UNUKA I BABA

 KOLIKI JE SAD JAZ GENERACIJA NE MOGU DA VERUJEM. MOJE DOBA I UNUCICE RODJENE 2020 SU PARALELNI UNIVERZUMI. TRUDIM SE DA SE UKLOPIM IZMEDJU MINECRAFTA,BRAIN ROTA, SIKS SEVENA, DEX ROKA , LUNE I LUKE. NEKAD USPEVA, NEKAD NE, ALI ZA SADA SE SUPER DRUZIMO.EVO I ZA NJU RODJENDANSKA CESTITKA KAO STO SAM OVE GODINE PRIVATIZOVALA ZA DECU, RED JE I ZA NJU.

Draga moja, ti si zvezdica koja mi je osvetlila dane kad je vec izgledalo da je noc pregusta.Dosla si na svet kao bajka koja se isprica sama za sebe, bez potrebe da je iko napise. Tvoje oci su kao dva prozora kroz koja i najobicniji dan izgleda kao cudo. Kad budes odrasla svet ce ti izgledati suvise ozbiljan ,suvise tezak, mozda cak i suvise nepravedan.Ali znaj ,ti si dete koje u sebi nosi caroliju.Tvoj smeh moze da otopi led u ljudima,a tvoje srce ima snagu da pronadje lepotu i tamo gde je drugi ne vide. Secaces se mozda moga glasa, mozda i ne. Ali ono sto uvek mozes poneti iz ovog pisma jeste: baba te voli beskrajno i ta ljubav nikad ne nestaje.Ona je kao bajkoviti plast koji ce te pratiti ma gde bila. Kad pogledas u nebo, pronadji jednu zvezdu koja treperi najlepse. To je moja poruka tebi: TU SAM A kad zamirise patispanj, to je znak da ljubav moze biti jednostavna, a opet vecna. Cuvaj svoju radoznalost,svoju neznost, svoje snove. I nikada, nikada ne zaboravi da si moje malo cudo iz bajke. Voli te mnogo tvoja baba. 

U šarenom gradu muzike živela je Nina — devojčica od šest godina koja je obožavala ples, modu i da bude prava mala zvezda.

Jednog dana stigla je neverovatna vest:

„VELIKI SJAJNI KONCERT!“ pisalo je na plakatu.
„Sve devojčice mogu da nastupe!“

Nina je bila presrećna. Odmah je počela da vežba… ali kao i uvek — sve odjednom.

Pevala je, plesala, menjala tri haljine, pravila frizure i smišljala pokrete — sve u isto vreme.

Visoko iznad grada, Zla Vila Žurilica se nasmejala:
„Ooo, ovo će biti zabavno…“

Mahne štapićem — i čini počnu.

Muzika ubrza.
Koraci se pomešaju.
Haljine padnu sa stolice.

Nina se zavrtela i — pljus! — sela na pod.

„Kako ću ovako na koncert?“ tužno je rekla.

Tada se u ogledalu pojavila mala svetlucava devojčica.

„Pauzica,“ nasmešila se. „Sećaš me se?“

Nina klimnu.

„Zvezde ne sijaju u žurbi,“ rekla je Pauzica. „Hajde — jedna pesma. Jedan ples. Jedan trenutak.“

Nina duboko udahne.

Tišina.

Onda muzika — ali ovog puta lagana.

Nina zapleše. Polako. Sigurno. Prelepo.

Sutradan, na velikoj bini, reflektori su zasijali.

Nina je izašla sa svojim drugaricama. Svaka je imala svoj deo — svoj trenutak da zablista. Smejale su se, pomagale jedna drugoj i uživale u svakom koraku.

Žurilica je pokušala da napravi haos…

Ali nije uspela.

Jer Nina nije žurila.

I tada — muzika, svetla, aplauz!

Nina je bila neverovatna. Prava zvezda.

Ne zato što je bila najbrža…
nego zato što je znala da stane, udahne… i uživa sa prijateljima.

A negde daleko, Žurilica je samo tiho rekla:
„Uh… ta pauza… opet me pobedila.“

Nina se nasmejala i napravila mali naklon.

Koncert je bio magičan 💖

DECA DANAS JESU CUDO. ONI ZNAJU ONO STO MNOGO GENERACIJA I CIVILIZACIJA UNAZAD NIJE ZNALO. IMAJU ZNANJE ,IMAJU MOC. DODUSE UNISTILI SMO IM PLANETU I POKUSAVAMO DA IM UNISTIMO LJUDSKOST. IPAK NADAM SE DA CE SE ONI IZBORITI I STVORITI JEDAN MNOGO BOLJI SVET. VERUJEM U NJIH, VERUJEM U SVOJU UNUKU I ZNAM DA DOLAZE BOLJI DANI!