DAN PRAZNOG PAPIRA! LJUDI BEZ ADRESE! LJUDI BEZ LICA! DIPFEJK! NEKO SE KRIJE IZA UBERA NEKO IZA MASKE! TABULA RAZA! DA LI JE 'PRAZNO' ONO STO VIDIS ILI ONO STO NE VIDIS?
Moj omiljeni dan koji koristim jednom godisnje. Dan koji koristim da pisem o svojim razmisljanjima ne bas na odredjenu temu kako obicno cinim. Opusten dan!
DZON LOK je uveo termin TABULA RAZA po kome se svi radjamo kao "neispisana ploca" -prazni! Sticanjem znanja i raznih sposobnosti i vestina mi ispisujemo svoju licnost i gradimo svoje unutrasnje lice. Za spoljno lice se pobrinula "majka priroda" i ono je takvo kakvo je ( sem kad ga sami menjamo plasticnim operacijama ili kad nas hakuje dipfejk). Socijalni zivot nas takodje ispunjava i bez njega je nemoguce ziveti. Ipak... Unutrašnja praznina je stanje uma koje je uzrokovano manjkom ljubavi. Kada ne volite sebe, ignorišete svoja osećanja i pokušavate da dobijete pažnju i potvrdu od strane drugih, možete doživeti osećaj unutrašnje praznine.
Svi ljudi su kreativni i puni potencijala, ali ne iskoriste svi ovaj potencijal i tako gube svoje vreme i energiju. Tada pokušavamo da popunimo prazninu hranom, vezama, poslom i stvarima koje bi trebalo da nam odvuku pažnju.
Najvažnija stvar koju treba razumeti je da je osećaj praznine stanje nedostatka. Većina ljudi koja se bori sa hroničnim osećajem praznine imala je roditelje koji nisu bili sposobni da imaju blizak odnos s njima. Kada se ne dobija dovoljno ljubavi i pažnje u detinjstvu, tada počinješ da veruješ da nisi dovoljno dobar. To znači da je pravi uzročnik unutrašnje praznine manjak emotivne konekcije i demonstracije ljubavi.
Kao rezultat, ovaj osećaj može da putuje kroz naše živote kao prtljag. Manjak osećanja pripadnosti postaje traumatičan otisak koji postaje tako akutno neprijatan da smo voljni da učinimo bilo šta kako bismo se otarasili tog osećaja.
Od unutrašnje praznine do depresije iako ovo osećanje nije neuobičajeno za većinu ljudi, ako se ostavi bez nadzora, može dovesti do hroničnog poremećaja kao što je depresija. Osim toga, ljudi imaju tendenciju da beže od ovog osećaja konzumirajući alkohol i droge, što povećava šanse da dođe do zavisnosti od droge ili alkohola. Zato će predstava o tome šta vam je zaista važno pomoći pri saznanju šta uzrokuje da se osećate prazno iznutra.Ključ u borbi protiv osećaja praznine je da nađete šta vam nedostaje.
Za njih se kaže da su „ljudi bez lica i imena“, koji su prošli najmukotrpnije psihofizičke treninge i najteža testiranja. Njihovi glavni zadaci su borba protiv terorizma i terorističkih grupa, njihovo hapšenje i likvidacija, gušenje oružanih pobuna, obavljanje operacija na neprijateljskom tlu, rešavanje talačkih situacija, sprovođenje diverzantskih i protivdiverzantskih akcija.Nesto potpuno drugo su ljudi bez adrese. Ljudi koji i danas u ovom veku tehnologije nemaju mesto boravka iz razlicitih razloga. Ili su nomadi ( nekad i Romi), ili su migranti ili se kriju iz nekih razloga ( mozda su meta ljudi bez lica?) Kako god, meni je strasno da ljudsko bice nema adresu, lice, dokumenta, nista sto ga cini ljudskim bicem! Strasno!
Sad i ljudi su cudni. Neko se krije iza maske svojom voljom, stiteci svoj identitet, nekom kradu identitet, neko ima zasticeno lice i uopste prica o identitetu je vrlo zanimljiva.Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno tokom adolescencije kada postoje i najveće krize identiteta. Kada osoba postavlja sebi ključno pitanje „ko sam ja”, „čemu težim”, „odakle sam” i sl. Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline, ali i sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi. Prema Eriksonu, osećanje ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti postojanja u vremenu i prostoru, kao i opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je stekao osećanje ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onoga što je bio nekada, što je danas, kao i onoga što zamišlja da će tek biti. I sad zamisalite kad svojom voljom nemate identitet ili da vam ga
neko ukrade. Koja god je varijanta u pitanju je strasno!
Odgovor na pitanje da li je strasnije da je prazno ono sto vidis ili ne vidis bio bi najverovatnije taj da je gora praznina u dusi. Realno, taj je osecaj bas uzasan.
KOLIKO GOD DA RAZMISLJAM NE MOGU DA SHVATIM TU BORBU ZA LEPO LICE, TO ZIVLJENJE BEZ IDENTITETA, TO NOSENJE MASKI KAO JEDINU MOGUCNOST DA PREZIVITE. U CELOJ PRICI SAMO PRAZNINA DUSE IMA SVOJU TEZINU I REALNOST!
Moj omiljeni dan koji koristim jednom godisnje. Dan koji koristim da pisem o svojim razmisljanjima ne bas na odredjenu temu kako obicno cinim. Opusten dan!
DZON LOK je uveo termin TABULA RAZA po kome se svi radjamo kao "neispisana ploca" -prazni! Sticanjem znanja i raznih sposobnosti i vestina mi ispisujemo svoju licnost i gradimo svoje unutrasnje lice. Za spoljno lice se pobrinula "majka priroda" i ono je takvo kakvo je ( sem kad ga sami menjamo plasticnim operacijama ili kad nas hakuje dipfejk). Socijalni zivot nas takodje ispunjava i bez njega je nemoguce ziveti. Ipak... Unutrašnja praznina je stanje uma koje je uzrokovano manjkom ljubavi. Kada ne volite sebe, ignorišete svoja osećanja i pokušavate da dobijete pažnju i potvrdu od strane drugih, možete doživeti osećaj unutrašnje praznine.
Svi ljudi su kreativni i puni potencijala, ali ne iskoriste svi ovaj potencijal i tako gube svoje vreme i energiju. Tada pokušavamo da popunimo prazninu hranom, vezama, poslom i stvarima koje bi trebalo da nam odvuku pažnju.
Najvažnija stvar koju treba razumeti je da je osećaj praznine stanje nedostatka. Većina ljudi koja se bori sa hroničnim osećajem praznine imala je roditelje koji nisu bili sposobni da imaju blizak odnos s njima. Kada se ne dobija dovoljno ljubavi i pažnje u detinjstvu, tada počinješ da veruješ da nisi dovoljno dobar. To znači da je pravi uzročnik unutrašnje praznine manjak emotivne konekcije i demonstracije ljubavi.
Kao rezultat, ovaj osećaj može da putuje kroz naše živote kao prtljag. Manjak osećanja pripadnosti postaje traumatičan otisak koji postaje tako akutno neprijatan da smo voljni da učinimo bilo šta kako bismo se otarasili tog osećaja.
Od unutrašnje praznine do depresije iako ovo osećanje nije neuobičajeno za većinu ljudi, ako se ostavi bez nadzora, može dovesti do hroničnog poremećaja kao što je depresija. Osim toga, ljudi imaju tendenciju da beže od ovog osećaja konzumirajući alkohol i droge, što povećava šanse da dođe do zavisnosti od droge ili alkohola. Zato će predstava o tome šta vam je zaista važno pomoći pri saznanju šta uzrokuje da se osećate prazno iznutra.Ključ u borbi protiv osećaja praznine je da nađete šta vam nedostaje.
Za njih se kaže da su „ljudi bez lica i imena“, koji su prošli najmukotrpnije psihofizičke treninge i najteža testiranja. Njihovi glavni zadaci su borba protiv terorizma i terorističkih grupa, njihovo hapšenje i likvidacija, gušenje oružanih pobuna, obavljanje operacija na neprijateljskom tlu, rešavanje talačkih situacija, sprovođenje diverzantskih i protivdiverzantskih akcija.Nesto potpuno drugo su ljudi bez adrese. Ljudi koji i danas u ovom veku tehnologije nemaju mesto boravka iz razlicitih razloga. Ili su nomadi ( nekad i Romi), ili su migranti ili se kriju iz nekih razloga ( mozda su meta ljudi bez lica?) Kako god, meni je strasno da ljudsko bice nema adresu, lice, dokumenta, nista sto ga cini ljudskim bicem! Strasno!
Sad i ljudi su cudni. Neko se krije iza maske svojom voljom, stiteci svoj identitet, nekom kradu identitet, neko ima zasticeno lice i uopste prica o identitetu je vrlo zanimljiva.Identitet je trajno osećanje celovitosti i postojanosti ličnosti uprkos promenama u njoj i oko nje. Osećanje identiteta počinje da se formira u detinjstvu, a posebno tokom adolescencije kada postoje i najveće krize identiteta. Kada osoba postavlja sebi ključno pitanje „ko sam ja”, „čemu težim”, „odakle sam” i sl. Poseban značaj u procesu formiranja identiteta imaju osobe iz najbliže okoline, ali i sistem socijalnih vrednosti zajednice u kojoj pojedinac živi. Prema Eriksonu, osećanje ličnog identiteta zasnovano je na zapažanju samoistovetnosti i neprekidnosti postojanja u vremenu i prostoru, kao i opažanja činjenice da drugi ljudi zapažaju i priznaju ovu činjenicu. Pojedinac koji je stekao osećanje ličnog identiteta ima doživljaj kontinuiteta između onoga što je bio nekada, što je danas, kao i onoga što zamišlja da će tek biti. I sad zamisalite kad svojom voljom nemate identitet ili da vam ga
neko ukrade. Koja god je varijanta u pitanju je strasno!
Odgovor na pitanje da li je strasnije da je prazno ono sto vidis ili ne vidis bio bi najverovatnije taj da je gora praznina u dusi. Realno, taj je osecaj bas uzasan.
KOLIKO GOD DA RAZMISLJAM NE MOGU DA SHVATIM TU BORBU ZA LEPO LICE, TO ZIVLJENJE BEZ IDENTITETA, TO NOSENJE MASKI KAO JEDINU MOGUCNOST DA PREZIVITE. U CELOJ PRICI SAMO PRAZNINA DUSE IMA SVOJU TEZINU I REALNOST!
Нема коментара :
Постави коментар