петак, 20. јануар 2023.

PSIHIJATRIJA

POSTOJE USTANOVE KOJE 'ZATVARAJU' LJUDE SA PSIHICKIM PROBLEMIMA. VECINA NJIH PREVAZIDJE PROBLEM I VRATI SE NORMALNOM ZIVOTU. POSTOJE I MESTA NA KOME SU ZATVORENI TESKI PACIJENTI SA OGROMNIM PSIHICKIM POTESKOCAMA -RIJALITI SOU PROGRAMI NA TV-U. ODATLE NIKO DOBROVOLJNO NE IZLAZI!TRUDE SE DA STO DUZE OSTANU. PODVLACIM NE ZELIM NIKAKO DA IM PODIZEM MEDIJSKU PAZNJU JER SVI MOGUCI MEDIJI TO RADE SAMO HOCU DA ZABELEZIM JEDNU UZASNU POJAVU. I JEDNU UZASNU ZENU KOJA NAZALOST 'ODRZAVA' GLEDANOST?! NE VERUJEM!

Nisam sigurna koliko cu biti objektivna,ali stidim se i u njeno ime i ime njene porodice, u ime ucesnika koji joj pomazu u ludilu ,a ogledaocima i da ne pricam. Ukusi jesu razliciti, ali valjda postoji i zdrav razum koji nam kaze da ponasanje jedne ucesnice nije normalno. Sav njen nemoral, sva njena ponasanja, razmisljanja ne bi smela da postoje kod normalne osobe. A rijaliti joj dopusta godinama da nas truje. Mislim na one koji prate ovaj rijaliti. Probacu da docaram lik ove zene od skorasnjih dogadjanja ,a mozda nadjem i neka prethodna i opet da kazem stidim se sto sam zena kad vidim ponasanje jedne zene u rijalitiju i paznju koju privlaci - cime?

Miljana Kulic već je poznata po svojim ispadima u rijalitiju. Nije prošla nijedna sezona "Zadruge", a ona je u svakoj učesnik, da nije napravila neki eksces.

Poslednji u nizu je zbog Ivana Marinkovića, jer nije znao kog datuma je rođen njihov sin. Miljana je tada u pušionici doživela nervni napad, počela je da plače i da se ponašao kao da je doživela pomračenje uma. Dok je jecala, lupala je glavom o zid, a Zorica Marković je pokušala da je smiri.Ovakve stvari radila je i ranije, a često je znala da se obruši i na druge. Jednom je čak fizički napala i svoju majku Mariju Kulić. Tokom svađe u drugoj sezoni sa Mirkom Gavrićem, Marija je stala na stranu producenta, a njena ćerka je skočila na nju i udarila joj šamar, nakon čega je htela da napusti rijaliti.Njena meta bio je i njen dečko Lazar Čolić Zola, koji je od svih najgore prošao. Ona je njemu u naletu ljubomore raskrvarila glavu kada ga je izudarala cipelom dok je on spavao. Tada je diskvalifikovana iz "Zadruge".Marka Đedovića je svojevremeno udarila bubicom po glavi, kada je on završio sa povredom. Tada je kažnjena mesečnim honorarom zbog agresivnog ponašanja. Kasnije su se pomirili, a Marko je Miljani pružio podršku i svu pomoć njenoj porodici dok se ona prošlog leta borila za život.Kristijana Golubovića je gađala staklenom šoljom, nakon sto ju je on ispolivao vodom tokom jedne rasprave u okviru emisije "Pitanja novinara". O tome sto jedan Kristijan Golubovic ucestvuje u ovom rijalitiju kao i ubica Zoran Marijanovic koji je trenutno u zatvoru tek nemam komentar.Udarila je i bivšeg voditelja "Zadruge" Milana Miloševića. Ona je tada besna uletela u kuću jer je čula šta Zola priča o njoj, što joj se nije svidelo, i bacila kamen koji je pogodio Milana u leđa.I njen bivši dečko Nenad Macanović Bebica se nije dobro proveo s njom, jer je i njega išamarala iz samo njoj znanih razloga.Kulićka se u ovoj sezoni žestoko sukobila sa Anitom Stanojlović i to zbog Zole. Ona je prvo bacila Anitinu hranu, pa je fizički nasrnula na nju i na kraju je uletela u garderober kako bi joj uništila stvari, ali je uspela da je u tome spreči.

Zadrugari u pabu su pričali o ljubavnim odnosima svih sezona "Zadruge", a dotakli su se i Nenada Macanovića Bebice, koji je opsesivno zaljubljen u Miljanu.

Maja Kovačević ne razume ovu vrstu ljubavi i smatra da su u to uključene neke više sile.

Marija Kulic dalje ne prihvata vezu njene ćerke Miljane Kulić s Lazarom Čolićem Zolom, a neće ni da čuje da njih dvoje posle rijalitija vode njenog unuka u Bosnu.

Ona je to i javno rekla u emisiji "Amidži šou".

- Dok ne vidim čime se bave, gde će da žive, a ako bude sve u redu, što da ne. Bosa Željku nije baka, nego sam ja - rekla je Kulićka, a njena ćerka se nadovezala.

- Kad se Željko uspava možemo da imamo s***ualne odnose, da odemo da popijemo. Paziće ga teta Bosa - provocirala je Miljana majku.

Ognjena je tada zanimalo da li će Ivan Marinković detetu dati svoje prezime, iako se s tim nikako ne slaže baka Marija. Ona je više puta istakla da će dete uvek biti Kulić.

Ekskluziva koju je Miljana otkrila uživo na Pink televiziji je da od sledeće godine postaje nova voditeljka emisije "Zvezde Granda". Uzgred rešila je da sredi svoj izgled po završetku "Zadruge". Ona se poverila Zorici Marković šta sve želi da odradi kod plastičnog hirurga.

Tada je Miljana otkrila šta sve planira da sredi na sebi kada izađe iz rijalitija.

- Zoko, kada se završi ovo moram da se rešim viška kože sa stomaka, da podignem grudi, da ne vise i iz usana da izvadim silikon - rekla je Miljana.

- Ma šta ćeš opet pod anesteziju? Ne seci se! Dobro usta, ali se ne seci. Šta će ti više anestezija? Ništa ti ne treba, kao lutka si. Batali to, da nećeš možda i himen da ti stave, da budeš opet nevina? - upitala je Zorica.

- Zola kaže da moram da podignem grudi, da mi vise. Zoko, jesu velike, ali su prirodne.

Tada je Zorica opsovala Zolu i ponovila joj da se ne usuđuje da opet ide pod anesteziju jer je prošlog leta umalo platila glavom nakon operacije smanjenja želuca.

- A mogla bih da odem da je malo poprave, da budem opet nevina i izgubim nevinost u rijalitiju - dodala je Miljana i nasmejala sve.

- Evo i ja ću, ali ja ću da izgubim nevinost na haubi - nnadovezala se Zorica kroz šalu. Koliko to košta da se stavi?

- Tri hiljade evra. Možda i dve.

- Lele, i za tri hiljade evra opet budeš nevina? Ja bih i kapke radila. Vidiš kako mi prekrivaju oči, to mi je kao tebi, Zoko, genetika .

Previse materijala. Previse bizarnih ( ne znam da li je to prava rec) reci i postupaka. Tesko je i procitati nesto o tome ,a kamoli gledati. Cime je pomenuta zena zasluzila medijsku paznju ne znam i ne razumem ali ako je istina da je gledanost zaista toliko velika onda jos gore po nas.

VELIKA JE RAZLIKA IZMEDJU PSIHIJATRIJSKIH PACIJENATA KOJI SU BOLESNI NE SVOJOM KRIVICOM I OVIH 'ZVEZDA' RIJALITIJA KOJE SU NAMERNO BOLESNE ( MADA MORAO JE DA POSTOJI I NEKI STVARNI PSIHICKI PROBLEM) KOJE MOGU DA POMOGNU SAMO U JEDNOJ STVARI - KAD VIDIMO KAKO JE NJIMA NAROCITO OVOJ ZENI SRECNI SMO U SVOJIM MALIM NORMALNIM ZIVOTIMA.

уторак, 17. јануар 2023.

CIA I OSTALI

NE ZNAM KAKO DO SAD NISAM PISALA O OVOJ SPIJUNSKOJ ORGANIZACIJI BEZ KOJE NEMA NI DOBROG FILMA NI DOBRE TEORIJE ZAVERE. EVO MALO PRICA O TOJ VLADINOJ ORGANIZACIJI SAD!

18.09. 1947. godine osnovana je Centralna obaveštajna agencija (CIA), a sedište joj se nalazi u Lengliju u Virdžiniji.

Mnoge stvari u vezi s tom američkom agencijom obavijene su velom tajne, i često su za nju vezane razne teorije zavere. CIA je česta tema i u holivudskim filmovima, zbog čega su mnoge stvari u vezi s njom pogrešno predstavljene. Razbijamo neke od najčešćih mitova o CIA.

Nisu svi zaposleni u CIA špijuni

CIA ima mnogo radnika, operativaca, analitičara, bibliotekara, osoba zaduženih za komunikaciju... i oni nisu agenti. Špijuni su oni koje CIA regrutuje da rade za agenciju.

Većina sme da kaže gde radi

Postoje službenici koji žive tajno, tako da ne smeju da odaju informacije o poslu, ali većina ne živi tako. Najveći broj radnika ima uobičajen posao od 9 do 17.

Službenici CIA ne nose oružje

Javnost često meša agente FBI-ja i službenike CIA, ali CIA nema funkciju sprovođenja zakona. Njeni službenici prikupljaju i analiziraju podatke i nikoga ne hapse.

Akcije se ne završavaju pucnjavom i haosom

Zapravo je potpuno suprotno. Ako se sprovodi neka operacija, niko verovatno neće ni znati da je CIA prisutna.

CIA ne čuva sve vladine tajne

To što neko radi u CIA ne znači da ima neograničen pristup vladinim tajnama. Svaki službenik ima pristup informacijama značajnim konkretan posao koji obavlja.

CIA ne kreira spoljnu politiku

Agencija je nezavisan izvor informacija i obaveštajnih podataka za one koji vode politiku, a ne njen kreator.

NE BIH SE SLOZILA SA OVIM OPISOM CIA. SNOUDEN I ASANZ ZNAJU NAJVISE O CIA I VERUJEM DA SE NI NJIMA OVAJ OPIS NE SVIDJA.

Познато је да у рату прво страда истина. Ништа ново, небројено пута поновљено, али подсећам на ту истину зато што права истина страда и у мирнодопским околностима. Истина се вољом моћних избацује из „своје куће” и у тај простор „избацивач” усељава дезинформације. Некадашњи директор ЦИА Вилијам Кејси крајем осамдесетих година прошлог века изјавио је: „Знаћемо да је наш програм дезинформисања завршен када лаж буде једино у шта јавност верује”. Кејси је на томе предано радио, створио огроман тим и дезинформисање претворио у врсту науке. Сурово, али је тако. Медији су део те игре и САД на томе не штеде. Циљ је да се гледаоцима, слушаоцима и читаоцима „утуви” у главу „информација” која је у ствари дезинформација, а пласира се као једина истина.Амерички антиглобалиста, филозоф, професор, новинар Ноам Чомски недавно је рекао: „Било који диктатор би се дивио једнообразности америчких медија”. Додао је да су амерички медији у „ужасном стању” и да бисте, на пример, могли да чујете мишљење шефа руске дипломатије о актуелном сукобу у Украјини, морали бисте да погледате неки други, неамерички ТВ канал, или да читате новине које не припадају „колективном Западу”.

Грађани Србије, током агресије НАТО-а 1999, први су осетили како се у пракси развија пројекат ЦИА, који је петнаестак година раније најавио тадашњи директор Централне обавештајне агенције Вилијам Кејси. Пажљиво „упаковане” дезинформације стизале су из Вашингтона, Лондона, Берлина и штаба НАТО-а у Бриселу, са земље, из ваздуха, с мора. Глобалне телевизије мреже у САД и на Западу биле су носиоци тог програма. Паралелно су уништавани и преносне мреже и системи радија и телевизије: хтело се да да Србија „оглуви и ослепи”. То је кулминирало бомбардовањем РТС-а и убиством шеснаесторо запослених у овој ТВ кући. Колективни Запад, предвођен Америком, први пут је бомбардовао телевизијску станицу, цивилни објекат, што је кажњиво по међународним конвенцијама. Али ко се на њих осврће кад проради моћ у то време једине суперсиле и светског жандарма.

Присетимо се лажи о возу у Грделичкој клисури који се кретао „пребрзо”, па налетео на пројектиле НАТО-а. И то двапут. Крив је, дакле, воз који се кретао железничким шинама и у којем су били цивили. Бомбе је лансирао немачки пилот. Усмртио десетине цивила, путника у

'преподневном возу. Та дезинформациона намера ишла је дотле да су пред новинарима убрзали снимак како би доказали да је воз налетео на два разорна пројектила. Ништа није вредело што су ухваћени у лажи и признали је. Ни дан-данас се не зна колико је цивила спржено у Грделичкој клисури. И рату који се води у Украјини примењује се дезинформациони пројекат ЦИА, али доста „приземно”: забрањује се рад два руска медија. То су та слобода говора, слобода изражавања, демократија којиh су пуна уста ЕУ, САД и колективног Запада. Опет је реаговао Ноам Чомски. Рекао je да стање медија у Америци никад није било горе – прeвазишло je и земље с аутократским режимима. Додао је: „Најбољи начин да се људи контролишу је да се уплаше.” Занимљива је и његова констатација: „Кад би се примењивали нирнбершки закони, тада би сваки амерички председник био обешен.” О каквом „малигном утицају” Русије и руских медија говоре на Западу кад су угушили Спутњик и РТ. Они на тој „демократској” западној територији не могу да се чују, могу само медији западне идеолошке и сваке друге матрице. Прете Србији, захтевају да „угуши” Спутњи и РТ, који, по њиховом мишљењу, загађују информативну сферу, шире дезинформације... А они са Запада су сви обојени у зелено, носе чист кисеоник, доносе опуштање? У Србији може све да се чује и гледа, почев од „чистунаца” Си-Ен-Ена, преко Би-Би-Сија, Дојче велеа, Слободне Европе... Како могу та два руска медија да покрију количину вести које стижу са глобалних и мање глобалних западних телевизијских и радио мрежа?Кад је реч о истини која прва страда у рату, на примеру Украјине, с резервом примам и украјинске и руске информације. Али, никако не верујем у оно што лансирају британски медији, јер је све у једној функцији и с једним циљем – ширити дезинформације. Зар Лондон нема најбољег спин доктора – Алистера Кембела – чије услуге користе и Вашингтон, Берлин, Брисел? Зато се чувајмо и боримо се да залагање директора ЦИА Вилијама Кејсија о „дезинформационом програму” не буде превлађујуће.

To je možda najneobičniji - i najekskluzivniji - muzej na svetu, ispunjen artefaktima koji su oblikovali istoriju.

Ali njegova vrata strogo su zatvorena za javnost.

To je jedino mesto na kom posetilac može da vidi pištolj pronađen kod Osame Bin Ladena u vreme kad je ubijen, a koji stoji pored kožne jakne Sadama Huseina.

Dobro došli u CIA tajni interni muzej.

Lociran unutar sedišta američke obaveštajne agencije u Lengliju, u saveznoj državi Virdžinija, zbirka je upravo obnovljena za obeležavanje 75. godišnjice agencije.

Mala grupa novinara, među kojima i mi iz BBC-ja, dobila je dozvolu za ekskluzivni pristup, mada nas obezbeđenje nikad nije ispuštalo iz vida.

Među 600 izloženih artefakata su i ona vrsta špijunskih hladnoratovskih naprava kakve biste mogli da očekujete na ovakvom mestu - „pacov kao tajno poštansko sanduče" u kom možete da sakrijete poruke, skrivena kamera u kutiji cigareta, golub sa vlastitom špijunskom kamerom, pa čak i čaša martinija koja eksplodira.

Ali ima detalja i o nekim od slavnijih i skorijih CIA operacija.

Izložena je i proporcionalna maketa kompleksa u kom je Osama Bin Laden otkriven u Pakistanu.

Predsedniku Obami predstavljena je ova maketa pre nego što je odobrio upad u kom je ubijen lider Al Kaide 2011.

„Mogućnost da vide sve u tri dimenzije zapravo je pomogla donosiocima odluka… kao i našim operatorima da bolje isplaniraju misiju", objašnjava Robert Z. Bajer, direktor muzeja koji nas je poveo u obilazak.

Tridesetog jula ove godine američki projektil pogodio je još jedan kompleks, ovaj put u avganistanskoj prestonici Kabulu.

Meta je bio novi lider Al Kaide Ajman Al Zavahiri.

I najskoriji eksponat, sa kog je uprava skinuta oznaka strogo poverljivo, jeste upravo maketa kompleksa korišćena za brifing sa predsednikom Bajdenom 1. jula 2022. u predloženoj misiji.

Zavahiri je pogođen dok je stajao na balkonu pošto je američka obaveštajna zajednica provela mesece proučavajući njegovo kretanje.„To je svedočanstvo kako agenti za kontra-terorizam traže obrasce u životu mete", objašnjava Bajer.

Prva polovina muzeja organizovana je hronološki, od osnivanja CIA 1947. pa kroz čitav Hladni rat, sa napadima od 11. septembra 2001. kao ključnom prekretnicom za prelazak naglaska na kontra-terorizam - izložene eksponate donirali su neki od onih čija je rodbina stradala u napadima.

Publika muzeja je CIA osoblje, baš kao i zvanični posetioci. I on se ne bavi samo uspesima agencije.

Postoji čitav odeljak posvećen fijasku u Zalivu svinja kad je misija za svrgavanje Fidela Kastra sa vlasti na Kubi pošlo katastrofalno po zlu, a ima referenci i na neuspeh da se pronađe oružje masovnog uništenja U Iraku.

„Muzej nije tu samo istorije radi. On je operativni muzej. Mi vodimo agente CIA kroz njega, istražujemo vlastitu istoriju, i dobru i lošu", kaže Bajer.

„Staramo se da naši službenici poznaju i razumeju vlastitu istoriju, kako bi mogli bolje da obavljaju svoj posao u budućnosti. Moramo da učimo na osnovu naših uspeha i naših neuspeha da bismo bili bolji u budućnosti."

Neki od najkontroverznijih aspekata CIA-inog rada su, međutim, manje vidljivi - na primer, njena zajednička operacija sa MI6 iz 1953. za svrgavanje demokratski izabrane vlade u Iranu i skorije učešće u mučenju osumnjičenih za terorizam posle 2001.

Druga polovina muzeja bavi se detaljno nekim konkretnim operacijama.

Izraz „ne možemo ni da potvrdimo ni da poreknemo" slavan je za sve one koji izveštavaju o obaveštajnim službama, a njegovo poreklo krije se u priči detaljno predstavljenoj u muzeju uz pomoć do sada nikad viđenih eksponata.

Krajem šezdesetih, naime, jedna sovjetska podmornica se izgubila negde na morskom dnu.

Nakon što su je SAD locirale, CIA je sarađivala sa milijarderom Hauardom Hjuzom na pokušajima da izvuče olupinu - i tehnologiju koja se krije u njoj.

Smišljen je paravan da se Hjuz sprema da izvlači rude sa dna okeana uz pomoć broda po imenu Glomar eksplorer.

Muzej sadrži maketu sovjetske podmornice, baš kao i odeću, pepeljare i torbe za poštu napravljene da bi paravan Glomara bio što uverljiviji.

Izložena je čak i perika koju je nosio zamenik direktora CIA da bi se maskirao tokom poseta brodu.

Misija je bila samo delimično uspešna, zato što se podmornica raspala dok su čelične klješta Glomara pokušavala da je podignu, mada su neki delovi spašeni.

„Većina onoga što su pronašli u unutrašnjosti podmornice nosi oznaku strogo poverljivo sve do današnjeg dana", kaže Bajer.

Kad je Projekt Azorijan dospeo u vesti pre nego što je mogao da bude izvučen ostatak podmornice, zvaničnicima je rečeno da govore kako „ne mogu ni da potvrde ni da poreknu" šta se tačno desilo - što je izraz koji je postao poznat kao „Glomarov odgovor" i još uvek se naširoko koristi.

Tu su i artikli korišćeni za građenje paravana za lažni film po imenu Argo.

On je trebalo da pomogne u spasavanju diplomata držanih u Iranu posle revolucije iz 1979. godine, što je priča koja je kasnije pretočena u holivudski film.

Izložene su konceptualne skice za lažni film koji se spasilački tim pravio da snima.

Crteži su namerno pravljeni tako da ih je teško rastumačiti i razumeti.

A kad je u pitanju dešifrovanje, tavanica novog muzeja takođe sadrži skrivene poruke u različitim šiframa.

Zamisao je, kažu zvaničnici CIA-e, da se slike podele sa javnošću na društvenim mrežama i da se vidi da li ona može da ih rastumači.

Neki od eksponata moći će da se razgledaju i onlajn.

Ali za sada, to je najbliže što obični ljudi mogu da priđu muzeju.

Istina je tamo negde. Možda. Američka obaveštajna agencija CIA otvorila je svoje tajne dosijee o neidentifikovanim letećim objektima i svi zainteresovani lovci na vanzemaljce sada mogu da provere svoje teorije.

Dosijei su dostupni na sajtu Black Vault, onlajn arhivi državnih dokumenata sa kojih je skinuta oznaka „poverljivo“, nakon što je osnivač sajta Džon Grinvald kupio CD rom sa dokumentima o NLO koji su u posedu CIA. Oko 2700 strana dokumenata dostupno je na sajtu, a CIA tvrdi da je to sve što imaju o neidentifikovanim letećim objektima. „Nemoguće je utvrditi da li je to tako“, kaže Grinvald.

Među dokumentima su i podaci o misterioznoj eksploziji u ruskom gradu i svedočenje iz prve ruke o čudnim objektima koji su primećeni u blizini Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Svi oni su, piše Gardijan, štivo kakvo će se pre naći u nekom naučnofantastičnom romanu neko u zvaničnim dokumentima.

Neka dokumenta su gotovo nečitljiva i njihova svrha nije jasna. Grinvald je rekao Vajsu da je CIA namerno sva svoja dosijea spakovala u „zastareli“ format kako bi otežala pristup kolekciji.

„CIA je neverovatno otežala pristup njihovim podacima. Ovaj zastareli format otežava ljudima da vide dokumenta i koriste ih u svojim istraživanjima“, rekao je on.

Dokumenta su objavljena u trenutku kada su NLO, odnosno neidentifikovani nebeski fenomeni kako iz zove američka vlada zainteresovali kongresmene. Krajem decembra Kongres je naložio direktoru nacionalne obaveštajne službe i ministru odbrane da objave izveštaj o svim viđenim NLO u poslednjih šest meseci.

Čuvena i zlokobna američka obavještajna agencija CIA, morala je da po zakonima o dostupnosti informacija da objavi čak 13 miliona stranica, među kojima su podaci o nekim veoma neobičnim projektima.

Među trinaest miliona stranica deklasifikovanih kao tajnih, nalaze se i oni podaci koji se odnose na obaranje tuđih vlada, ali i oni o tajnom projektu (zlo)upotrebe telepatije – Star gejt (Star Gate – Zvjezdana kapija).

Dijapazon dokumenata, poznat kao "CREST database " (CIA Records Search Tool) pokriva materijale vezane za Vijetnamski rat, Korejski rat, Hladni rat…

Tu su i podaci o čuvenim špijunskim poduhvatima, recimo Berlinskom tunelu (za prisluškivanje sovjetske komunikacije) iz pedesetih godina prošlog vijeka, prenosi Raša tudej.

Sve u svemu, više od 12 miliona dokumenata, koja pokrivaju aktivnosti CIA od osnivanja četrdesetih godina 20 veka, sve do 1990-tih, za koje CIA obavještajci tvrde da su prava istina, bez ičega uklonjenog.

"Ništa tu nije probrano. To je cijela istorija, i ono dobro i ono loše", rekao je portparol CIA Heder Fric za CNN, dodajući da su "rađene samo male redakcije da se zaštite živi ljudi i nacionalna bezbjednost".

Pored političkih, tu ima "sajens fikšn" stvari, poput zloglasnog MK-Ultra projekta, odnosno CIA programa kontrole uma, koji se zasnivao na nelegalnim eksperimentima sa drogama, radi lakšeg ispitivanja i utvrđivanja pravih procedura za torture.

Tu su zapisi o testiranju vidovnjaka Urija Gelera iz 1973., koji je mogao da djelimično reprodukuje zapise nacrtane u drugoj sobi.

Ne nedostaju tu ni dokumenta o "najvećoj zavjeri od svih" – bilješke o viđanjima NLO.

Dokumenta su, doduše i do sada bila "na dohvat" – od kada je predsjednik Bil Klinton 1995., potpisao akt o objavljivanju. Ali, mogli su da se pročitaju samo na kompjuterskim terminalima u Nacionalnoj arhivi u Koledž parku u Merilendu. Sada stižu onlajn.

U protekloj deceniji 1,1 milion stranica su objavili istoričari i novinari, ali je CIA zabranila objavu originalnog i skorijeg materijala.

Ta igra "možete da gledate ali ne možete da koristite po nahođenju" razbjesnjela je mnoge, a najbolje je na izazov CIA odgovorila neprofitna novinarska organizacija Makrok (MuckRock), koja je zatražila pristup na osnovu Zakona o slobodi informacija.

CIA je rekla da hoće, ali joj "treba šest godina da sve obavi ". Onda su iz Makroka pokrenuli Kikstarter inicijativu i od donatora onlajn prikupili 15.000 evra da dokumenta bar dio dokumenata postave na internet.

Da bi prvi dokumenti izašli na svijetlo dana, tj. ekrana PC-ja, bilo je potrebno dvije godine natezanja sa CIA, a cio posao trebalo bi da bude gotov do kraja 2022-ge godine

Obaveštajni komitet Senata, koji je i napisao direktivu, naveo je da obaveštajne i odbrambene agencije treba da obrate pažnju na „strane vlade“ i to da li „postoji pretnja po vojna sredstva i instalacije“ SAD, što je navelo mnoge da pomisle da možda neprijatelji SAD stoje iza čudnih pojavljivanja NLO.

Na snimcima koji su procureli u javnost prošle godine vide se neidentifikovani objekti u vazduhu koje su snimili piloti tokom treninga. Čuju se piloti kako komentarišu brzinu i oblik tih NLO.

Bivši američki senator Hari Rid, koji je ranije zagovarao da se istražuju neidentifikovani leteći objekti, tvitovao je snimak navevši da SAD mora na „ozbiljan, naučan način da se pozabavi ovim i utvrdi postoje li neke potencijalne opasnosti po američku bezbednost“.

ZA CIA KAZU DA JE KAO MI 6 ILI MOSAD. PA DA VIDIMO.

Agenti MI6 su svoj život opisali kao bondovski uzbudljiv i glamurozan, ali svrha tajnog agenta nije da uživa već da brani svoju zemlju iza neprijateljskih linija. Saznajte ko je u ovoj igri najbolji na svetu.

Bezbednost jedne države zavisi u najvećoj meri od informacija o planovima koje prave njeni neprijatelji, a pouzdanost tih informacija od kvaliteta njenih obaveštajnih službi.

Ne treba posebno naglašavati ni važnost tzv. špijunskih agencija, niti glamur, pustolovnost i misterioznost koji prate tajne agente. Džejms Bond možda jeste izmišljeni lik, ali je baziran na stvarnom čoveku, na Srbinu Dušku Popovu, a njegova brojna duhovna deca danas operišu po celom svetu.

Neki su Rusi, neki su Kinezi, neki Amerikanci, a neki, oni najbolji, su...

Pročitajte našu top-listu sedam najboljih obaveštajnih službi na svetu!

7. 国家安全部 odnosno Ministarstvo državne bezbednosti
Zemlja: Kina
Skraćenica: Nema

Najveća kineska bezbednosna agencija, koja se pre svega bavi spoljnom sigurnošću, ali je delimično involvirana i u pitanja unutrašnje. Zadatak joj je da skuplja obaveštajne podatke o drugim zemljama, ali i da se efikasnim merama bori protiv neprijateljskih agenata, špijuna i kontra-revolucionara kojima je cilj da zbace kineski "socijalistički" sistem.

Mnogi agenti MDB-a operišu u tzv. regiji Velike Kine, u Hong Kongu, Makau i Tajvanu, i snažno su se penetrirali u kineske zajednice u inostranstvu. U jednom trenutku je čak 120 agenata koji su operisali u Americi, Kanadi, zapadnoj i severnoj Evropi i Japanu pozvano natrag. Do tada su bili obični biznismeni, bankari, učitelji i novinari, potpuno utopljeni u milje u kome su živeli i radili.

Najveći poznati uspeh joj je penetracija u CIA putem prevodioca Larija Vu-Taj Ćina kojeg su regrutovali 1944. godine, a otkriven je tek osamdesetih. 2003. godine Katrina Leung, koja je skupljalja novac za republikance, otkrivena je kao dvostruki agent, i za FBI i za Kineze.

6. Direction Générale de la Sécurité Extérieure odnosno Generalni direktorat spoljne bezbednosti
Zemlja: Francuska Republika
Skraćenica: DGSE

Pod pokroviteljstom francuskog ministarstva odbrane, ova agencija radi zajedno sa Centralnim unutrašnjim obaveštajnim direktoratom na dobavljanju informacija koje se tiču nacionalne bezbednosti, tako što obavlja paravojne i kontraobaveštajne operacije u inostranstvu. Kao u slučaju drugih sličnih agencija na svetu, njene aktivnosti nisu javno dostupne.

Podeljena je na pet direktorata koji se bave administracijom, strategijom, političkom i bezbednosnom špijunažom, elektronskim prisluškivanjem i operacijama. Zgrada u kojoj se nalazi kolokvijalno se naziva "Bazen". Ima oko pet hiljada zvaničnih agenata i nepoznat broj spoljnih saradnika.

Neki od najvećih uspeha su to što su pre CIA znali da će Sovjeti izvršiti invaziju na Avganistan, zatim izvođenje državnog udara '79. u Centralnoafričkoj republici, razbijanje najveće sovjetske mreže za industrijsku špijunažu na Zapadu, ali i brojne operacija oslobađanja talaca u Iraku.

Među najveće neuspehe se ubraja činjenica da je od samog početka, kako tvrdi jedan od njenih ključnih bivših obaveštajaca Filip Tiro de Vosoli, bila snažno infiltrirana od strane KGB, to što je javnost saznala da su prisluškivali američke biznismene u Francuskoj, ali i da je potopila brod Grinpisa i ubila holandskog člana posade, a sve po naređenju tadašnjeg predsednika Miterana.

5. Bundesnachrichtendienst odnosno Savezna obaveštajna služba
Zemlja: SR Nemačka
Skraćenica: BND

Moćna špijunska agencija obnovljene Nemačke, sa preko 300 lokacija u zemlji i inostranstvu, i sa preko šest hiljada ljudi pod svojom komandom. Zadatak joj je da na vreme upozorava vladu u Berlinu o svim pretnjama po nemačke interese koji dolaze spolja. Skuplja informacije koje se tiču terorizma, oružja za masovno uništavanje i nezakonitog transfera oružja, organizovanog kriminala, pranja novca, ilegalne imigracije i informatičkog rata.

Za vreme Hladnog rata znali su svaki segment života u Istočnoj Nemačkoj: noseći kapacitet svakog mosta, broj ležajeva svake bolnice, dužinu svake aerodromske piste, širinu i stepen održavanja svakog puta kojim bi Sovjeti morali da prođu u slučaju napada na Zapad. Infiltrirali su se u najviše političke i vojne nivoe DDR.

Interesantna je jedna anegdota iz tog perioda. Kada je jedan istočno-nemački vojni obaveštajac, ujedno i agent BND, postao osumnjičen od strane Rusa, BND je preko svojih ljudi na Istoku podmetnuo lažne izveštaje koji su sumnjičili zapravo istražitelja KGB. On je uhapšen i poslat u Moskvu, a njihov čovek je bezbedno prebačen na Zapad.

Ipak, u tim ranim danima situacija je bila i obrnuta, pa je i Štazi znao sve to isto o Zapadnoj Nemačkoj. Pored toga, veruje se da su šezdesetih godina čak 90 odsto nižih službenika BND bili zapravo dvostruki agenti.

BND je tačno u sat znao kada će Izrael započeti Šestodnevni rat 1967. godine i tačno kada će Sovjeti početi invaziju na Čehoslovačku naredne godine. Tokom '90-ih godina obučavali su OVK, a veruje se i da su odigrali ključnu ulogu u razbijanju Jugoslavije. Među najveće neuspehe se ubraja to što nisu bili upoznati sa planom palestinske grupe Crni septembar a u vezi sa otmicom izraelskih sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine.

4. Главное разведывательное управление odnosno Glavna obaveštajna uprava
Zemlja: Ruska Federacija
Skraćenica: GRU

Rusija ima dve obaveštajne agencije koje operišu u inostranstvu, a razlog zbog koga predstavljamo vojnu a ne civilnu je zbog toga što ova poseduje šest puta više agenata van zemlje nego SVR (Spoljna obaveštajna služba) koja je direktni naslednik Direktorata za spoljne operacije KGB. Premda, mora se naglasiti da ove dve agencije rade u kooperaciji jedna sa drugom.

Tokom sovjetske ere razvila je veliko suparništvo sa KGB, a čuvene su njene mere obezbeđenja: čak je i generalni sekretar Komunističke partije SSSR morao da prolazi kroz sigurnosnu proveru pre nego što bi ušao u njihov glavni štab. Pod svojom kontrolom drže Specnaz.

Po rečima jednog prebega, američka vojska je duboko infiltrirana od strane GRU koja skuplja podatke o liderima SAD sa ciljem njihove likvidacije od strane Specnaza u slučaju rata. U tu svrhu postoje, navodno, brojne aktntašne sakrivene širom Sjedinjenih Država, koje u sebi sadrže oružje za eliminisanje. Te priče, iako se šire još od '80-ih, nikada nisu potvrđene.

Reč dve i o SVR: Aldrič Hejzen Ejms, Harold Džejms Nikolson, Erl Edvin Pits i Robert Filip Hansen samo su neki agenti CIA i FBI koje je ova služba regrutovala nakon raspada Sovjetskog Saveza a koji su otkriveni od strane američkih vlasti. Broj onih koji nisu otkriveni nikada nećemo saznati.

Atentati koje je sprovodila za vreme dok je bila u sastavu KGB su se, veruje se, nastavili. Aleksandar Litvinenko, koji je ubijen 2006. godine, navodno je bio agent ove službe ali je SVR demantovala da sa njegovim ubistvom ima ikakve veze. Agent GRU koji je u Kataru 2004. godine ubio Zelimkana Jandarbijeva, bivšeg islamističkog predsednika otcepljenje Čečenije, izjavio je da je uhapšen jer su ih SVR agenti izneverili time što ih nisu evakuisali na vreme.

3. Central Intelligence Agency odnosno Centralna obaveštajna agencija
Zemlja: Sjedinjene Američke Države
Skraćenica: CIA

U pitanju je glavna služba u američkoj obaveštajnoj strukturi, a sedište joj je u Lengliju u Virdžiniji, svega nekoliko kilometara daleko od Vašingtona.

Jedina je nezavisna obaveštajna agencija u SAD. Bavi se skupljanjem podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, analiziranjem tih podataka ali i onih koje su skupile ostale američke obaveštajne agencije. Poslednji spisak zvaničnih ciljeva joj je borba protiv terorizma, razvijanja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje, upozoravanje vašingtonske administracije o bitnim događajima napolju, kontraobaveštajna borba i sajber-špijunaža. Po zahtevu predsednika, CIA takođe sprovodi tajne aktivnosti i taktičke operacije u inostranstvu.

Uspeha je bilo mnogo. Od prvog državnog udara u Iranu 1953. godine preko svih sličnih aktivnosti u Srednjoj i Južnoj Americi i svih onih aktivnosti za koje nikada nećemo saznati a koje su Americi donele status jedine svetske supersile, pa konačno do atentata nad Osamom Bin Ladenom, koji je izvršen zahvaljujući njihovim informacijama i pripremi i kojim se rukovodilo iz njihove baze u Avganistanu.

Neuspeha je bilo jednako mnogo: za početak, Fidel Kastro je, i pored brojnih pokušaja CIA da nad njim izvrši atentat, i dalje živ i po svoj prilici umreće prirodnom smrću. Tu su, svakako, i afera Votergejt, ali je bez premca najveća sramota to što nisu znali ništa o planiranju napada na SAD 11. septembra.

CIA je trenutno involvirana u skandal vezan za špijuniranje stranih državnika, koje je vršila sa NSA (Nacionalnom sigurnosnom agencijom) koja se bavi unutrašnjom bezbednošću, prisluškivanjem i kontra-obaveštajnim aktivnostima.

2. Secret Intelligence Service odnosno Tajna obaveštajna služba
Zemlja: Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanija i Severne Irske
Skraćenica: MI6

U pitanju je jedna od najmoćnijih, najpoznatijih i najtajnijih tajnih službi na svetu, dom Džejmsa Bonda, kolokvijalno zvana MI6 od "Military Inteligence, Section 6" (Vojna obaveštajna služba, odsek 6), a čak ni njeno golo postojanje nije bilo priznato od strane britanske vlade do 1994. godine. Korene vuče iz 1909. godine, i za 104 godine svog postojanja izrasla je od minorne organizacije do najvažnijeg stuba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Uspeha ove službe je bilo na pretek. Svrgavanje Mohameda Mosadeka u Iranu 1953. godine, zajedno sa CIA, bio je samo jedan u nizu. SIS je tokom Hladnog rata ubacio visokopozicionirane krtice u obaveštajne strukture mnogih istočnoevropskih zemalja, uključujući i SSSR, navodno učestvovao u hapšenjima i likvidacijama brojnih neprijatelja vlade u Londonu, odigrao ključnu ulogu u svrgavanju sa vlasti libijskog lidera Gadafija, sprečavanje čitavog niza bombaških napada IRA i islamista.

Međutim, najveća dostignuća - kao i kod drugih službi - nikada nećemo saznati.

Dejvid Keli, naučnik i stručnjak za biološko ratovanje koji je radio za britansko ministarstvo odbrane, izneo je 2003. godine javnosti svoje uverenje da Iračani ne poseduju oružje za masovno uništenje, što nije išlo na ruku MI6 koja je medije punile suprotnim podacima kako bi opravdala invaziju na Irak. Pozvan je na svedočenje u parlament. Dva dana kasnije je pronađen mrtav. Njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena.

Neuspeha MI6 je takođe bilo puno. 1918. godine nisu svrgli boljševike sa vlasti u Rusiji, 1939. nemački su kontraobaveštajci oteli njihove agente u Holandiji, Sovjeti su im 1940. ubacili krticu Kima Filbija, koji se uzdigao visoko u hijerarhiji, hranio Ruse tajnama i nije bio otkriven sve dok 1963. nije pobegao u SSSR. Operacija "Albansko svrgavanje" krajem 1949. godine je propala zbog njega i koštala života oko 300 Albanaca obučenih od strane MI6.

Dva aktivna agenta ove službe su 2006. godine, uz dozvolu nadređenih, dala intervju medijima po prvi put. Zamaskiranih glasova, oni su pokušali da uporede svoj život sa Bondovim: premda su negirali da su ikada imali "dozvolu da ubiju", potvrdili su da postoji Q (Kju) koji vodi tehnološko odeljenje kao i da postoji direktor koga zovu C (Si) (slično M u filmu). Svoj život su opisali kao glamurozan i raznolik, sa mnoštvom putovanja i pustolovina, a posao primarno kao skupljanje informacija i razvijanje odnosa sa mogućim izvorima.

1. Mossad odnosno Institut za obaveštajne i specijalne operacije
Zemlja: Država Izrael
Skraćenica: Nema

Špijunaža je igra u kojoj uvek pobeđuje Mosad! To je jedino što može da se zaključi na osnovu nekoliko decenija postojanja ove institucije, čije ime na hebrejskom doslovno znači "institut". Glavne dužnosti ove službe su skupljanje obaveštajnih podataka, tajne operacije i borba protiv terorizma, ali i dovođenje u Izrael Jevreja iz onih zemalja koje zabranjuju imigraciju u ovu državu.

Uz krilaticu "putem mudrog usmeravanja možeš voditi svoj rat", Mosad je jevrejskoj državi svojom špijunažom omogućio da opstane i pobedi u svakom ratu koji je vodila: kao primer ćemo navesti samo činjenicu da su njihove informacije i krtice u egipatskim, jordanskim i sirijskim strukturama omogućile kompletan uvid u njihove vojske i ciljeve 1967. godine, zbog čega ih je Izrael do nogu potukao za samo šest dana.

Neki od drugih krupnih uspeha su otkrivanje, kidnapovanje i dovođenje u Izrael iz Argentine naciste Adolfa Ajhmana 1960. godine, atentat na letonskog nacistu Herbertsa Cukursa 1965. godine, otkrivanje Hezbolahovog agenta u Sjedinjenim Državama, evakuacija Jevreja iz Bosne tokom rata i iz drugih zemalja, i upozorenje upućeno CIA avgusta 2001. godine da će Al Kaida izvršiti veliki teroristički napad na Ameriku (mesec dana kasnije desio se 11. septembar).

Brojni su atentati na naučnike i inženjere koji su radili za Irak, Iran i druge zemlje neprijateljske prema Izraelu, a Masud Alimohamadi, Ardešir Hoseinpur, Madžid Šahriari, Dariuš Rezainedžad, Mostafa Ahmadi-Rošan samo su neki od njih. Mosad je navodno odgovoran i za železničku nesreću u Severnoj Koreji u kojoj je stradao fisilni materijal i zajedno sa njim sirijski naučnici koji su radili na iranskom nuklearnom programu.

Mosad je takođe odgovoran i za osvetnička ubistva svih Palestinaca koji su bili umešani u gorepomenuti Minhenski masakr 1972. godine, kada su stradali izraelski sportisti. Operacija se zvala "Bes Božiji", a Stiven Spilberg je o njoj snimio igrali film "Minhen". Međutim, to je bila samo jedna osvetnička operacija ove službe. Spisak ljudi koje je Mosad navodno ubio kao odmazdu za ubistva Jevreja je predugačak za ovaj članak.

SVE U SVEMU SPIJUNIRANJE IMA DVA LICA ISTINE KAO ISVE DRUGO NA SVETU. IMA DOBRE I LOSE STRANE, IMA ISTINU I ISTINU ILI LAZ I LAZ KOJI IZGLEDAJU KAO ISTINA I TAKO. KOLIKO GOD SE OTKRIVAJU SPIJUNSKE ORGANIZACIJE I TEORIJE ZAVERE OBICNI LJUDI NIKAD NECE SAZNATI ISTINU - JER ONAMOZDA I NE POSTOJI!

субота, 14. јануар 2023.

DOSLA JE 2023-CA

DOSLA JE I 2023-CA GODINA. NOVE TEHNOLOGIJE, NOVI POSLOVI I PRODUBLJIVANJE VEC ZAPOCETIH ISTRAZIVANJA

Prethodnu godinu poslovni svet je zatvorio raspravljajući na teme o .veštačkoj inteligenciji (AI), inflaciji, otkazima i zaposlenima koji bitno menjaju pravila poslovanja. Bila je to postkovid godina i sa sobom je ponela teret pandemije, izolacije, rapidno rastuće online kupovine i strahova starije generacije. Oni mlađi su izronili slobodniji u svakom mislu, pa i u razumevanju poslovnih obaveza i odnosa.

I ova 2023. će nastaviti u sličnom maniru sudeći po pretpostavkama iskusnijih analitičara. AI će ulaziti u sve pore poslovnog funkcionisanja, polako i sigurno, a proizvodnja i potrošnja energije biće jedna od vodećih briga ljudske vrste 2023. Čime će se još svet podrobnije baviti ove godine i na koje trendove treba da se spremite?

Bez pogovora će ova godina biti u znaku čiste energije i održivosti. Osnovni zadatak biće proizvesti solarnu, energiju vetra i hidroenergiju i osmišljavati načine da se ona skladišti. Kompanije će morati da se usredsrede na brigu o životnoj sredini i da svoje poslovanje sve više usmeravaju na zaštitu okoline. Preduzeća će se tako fokusirati na održivost tako što će koristiti proizvode koji su ekološki prihvatljiviji, biorazgradivi i koji se mogu reciklirati. Standardni pojmovi u industriji biće upravljanje, sociološko i ekološko i korporativno, kako to možete pročitati u zvaničnim dokumentima, koje služi održivom razvoju.

I ovde će se, na tehnološkom frontu, uplesti AI. Google je, na primer, počeo upravljanje potrošnjom energije u svojim centrima uz pomoć AI.

Sve se to, naravno, očekuje ukoliko svet planira da opstane sa ljudskom vrstom kao domaćinom.

Svemir je tema od kada je sveta i veka. S tim da ljudi više ne istražuju ovo bezgranično prostranstvo samo posmatranjem sa zemljane pozicije, već je razvitak superiornih tehnologija dozvolio da se čovek ’odlepi’ od zemlje i konačno otputuje u taj svemir, večitu inspiraciju. Ove godine se očekuje veliki skok u usavršavanju raketnih tehnologija. Kao i do sada, SAD i Kina će voditi glavnu borbu, između sebe kao i sa svemirom. SpaceX je već razvio sledeću generaciju raketne tehnologije koja se može reciklirati čime će se smanjiti troškovi lansiranja satelita. I Indija je razvila ponudu usluga lansiranja raketa smanjenih troškova i već sada pružaju usluge lansiranja za manje od 5 miliona dolara po lansiranju.

Rad na razvijanju satelita očekuje veće angažovanje i napredak sa idejom da internet baziran na satelitima postane široko dostupan. SpaceX-ov Starlink lansirao je više od 3.5 hiljade satelita (od planiranih 12.000) i tako formirao najveće sazvežđe. Ovo je satelitski širokopojasni internet dostupan u više od 40 zemalja sveta sa više od 50 miliona pretplatnika.

One Web, Viasat, Telesat, Amazonov Kuiper i sateliti Evropske unije takođe napreduju u sektoru razvoja interneta zasnovanog na satelitima. I Kinezi ne sede skrštenih ruku. Razvili su svemirsku stanicu i planiraju da izgrade 13 hiljada satelita poput Starlink-a.

U ovoj godini svi treba da se spreme na veliku potražnju za ’kompjuterskom snagom’ – od kvantnih obrada podataka, do simulacije obrade velikih podataka i novih AI čipova. Industrija se sve više oslanja na podatke, pa će moć simulacije velikih mašina biti kritična tačka. Tačnije, razvoj hardvera i softvera za kvantnu obradu podataka biće glavni fokus.

Kvantni startapi Xanadu, Zapata, ColdQuanta, Q-Ctrl, QC Ware, 1QBit zajedno sa javnim kompanijama IBM, Google, Microsoft, D-Wave Systems igraće sve veću ulogu. Voleli to ili ne.

Tako će kvantni računari, miliona puta brži od superkompjutera, biti od velike pomoći u rešavanju problema u različitim industrijama. Analitičari očekuju velike promene, pa verovatno i napredak, u analizi DNK, istraživanju bolesti, svemira, nuklearnog sveta. Vodeće hardverski orijentisane korporacije za AI Alphabet, Apple, Intel, Nvidia, Baidu, AMD sigurno će ove godine dobiti pratnju u novim startapima.

„Verujem da će razvoj kvantnog računarstva i AI uspeti da zadovolji rastuću globalnu potražnju u 2023.“, za Inc.com rekao je Anis Uzaman analitičar i direktor Pegasus Tech Ventures.

Posle iskustva sa pandemijom jasno je da će tehnologija proizvodnje RNK vakcina postati ’mejnstrim’. Isto važi i za DNK analize i za genomiku. Čak se najavljuje i vakcina protiv raka do 2030, kako tvrdi Uzaman, koja je takođe RNK vakcina. Dakle, zdravstvena zaštita i farmacija neće posustati ni ove godine.

Nema sumnje da će ova godina biti godina razvoja Web3 interneta. Dugo se već radi na tome da se korisnici interneta sačuvaju na neki način i da im AI pomogne u presonalizaciji sadržaja. Ideja Web3 je da, primenjujući blokčejn tehnologije, podaci o svakom korisniku budu deo blokčejn mreže i kao takvi neotuđivi od korisnika. Sve to sa idejom da se sačuva privatnost o kojoj se toliko priča poslednjih godina.

Lanci snabdevanja za većnu kompanija su mala noćna mora. Iskustvo Covid pandemije donelo je i novu povezanost i zavisnost od Kine. Mnoge razvijene zemlje pokušavaju da lance snabdevanja vrate u svoje zemlje. Pojavio se i nedostatak radne snage i sve to zajedno donosi dosta problema industrijama. Automatizacija lanca snabdevanja tako postaje jedino rešenje, pa i gorući problem koji će se rešavati.

Ovo je još jedan upliv AI u industrijskom procesu.

„IBM Research je objavio da će se upotreba AI u komercijalnoj proizvodnji povećati za 40-80% u naredne 3 godine. Lideri u ovoj oblasti – ABB, Yokogawa Electric , Siemens. Mitsubishi Electric, Schneider Electric kao i ozbiljni startapi (Mujin, Dexterity, Nimble) pomoći će da se omogući automatizacija i očekujem velika pomeranja u ovoj oblasti“, dodao je Anis Uzaman.

Robotika igra glavnu ulogu u ovom procesu. Sve će se više tražiti modeli koji su prilagodljivi proizvodnji ili koji će se menjati shodno prethodnim iskustvima. Dakle, od problema donošenja odluka patiće i roboti.Proizvodnja hrane je velika i obavezna tema. Primena AI i robotike doživeće veliki napredak ove godine. Očekuje se kontrolisna proizvodnja u staklenicima i u urbanim uslovima uz pomoć i pratnju AI i robotike kod setve, đubrenja, zaštite od korova, žetve. Tu su i dronovi koji će se koristiti za praćenje, primenu insekticida, đubrenje.

Sprema se nov način na koji će se povezivati korisnici interneta – blokčejn, kriptovalute kao podloga, baza podataka, platni sistem.’Veliki rat’ za poluprovodnike ne staje i neće stati ni ove godine. Rivalstvo Amerika – Kina će se nastaviti, primenjivaće se novi napredni materijali. Analize kažu da će dominirati TSMC, Samsung i Intel, ali Kinezi intenzivno rade na novom čipu za zahtevnije vojne i naučne projekte.ema predviđanjima Uzamana, superaplikacije će ove godine početi da zamenjuju dosadašnje, pojedinačne. One su zapravo spoj više aplikacija (recimo, jednom aplikacijom ćete slati poruke, plaćati, poručivati hranu) i po rečima analitičara do 2027. godine polovina stanovništva koristiće bar jednu superaplikaciju.

Po mišljenju analitičara sa stažom, ovo su veoma korisne smernice i pomoć kompanijama i vlasnicima biznisa. Izuzetno je važno da znate šta su novi trendovi, da ih razumete. Bez obzira na industriju kojom se bavite, koristite dostupne inovacije i razvijajte biznis jer samo jedno je sigurno – stajanja nema.

Istraživanje je pokazalo da su veštine koje doprinose razvijanju:

Veštačke inteligencije i ’mašinskog’ učenja
Cloud computing-a (računarstvo u oblaku)
Produkt menadžmenta
Medija, društvenih mreža

najtraženije i najplaćenije. One zapravo prave disbalans na tržištu rada i nude najveće mogućnosti za sve koji traže dobro zaposlenje.

„Voleli vi to ili ne, ovakve veštine će se kad-tad integrisati u posao koji obavljate“, rekao je Sigelman. U poslednjih pet godina prosečno zanimanje je promenilo čak 37% veština koje su potrebne za obavljanje posla. Razlozi su, pre svih, automatizacija i nova tehnologija.

Šta god da mislite o godini iza nas, ona je nesumnjivo bila fenomenalna kada je reč o hrani, a mi vam predstavljamo top pet gastro trendova koji bi trebalo da se nađu na vašoj novogodišnjoj listi ukoliko već niste imali priliku da neki od njih isprobate.Gastronomski trendovi za 2023. godinu uklapaju se u globalna kretanja i vrte oko zdrave ishrane – stavljajući veći akcenat na vegansko kuvanje.

Jedan od glavnih trendova održivosti je nula otpada. To znači ukidanje plastike i korišćenje celih namirnica, na primer – povrće sada možete da koristite od korena do listova.

Poslednjih meseci, svest o problemima u vezi sa rasipanjem hrane i klimatskom krizom nastavila je da raste. Inovativni koncepti u ishrani šalju pravu poruku, posebno obraćajući se mladoj, ekološki svesnoj ciljnoj grupi – koristite cele namirnice. I ovaj trend takođe ima ekonomske koristi, jer korišćenje proizvoda u celini, takođe umanjuje i vaše troškove.Sledeći trend je takođe u velikoj meri vođen klimatskim promenama, sa promenama vremenskih uslova koji guraju razvoj poljoprivrede u novim pravcima. Posebno upečatljiv primer može se naći na Siciliji, gde porast prosečnih temperatura omogućava nekim poljoprivrednicima da uzgajaju tropsko voće poput avokada, manga i marakuje. Lokalna kultivacija uopšte postaje sve važnija tema i u Nemačkoj, kako raste potražnja za održivijom proizvodnjom hrane. A zahvaljujući tehnikama kao što su akvaponika i poljoprivreda u zatvorenom prostoru, čak i neko tropsko voće sada se može uzgajati ovde na našem pragu, čime se izbegavaju dugi transportni putevi.Veganski pokret usko je povezan sa dva prethodna trenda. Za ekološki svesnije društvo, jela na bazi biljaka sve češće se nalaze u restoranima, menzama, keteringu. I ne raste samo udeo vegana i vegetarijanaca, sve veći broj ljudi aktivno pokušava da smanji unos mesa. Veganstvo je zapravo filozofija i način života koji u svemu, ne samo ishrani, isključuje proizvode životinjskog porekla.Prema jednom istraživanju 30 od 60 odsto stanovništva Istočne Evrope ima manjak vitamina D, a riba je jedna od glavnih namirnica bogatih ovim vitaminom. Iznenađujuće, ali konzervisana riba je odlična i jako zdrava hrana. Idealna je konzervisana riba poput tune u salamuri, znači reč je o konzerviranoj ribi u vodi. Ta opcija je savršena jer je takva riba bogata proteinima a niskokalorična je. Nije loša ni konzervisana riba u ulju, samo je bitno u kojem ulju, ona jedino ima malo više kalorija, ali ima sve benefite kao i ona u vodi.Prema jednom istraživanju 30 od 60 odsto stanovništva Istočne Evrope ima manjak vitamina D, a riba je jedna od glavnih namirnica bogatih ovim vitaminom. Iznenađujuće, ali konzervisana riba je odlična i jako zdrava hrana. Idealna je konzervisana riba poput tune u salamuri, znači reč je o konzerviranoj ribi u vodi. Ta opcija je savršena jer je takva riba bogata proteinima a niskokalorična je. Nije loša ni konzervisana riba u ulju, samo je bitno u kojem ulju, ona jedino ima malo više kalorija, ali ima sve benefite kao i ona u vodi.

Još jedan trend u gastro svetu dolazi sa TikToka, a poznat je kao “Butter Board”, odnosno daska s puterom koju možete napraviti na bezbroj načina. Ove bogato ukrašene daske preplavile su društvene mreže, a napraviti jednu zahteva manje truda i vremena nego što to možda očekujete. Dasku prekrijte debelim premazom putera, a zatim posolite, pa naređajte dodatke kao što su džemovi, med, smokve, luk, čili, orašasti plodovi, masline, razno začinsko bilje… i tako u nedogled.

O modnim trendovima i da ne pricam. Muskarci ce nositi suklnje sve vise , a oba pola izlazice na ulicu i donjem vesu i carapama.

ZIVIMO U LUDOM VREMENU. MNOGO JE TESKO SNACI SE. KOLIKO GOD MI PRIJAJU NEKE TEHNOLOGIJE (KOMPJUTER ZBOG BLOGOVA), MOBILNI (DA VIDIM DECU) OPET VEOMA TESKO SHVATAM I PRIHVATAM OVOLIKE PROMENE SVETA OKO NAS. A ONE SU OGROMNE.

среда, 11. јануар 2023.

DECA

DECA SU NASE NAJVECE BLAGO. VOLIMO IH BEZUSLOVNO I BESKRAJNO, A ONDA SHVATIMO DA NAS ODNOS NA RELACIJI DETE -RODITELJ NE FUNKCIONISE BAS NAJBOLJE. NA ZALOST VRLO CESTO DODJE I DO POTPUNOG PRESTANKA KOMUNIKACIJE. VELIKO JE PITANJE ZASTO? MOZDA ZATO STO JE TO VEOMA KOMPLIKOVAN I KOMPLEKSAN POSAO. PROBACU OPET MALO SAVETA NA TU TEMU IAKO JOJ SE KAO RODITELJ CESTO VRACAM, PRESLISAVAJUCI SE GDE SAM POGRESILA.

Gaslighting je u poslednje vreme vrlo često korišćen termin, kolokvijalizam, koji se definiše kao manipulisanje nekim kako bi se on naveo da posumnja u sopstvenu realnost, u svoje vrednosti i sebe kao osobu. Prisutan je u različitim vrstama odnosa. Partnerskim, prijateljskim, poslovnim, pa i u odnosima na relaciji roditelj-dete.

I premda je sam termin nov, samo ponašanje nije. Oduvek su postojali ljudi koji su se koristili metodama manipulacije kako bi druge oko sebe na neki način sebi podredili. Ovo ponašanje toksično je u svakom odnosu, ali se posebno mora istaći problem kad je reč o relaciji roditelj-dete. Deca su razvojno nezrela, dok su mala bezuslovno veruju roditeljima. Krhkog su samopouzdanja i uglavnom ih je mnogo lakše povrediti i naterati da sumnjaju u sopstvenu vrednost nego odraslu osobu.

Kako izgleda “geslajting” u roditeljstvu?

Ukratko, manifestuje se kroz negativne “šaljive” komentare, česte kritike, minimiziranje značaja dečjih osećanja (“nije to ništa”) i obezvređivanje onoga što deca misle i osećaju. Sva ova ponašanja roditelja stvaraju plodno tlo za razvoj anksioznosti, depresije, različitih oblika zavisnosti i poremećaja ličnosti kod deteta.

Psiholog Jeffrey Bernstein radio je sa velikim brojem pacijenata koji su upravo pretrpeli neke od ovih oblika manipulacije. Najčešći odgovori koje su oni dobijali od svojih roditelja kada bi pokušali da ih suoče sa svojim detinjstvom bili su:

O čemu pričaš? To se nikad nije dešavalo.
Zar ne misliš da malo preteruješ s tim da si se osećao poniženo ili napušteno?
Očigledno je da ti ne možeš da prihvatiš to što ja nisam savršen roditelj. A da li nekad pomisliš na sve što sam za tebe uradio?
Oduvek si bio tako okrenut sebi i svojim osećanjima.
Znam da je i tvoj brat pretrpeo dosta zbog toga što si ti toliko slep za tuđe potrebe.
Sve sam radio za tebe, da ti bude lakše. Ali ti si sad nezahvalan.

Ali ovi komentari samo su deo čitave slagalice i nisu karakteristični za svaki gaslajting odnos. Bernstein navodi i dva očigledna primera iz svoje prakse kroz koje detaljnije prikazuje ovu vrstu toksičnog odnosa u porodici.

Postaviti granice sopstvenim roditeljima može biti veliki izazov, ali i važan korak u procesu uspostavljanja zdrave komunikacije i odnosa u kom ne manjka ni ljubavi ni poštovanja. Evo nekoliko saveta koji vam mogu pomoći da to postignete:

Jasno komunicirajte svoje granice: Važno je da budete direktni i konkretni. Ali, isto tako, kad svojim roditeljima želite da postavite granice, to bi trebalo da radite uz poštovanje i ton koji vas neće uvesti u svađu i sukobe. Primera radi, ako vam smeta način na koji se vaša majka meša u vaš odnos sa decom, to bi trebalo da joj kažete sasvim jasno: “Mama, razumem da misliš da radim pogrešno i da bi tvoj način bio bolji. Ali te molim da poštuješ moje odluke i to što ja biram da radim drugačije, da bismo nas dve sačuvale dobar odnos.”
Budite svesni svojih granica: Važno je da sa sobom raščistite šta za vas jeste, a šta nije u redu u odnosu s roditeljima. To će vam pomoći da pronađete one granice koje su realne i da ih se držite. Recimo, možete zamoliti svog oca da politika ne bude tema vaših razgovora jer vas vodi u sukobe, a to sigurno nikom ne prija.
Ne plašite se da kažete “Ne”: Ono što je na Balkanu često teško prihvatljivo je reći roditelju NE. Ipak, svako dete, odraslo ili maloletno, trebalo bi da ima to pravo. Ako osećate da su zahtevi vaših roditelja preterani ili nerealni, da ne poštuju granice koje im postavljate, imate obavezu prema sebi da im kažete – Žao mi je, ali ne.
Potražite podršku: Ako vam postavljanje granica ne ide dobro, nemojte se plašiti da potražite pomoć terapeuta ili čak prijatelja koji vas može saslušati bez osude i dati koristan savet.
Vežbajte da brinete o sebi: Pobrinite se za to da brinete o sebi i da se ne plašite da stavite svoje potrebe na prvo mesto. Ovo vam može pomoći da steknete više samopouzdanja i postavljanju granica drugim ljudima.
Napravite pauzu: Ako su konflikti sa roditeljima česti, ako ne prihvataju vaše granice i veruju da ste i dalje dete koje treba da prati samo njihove savete, najzdravije za odnos bi bilo napraviti pauzu. Smanjite kontakt na onaj neophodan i pokušajte da se fokusirate na sticanje samopouzdanja. Većina roditelja uvek će reći da je radila najbolje što je znala. Ali to nije uvek tako. Čak i da jeste, postoje roditelji čije “najbolje što umeju” jednostavno nije ni približno dovoljno dobro. Čije nabolje što umeju deci nanosi duboke emocionalne rane.

Zavirite u sebe, pretresite svoje odnose sa roditeljima i, ako vas ti odnosi guše, a pozivi izazivaju nervozu u stomaku, dajte sve od sebe da promenite stvari. Budite jasni, konkretni i dosledni. Jer roditelji jesu važan deo života svih nas, a veza s njima je nosilac našeg emocionalnog zdravlja kroz čitav život.

Vesdrana Rudan je veoma kontraverzna ali ova prica je sasvim u redu.

Moja djeca su uz pomoć kuhača jako rano izgubila “karakter”. I kći i sin su u komunikaciji sa mnom i danas imaju dvoje beskarakterne djece.

U kakvom ludom vremenu živimo? Svako dijete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema.

Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim pločicama, mahao rukama i nogama: “Krava, krava, kravaa, učiteljica je kravaaaaaaa.” Moram vam se pohvaliti, dijete ima deset godina, a broj noge četrdeset i jedan. Za rođendan je dobio mobitel. Čudovište košta sedam tisuća kuna.

Rekla sam ocu moga unuka: “Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ mobitel.” “Mama!” Htio mi je nešto reći, pa se zaustavio. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra što ne znači da mu ja nisam mama. Krešini roditelji sina ne doživljavaju kao neviđenog divljaka, oni misle da “mali ima karakter”.

Danas sva djeca imaju “karakter”. Zato jebu mater i oca učiteljima, zato su učiteljice “krave”, zato mamu i tatu šalju “u kurac” kad im oni, rijetko, ali ipak, otmu mob iz ruke. Krešina cura, zove se Amijanda i naš mali skupa su dva tjedna i tri dana. Jučer su to proslavili u piceriji “Hapanjamaama”.

Komad nosi na noktima samo crni lak, u kosi zeleni pramen u šiškama, ružičasti joj seže do pola leđa. Amijanda je, to mi je rekla njena mama, također “dijete sa karakterom”. Ima sve trojke, matematiku ima jedan jer je “velika tremašica”, a učiteljica je “u klimakteriju”. “Već”, rekla sam, “njihova učiteljica nema ni trideset godina?” “Gospođo, danas se svijet brže okreće”, reče mi Amijandina mama.

Kad je mali kod nas ne baca se po podu, ne bulji u mobitel, piše zadaću, sam sebi priprema doručak. Jednom sam ga, kad je kao dvogodišnjak dobio napadaj “karaktera”, polila ledenom vodom pa smo to riješili.

Mrzovoljan otac koji ne zna da kontroliše svoje emocije ima negativan uticaj na kognitivni i emocionalni razvoj dece. Iako je ovo ponašanje uobičajenije kod muškaraca, majčinska ljutnja ne nanosi ništa manje štete. A ako su oba roditelja sklona besu – šteta se višestruko povećava.

Suprotnost tome su velika popustljivost i velika ambicija. Ili verovanje roditelja da mu je dete najpametnije, najsposobnije, da zasluzuje mnogo vise od ostale dece. Te tako nicu privatne jaslice 9dvojezicne), privatni vrtic( DVOJEZICNI), privatna osnovna skola naravno dvojezicna. STA RECI? Usistemu propalih vrednosti gde se popularnost stice na TIK TOKU I JUTJUBU, ovakvo je obrazovanje neophodno. Ne kazem da nema talentovane dece koja zaista treba da uce po posebnom programu, ali ta deca nikad nece biti tako "uspesna" kao ona malopre pomenuta.

Vaspitanje dece je pretezak posao posebno u ovom vremenu. Ali i "obuzdavanje" roditelja takodje mora da postoji.

NADAM SE DA JE OVAJ TEKST BIO MAKAR MALO OD KORIST!

недеља, 8. јануар 2023.

VASE VREME

CESTO SE PITATE DA LI STE U NECEMU ZAKASNILI ILI PORANILI.NAROCITO DANAS KAD VAM JE DOSTUPNO TOLIKO INFORMACIJA. EVO OBJASNJENJA KOJE JE DOBRO DOSLO I KOJE JE ZAISTA POTPUNO TACNO.

Neko završi fakultet sa 22 godine, a onda tri godine traži posao.

Jedan je postao uspešan direktor sa dvadeset pet, a umro u pedesetoj.

Drugi je postao direktor u pedesetoj, a poživeo devedeset.

Neko je još uvek sam, a drugi već imaju porodicu i decu.

Makron je postao predsednik sa 39, a Robert Mugabe tek sa 63.

Šumaher je postao šampion sa 25 godina, Nino Farino je u prvoj trci pobedio tek sa 44.

Voren Bafet je postao milijarder sa 56, a Cukerberg već sa 23.

Kajli Džener je postala najmlađa milijarderka u 21 godini života, ostavivši daleko za sobom sve mlade muške milijardere.

Čuveni irski pivar Artur Ginis imao je sa 56 godina 21 dete, a Džordž Kluni je sa 55 godina prvi put postao otac.

Svako na ovom svetu vodi svoju trku i ide sopstvenim putem, u svoje vreme.

Vreme je za svakoga različito.

Kad malo bolje razmislite, sve se na svetu odvija u svojoj vremenskoj zoni.

Vaši prijatelji mogu da budu ispred vas, a neki će možda ostati iza.

Sve je to prirodno.

Svako živi u svojoj vremenskoj zoni.

Ne treba zavideti i porediti se s drugima, jer oni su u svojoj vremenskoj zoni, a vi u svojoj.

Život je trenutak, iščekivanje prave prilike da se ostvarite.

I zato se opustite i uživajte.

Niste zakasnili.

Niste ni poranili.

Stižete u pravo vreme.

Ili sto je moja baka govorila; Sve u svoje vreme!Vreme je jedina stvar koju ne možemo kontrolistati, ne možemo je zaustaviti niti promeniti. Ono teče svojim tokom i prolazi bez obzira na sve. Gledajući na njega objektivno – vreme je merljiva veličina, možemo na njega gledati kao na prošlo, sadašnje i buduće, a njegov tempo prolaženja je uvek isti. Međutim, gledajući na vreme subjektivno, ono prolazi uvek drugačije – u zavisnosti od toga šta radimo, gde smo, sa kim…Narocito to nase vreme ! VREME KADA SMO NAJUSPESNIJI U ZIVOTU ,KADA SMO SRECNI,ZADOVOLJNI ZIVOTOM KOJI VODIMO,JEDNOSTAVNO KAD SMO OSTVARILI ONO STO SMO ZELELI.Stvarno je jasno da je najvredniji resurs koji svako od nas poseduje u stvari vreme. – Stiv Džobs Ljudi uvek stižu u tačno vreme na mesta na kojima ih neko čeka. – Paulo Koeljo Izabrati pravo vreme znači uštedeti vreme. Bekon Ono što može da bude urađeno u bilo koje vreme, ne bude nikada urađeno. Engleska poslovica

DOBILI SMO NA POKLON JOS 365(DO SLEDECE NOVE GODINE) I SADA JE PRED NAMA VELIKI POSAO. I SAMO MI SAMI MOZEMO DA UCINIMO DA TI DANI BUDU DOBRI ILI LOSI. I KAO STO LATINSKA IZREKA KAZE KARPE DIEM ( ISKORISTI DAN ILI BOLJI PREVOD UHVATI DAN) SVAKI DAN MOZE POSTATI ONO NASE VREME. MORAM I OVO DA NAPISEM . 24 SATA IMAMO SVI . SVAKO LJUDSKO BICE NA PLANETI, KOLIKO GOD GODINA KO IMAO. A TOLIKO SU IMALI I TESLA. I DA VINCI I KOELJO I STIV DZOBS I MNOGI DRUGI USPESNI LJUDI. TACNO TOLIKO,. STO SAMO POTVRDJUJE OVU PRICU O NASEM VREMENU ZA USPEH. 'SVAKO DBOJE SVOJIH 5 MINUTA ILI SANSU ZA USPEH. I SVAKI DAN MOZE DA BUDE BAS ONAJ PRAVI, NE GUBITE VREME, NE GUBITE NADU SVE CE DOCI U SVOJE VREME TO JEST ONDA KAD BUDE VASE VREME!

четвртак, 5. јануар 2023.

DAN PRAZNOG PAPIRA

AKO NISTE PRATILI DAN PRAZNOG PAPIRA KORISTIM KAD NE MOGU DA SE ODLUCIM ZA TEMU. A I KAKO DA SE ODLUCIM? NOVA GODINA JE DOSLA. DOCEKALI SMO JE HTELI ILI NE I SAD SEM MAMURLIKA I BESPARICE OSECAMO I PRAZNINU U DUSI. ISPUCALI SMO SE U SVAKOM SMISLU. MATERIJALNO, FIZICKI I PSIHICKI. SAD NAM PREDSTOJI 365 DANA DA POBOLJSAMO SVOJ ZIVOT ILI DA GA POGORSAMO I STO JE SVAKAKO NAJGORE DA STAGNIRAMO.

Evo nekih dobrih vesti za predstojecu godinu.

Podaci iz zemlje pokazuju da je sve veći broj žena koje se hrabro odlučuju da započnu svoje biznise i ovo je zaista sjajna vest. Ukoliko se nastavi ovim ritmom, sigurno je da će naredna godina biti u znaku ženskog preduzetništva, naročito imaju u vidu konačno preispitivanje Zakona o porodiljskom koje je nedavno najavljeno. Ako ste čekali neki znak da vašu zamisao konačno pokrenete, možda je on baš ispred vas!Ženski fudbal je zabeležio značajne rezultate prošle godine i time učinio da ga više ljudi širom planete gleda i prati. Evropsko prvenstvo održano u junu pratilo je više od 360 miliona gledalaca i gledateljki širom planete što je više nego duplo u odnosu na 2017. Sa ovom gledanošću i komercijalna strana je postala zainteresovanija i spremnija da ulaže.

Oko 60% materijala koji koristimo za izradu odeće je plastika, koja ispušta oko pola miliona tona plastičnih mikrovlakana u okean svake godine, prema UN. Da bi olakšali ovo opterećenje životne sredine, dizajneri i proizvođači se sve više okreću rešenjima na bazi biljaka, praveći odeću od algi, kore ananasa i pečuraka..

Danski Ganni planira da do 2023. bude skroz bez kože, okrećući se alternativama kao što je VEGEA, koja je napravljena od kožice grožđa, biljnog ulja i poliuretana na bazi vode. Micelijum, nitasti koren pečuraka i drugih gljiva, je osnova za nekoliko kožnih alternativa, pri čemu su se Hermes i Stella McCartney pojavili kao prvi korisnici. Proizvođači Miruma, tkanine u potpunosti bez plastike napravljene od kokosa i plute, dobili su 85 miliona dolara (69,7 miliona funti) od investitora, jedan od njih je i BMW.Društvene mreže se non stop menjaju i lista trendova za 2023. je predugačka. Ali ono što je više stručnjaka istaklo je da profili sa velikim brojem pratioca i lajkova više neće vladati digitalnim svetom, već će se sve zavrteti oko "malog običnog čoveka". Na koji način će se sve to odvijati, ostaje da vidimo.

Pogledajmo zajedno koji bi sve tehnološki izrazi mogli da dominiraju tokom 2023. godine, novi ili postojeći koji su dobili novo značenje.

Proširena realnost (extended reality, XR)

Ovo nije novi izraz, ali ćemo ga verovatno sve češće susretati kako kompanije poput Meta Platforms budu forsirale svoje vizije metaverzuma. XR obuhvata virtuelnu realnost (VR), uvećanu realnost (augmented reality, AR) i sve između ta dva pojma, uključujući i pomešanu realnost koja ih povezuje.

Meta Platforms bi tokom ove godine trebalo da predstavi konzolu za pomešanu realnost Quest Pro, a Apple svoju prvu konzolu te vrste ikada.

Avatar

Slično kao i XR, ni avatari nisu novitet, ali ćemo se s njima više susretati. Taj izraz, u ovom kontekstu, opisuje našeg digitalnog predstavnika u video igrama, metaverzumu i na drugim mestima. Može ličiti na nas ili izgledati kao lik iz animiranog filma.

Stabilna difuzija

Jednostavno rečeno, stabilna difuzija je posebna vrsta generisanja slike iz teksta pomoću veštačke inteligencije, koja se pojavila tokom 2022. godine.

Za razliku od konkurencije koja je dostupna samo u računarskom oblaku (DALL-E), može da funkcioniše na vašem računauu, a nalazi se u otvorenom računarskom kodu. To znači da veliki broj ljudi može da s njom radi šta god im padne na pamet.

Naravno, veštačka inteligencija je termin star nekoliko decenija, osmišljen kako bi opisao sposobnost mašina za uočavanje i rad s informacijama. Ali, takođe se koristi i za, na primer, automatsku obradu fotografija u pametnim telefonima. Prošle godine je veoma često korišćen, a tokom ove će verovatno biti još češće u upotrebi.

Matter

Ako volite uređaje iz oblasti pametnog doma, potrebno je da držite Matter na oku. To je, naime, novi standard koji bi - ako zaživi - trebalo da omogući povezivanje uređaja raznih proizvođača u jedan kućni eko-sistem, uz jedan uređaj koji će služiti kao kontroler.

Iako takvi uređaji verovatno neće postati široko dostupni u 2023, prilično nam se sviđa ideja o upravljanju, recimo, Googleovim termostatom Nest pomoću Appleovog digitalnog asistenta Siri.

FAST

Free Ad-Supported TV (besplatna televizija s oglasima) je novi trend u streamingu. Kao što mu naziv kaže, nudi besplatan sadržaj za streaming s raznih platformi (Roku TV i Amazon Freevee, na primer), ali uz prikaz oglasa i uz slabiju ponudu od one do koje je moguće doći uz plaćanje.

DLSS

Skraćenica za Deep Learning Supersampling, izraz koji opisuje korišćenje veštačke inteligencije za podizanje nivoa rezolucije slika iznad njihovog izvornog nivoa. Drugim rečima, sadržaj koji je rezolucije 720p ili 1080p mogao bi da izgleda kao da je 1440p, pa čak i 4K.

DLSS je razvijen u Nvidiji za njihove premijum grafičke karte. Ali, uporno se govori o tome da bi se mogao naći u novoj verziji Nintendo Switch konzole, piše Mashable.

Verovatno nikoga ne iznenađuje podatak da će radnici u IT sektoru biti najtraženiji i tokom 2023. godine. Međutim, procene su da će poslodavci biti u potrazi i za radnicima u prodaji, inženjerima i zanatlijama. Posla će biti za građane svih stepena obrazovanja, a zarade će varirati - od minimalca do nekoliko hiljada evra. Verovatno nikoga ne iznenađuje podatak da će radnici u IT sektoru biti najtraženiji i tokom 2023. godine. Međutim, procene su da će poslodavci biti u potrazi i za radnicima u prodaji, inženjerima i zanatlijama. Posla će biti za građane svih stepena obrazovanja, a zarade će varirati - od minimalca do nekoliko hiljada evra.

Da će poslovi u okviru IT sektora biti traženi i u 2023. godini potvrdio je Novu Miloš Turinski ispred Infostud poslovi.

Prema rečima našeg sagovornika, razlog za to leži u tome što je, iako deluje da se svaka druga osoba bavi nekim poslom u IT industriji, i dalje prisutan visoki deficit.„Ovaj sektor se brzo razvija, a školstvo ne može da isprati to, pa iako se povećavaju kvote za upis, to i dalje nije dovoljno, tako da će programerski poslovi biti traženi u 2023. godini“, kaže Turinski.

Kako sagovornik „Nove“ objašnjava, posebno će biti potrebni mediori, odnosno ljudi sa minimum tri godine iskustva i seniori, koji imaju iza sebe barem pet godina rada u struci.

Inače, ovo je sektor u kojem najviše može da se zaradi, pa prosečna plata iznosi 1.600 evra, ali može da se zaradi i više od 8.000. Takođe, veliki broj IT stručnjaka nema formalno obrazovanje u ovoj oblasti, s obzirom na sve veći broj kurseva.

Kontrola leta

Na drugom mestu je zanimanje za koje je formalno obrazovanje obavezno, ali su plate i više nego primamljive, a to je kontrola leta.

„Ovo je do kraja 2022. bilo zanimanje koje je bilo najbolje plaćeno, ali verujem da će tokom 2023. da se desi preokret, pa da će kontrola leta biti na drugom mestu, posle IT-a“, kaže Turinski.

I zaista, plate kontrolora leta su vrlo visoke, pogotovo kada se uporede sa srpskim prosekom. Građani koji se bave ovim poslom zarađuju između 200.000 i 500.000 dinara mesečno.

Zanati

„Čak i pre pandemije, bio je izražen deficit zanatlija, a tek sada on dolazi do izražaja. A da ima potrebe za većim brojem ljudi u zanatstvu dokazuje i činjenica da mi uvozimo radnu snagu. Tržište rada i školstvo ovde nisu u skladu, ali je možda još veći problem što mladi nisu dovoljno zainteresovani“, kaže Turinski.

Tako su traženi automehaničari, stolari, pekari, vodoinstalateri, moleri i građevinski radnici.

Što se tiče plata, automehaničar na mesečnom nivou može da zaradi i do 150.000 dinara, baš kao i stolar. Ponude koje se povremeno nađu na oglasima deluju i nerealno. Tako neki poslodavci vodoinstalaterima nude 240.000, a molerima 150.000 dinara mesečno.

Prodaja

Kako Turinski ističe, sektor trgovine tražen je u proteklih 20 godina, a nema razloga da se to ne ponovi i u ovoj godini.

Plate u ovom sektoru variraju. Tako zaposleni u malim prodavnicama često rade za minimalac, ali u velikim kompanijama mesečna plata može da bude i 100.000 dinara, što je daleko iznad srpskog proseka, koji je oko 75.000.

Elektrotehnika i mašinstvo

Turinski dodaje da će u godini koja je pred nama biti traženi i radnici u elektrotehničkom i mašinskom sektoru.

Tako inženjeri koji su se obrazovali na Elektrotehničkom ili Mašinskom fakultetu, mogu da zarade, u proseku, do 135.000 dinara.

Na birou najmanje doktora nauka

Prema zvaničnim podacima Agencije za zapošljavanje, vidi se da na birou ima najmanje doktora nauka, i to u oblasti filozofije, menadžmenta i hemijskih tehnologija.

Svega šest manipulanata u tekstilstvu trenutno čeka na birou. Manipulanti su zapravo niži službenici, najčešće radnici u fabrikama.Takođe, svega po nekoliko građana koji znaju da prave mašine čeka na posao.

Što se tiče zarada, neki radnici u fabrikama rade za minimalac, a neki za više od 80.000 dinara, u zavinosti od same fabrike.

Još jedno zanimanje gde na posao čeka samo nekoliko ljudi su poštanski službenici. U zavisnosti od toga šta je u opisu posla, kao i godina iskustva, plate idu od minimalca, do oko 70.000 dinara.

MENJACE SE PROFESIJE ZAHNALJUJUCI NAPRETKU TEHNOLOGIJE. I TO U STVARI JESU DOBRE VESTI. MEDICINA DOBRO NAPREDUJE AKO IZUZMEMO PRICU O FARMACEUTSKOJ MAFIJI KOJA IZMISLJA BOLESTI DA BI VISE ZARADJIVALA.

LOSE VESTI NE MOGU DA IZBEGNEM A UVEK SU ISTE U STVARI. RAT, GLAD, KLIMATSKE PROMENE, PANEMIJE, EKONOMSKI KOLAPS, ZAGADJENJE PLANETE ALI I LJUDI I TAKO.

SRECNA 2023-CA GOIDINA!

Komentari

Svi komentari (3)

patispanj