na Međunarodnu svemirsku stanicu do koje let traje 19 sati.

Dvojica astronauta putuju u kapsuli “Kru dragon”. Osoblje “Spejs iksa” im je poželelo udoban put uz uživanje u divnom pogledu na našu lepu planetu”.

Zajednička misija, u kojoj Nasa prvi put koristi privatnu letelicu, a to je „Spejs iks” kompanija u vlasništvu Elona Maska, je prvi odlazak posade sa teritorije SAD, u poslednjih devet godina.

To je prvi put da se raketom i kapsulom, sagrađenom od privatnog novca, šalju ljudi u svemir. Razlog zašto je NASA pristala na slanje astrunauta finansiranom privatnim novcem jeste to što je kompanija SpaceX pokazala kao izuzetno pouzdana, a cena je relativno niska. Ta kompanija, tokom proteklih deset godina, lansirala je oko 100 raketa, od kojih se većina bezbedno vratila na tlo, čime je postala dominantna u industriji, i procenjena joj je vrednost na 40 milijardi dolara.

A SADA UKLJUCITE MASTU I SETITE SE FILMOVI O POSETAMA HOTELIMA U SVEMIRU1 SAMO 19 SATI PUTA! MILINICA. ZA VIKEND DA ODES  I DA SE CIO VRATIS NA POSAO. A TEK ZA GODISNJI ODMOR. MENI SLIKE SAMO PROLAZE KROZ MOZAK. PROSTO SVE VIDIM, CUJEM I OSECAM. PA REALNO SVEMIR JE SPAS. ZA ZIVOT ILI SMRT -  STA SE PRVO ZBIJE!

MIRAZ I SVASTA NESTO

KO SE TOGA JOS SECA ? NEKAD JE MIRAZ BIO VRLO BITAN, A BOGAMI I IZ KAKVE KUCE JE MLADA ILI MLADOZENJA. DANAS NARAVNO TI OBICAJI VISE NE POSTOJE, MADA AKO BOLJE RAZUMETE CELU PRICU BICE VAM JASNO DA SU NASI PRECI BILI U PRAVU .POKUSACU DA VAM RAZJASNIM TO U VEZI SA MIRAZOM , I TO KAKO SU NASI STARI ZNALI ZA GENETIKU MNOGO PRE NEGO STO SAD SVI ZNAMO, ALI JE IGNORISEMO!

I dok se danas devojke ne udaju jer mnogo biraju ili puno rade, pre pola veka bilo je malo drugačije. Stasale za zajednicu, mlade dame nisu mogle ući u brak bez – miraza! Kad bi mlada sa mladenačkim velom preko glave  napuštala roditeljski dom, sa sobom bi  ponela i brižljivo spremanu devojačku spremu, jer bez darova nije mogla pred muževljevu rodbinu.

Kako se žensko rodi, tako majka kaže da mora početi pripremati spremu. Polako se plelo i vezlo i sve to se stavljalo u kofer ili sanduk devojački i nije se diralo, samo se dodavalo novo.U devojačke škrinje slagali su se peškiri, šareni ćilimi i heklani stolnjaci, ali bilo je i onih zahtevnijih mladoženja koji su u miraz tražili mnogo više i bez toga nisu hteli da prihvate mladu.

Dok bi momak samo  tražio devojku koja ima miraz. Mogla je da bude lepa kao slika ili zgodna kao avion, to ih  nije zanimalo. Ako nija imala miraz ne bih je ni pogledali..

Iako se vremena u raznim segmentima menjaju, izgleda da su neke stvari ostale iste, samo se sada nazivaju drugačijim imenima. Možda su upravo mladoženje iz tog perioda utabale stazu devojkama koje se danas popularno nazivaju sponzoruše? Samo što umesto trokrilnog šifonjera, one bi ipak malo luksuznije automobile...

Da pojasnim.Naravno da je za brak najpotrebnija ljubav, tolerncija, pozrtvovanost, razumevanje... Medjutim, ona stara: Gde siromastvo udje na vrata, ljubav ode kroz prozor , itekako govori upravo o materijalnoj podlozi braka. I znam sta vam pricam. Vecinu svadja zapocinjali smo gladnih stomaka. Ne kazem da anas treba biti mlada sa mirazom, sponzorusa, prizetko ili bilo koja osoba koja samo zbog materijalne sigurnosti ulazi u brak ili vezu, ali ima nesto i u materijalnom. Nazalost, takav je svet oko nas. cuveno potrosacko drustvo. Dok sam razmisljala o ovoj temi pitala sam se cime su se rukovodili nasi stari? Zasto su  trazili miraz? Mozda bas zato jer su razumeli da brak nije samo ljubav vec mnogo toga.Devojacke skrinje su prevazidjene, to je u redu, ali opet neka sigurnost  u vidu ustedjevine ili bar dobrog posla nije na odmet. Stan ili kuca u vlasnistvu misaona imenica danas, mada sto sa ustedjevinom ne bi mogli to priustiti ( obe strane naravno).

Kineski milijarder i dalje nudi luskuzan život muškarcu koji osvoji njegovu ćerku lezbijku.

Otkako je Sesl Čao u septembru prošle godine ponudio bogati miraz muškarcu koji ubijedi njegovu tridesettrogodišnju homoseksualnu kćerku da se uda za njega, kineski milijarder primio je oko stotinak prosaca, koje je uputio na svoju kćerku Gigi.

"Nemam vremena da razgovaram sa svih 20.000. Onaj ko osvoji Gigi, uživaće u umjereno luksuznom životu" - kaže on, ali potvrđuje da ponuda od 47 miliona eura i dalje stoji.

Na ovakav korak odlučio se kada je iz žute štampe saznao da se njegova Gigi u Parizu udala za svoju djevojku Šin Jeung, sa kojom je u vezi već sedam godina. Ovo je sadasnjost. Mirazom "ispraviti greske prirode" ili losih izbora. Nekada se veliki miraz davao za devojke sa telesnim manama, sa problemom mentalnih bolesti u porodici ili za "raskalasan " zivot. Tako da je trebalo dobro razmisliti ako je neko nudio bas veliki miraz. Proveriti dobro da li je u pitanju bas toliko bogatstvo ili prikrivanje necega.

Sad smo dosli do drugog dela. Ispitivanje porodice. Ko su, sta rade, odakle su, da li su svi mentalno i fizicki zdravi, kakvi su uopste kao porodica. Cuju li se neke lose price o njima i slicno. Tacno se znalo sta se proverava. I nije to bilo nista "ofrlje" na brzinu. Radilo se to temeljito. Znali su nasi stari za sve bolesti tela i duse i to bez interneta. I mudro je bilo sto se vodi racuna o genetici  o poreklu i obicajima i tradicijama. Danas kad se vezuju ljudi razlicitih  vera i boje koze i razlicitih nacina zivota ovaj obicaj vise nema vaznost. Mada, da se ja pitam, uvek bih zbog potomaka volela da znam ko su bili njihovi preci! Ali sta da se radi.

NOVA VREMENA NAMETNULA SU NOVE OBICAJE, NOV NACIN ZIVOTA POTPUNO. STO VISE ZNAMO SVE MANJE ZNAMO I PROVERAVAMO S KIM CEMO I KAKO ZIVETI.  I TO NAM SE UVEK OSVETI. KOLIKO GOD ZIVIMO U DRUGACIJEM SVETU MI LJUDI SMO OSTALI ISTI - OD KRVI I MESA DOK NE POSTANEMO KIBORZI NARAVNO. I ZATO PONEKE OBICAJE ILI VARIJANTE TIH OBICAJA VALJALO BI SACUVATI ZARAD NASEG ZDRAVLJA I SRECE!

BRIGA I SRECA

 KOD DRUGOG JE BRIGA MANJA, A SRECA JE VECA. I NIJE SAD NAMA STO ON IMA BRIGE NEGO NAS JE BRIGA STO JE ON SRECAN! POCETAK I KRAJ - DUSKO RADOVIC! POCETAK I KRAJ BRIGE - SRECE? PRONADJIMO SVOJU SRECU I GLEDAJMO SVOJE BRIGE! LJUBOMORA NA TUDJU SRECU JE POCETAK NASIH BRIGA! KRAJ NASIH  BRIGA JE POCETAK NASE SRECE!

Čovek je pitao mudraca: "Kako izaći iz začaranog kruga prazne svakodnevice u kojoj nema ni ljubavi ni sreće?"

Mudrac mu je odgovorio: "Iz kruga možeš da izađeš samo na onom mestu gde se spajaju početak i kraj!"

Čovek se duboko zamislio i krenuo u potragu za mestom gde se nebo spaja sa zemljom, ali horizont je uvek bio na istoj udaljenosti. Umoran od svega, seo je na obalu okeana, misleći da je stigao do kraja sveta. Reči mudraca odzvanjale su mu u glavi.

Dugo je sedeo na obali posmatrajući sunce i oblake, a noću mesec i zvezde i konačno je video svoju prošlost i budućnost kako se stapaju u sadašnjem trenutku i oblikuju njegov život. Znao je odgovor. Ne postoji mesto na svetu gde se počeci spajaju s krajevima, ali na svakom mestu kraj se uliva u novi početak u jednom određenom trenutku.

Ponovo je potražio starca koji ga je uputio ka horizontu, odlučan u nameri da ovlada vremenom i sazna u kojem trenutku može da se oslobodi loše sreće. Čovek je pitao mudraca: "Sada znam gde se spajaju početak i kraj, šta da radim?"

Mudrac je odgovorio:

- Ako je tvoja prošlost ispunjena patnjom, pričekaj trenutak kad sunce na horizontu krene da se penje i tada ostavi svu patnju iza sebe.

- Ako si u prošlosti bio rob loših navika, pričekaj da sunce krene da se penje i u naredna tri dana radi samo ono što želiš da radiš do kraja života.

- Ako je tvoja prošlost ispunjena mučnim odnosima, tada potraži neke nove ljude i kreni s njima u svoju budućnost, a sve ostale ostavi iza sebe i ne gledaj unazad.

- Ako u tvom životu nije bilo radosti, tada uradi bilo šta što će da te učini srećnim, koliko god da je to mala stvar, ona će da se proširi na celu tvoju budućnost.

- Ako u tvom životu nije bilo ljubavi, u tom trenutku s čežnjom pogledaj u sunce i srešćeš se sa ljubavlju.

Čovek se zahvalio i otišao svojim putem. Nikada više nije posetio mudraca.

Neka vaše stare patnje, muke i navike ostanu iza vas, ponesite samo ono čime želite da ispunite svoju buducnost.

Svi grešimo, jednostavno je tako. Ali, ne dozvolite da vas te greške opterećuju i utiču na vašu budućnost. Jedino što možete da uradite je da nešto naučite iz tih grešaka i da postanete bolja osoba. Ako mislite da ste svojom greškom nekoga povredili, izvinite se i nastavite dalje. Ne dozvolite da vas krivica i kajanje iz prošlosti spreče da budete srećni.

Samokritika i osuđivanje sebe je direktan put ka nezadovoljstvu. Psiholog Roland Aleksander kaže da nas samoosuđivanje sprečava da ispunimo svoj pun potencijal i da ima ogromnu destruktivnu moć. Prestanite da se koncentrišete na svoje slabosti, fokusirajte se na ono u čemu ste dobri.Osim toga, imajte na umu da nećete biti srećni ni ako neprestan osuđujete druge jer je to direktna refleksija vašeg unutrašnjeg sveta. Kritikovanjem drugih ljudi se bespotrebno okrećete negativnim stvarima.

Ljubomora na tuđi uspeh ili tuđu sreću vas čini nesrećnim. Ne upotređujte se sa drugima, jer nečiji život, okolnosti u kojima je odrastao, nisu iste. Jedina osoba sa kojom treba da se upoređujete ste vi i da se trudite da svakog dana budete bolji.

Pokušajte da budete srećni zbog drugih i da slavite njihov uspeh. Nađite inspiraciju u pričama drugih ljudi i učite od njih.

Sasvim je u redu da se ne slažete sa nekim ili nečim, ali imajte na umu da ljudima nije potrebno vaše odobrenje za bilo šta.

U redu je što vas brine nešto što vam nije poznato. Ali, trebalo bi i da imate na umu da se dobre stvari dešavaju onda kada izađete iz svoje zone komfora. Dakle, ako već dugo vremena želite nešto da probate – da vozite rolere, recimo – ali ste se plašili, skupite hrabrost i probajte!

Želja da baš sve kontrolišete vas bespotrebno izlaže stresu, a pritom je nemoguće da sve kontrolišete jer mnoge stvari ne zavise od vas. Život je spontan, zato nemojte da mislite da ste vi odgovorni za sve i opustite se.

Ne trudite se ni da kontrolišete ljude jer ćete na taj način samo uništiti svoja prijateljstva i veze. Ne pokušavajte ni da dokazujete drugima da ste u pravu jer je i to jedan od načina kontrolisanja drugih. Ono što se vama čini ispravnim, možda nekom drugom nije ispravno. Dakle, odustanite od ideje da treba bilo kome da dokazujete bilo šta. Prihvatite da smo svi različiti i da ljudi imaju pravo na mišljenje koje je drugačije od vašeg.

Ako je prva stvar koju ujutro uradite da zgrabite telefon i proverite koliko ste "lajkova" dobili, ko je šta komentarisao ili šta je novo objavio, vreme je da malo o'ladite i da se posvetite sadašnjem trenutku.

Dakle, ograničite vreme koje provodite na društvenim mrežama, nađite sebi neki oflajn hobi i provodite više vremena sa prijateljima i porodicom.

Super je što uvek stremite tome da budete bolji, ali ne opterećujte se time da budete savršeni. Ne postoji savršeni partner, savršen izgled, posao, život. Držite se svojih snova i trudite se da ih ostvarite, ali ne budite opterećeni idejom savršenog života.

Baš kao što ne morate da budete savršeni, ne morate ni da ispunjavate očekivanja drugih ljudi. Živite život onako kako vi mislite da treba. U redu je slušate šta porodica ili prijatelji imaju da vam kažu, ali bi trebalo samostalno da donosite odluke.

Nerviranje zbog toga što nešto niste uradili kako drugi žele i što niste ispunili njihova očekivanja u bilo kom smislu vas sprečavaju da budete srećni.

Nekad je teško prihvatiti činjenicu da bi trebalo prekinuti vezu. Ljudi kojima ste okruženi bi trebalo da vam donose sreću i radost u život. Ako se zbog nekoga konstantno osećate loše, ako se neko loše ponaša prema vama, to je znak da imate toksičan odnos. Pokušajte da ograničite komunikaciju sa takvim ljudima i da se fokusirate na one koji vas zaista cene 

.Na kraju svih krajeva?
Uvek je jedan novi početak. Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju.

SUSTINA OVOG TEKSTA BILA BI DA NIKAD NE MISLITE DA JE KRAJ. ONO KAD STE U BEDAKU NAROCITO I KAD MISLITE DA JE SMAK SVETA. NAPROTIV! IZA KRAJA JE NOVI POCETAK. I NIJE TUDJA SRECA VECA ,A BRIGA MANJA. I NIJE SVE TUDJE SLADJE I SLICNO. DOBRO PROCITAJTE OVAJ TEKST I POTRAZITE SRECU  U SEBI  I VERUJTE U NOVE POCETKE!

edan novi početak.

Krajevi se potroše,
počeci uvek traju.
Početak – eto šta je na kraju!

Dušan Duško Radović

Pročitajte više: https://balasevic.in.rs/dusan-dusko-radovic-sta-je-na-kraju-tekst/

KAD BI SVINJE BILE LJUDI I OBRNUTO

 KAD BI SVINJE MOGLE DA GLASAJU UVEK BI GLASALE ZA LJUDE SA POMIJAMA BEZ OBZIRA KOLIKO KLANJA IMAJU IZA SEBE! I MI MISLIMO DA SMO BOLJI OD SVINJA???

Ljudi moji, bez panike, ruku na srce nema neke velike razlike, hirurgiji je sve ovo poznato već pola veka, svaštojedi smo, živimo u "krdima", poneka kuća je nalik na njihov obor, patrijahalni način našeg i njihovog života je jednak, razlike su u nijansama koje za nauku nisu bitne.

Vest iz Japana da se stvara embrion koji je kombinacija životinje i ljudskih organa užasnula je svet. U stvari, smatra Judit Hartl, možda tu i nema ničeg lošeg. Ali je nemoguće i zaista uzasno.

Šta je s tim satirima današnjeg doba? Tim mešancima životinje i čoveka kakve Japanac Hiromicu Nakauči sada sme da uzgaja? On time odlazi mnogo dalje nego što je i u Japanu to bilo dozvoljeno: on sada sme da dozvoli da zametak sazre i dođe na svet. To je novo. I to je jedina novina kod tog istraživanja. Jer već mnogo godina se u raznim zemljama eksperimentiše sa životinjama i ljudskim ćelijama.

Cilj je u početku nešto dobro: da se u životinjama stvore ljudski organi kako bi se imalo dovoljno organa za presađivanje. Jer njih nedostaje u čitavom svetu.

Uz pomoć tehnike tog Japanca to funkcioniše. Teoretski. Jer kod takvih embriona rastu ćelije oba bića potpuno razdvojeno jedne od drugih. Tako onda može da se dogodi da organi potiču od jednog bića, na primer od čoveka, a „pakovanje“ od drugog, na primer od svinje.

Ali to još tako ne funkcioniše. Da razmišljamo dalje: šta bi bilo kad bismo imali savršeno biće kao kombinaciju svinje i čoveka? Namerno ne spominjem majmune i šimpanze, jer to je užasavajuće već i zbog genetske sličnosti koja je negde oko 95 odsto.

Ostanimo kod svinje: svinje uzgajamo, svinje jedemo, svinje masovno proizvodimo. Dakle, ne bi trebalo da nam smeta da stvorimo svinju-čoveka. To bi i dalje bila svinja, roktala bi, valjala bi se u blatu i češala, kao i sve druge svinje. Ali njena jetra, bubrezi i srce bili bi ljudski.

Mogli bismo tako tog mešanca da koljemo i uzmemo organ koji nam je potreban. Ostalo bi, da tako kažemo, moglo da završi i u kobasicama. Isto važi i za ovce. Ili koze. Imate li problema s tim?

Iako ta tehnika još ne postoji i nema tog naučnika koji može da nam kaže da li će ikada postojati, logika sugeriše da, ako životinje masovno uzgajamo kako bismo ih jeli, onda bi mogli i da ih uzgajamo kako bismo spasili ljudske živote.

Idemo dalje u razmišljanju: šta ako nam zatrebaju nervne ćelije? Ljudski mozak u telu svinje? Da li bi svinja počela da razmišlja kao mi? Počela da govoriti? Koliki udeo čoveka bi onda bio u toj životinji koja služi samo za klanje i kao skladište organa? Naučnici nam kažu kako se to verovatno nikad neće dogoditi. Verovatno.

Belmonte i njegove kolege pripremali su ljudske matične ćelije od ćelija odraslih ljudi, a potom bi ih usadili u embrion praseta u ranoj fazi razvoja.

Ukupno su proizveli više od 2.000 hibrida koji su potom implantirani u surogat-krmače. Više od 150 embriona nastavilo je da se razvija u himere koje su većinom bile zameci svinja, ali je jedna u 10.000 ćelija bila ljudska.

Zametke su puštali da se razviju do 28. dana, što je kraj prve trećine trudnoće kod svinja, a potom su ih uklanjali.

- To je dovoljno vremena da shvatimo kako se ćelije svinja i ljudi međusobno mešaju, bez da podižemo etička pitanja o odraslim hibridnim životinjama, rekao je Belmonte.

Istraživanje je otvorilo brojna etička pitanja, jer kritičare zanima šta bi se dogodilo kada bi ljudske ćelije učestvovale u razvoju mozga svinje. Da li bi bilo moguće da mozak bude jedan od sasvim ljudskih organa u telu svinje?

Belmonte se nada kako će daljim istraživanjima razviti metodu koja bi programirala ljudske ćelije da ne učestvuju u razvoju mozga, ali u ovom istraživanju nije bilo potrebe za time, jer su embrioni izvađeni u ranom stadijumu razvoja.

- Mnoge životinje imaju neverovatnu sposobnost regeneracije. Ljudi je nemaju. Ovo područje istraživanja bi moglo omogućiti ljudskim ćelijama da povrate tu sposobnost, rekao je Belmonte.

Korak napred u oblasti transplantacije organa među različitim vrstama napravio je međunarodni tim stručnjaka na taj način što je stvorio genetski modifikovane svinje čiji su organi pogodni za presađivanje organa kod ljudi. Kako je objavljeno u američkom časopisu „Sajens”, ova novina mogla bi da donese znatan napredak u presađivanju organa. Genetski modifikovani organi svinja sa „ugrađenim” ljudskim genima, mogli bi se presađivati kod ljudi pošto se na organe potencijalnih ljudskih donora često čeka godinama. Nedostatak organa za transplantaciju je nešto sa čim se gotovo sve zemlje suočavaju, a samo u SAD dok čeka donora dnevno umre 22 ljudi. Do sada su problem u presađivanju životinjskih organa predstavljali virusi koji mogu biti zarazni, ali je u časopisu navedeno da su genetičari sa Harvarda, Džordž Larč i Luan Jang uspešno primenili metodu kloniranja kako bi otklonili gene odgovorne za postojanje virusa u svinjskom DNK pre nego što su pristupili stvaranju 37 svinjskih embriona. Njihovi organi bili bi potencijalno dobri za ksenotransplantaciju, odnosno presađivanje organa sa svinje na čoveka. To se posebno odnosi na presađivanje srca, bubrega, jetre.

– Veliki problem je i imunska reakcija primaoca organa od vrste koja je dosta udaljena od čoveka. Iako po funkciji i morfologiji svinjski organi u velikoj meri odgovaraju ljudskim ipak imunska reakcija na te organe je brza i burna. Ovaj problem se može delimično prevazići primenom savremenih imunosupresivnih lekova ili znatno komplikovanije primenom genetičkog inžinjeringa tako da se u genom svinje ubaci humani antigen ili pak zamenom humanih za svinjske antigene (editovanjem gena) .

Potrebno je obezbediti zadovoljavajući „kvalitet” organa i kontrolu prisustva infektivnih agenasa za svaki organ. Neophodno je da ovaj postupak bude jednako dostupan svima koji su kandidati za transplantaciju ali postoji problem komercijalizacije, kome će se davati ljudski organi a kome svinjski .

I sad neupuceni misle da je ovo tek u pripremi! Pa nije dragi moji , pre pedeset godina su mojoj babi dali svinjski zeludac! Tako da je ova prica pokrenuta bas iz razloga transplatacije jednog organa- mozga. Kakvo cipovanje, kakva 5G mreza, kakva kontrola uma preko TV-a i mobilnog. Vreme je za svinjski mozak!

UVOD JE OBJASNIO STA LJUDI MISLE O SVINJAMA I  O NJIHOVOM RAZUMEVANJU SVETA OKO NAS. KAD BI ONE POSTALE LJUDI NISTA SE NE BI PROMENILO. SVET BI I DALJE ISTO FUNKCIONISAO STO DOVODI DO SLEDECE TVRDNJE DA KAD BI LJUDI POSTALI SVINJE OPET BI SVE BILO ISTO. BRINE LI VAS TO?