MUZEJ VAGINE

 IMA MNOGO RAZLOGA ZA MUZEJ UPRAVO OVOM REPRODUKTIVNOM ORGANU ZENE. I ONAJ DAN 'GOLIH' GRUDI KADA ZENE NE NOSE BRUSHALTER U CAST GRUDI KOJE HRANE BEBE (ALI NA ZALOST SKRECU PAZNJU I NA PREVENTIVNE PREGLEDE ZBOG UCESTALOSTI RAKA DOJKE).  IAKO POSTOJI MUZEJ PENISA U REJKJAVIKU OVOG PUTA SVU PAZNJU USMERIMO NA ZENE

.U Londonskom Kamdemu otvoren je muzej vagina - u njemu su predstavljene vagine žena sa fokusom na kulturološkom kontekstu. Edukacija je sastavni deo Muzeja, i to po pitanjima kao što su FGM (rezanje određenih delova ženskih genitalija) i fizionomija, ali i isticanje činjenice da je vagina jednostavno super stvar.

Kako je Muzej crowdfunding projekat, u njemu se za sada nalaze informacioni posteri i skulpture, kao i mala prodavnica. Međutim, osnivač i direktorica Florens Šeter izjavila je za The New York Times da planira proširenje muzejske postavke, za šta je naravno potrebno vreme i resursi.Putem angažovanja ljudi o onome što već znaju, na teme menstruacije, čistoće, seksualne aktivnosti i kontracepcije, ekipa Muzeja želi da pruži dodatno obrazovanje. Upravo se izložba "Mitovi o vagini i kako se boriti protiv" time bavi.

Reakcije ljudi su mahom bile pozitivne, iako je bilo onih koji su se našli uvređenim. Uprava Muzeja se suočava sa izazovima, najviše na internetu, gde je njihov sadržaj često cenzurisan zbog kršenja pravila ove zajednice, odnosno fejsbukovog algoritma. Usled toga nisu u mogućnosti da prave sponzorisane objave, pa se oslanjaju mahom na organski domet.

Ipak, sve ovo ih nije zaustavilo u radu, te se božićna euforija rasplinula. Tamponi natopljeni crvenim šljokicama predstavljaju muzejsku dekoraciju.Ovde se mogu kupiti i pinovi sa natpisima poput: I came here first (Došao/Svršio sam prvi), kao i pletene minđuše u obliku vagine i božićne čestitke.

Organizuju se i večeri komedije, kvizovi. Moguće je biti i član njihove inicijative Cliterati.U Muzej vagine svi su dobrodošli, bez obzira na pol, rasu, etničku pripadnost ili seksualnu orijentaciju, a ne samo oni koji imaju vaginu -oslanja na društvenu pravdu i toleranciju.

Mitovi o trudnoći, anatomiji, higijeni i polnom zdravlju imaju „puno stvarnih posledica“, rekla je Šehter novinarima uoči otvaranja muzeja u subotu.

Gusta zavesa deli privremenu zgradu muzeja na prostor za recepciju i knjižaru i izložbeni prostor, gde u oči odmah upadaju ogromna boca Koka kole i model krvavog tampona.

Paneli i plakati na zidovima promovišu poruke muzeja i razotkrivaju mitove o vaginama.

Jedan eksponat objašnjava da se vagine same čiste i da su higijenskije kada ih štite stidne dlačice. Drugi se bavi mitom da bi ispiranje Koka kolom nakon polnog odnosa moglo sprečiti trudnoću, što je bilo popularno mišljenje u SAD-u 1950-ih i 1960-ih.

Internet Muzej vagine u Austriji osnovan je 2014, ali ovaj u Londonu ističe da je „prvi stvarni muzej u svetu posvećen matericama, vaginama i ginekološkoj anatomiji“.

Šehter je kazala da je želela da otvori muzej nakon što je otkrila 50 „velikih mitova“ o vaginama u svetu i osetila da postoji potreba za „sigurnim i inkluzivnim prostorima za takve razgovore“.

Šehter je osnovala muzej kao dobrotvornu organizaciju prikupivši putem skupnog financiranja na internetu početnih 50.000 funti.

„Očekujemo da ćemo ostvariti zaradu putem naše radnje i internet prodaje, putem organizovanih događanja i donacija“, rekla je kustoskinjaa Sara Krid.

Destigmatizacija vagine

Planirani događaji kreću se od „edukativnih diskusija, književnih klubova i informacija od dobrotvornih večeri do večeri binga i pub kvizova“, rekla je, ističući da je suština u tome da su svi edukativni.

Muzej je dobio i dozvolu za točenje alkohola iako su neki susedi bili zabrinuti da bi to moglo da dovedo do bučnih zabava.

„Ni u kom slučaju se ne reklamiramo kao lokacija za zabave“, rekla je Krid, dodajući da zahteve za rezervaciju prostora razmatraju od slučaja do slučaja.

Moguće su grupne posete za škole, a muzej je već organizovao i radionicu za muškarce pod nazivom „Kako biti muški saveznik“.

Krid ističe da je važno da se svako jednako edukuje o toj temi, napominjući da su im neki posetioci kazali da za neke stvari kojima se bavi muzej nikada nisu čuli.

Muzej će zahvaljujući svojoj lokaciji verovatno privući i strane turiste.

Glumica Džilijan Anderson i voditeljka Džamila Džamil neke su od slavnih osoba koje su podržale muzej na društvenim medijima, gde se susreo s cenzurom prilikom pokušaja prodaje.

„Imali smo problema, na primjer, s Fejsbukom jer je njima vagina opscena reč. Veliki deo našeg pokreta odnosi se upravo na destigmatizaciju te reči“, kazala je

Muzej ima za cilj da edukuje i skrene pažnju na zdravlje vagine i vulve i da se bori protiv stigmi.

Osnivačica muzeja ga opisuje kao „prvi muzej od cigle i maltera posvećen ginekološkoj anatomiji".

• Reklama za uloške - krv može da bude crvene boje
• Koliko su pouzdane menstrualne čašice

Posetioci muzeja mogu da obiđu izložbe, učestvuju u radionicama i nastupima stend ap komedije gde će centralna tema biti vagina.

Direktorka Florens Šehter je rešila da otvori muzej nakon što je 2017. godine otkrila da islandski Falološki muzej, koji sadrži najveću svetsku postavku penisa, nema deo za vulve i vagine.Kaže da je cilj muzeja da „ukloni stigme koje okružuju ginekološku anatomiju", bez obzira na nečiji pol, rasu ili seksualno opredeljenje.

Organizacija za istraživanje raka grlića materice Jo's Trust otkrila je da je više od četvrtine Britanki između 25 i 29 godina „previše sramota" da odu na pregled.

Šehter kaže da će se u muzeju, koji je u osnovi kulturni centar, organizovati i programi prilagođeni za decu, za škole i porodice.

Takođe će imati i program koji će pomoći deci da se oslobode i govore o ženskim genitalijama od ranog detinjstva.

„Kada ih je sramota sopstvenog tela, teško im je da pričaju o nekim stvarima", rekla je. „Zato treba da destigmatizujemo ovaj deo tela i budemo iskreni o tome kako funkcioniše".

„Ovo je deo tela koji treba slaviti. Muzej je fantastičan način da se proširi poruka da ne postoji ništa sramotno i uvredljivo po pitanju vagine i vulve."

Muzej vagine je takođe ostvario saradnju sa Kraljevskim koledžom za ginekologiju i akušerstvo, kako bi ohrabrio žene da razgovaraju o tabuima koji postoje o ženskom zdravlju.

U muzejski program su takođe uključena predavanja o bezbednom seksu, različite edukacije o vezama, a planirana je i saradnja sa doktorima i medicinskim stručnjacima koji pružaju pomoć trans i interseks osobama.

„Reakcije su dosad bile jako dobre i pozitivne. Oduševljeni smo koliko ljudi nam kaže kako je ovo dobra ideja", izjavila je za BBC Zoe Vilijams, šefica za marketing i razvoj.

„Stvarno želimo da razbijemo mitove i verujemo u inkluziju i prihvatanje svih."

Šehter je dodala da se ulaz u muzej neće naplaćivati, kao i da su svi dobrodošli jer „nije svako ko ima vaginu žena, ali nema ni svaka žena vaginu".

Muzej često učestvuje u javnim diskusijama i neretko ispravlja i dodatno edukuje javne zvaničnike kada je žensko zdravlje u pitanju. Skorašnji primer toga je bio nedavno kada je na Tviteru Ministar zdravlja Velike Britanije pogrešno preneo vest o tome da će žene same sebi pregledati grlić materice sa kućnim testovima. Na ovaj tvit reagovao je upravo Muzej vagina objašnjavajući da ljudksa anatomija nikako ne dozvoljava da žena sama sebi pregleda grlić materice. Objašnjavajući dalje iz Muzeja su pojasnili da je reč o kućnim testovima za uzimanje uzorka sekreta kako bi se utvrdilo postojanje HPV virusa.

Muzej posvećen isključivo čudu koje je vagina? Ne možemo vjerovati da je svijetu trebalo toliko dugo da to provede u djelo. Muzej vagine, prvi te vrste, otvoren je u Londonu 2019. S turističkim mjestom na Camden Marketu, prostor za slavlje ubrzo je postao odredište. No, u rujnu prošle godine muzej je zbog problema sa zakupom neobjašnjivo ostao bez krova nad glavom.

Izjava na službenom Twitter profilu muzeja glasila je: “Camden Market neće obnoviti naš zakup. Umjesto toga, odlučili su prostor Muzeja vagine pretvoriti u trgovinu odjećom. Pitali smo o alternativnim zgradama na tržištu, a oni nisu ponudili ništa prikladno za svrhu.”

Sada, šest mjeseci kasnije, Muzej vagine službeno ponovno radi.  Revolucionarni prostor će se otvoriti na potpuno novoj lokaciji u londonskom Bethnal Greenu. I u onome što se čini kao pobjeda za tvrtku, ovaj novi stan znatno je veći od starog mjesta, prenosi Bustle.

Reproduktivni organi su veoma vazni i zeni i muskarcu. Ali ja sam odabrala ovu pricu o zeni jer ona ima zaista ogromnu  ulogu u stvaranju potomstva. Zdrava zena  radja zdravo potomstvo i cini ovaj svet boljim. Nigde ne treba vaginu smatrati samo elementom u seksualnim odnosima, ona je mnogo mnogo vise.

NEKADA JE U SREDNJIM SKOLAMA POSTOJALO ZDRAVSTVENO VASPITANJE U KOME JE BILO I DOSTA PRICE O SEKSUALNIM ODNOSIMA I ZDRAVLJU VAGINE I PENISA. ZASTO JE TO UKINUTO NE ZNAM. DANAS NA INTERNETU MOZES NACI SVE STO TE ZANIMA U VEZI OVE TEME, A OPET NIKAD VISE ABORTUSA, NIKAD VISE BOLESNIH ZENA I BEBA???? MOZDA JE LJUDIMA POTREBNA PRAVA PRICA A NE INTERNET? PREDMET ZDRAVSTVO DA SE VRATI U SKOLE, CAK I U OSNOVNE, A NE MORA MUZEJ DOVOLJNO SU ORGANIZOVANA PREDAVANJA O OVOJ KOMPLEKSNOJ TEMI STO CESCE I NA VISE MESTA.

 

 

SATANISTICKA CRKVA U EVROPI

 TOLIKO SAM PISALA O SATANIZMU  I UVEK MISLIM DA NISAM DOVOLJNO REKLA. OVOG PUTA POVOD JE OTVARANJE SATANISTICKE CRKVE U EVROPI I TO BOLONJIU KOJOJ JE OTVOREN I PRVI UNIVERZITET.  SATANISTICKU CRKVU  U OVOM POSTU PRIKAZUJU KAO NESTO STO JE U REDU I  NEMA NIKAKVIH NEGATIVNIH PRICA. ZA MENE JE TO CUDNO JER SATANIZAM GLEDAM NA DRUGACIJI NACIN. AOPET ISTINAUVEK IMA DVE STRANE. OVIM CLANKOM OTKRIVAMO TO DRUGO LICE ALI JA GAI DALJE VIDIM KAO NESTO VEOMA ZLO I CRNO. MADA OPET SVAKO IMA SVOJE MISLJENJE.

Satanistička crkva je religiozna organizacija posvećena satanizmu kao kodifikovana u Satanističkoj Bibliji. Satanistička crkva je osnovana u crnoj kući u San Francisku 30. aprila 1966. godine, od strane Antona Šandora Leveja, koji je bio prvi sveštenik ovakve crkve do svoje smrti 1997. godine. 2001. godine imenovan je Peter X. Žilmor na poziciju velikog sveštenika, a sedište crkve preseljeno je u Hell's Kitchen, Manhattan, u Njujorku.

Originalni simbol Levejevog satanizma.

Satanistička crkva ne podržava hrišćanska i islamska verovanja o Satani. Veliki sveštenik Peter H. Žilmor opisuje svoje članove kao "skeptične ateiste", prihvatajući jevrejski koren reči "Satana" kao "protivnika". Crkva smatra Satanu kao pozitivnim arhetipom koji predstavlja ponos, individualizam i prosvetljenje, i kao simbol protivljenja avramskim verovima koje je Levej kritikovao za ono što je vidio kao suzbijanje prirodnih instinkta čovečanstva.

Satanistička crkva opisuje svoju strukturnu osnovu kao kabal koji je podzemni ćelijski sistem pojedinaca koji dele osnovu naše "filozofije". Članstvo u crkvi Satana dostupno je na dva nivoa: registrovano članstvo i aktivno članstvo. Registrovani članovi su oni koji odluče da se afirmišu na formalnom nivou tako što će podneti tražene informacije i slati jednokratnu taksu za registraciju. Aktivno članstvo je dostupno onima koji žele da preuzmu aktivniju ulogu u organizaciji i podležu ispunjenju sveobuhvatne aplikacije. Crkva pruža članovima venčanje, sahranu i krštenje. Ovakve ceremonije obavlja član crkvenog sveštenstva.

Crkva održava koncept pristupa satanizmu, što je izložio Levej, odbacujući legitimitet bilo koje druge organizacije koje tvrde da su satanisti. Naučnici se slažu da ne postoji pouzdano dokumentovani slučaj sataničkog kontinuiteta pre osnivanja crkve Satane. To je bila prva organizovana crkva u savremenom dobu koja je posvećena figuri Satane, a prema Faksneldu i Petersenu, crkva je predstavljala "prvu javnu, vidljivu i dugotrajnu organizaciju koja je predstavljala pravi satanistički diskurz." Crkva ne podržava verovanje u Satanu kao entitet koji bukvalno postoji, ni Levej čak nije podsticao obožavanje Satane kao božanstva. U intervjuu Davidu Šankbonea, visoki sveštenik Peter H. Žilmor je izjavio: "Moj pravi osećaj je da svako ko veruje u natprirodne entitete na nekom nivou je lud. Ako veruju u Đavola ili u Boga, oni odbijaju razlog". Gilmore definiše reč "Satana" kao "model ili oblik ponašanja", napominjući da na hebrejskom znači reč "protivnik" ili "suparnik", što se može smatrati "onim ko se bavi pitanjima". Gilmore opisuje satanizam kao početak ateizma i smatrajući da je univerzum ravnodušan: "Nema Boga, nema Đavola, a to skoro da nikog i ne zanima!" Levej je pokušao da utvrdi svoj sistem verovanja u okviru sekularističkog svetskog pogleda koji je izveden iz prirodnih nauka, na taj način pružajući mu ateističku osnovu za kritiku hrišćanstva i drugih supernaturalističkih verovanja. On je legitimizovao svoju religiju ističući ono što je tvrdio da je njegova racionalna priroda, suprotstavljajući to sa onim što je video kao supernaturalističku iracionalnost ustaljenih religija.

Članci crkve takođe mogu učestvovati u sistemu magije koju je Levej definisao kao veću i manju magiju. Veća magija je oblik ritualne prakse i podrazumeva se psihodramatska opterećenja i da osoba fokusira svoju emocionalnu energiju za određenu svrhu; manja magija je praksa manipulacije pomoću primenjene psihologije i glamura kako bi se pojedinac ili situacija savijala prema nečiji volji. Iako su mnoge Levejove ideje oblikovane oko sekularnog i naučnog pogleda na svet, druge izražavaju uverenje da postoje razne magijske snage u postojanju; umesto da ih karakterišu kao natprirodne, Levej je izrazio mišljenje da su oni bili deo prirodnog sveta koji do sada nije otkrila nauka. Verovao je da je uspešna upotreba magije uključivala magičara koji manipuliše ovim prirodnim snagama koristeći snagu sopstvene volje, osobine religije koja je upoređena sa hrišćanskom naukom i sitanologijom. Naznačeno u Satanističkoj bibliji, Levej je definisao magiju kao "promenu situacija ili događaja u skladu sa sopstvenom voljom, koja bi, primenom normalno prihvaćenih metoda, biti nepromenljiva".

Termin "ateistički catanizam" je opisan kao "oksimoronska" od strane crkve i njenog sveštenstva. Satanistička crkva odbacuje legitimitet bilo koje druge organizacije koja tvrdi da su satanisti, ateistička ili na neki drugi način, presnimavanje obrnutih hrišćana, pseudo-satanista ili obožavatelja Đavola. Istaknuti lider Crkve Blanš Barton opisao je satanizam kao "poravnanje i način života". Levej i Crkva su se zalagali za stav da su "satanisti rođeni, a ne napravljeni" i da su oni po prirodi takvi, žive onako kako ih smatraju mnogi, koji se sami realizuju u religiji koja apeluje da su satanistu sasvim prirodni, vodeći ih da shvate da su satanisti kroz pronalaženje sistema verovanja koji je u skladu sa njihovom sopstvenom perspektivom i načinom života. Pripadnici filozofije opisali su Satanizam ne kao duhovnu religiju već kao Prvu svetsku prvu mašnu religiju". "Centralna uverenja" Crkve su formulisane u devetoj sataničkoj izjavi, jedanaest satanističkih pravila Zemlje, devet satanističkih greha i pentagonalnog revizionizma, koji se redovno reprodukuju unutar crkvenog pisanog materijala Satane. Početkom šezdesetih godina Levej je formirao grupu pod nazivom "Orden trapezoida", koji je kasnije postao upravno telo crkve Satane.  1956. godine, Levej je kupio kuću na Viktoriji u San Francisku, koja je bila skroz crno obojena. Tokom kasnih 1950-ih, Levej je održao predavanja u petak uveče o okultnim subjektima u svojoj kući. Proces pisanja njegovih predavanja dovodi ga da destiluje svoju filozofiju zasnovanu na ranijim istraživanjima o temama koje se smatraju bizarnim, kao i iskustvima kao psihičkog istraživača i hipnotizera, kao i rad na karnevalima. Postepeno je prikupljao redovne posetioce koji su postali poznati kao "Magic Circle". Tokom ovog perioda Levej je održao i "radionice za veštice", časove kojima se ženama upućuju na umetnost zavođenja i manipulacije glamurnim i ženstvenim vikama. Prema rečima sociologa i podružnice rane grupe Randal Alfreda, ove "radionice" uključivale su "različite aspekte Satanizma" i stalno su se predavale u petak uveče. Iako su stvarni brojevi nepoznati, predloženo je da se grupa sastojala od oko dvadeset ljudi. Računi sugerišu da je "krug" uključivao autore, umetnike, doktore, policajce i akademika kao i druge profesije.

Sredinom 60-ih, pre objavljivanja Satanijske biblije, pisci Levejea su se distribuirali među njegovim krugom u obliku serije radova poznatih pod nazivom "Rainbow Sheets", asortiman eseja koji opisuju filozofiju, predstavljen kao "uvod u Satanizam". Ovi eseji su kasnije predstavljeni u knjizi Lucifer. Pored toga, rad je opisao magiju i sadrži uputstva za praksu ili ritual. 

 

Boston će krajem aprila biti domaćin najvećeg skupa "satanista u istoriji", saopštila je grupa Satanski hram.

Doduše, učesnici SatanCon-a 2023. će morati da nose zaštitne maske i da pokažu sertifikat o vakcinaciji protiv kovida.

Grupa je imala nekolicinu zahteva, a jedan od najbizarnijih je za podizanje zastave na gradskoj većnici Bostona u julu 2021.

Time su hteli da proslavile „Sotonu nedelju“, ali su gradski zvaničnici u oktobru 2021. objavili da više ne prihvataju zahteve za podizanje zastava na zgradi.

Na temu skupa satanista, gosti jutarnjeg programa su prof. dr Miloš Laban, politički analitičar i Zoran Luković, religiolog, član evropske federacije fekris.

Luković je prvo obrazložio o kakvoj se grupi radi.

- U Americi to postoji od 1966. godine, nakon prve satanističke organizacije koja je nosila ime "Satanina crkva". Danas imamo više od 10 satanističkih organizacija. Razvojem tih događaja i opredeljenja, 2013. godine smo dobili prvi satanistički hram, koji je osnovao Lucijen Grivs. Glavna ideja je bila da se satanističke vrednosti implementiraju u svaki sistem društva. Hteo je da se satanističke vrednosti javno manifestuju - rekao je Luković.

Nakon toga, rekao je novosti ovih skupova u odnosu na pređašnje, kao i to koju glavnu promenu oni promovišu. Novo je to što se njihov skup ubacuje u sistem nastave. Svaki predsednik u Americi tokom inauguracije, zaklinje se nad Biblijom, a ovi skupovi promovišu budućnost Amerike gde će nestati prefiks amerika kao hrišćanske države.

Takođe, jedan od zahteva satanista je bio organizovanje školskog satanističkog kluba, uvođenje svega u nastavu, a roditelji su to razumeli kao provokaciju, pa je Laban komentarisao ovaj potez.

- To nije provokacija, to je nasilje. Žele nasilno da nametnu svoj kult koji nije prihvaćen u hrišćanskom svetu. Hteo bih da napomenem da se satanizam ispoljeva i na skrivene načine, a ne samo otvoreno. Verujem da bi čovečanstvo trebalo da stvara progrese i da napreduje. Ludving van Betoven je svojom Odom radosti imao specifičnu poentu, a to je sada himna EU, a to su reči da će svi ljudi postati braća. To je budućnost čovečanstva, a satanizam propagira nešto drugačije

Nakon toga, Luković je pričao o ideologiji satanizma.

- Kada govorimo o satanizmu, moramo da razlikujemo pristup, u jednom otkrivamo doktrinu, a u drugom strukturu. Što se doktrine tiče, tu imamo religijske i ateističke sataniste. Religijski su oni koji se komfortiraju sa zvaničnim religijama, a takođe postoje i oni spiritualni satanisti koji mimo doktrine unose kult i magiju. Što se tiče ateističkih satanista, njihov najpoznatiji predstavnik je Levej, to je i crkva satane koja je osnovana 1966. godine,a oni propagiraju telesnost, čulnost, superiornost ovozemaljskog u odnosu na spasenski plan crkve - pričao je Luković, pa je nastavio svoje izlaganje o strukturi satanista: Postoji religijski institucioni satanizam, koji se manifestuje kroz organizacije. Imamo transgeneracije sataniste, tamo se prenosi satanizam sa kolena na koleno, a postoje i one neformalne grupe koje pojedinačno promovišu satanizam. Neformalno se ne smatra bezopasnim, one su pogotovo danas opasne, kada se mladi povežu preko interneta i tako formiraju grupe. Internet nije toliko vidljiv niti može biti ispraćen, a sa druge strane, kod institucionog satanizma, tu se može ispratiti sve. U Srbiji sa jedne strane imamo sreću, jer nemamo institucioni satanizam, ali imamo grupe ljudi koji promovišu takav sistem vrednosti.

 У Болоњи ће се 10. марта, отворити прва италијанска сатанистичка црква. Основана је у ЕУ која гарантује слободу вероисповести у свим земљама чланицама. Заменик Алваро Порфидо, који је дуго радио на пројекту сатанистичке цркве, објашњава: “Данас је направљен важан корак унапред за слободу вероисповести и избор сваке од њих. У складу са законом, свака религија може се и мора практиковати слободно. У Италији има чак 20 хиљада признатих сатаниста који ће од данас имати место где могу да обављају своје ритуале. Данас смо направили велико демократско достигнуће на које треба да се поносимо “.

 

U američkoj saveznoj državi Arkanzas održan je miting u čast Prvog amandmana na kojem je predstavljena statua Bafometa veličine 2,5 metra. Spomenik Satani podigao je Satanistički hram, mala verska zajednica satanista koja legalno deluje u SAD. Međutim, za sada nije poznato da li će statua ostati na tom mestu, zbog protivljenja odrađenog broja stanovnika.

Skup je održan ispred vladine zgrade. Na jednoj strani bili su satanisti, dok je, na drugoj strani, bila manja grupa kontrprotestanata koji su nosili hrišćanske simbole i izrazili svoje protivljenje podizanju statue. Oni su dodatno isprovocirani činjenicom da je pored đavola na statui predstavljeno i dvoje dece koja sa divljenjem posmatraju zver. Za sada spomenik đavolu ostaje na privremenom pijedestalu, dok vlasti ne donesu konačnu odluku.

Brojne hrišćanske grupe su se usprotivile podizanju spomenika Satani, dok se u isto vreme, širom SAD nastavlja aktivna debata o rušenju spomenika vojnicima Konfederacije, strane koja je poražena u američkom građanskom ratu.

Santanički hram sebe smatra "religijskom grupom" ali i političkim aktivistima i zagovara rad na promociji egalitarizma, socijalnu pravdu i odvajanje crkve i države.

Grupa kaže da ne veruju u Satanu, već koriste taj termin kako bi predstavili "večnog pobunjenika" koji je izvan autoriteta i društvenih pravila i predstavlja racionalnost.

Grupa ima odbore širom sveta, od kojih je najveća u Detroitu.

U maju 2014. godine, odbor Santaničkog hrama na Univerzitetu Harvard održao je crnu misu, odnosno bogosluženje đavolu. Ipak, zbog protesta katolika satanistička služba nije mogla biti održana u studentskom kampusu, nego su morali da iskoriste drugu lokaciju.

Grupa je vodila kampanju protiv zabrane abortusa, pozdravila dolazak izbeglica i čak držala predavanja o Satani u školama.

I TAKO U AMERICI SPOMENIK DJAVOLU, SATANISTICKE CRKVE  PO CELOM SVETU ,SADA I U EVROPI, U SRBIJI ODAVNO POSTOJI 'CRNA RUZA"  (PISALA SAM O TOME).  PISALA SAM I O KABALI  I UOPSTE SMATRAM SATANIZAM NECIM VRLO LOSIM.  BEZ OBZIRA NA BROJ SLEDBENIKA KOJI U DJAVOLU NE VIDE NISTA LOSE. 

OVO NEMA VEZE SA TEMOM ( NE ZELIM DA MISLIM DA IMA). U SRBIJI IGOR JURIC OTAC NESTELE DEVOJCICE KOJA JE UBIJENA ZELI DA I KOD NAS ZAZIVI PROGRAM AMBER ALERT U KOME SE CELO DRUSTVO VRLO BRZO UKLJUCUJE U POTRAGU ZA DETETOM. A ONDA KAZU DA TU FONDACIJU FINANSIRAJU KLINTON, PODESTA I SVI ONI KABALISTI IZ MOJIH POSTOVA KOJI SU AKO JE ISTINA PRAVI DJAVOLI KAD SU U PITANJU DECA ( PIJU NJIHOVU KRV DA SE PODMLADE I  OSTALI UZASNI RITUALI SA DECOM). KOME VEROVATI?

DJAVO I BOG SU MENI PREDSTAVLJENI KAO CRNO I BELO , KAO  ZLO I DOBRO, SATANISTIMA JE ISTO TAKO SAMO OBRNUTO. I TAKO.....

PSIHIJATRIJA

 POSTOJE USTANOVE KOJE 'ZATVARAJU' LJUDE SA PSIHICKIM PROBLEMIMA. VECINA NJIH PREVAZIDJE PROBLEM I VRATI SE NORMALNOM ZIVOTU. POSTOJE I  MESTA NA KOME SU ZATVORENI TESKI PACIJENTI SA OGROMNIM PSIHICKIM POTESKOCAMA -RIJALITI SOU PROGRAMI NA TV-U. ODATLE NIKO DOBROVOLJNO NE IZLAZI!TRUDE SE DA STO DUZE OSTANU. PODVLACIM NE ZELIM NIKAKO DA IM PODIZEM MEDIJSKU PAZNJU JER SVI MOGUCI MEDIJI TO RADE SAMO HOCU DA ZABELEZIM JEDNU UZASNU POJAVU. I JEDNU UZASNU ZENU KOJA NAZALOST 'ODRZAVA' GLEDANOST?! NE VERUJEM!

Nisam sigurna koliko cu biti objektivna,ali stidim se  i u njeno ime i ime njene porodice, u ime ucesnika koji joj pomazu u ludilu ,a ogledaocima i da ne pricam. Ukusi jesu razliciti, ali valjda postoji i zdrav razum koji nam kaze da ponasanje jedne ucesnice nije normalno. Sav njen nemoral, sva njena ponasanja, razmisljanja ne bi smela da postoje  kod normalne osobe. A rijaliti joj dopusta godinama da nas truje. Mislim na one koji prate ovaj rijaliti. Probacu da docaram lik ove zene od skorasnjih dogadjanja ,a mozda nadjem i neka prethodna i opet da kazem stidim se sto sam zena kad vidim ponasanje jedne zene u rijalitiju i paznju koju privlaci - cime?

Miljana  Kulic već je poznata po svojim ispadima u rijalitiju. Nije prošla nijedna sezona "Zadruge", a ona je u svakoj učesnik, da nije napravila neki eksces.

Poslednji u nizu je zbog Ivana Marinkovića, jer nije znao kog datuma je rođen njihov sin. Miljana je tada u pušionici doživela nervni napad, počela je da plače i da se ponašao kao da je doživela pomračenje uma. Dok je jecala, lupala je glavom o zid, a Zorica Marković je pokušala da je smiri.Ovakve stvari radila je i ranije, a često je znala da se obruši i na druge. Jednom je čak fizički napala i svoju majku Mariju Kulić. Tokom svađe u drugoj sezoni sa Mirkom Gavrićem, Marija je stala na stranu producenta, a njena ćerka je skočila na nju i udarila joj šamar, nakon čega je htela da napusti rijaliti.Njena meta bio je i njen dečko Lazar Čolić Zola, koji je od svih najgore prošao. Ona je njemu u naletu ljubomore raskrvarila glavu kada ga je izudarala cipelom dok je on spavao. Tada je diskvalifikovana iz "Zadruge".Marka Đedovića je svojevremeno udarila bubicom po glavi, kada je on završio sa povredom. Tada je kažnjena mesečnim honorarom zbog agresivnog ponašanja. Kasnije su se pomirili, a Marko je Miljani pružio podršku i svu pomoć njenoj porodici dok se ona prošlog leta borila za život.Kristijana Golubovića je gađala staklenom šoljom, nakon sto ju je on ispolivao vodom tokom jedne rasprave u okviru emisije "Pitanja novinara". O tome sto jedan Kristijan Golubovic ucestvuje u ovom rijalitiju kao i ubica Zoran Marijanovic koji je trenutno u zatvoru tek nemam komentar.Udarila je i bivšeg voditelja "Zadruge" Milana Miloševića. Ona je tada besna uletela u kuću jer je čula šta Zola priča o njoj, što joj se nije svidelo, i bacila kamen koji je pogodio Milana u leđa.I njen bivši dečko Nenad Macanović Bebica se nije dobro proveo s njom, jer je i njega išamarala iz samo njoj znanih razloga.Kulićka se u ovoj sezoni žestoko sukobila sa Anitom Stanojlović i to zbog Zole. Ona je prvo bacila Anitinu hranu, pa je fizički nasrnula na nju i na kraju je uletela u garderober kako bi joj uništila stvari, ali je uspela da je u tome spreči.

Zadrugari u pabu su pričali o ljubavnim odnosima svih sezona "Zadruge", a dotakli su se i Nenada Macanovića Bebice, koji je opsesivno zaljubljen u Miljanu.

Maja Kovačević ne razume ovu vrstu ljubavi i smatra da su u to uključene neke više sile.

Marija Kulic  dalje ne prihvata vezu njene ćerke Miljane Kulić s Lazarom Čolićem Zolom, a neće ni da čuje da njih dvoje posle rijalitija vode njenog unuka u Bosnu.

Ona je to i javno rekla u emisiji "Amidži šou".

- Dok ne vidim čime se bave, gde će da žive, a ako bude sve u redu, što da ne. Bosa Željku nije baka, nego sam ja - rekla je Kulićka, a njena ćerka se nadovezala.

- Kad se Željko uspava možemo da imamo s***ualne odnose, da odemo da popijemo. Paziće ga teta Bosa - provocirala je Miljana majku.

Ognjena je tada zanimalo da li će Ivan Marinković detetu dati svoje prezime, iako se s tim nikako ne slaže baka Marija. Ona je više puta istakla da će dete uvek biti Kulić.

Ekskluziva koju je Miljana otkrila uživo na Pink televiziji je da od sledeće godine postaje nova voditeljka emisije "Zvezde Granda". Uzgred rešila je da sredi svoj izgled po završetku "Zadruge". Ona se poverila Zorici Marković šta sve želi da odradi kod plastičnog hirurga.

Tada je Miljana otkrila šta sve planira da sredi na sebi kada izađe iz rijalitija.

- Zoko, kada se završi ovo moram da se rešim viška kože sa stomaka, da podignem grudi, da ne vise i iz usana da izvadim silikon - rekla je Miljana.

- Ma šta ćeš opet pod anesteziju? Ne seci se! Dobro usta, ali se ne seci. Šta će ti više anestezija? Ništa ti ne treba, kao lutka si. Batali to, da nećeš možda i himen da ti stave, da budeš opet nevina? - upitala je Zorica.

- Zola kaže da moram da podignem grudi, da mi vise. Zoko, jesu velike, ali su prirodne.

Tada je Zorica opsovala Zolu i ponovila joj da se ne usuđuje da opet ide pod anesteziju jer je prošlog leta umalo platila glavom nakon operacije smanjenja želuca.

- A mogla bih da odem da je malo poprave, da budem opet nevina i izgubim nevinost u rijalitiju - dodala je Miljana i nasmejala sve.

- Evo i ja ću, ali ja ću da izgubim nevinost na haubi - nnadovezala se Zorica kroz šalu. Koliko to košta da se stavi?

- Tri hiljade evra. Možda i dve.

- Lele, i za tri hiljade evra opet budeš nevina? Ja bih i kapke radila. Vidiš kako mi prekrivaju oči, to mi je kao tebi, Zoko, genetika .

Previse materijala. Previse bizarnih ( ne znam da li je to prava rec) reci i postupaka. Tesko je i procitati nesto o tome ,a kamoli gledati. Cime je pomenuta zena zasluzila medijsku paznju ne znam i ne razumem ali ako je istina da je gledanost zaista toliko velika onda jos gore po nas.

VELIKA JE RAZLIKA IZMEDJU PSIHIJATRIJSKIH PACIJENATA KOJI SU BOLESNI NE SVOJOM KRIVICOM I OVIH 'ZVEZDA' RIJALITIJA KOJE SU NAMERNO BOLESNE ( MADA MORAO JE DA POSTOJI I NEKI STVARNI PSIHICKI PROBLEM) KOJE MOGU DA POMOGNU SAMO U JEDNOJ STVARI - KAD VIDIMO KAKO JE NJIMA NAROCITO OVOJ ZENI SRECNI SMO U SVOJIM MALIM NORMALNIM ZIVOTIMA.
 

CIA I OSTALI

 NE ZNAM KAKO DO SAD NISAM PISALA O OVOJ SPIJUNSKOJ ORGANIZACIJI BEZ KOJE NEMA NI DOBROG FILMA NI DOBRE TEORIJE ZAVERE. EVO MALO PRICA O TOJ VLADINOJ ORGANIZACIJI SAD!

18.09.  1947. godine osnovana je Centralna obaveštajna agencija (CIA), a sedište joj se nalazi u Lengliju u Virdžiniji.

Mnoge stvari u vezi s tom američkom agencijom obavijene su velom tajne, i često su za nju vezane razne teorije zavere. CIA je česta tema i u holivudskim filmovima, zbog čega su mnoge stvari u vezi s njom pogrešno predstavljene. Razbijamo neke od najčešćih mitova o CIA.

Nisu svi zaposleni u CIA špijuni

CIA ima mnogo radnika, operativaca, analitičara, bibliotekara, osoba zaduženih za komunikaciju... i oni nisu agenti. Špijuni su oni koje CIA regrutuje da rade za agenciju.

Većina sme da kaže gde radi

Postoje službenici koji žive tajno, tako da ne smeju da odaju informacije o poslu, ali većina ne živi tako. Najveći broj radnika ima uobičajen posao od 9 do 17.

Službenici CIA ne nose oružje

Javnost često meša agente FBI-ja i službenike CIA, ali CIA nema funkciju sprovođenja zakona. Njeni službenici prikupljaju i analiziraju podatke i nikoga ne hapse.

Akcije se ne završavaju pucnjavom i haosom

Zapravo je potpuno suprotno. Ako se sprovodi neka operacija, niko verovatno neće ni znati da je CIA prisutna.

CIA ne čuva sve vladine tajne

To što neko radi u CIA ne znači da ima neograničen pristup vladinim tajnama. Svaki službenik ima pristup informacijama značajnim konkretan posao koji obavlja.

CIA ne kreira spoljnu politiku

Agencija je nezavisan izvor informacija i obaveštajnih podataka za one koji vode politiku, a ne njen kreator.

NE BIH SE SLOZILA SA OVIM OPISOM CIA.  SNOUDEN  I ASANZ ZNAJU  NAJVISE O CIA I VERUJEM DA SE NI NJIMA  OVAJ OPIS NE SVIDJA.

Познато је да у рату прво страда истина. Ништа ново, небројено пута поновљено, али подсећам на ту истину зато што права истина страда и у мирнодопским околностима. Истина се вољом моћних избацује из „своје куће” и у тај простор „избацивач” усељава дезинформације. Некадашњи директор ЦИА Вилијам Кејси крајем осамдесетих година прошлог века изјавио је: „Знаћемо да је наш програм дезинформисања завршен када лаж буде једино у шта јавност верује”. Кејси је на томе предано радио, створио огроман тим и дезинформисање претворио у врсту науке. Сурово, али је тако. Медији су део те игре и САД на томе не штеде. Циљ је да се гледаоцима, слушаоцима и читаоцима „утуви” у главу „информација” која је у ствари дезинформација, а пласира се као једина истина.Амерички антиглобалиста, филозоф, професор, новинар Ноам Чомски недавно је рекао: „Било који диктатор би се дивио једнообразности америчких медија”. Додао је да су амерички медији у „ужасном стању” и да бисте, на пример, могли да чујете мишљење шефа руске дипломатије о актуелном сукобу у Украјини, морали бисте да погледате неки други, неамерички ТВ канал, или да читате новине које не припадају „колективном Западу”.

Грађани Србије, током агресије НАТО-а 1999, први су осетили како се у пракси развија пројекат ЦИА, који је петнаестак година раније најавио тадашњи директор Централне обавештајне агенције Вилијам Кејси. Пажљиво „упаковане” дезинформације стизале су из Вашингтона, Лондона, Берлина и штаба НАТО-а у Бриселу, са земље, из ваздуха, с мора. Глобалне телевизије мреже у САД и на Западу биле су носиоци тог програма. Паралелно су уништавани и преносне мреже и системи радија и телевизије: хтело се да да Србија „оглуви и ослепи”. То је кулминирало бомбардовањем РТС-а и убиством шеснаесторо запослених у овој ТВ кући. Колективни Запад, предвођен Америком, први пут је бомбардовао телевизијску станицу, цивилни објекат, што је кажњиво по међународним конвенцијама. Али ко се на њих осврће кад проради моћ у то време једине суперсиле и светског жандарма.

Присетимо се лажи о возу у Грделичкој клисури који се кретао „пребрзо”, па налетео на пројектиле НАТО-а. И то двапут. Крив је, дакле, воз који се кретао железничким шинама и у којем су били цивили. Бомбе је лансирао немачки пилот. Усмртио десетине цивила, путника у

'преподневном возу. Та дезинформациона намера ишла је дотле да су пред новинарима убрзали снимак како би доказали да је воз налетео на два разорна пројектила. Ништа није вредело што су ухваћени у лажи и признали је. Ни дан-данас се не зна колико је цивила спржено у Грделичкој клисури. И рату који се води у Украјини примењује се дезинформациони пројекат ЦИА, али доста „приземно”: забрањује се рад два руска медија. То су та слобода говора, слобода изражавања, демократија којиh су пуна уста ЕУ, САД и колективног Запада. Опет је реаговао Ноам Чомски. Рекао je да стање медија у Америци никад није било горе – прeвазишло je и земље с аутократским режимима. Додао је: „Најбољи начин да се људи контролишу је да се уплаше.” Занимљива је и његова констатација: „Кад би се примењивали нирнбершки закони, тада би сваки амерички председник био обешен.” О каквом „малигном утицају” Русије и руских медија говоре на Западу кад су угушили Спутњик и РТ. Они на тој „демократској” западној територији не могу да се чују, могу само медији западне идеолошке и сваке друге матрице. Прете Србији, захтевају да „угуши” Спутњи и РТ, који, по њиховом мишљењу, загађују информативну сферу, шире дезинформације... А они са Запада су сви обојени у зелено, носе чист кисеоник, доносе опуштање? У Србији може све да се чује и гледа, почев од „чистунаца” Си-Ен-Ена, преко Би-Би-Сија, Дојче велеа, Слободне Европе... Како могу та два руска медија да покрију количину вести које стижу са глобалних и мање глобалних западних телевизијских и радио мрежа?Кад је реч о истини која прва страда у рату, на примеру Украјине, с резервом примам и украјинске и руске информације. Али, никако не верујем у оно што лансирају британски медији, јер је све у једној функцији и с једним циљем – ширити дезинформације. Зар Лондон нема најбољег спин доктора – Алистера Кембела – чије услуге користе и Вашингтон, Берлин, Брисел? Зато се чувајмо и боримо се да залагање директора ЦИА Вилијама Кејсија о „дезинформационом програму” не буде превлађујуће.

 

To je možda najneobičniji - i najekskluzivniji - muzej na svetu, ispunjen artefaktima koji su oblikovali istoriju.

Ali njegova vrata strogo su zatvorena za javnost.

To je jedino mesto na kom posetilac može da vidi pištolj pronađen kod Osame Bin Ladena u vreme kad je ubijen, a koji stoji pored kožne jakne Sadama Huseina.

Dobro došli u CIA tajni interni muzej.

Lociran unutar sedišta američke obaveštajne agencije u Lengliju, u saveznoj državi Virdžinija, zbirka je upravo obnovljena za obeležavanje 75. godišnjice agencije.

Mala grupa novinara, među kojima i mi iz BBC-ja, dobila je dozvolu za ekskluzivni pristup, mada nas obezbeđenje nikad nije ispuštalo iz vida.

Među 600 izloženih artefakata su i ona vrsta špijunskih hladnoratovskih naprava kakve biste mogli da očekujete na ovakvom mestu - „pacov kao tajno poštansko sanduče" u kom možete da sakrijete poruke, skrivena kamera u kutiji cigareta, golub sa vlastitom špijunskom kamerom, pa čak i čaša martinija koja eksplodira.

Ali ima detalja i o nekim od slavnijih i skorijih CIA operacija.

Izložena je i proporcionalna maketa kompleksa u kom je Osama Bin Laden otkriven u Pakistanu.

Predsedniku Obami predstavljena je ova maketa pre nego što je odobrio upad u kom je ubijen lider Al Kaide 2011.

„Mogućnost da vide sve u tri dimenzije zapravo je pomogla donosiocima odluka… kao i našim operatorima da bolje isplaniraju misiju", objašnjava Robert Z. Bajer, direktor muzeja koji nas je poveo u obilazak.

Tridesetog jula ove godine američki projektil pogodio je još jedan kompleks, ovaj put u avganistanskoj prestonici Kabulu.

Meta je bio novi lider Al Kaide Ajman Al Zavahiri.

I najskoriji eksponat, sa kog je uprava skinuta oznaka strogo poverljivo, jeste upravo maketa kompleksa korišćena za brifing sa predsednikom Bajdenom 1. jula 2022. u predloženoj misiji.

Zavahiri je pogođen dok je stajao na balkonu pošto je američka obaveštajna zajednica provela mesece proučavajući njegovo kretanje.„To je svedočanstvo kako agenti za kontra-terorizam traže obrasce u životu mete", objašnjava Bajer.

Prva polovina muzeja organizovana je hronološki, od osnivanja CIA 1947. pa kroz čitav Hladni rat, sa napadima od 11. septembra 2001. kao ključnom prekretnicom za prelazak naglaska na kontra-terorizam - izložene eksponate donirali su neki od onih čija je rodbina stradala u napadima.

Publika muzeja je CIA osoblje, baš kao i zvanični posetioci. I on se ne bavi samo uspesima agencije.

Postoji čitav odeljak posvećen fijasku u Zalivu svinja kad je misija za svrgavanje Fidela Kastra sa vlasti na Kubi pošlo katastrofalno po zlu, a ima referenci i na neuspeh da se pronađe oružje masovnog uništenja U Iraku.

„Muzej nije tu samo istorije radi. On je operativni muzej. Mi vodimo agente CIA kroz njega, istražujemo vlastitu istoriju, i dobru i lošu", kaže Bajer.

„Staramo se da naši službenici poznaju i razumeju vlastitu istoriju, kako bi mogli bolje da obavljaju svoj posao u budućnosti. Moramo da učimo na osnovu naših uspeha i naših neuspeha da bismo bili bolji u budućnosti."

Neki od najkontroverznijih aspekata CIA-inog rada su, međutim, manje vidljivi - na primer, njena zajednička operacija sa MI6 iz 1953. za svrgavanje demokratski izabrane vlade u Iranu i skorije učešće u mučenju osumnjičenih za terorizam posle 2001.

Druga polovina muzeja bavi se detaljno nekim konkretnim operacijama.

Izraz „ne možemo ni da potvrdimo ni da poreknemo" slavan je za sve one koji izveštavaju o obaveštajnim službama, a njegovo poreklo krije se u priči detaljno predstavljenoj u muzeju uz pomoć do sada nikad viđenih eksponata.

Krajem šezdesetih, naime, jedna sovjetska podmornica se izgubila negde na morskom dnu.

Nakon što su je SAD locirale, CIA je sarađivala sa milijarderom Hauardom Hjuzom na pokušajima da izvuče olupinu - i tehnologiju koja se krije u njoj.

Smišljen je paravan da se Hjuz sprema da izvlači rude sa dna okeana uz pomoć broda po imenu Glomar eksplorer.

Muzej sadrži maketu sovjetske podmornice, baš kao i odeću, pepeljare i torbe za poštu napravljene da bi paravan Glomara bio što uverljiviji.

Izložena je čak i perika koju je nosio zamenik direktora CIA da bi se maskirao tokom poseta brodu.

Misija je bila samo delimično uspešna, zato što se podmornica raspala dok su čelične klješta Glomara pokušavala da je podignu, mada su neki delovi spašeni.

„Većina onoga što su pronašli u unutrašnjosti podmornice nosi oznaku strogo poverljivo sve do današnjeg dana", kaže Bajer.

Kad je Projekt Azorijan dospeo u vesti pre nego što je mogao da bude izvučen ostatak podmornice, zvaničnicima je rečeno da govore kako „ne mogu ni da potvrde ni da poreknu" šta se tačno desilo - što je izraz koji je postao poznat kao „Glomarov odgovor" i još uvek se naširoko koristi.

Tu su i artikli korišćeni za građenje paravana za lažni film po imenu Argo.

On je trebalo da pomogne u spasavanju diplomata držanih u Iranu posle revolucije iz 1979. godine, što je priča koja je kasnije pretočena u holivudski film.

Izložene su konceptualne skice za lažni film koji se spasilački tim pravio da snima.

Crteži su namerno pravljeni tako da ih je teško rastumačiti i razumeti.

A kad je u pitanju dešifrovanje, tavanica novog muzeja takođe sadrži skrivene poruke u različitim šiframa.

Zamisao je, kažu zvaničnici CIA-e, da se slike podele sa javnošću na društvenim mrežama i da se vidi da li ona može da ih rastumači.

Neki od eksponata moći će da se razgledaju i onlajn.

Ali za sada, to je najbliže što obični ljudi mogu da priđu muzeju.

Istina je tamo negde. Možda. Američka obaveštajna agencija CIA otvorila je svoje tajne dosijee o neidentifikovanim letećim objektima i svi zainteresovani lovci na vanzemaljce sada mogu da provere svoje teorije.

Dosijei su dostupni na sajtu Black Vault, onlajn arhivi državnih dokumenata sa kojih je skinuta oznaka „poverljivo“, nakon što je osnivač sajta Džon Grinvald kupio CD rom sa dokumentima o NLO koji su u posedu CIA. Oko 2700 strana dokumenata dostupno je na sajtu, a CIA tvrdi da je to sve što imaju o neidentifikovanim letećim objektima. „Nemoguće je utvrditi da li je to tako“, kaže Grinvald.

Među dokumentima su i podaci o misterioznoj eksploziji u ruskom gradu i svedočenje iz prve ruke o čudnim objektima koji su primećeni u blizini Bakua, glavnog grada Azerbejdžana. Svi oni su, piše Gardijan, štivo kakvo će se pre naći u nekom naučnofantastičnom romanu neko u zvaničnim dokumentima.

Neka dokumenta su gotovo nečitljiva i njihova svrha nije jasna. Grinvald je rekao Vajsu da je CIA namerno sva svoja dosijea spakovala u „zastareli“ format kako bi otežala pristup kolekciji.

„CIA je neverovatno otežala pristup njihovim podacima. Ovaj zastareli format otežava ljudima da vide dokumenta i koriste ih u svojim istraživanjima“, rekao je on.

Dokumenta su objavljena u trenutku kada su NLO, odnosno neidentifikovani nebeski fenomeni kako iz zove američka vlada zainteresovali kongresmene. Krajem decembra Kongres je naložio direktoru nacionalne obaveštajne službe i ministru odbrane da objave izveštaj o svim viđenim NLO u poslednjih šest meseci.

Čuvena i zlokobna američka obavještajna agencija CIA, morala je da po zakonima o dostupnosti informacija da objavi čak 13 miliona stranica, među kojima su podaci o nekim veoma neobičnim projektima.

Među trinaest miliona stranica deklasifikovanih kao tajnih, nalaze se i oni podaci koji se odnose na obaranje tuđih vlada, ali i oni o tajnom projektu (zlo)upotrebe telepatije – Star gejt (Star Gate – Zvjezdana kapija).

Dijapazon dokumenata, poznat kao "CREST database " (CIA Records Search Tool) pokriva materijale vezane za Vijetnamski rat, Korejski rat, Hladni rat…

Tu su i podaci o čuvenim špijunskim poduhvatima, recimo Berlinskom tunelu (za prisluškivanje sovjetske komunikacije) iz pedesetih godina prošlog vijeka, prenosi Raša tudej.

Sve u svemu, više od 12 miliona dokumenata, koja pokrivaju aktivnosti CIA od osnivanja četrdesetih godina 20 veka, sve do 1990-tih, za koje CIA obavještajci tvrde da su prava istina, bez ičega uklonjenog.

"Ništa tu nije probrano. To je cijela istorija, i ono dobro i ono loše", rekao je portparol CIA Heder Fric za CNN, dodajući da su "rađene samo male redakcije da se zaštite živi ljudi i nacionalna bezbjednost".

Pored političkih, tu ima "sajens fikšn" stvari, poput zloglasnog MK-Ultra projekta, odnosno CIA programa kontrole uma, koji se zasnivao na nelegalnim eksperimentima sa drogama, radi lakšeg ispitivanja i utvrđivanja pravih procedura za torture.

Tu su zapisi o testiranju vidovnjaka Urija Gelera iz 1973., koji je mogao da djelimično reprodukuje zapise nacrtane u drugoj sobi.

Ne nedostaju tu ni dokumenta o "najvećoj zavjeri od svih" – bilješke o viđanjima NLO.

Dokumenta su, doduše i do sada bila "na dohvat" – od kada je predsjednik Bil Klinton 1995., potpisao akt o objavljivanju. Ali, mogli su da se pročitaju samo na kompjuterskim terminalima u Nacionalnoj arhivi u Koledž parku u Merilendu. Sada stižu onlajn.

U protekloj deceniji 1,1 milion stranica su objavili istoričari i novinari, ali je CIA zabranila objavu originalnog i skorijeg materijala.

Ta igra "možete da gledate ali ne možete da koristite po nahođenju" razbjesnjela je mnoge, a najbolje je na izazov CIA odgovorila neprofitna novinarska organizacija Makrok (MuckRock), koja je zatražila pristup na osnovu Zakona o slobodi informacija.

CIA je rekla da hoće, ali joj "treba šest godina da sve obavi ". Onda su iz Makroka pokrenuli Kikstarter inicijativu i od donatora onlajn prikupili 15.000 evra da dokumenta bar dio dokumenata postave na internet.

Da bi prvi dokumenti izašli na svijetlo dana, tj. ekrana PC-ja, bilo je potrebno dvije godine natezanja sa CIA, a cio posao trebalo bi da bude gotov do kraja 2022-ge godine

Obaveštajni komitet Senata, koji je i napisao direktivu, naveo je da obaveštajne i odbrambene agencije treba da obrate pažnju na „strane vlade“ i to da li „postoji pretnja po vojna sredstva i instalacije“ SAD, što je navelo mnoge da pomisle da možda neprijatelji SAD stoje iza čudnih pojavljivanja NLO.

Na snimcima koji su procureli u javnost prošle godine vide se neidentifikovani objekti u vazduhu koje su snimili piloti tokom treninga. Čuju se piloti kako komentarišu brzinu i oblik tih NLO.

Bivši američki senator Hari Rid, koji je ranije zagovarao da se istražuju neidentifikovani leteći objekti, tvitovao je snimak navevši da SAD mora na „ozbiljan, naučan način da se pozabavi ovim i utvrdi postoje li neke potencijalne opasnosti po američku bezbednost“.

ZA CIA KAZU DA JE KAO MI 6 ILI MOSAD. PA DA VIDIMO.

Agenti MI6 su svoj život opisali kao bondovski uzbudljiv i glamurozan, ali svrha tajnog agenta nije da uživa već da brani svoju zemlju iza neprijateljskih linija. Saznajte ko je u ovoj igri najbolji na svetu.

Bezbednost jedne države zavisi u najvećoj meri od informacija o planovima koje prave njeni neprijatelji, a pouzdanost tih informacija od kvaliteta njenih obaveštajnih službi.

Ne treba posebno naglašavati ni važnost tzv. špijunskih agencija, niti glamur, pustolovnost i misterioznost koji prate tajne agente. Džejms Bond možda jeste izmišljeni lik, ali je baziran na stvarnom čoveku, na Srbinu Dušku Popovu, a njegova brojna duhovna deca danas operišu po celom svetu.

Neki su Rusi, neki su Kinezi, neki Amerikanci, a neki, oni najbolji, su...

Pročitajte našu top-listu sedam najboljih obaveštajnih službi na svetu!

7. 国家安全部 odnosno Ministarstvo državne bezbednosti
Zemlja: Kina
Skraćenica: Nema

Najveća kineska bezbednosna agencija, koja se pre svega bavi spoljnom sigurnošću, ali je delimično involvirana i u pitanja unutrašnje. Zadatak joj je da skuplja obaveštajne podatke o drugim zemljama, ali i da se efikasnim merama bori protiv neprijateljskih agenata, špijuna i kontra-revolucionara kojima je cilj da zbace kineski "socijalistički" sistem.

Mnogi agenti MDB-a operišu u tzv. regiji Velike Kine, u Hong Kongu, Makau i Tajvanu, i snažno su se penetrirali u kineske zajednice u inostranstvu. U jednom trenutku je čak 120 agenata koji su operisali u Americi, Kanadi, zapadnoj i severnoj Evropi i Japanu pozvano natrag. Do tada su bili obični biznismeni, bankari, učitelji i novinari, potpuno utopljeni u milje u kome su živeli i radili.

Najveći poznati uspeh joj je penetracija u CIA putem prevodioca Larija Vu-Taj Ćina kojeg su regrutovali 1944. godine, a otkriven je tek osamdesetih. 2003. godine Katrina Leung, koja je skupljalja novac za republikance, otkrivena je kao dvostruki agent, i za FBI i za Kineze.

6. Direction Générale de la Sécurité Extérieure odnosno Generalni direktorat spoljne bezbednosti
Zemlja: Francuska Republika
Skraćenica: DGSE

Pod pokroviteljstom francuskog ministarstva odbrane, ova agencija radi zajedno sa Centralnim unutrašnjim obaveštajnim direktoratom na dobavljanju informacija koje se tiču nacionalne bezbednosti, tako što obavlja paravojne i kontraobaveštajne operacije u inostranstvu. Kao u slučaju drugih sličnih agencija na svetu, njene aktivnosti nisu javno dostupne.

Podeljena je na pet direktorata koji se bave administracijom, strategijom, političkom i bezbednosnom špijunažom, elektronskim prisluškivanjem i operacijama. Zgrada u kojoj se nalazi kolokvijalno se naziva "Bazen". Ima oko pet hiljada zvaničnih agenata i nepoznat broj spoljnih saradnika.

Neki od najvećih uspeha su to što su pre CIA znali da će Sovjeti izvršiti invaziju na Avganistan, zatim izvođenje državnog udara '79. u Centralnoafričkoj republici, razbijanje najveće sovjetske mreže za industrijsku špijunažu na Zapadu, ali i brojne operacija oslobađanja talaca u Iraku.

Među najveće neuspehe se ubraja činjenica da je od samog početka, kako tvrdi jedan od njenih ključnih bivših obaveštajaca Filip Tiro de Vosoli, bila snažno infiltrirana od strane KGB, to što je javnost saznala da su prisluškivali američke biznismene u Francuskoj, ali i da je potopila brod Grinpisa i ubila holandskog člana posade, a sve po naređenju tadašnjeg predsednika Miterana.

5. Bundesnachrichtendienst odnosno Savezna obaveštajna služba
Zemlja: SR Nemačka
Skraćenica: BND

Moćna špijunska agencija obnovljene Nemačke, sa preko 300 lokacija u zemlji i inostranstvu, i sa preko šest hiljada ljudi pod svojom komandom. Zadatak joj je da na vreme upozorava vladu u Berlinu o svim pretnjama po nemačke interese koji dolaze spolja. Skuplja informacije koje se tiču terorizma, oružja za masovno uništavanje i nezakonitog transfera oružja, organizovanog kriminala, pranja novca, ilegalne imigracije i informatičkog rata.

Za vreme Hladnog rata znali su svaki segment života u Istočnoj Nemačkoj: noseći kapacitet svakog mosta, broj ležajeva svake bolnice, dužinu svake aerodromske piste, širinu i stepen održavanja svakog puta kojim bi Sovjeti morali da prođu u slučaju napada na Zapad. Infiltrirali su se u najviše političke i vojne nivoe DDR.

Interesantna je jedna anegdota iz tog perioda. Kada je jedan istočno-nemački vojni obaveštajac, ujedno i agent BND, postao osumnjičen od strane Rusa, BND je preko svojih ljudi na Istoku podmetnuo lažne izveštaje koji su sumnjičili zapravo istražitelja KGB. On je uhapšen i poslat u Moskvu, a njihov čovek je bezbedno prebačen na Zapad.

Ipak, u tim ranim danima situacija je bila i obrnuta, pa je i Štazi znao sve to isto o Zapadnoj Nemačkoj. Pored toga, veruje se da su šezdesetih godina čak 90 odsto nižih službenika BND bili zapravo dvostruki agenti.

BND je tačno u sat znao kada će Izrael započeti Šestodnevni rat 1967. godine i tačno kada će Sovjeti početi invaziju na Čehoslovačku naredne godine. Tokom '90-ih godina obučavali su OVK, a veruje se i da su odigrali ključnu ulogu u razbijanju Jugoslavije. Među najveće neuspehe se ubraja to što nisu bili upoznati sa planom palestinske grupe Crni septembar a u vezi sa otmicom izraelskih sportista tokom Olimpijskih igara u Minhenu 1972. godine.

4. Главное разведывательное управление odnosno Glavna obaveštajna uprava
Zemlja: Ruska Federacija
Skraćenica: GRU

Rusija ima dve obaveštajne agencije koje operišu u inostranstvu, a razlog zbog koga predstavljamo vojnu a ne civilnu je zbog toga što ova poseduje šest puta više agenata van zemlje nego SVR (Spoljna obaveštajna služba) koja je direktni naslednik Direktorata za spoljne operacije KGB. Premda, mora se naglasiti da ove dve agencije rade u kooperaciji jedna sa drugom.

Tokom sovjetske ere razvila je veliko suparništvo sa KGB, a čuvene su njene mere obezbeđenja: čak je i generalni sekretar Komunističke partije SSSR morao da prolazi kroz sigurnosnu proveru pre nego što bi ušao u njihov glavni štab. Pod svojom kontrolom drže Specnaz.

Po rečima jednog prebega, američka vojska je duboko infiltrirana od strane GRU koja skuplja podatke o liderima SAD sa ciljem njihove likvidacije od strane Specnaza u slučaju rata. U tu svrhu postoje, navodno, brojne aktntašne sakrivene širom Sjedinjenih Država, koje u sebi sadrže oružje za eliminisanje. Te priče, iako se šire još od '80-ih, nikada nisu potvrđene.

Reč dve i o SVR: Aldrič Hejzen Ejms, Harold Džejms Nikolson, Erl Edvin Pits i Robert Filip Hansen samo su neki agenti CIA i FBI koje je ova služba regrutovala nakon raspada Sovjetskog Saveza a koji su otkriveni od strane američkih vlasti. Broj onih koji nisu otkriveni nikada nećemo saznati.

Atentati koje je sprovodila za vreme dok je bila u sastavu KGB su se, veruje se, nastavili. Aleksandar Litvinenko, koji je ubijen 2006. godine, navodno je bio agent ove službe ali je SVR demantovala da sa njegovim ubistvom ima ikakve veze. Agent GRU koji je u Kataru 2004. godine ubio Zelimkana Jandarbijeva, bivšeg islamističkog predsednika otcepljenje Čečenije, izjavio je da je uhapšen jer su ih SVR agenti izneverili time što ih nisu evakuisali na vreme.

3. Central Intelligence Agency odnosno Centralna obaveštajna agencija
Zemlja: Sjedinjene Američke Države
Skraćenica: CIA

U pitanju je glavna služba u američkoj obaveštajnoj strukturi, a sedište joj je u Lengliju u Virdžiniji, svega nekoliko kilometara daleko od Vašingtona.

Jedina je nezavisna obaveštajna agencija u SAD. Bavi se skupljanjem podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, analiziranjem tih podataka ali i onih koje su skupile ostale američke obaveštajne agencije. Poslednji spisak zvaničnih ciljeva joj je borba protiv terorizma, razvijanja nuklearnog i drugog oružja za masovno uništavanje, upozoravanje vašingtonske administracije o bitnim događajima napolju, kontraobaveštajna borba i sajber-špijunaža. Po zahtevu predsednika, CIA takođe sprovodi tajne aktivnosti i taktičke operacije u inostranstvu.

Uspeha je bilo mnogo. Od prvog državnog udara u Iranu 1953. godine preko svih sličnih aktivnosti u Srednjoj i Južnoj Americi i svih onih aktivnosti za koje nikada nećemo saznati a koje su Americi donele status jedine svetske supersile, pa konačno do atentata nad Osamom Bin Ladenom, koji je izvršen zahvaljujući njihovim informacijama i pripremi i kojim se rukovodilo iz njihove baze u Avganistanu.

Neuspeha je bilo jednako mnogo: za početak, Fidel Kastro je, i pored brojnih pokušaja CIA da nad njim izvrši atentat, i dalje živ i po svoj prilici umreće prirodnom smrću. Tu su, svakako, i afera Votergejt, ali je bez premca najveća sramota to što nisu znali ništa o planiranju napada na SAD 11. septembra.

CIA je trenutno involvirana u skandal vezan za špijuniranje stranih državnika, koje je vršila sa NSA (Nacionalnom sigurnosnom agencijom) koja se bavi unutrašnjom bezbednošću, prisluškivanjem i kontra-obaveštajnim aktivnostima.

2. Secret Intelligence Service odnosno Tajna obaveštajna služba
Zemlja: Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanija i Severne Irske
Skraćenica: MI6

U pitanju je jedna od najmoćnijih, najpoznatijih i najtajnijih tajnih službi na svetu, dom Džejmsa Bonda, kolokvijalno zvana MI6 od "Military Inteligence, Section 6" (Vojna obaveštajna služba, odsek 6), a čak ni njeno golo postojanje nije bilo priznato od strane britanske vlade do 1994. godine. Korene vuče iz 1909. godine, i za 104 godine svog postojanja izrasla je od minorne organizacije do najvažnijeg stuba odbrane Ujedinjenog Kraljevstva.

Uspeha ove službe je bilo na pretek. Svrgavanje Mohameda Mosadeka u Iranu 1953. godine, zajedno sa CIA, bio je samo jedan u nizu. SIS je tokom Hladnog rata ubacio visokopozicionirane krtice u obaveštajne strukture mnogih istočnoevropskih zemalja, uključujući i SSSR, navodno učestvovao u hapšenjima i likvidacijama brojnih neprijatelja vlade u Londonu, odigrao ključnu ulogu u svrgavanju sa vlasti libijskog lidera Gadafija, sprečavanje čitavog niza bombaških napada IRA i islamista.

Međutim, najveća dostignuća - kao i kod drugih službi - nikada nećemo saznati.

Dejvid Keli, naučnik i stručnjak za biološko ratovanje koji je radio za britansko ministarstvo odbrane, izneo je 2003. godine javnosti svoje uverenje da Iračani ne poseduju oružje za masovno uništenje, što nije išlo na ruku MI6 koja je medije punile suprotnim podacima kako bi opravdala invaziju na Irak. Pozvan je na svedočenje u parlament. Dva dana kasnije je pronađen mrtav. Njegova smrt nikada nije do kraja razjašnjena.

Neuspeha MI6 je takođe bilo puno. 1918. godine nisu svrgli boljševike sa vlasti u Rusiji, 1939. nemački su kontraobaveštajci oteli njihove agente u Holandiji, Sovjeti su im 1940. ubacili krticu Kima Filbija, koji se uzdigao visoko u hijerarhiji, hranio Ruse tajnama i nije bio otkriven sve dok 1963. nije pobegao u SSSR. Operacija "Albansko svrgavanje" krajem 1949. godine je propala zbog njega i koštala života oko 300 Albanaca obučenih od strane MI6.

Dva aktivna agenta ove službe su 2006. godine, uz dozvolu nadređenih, dala intervju medijima po prvi put. Zamaskiranih glasova, oni su pokušali da uporede svoj život sa Bondovim: premda su negirali da su ikada imali "dozvolu da ubiju", potvrdili su da postoji Q (Kju) koji vodi tehnološko odeljenje kao i da postoji direktor koga zovu C (Si) (slično M u filmu). Svoj život su opisali kao glamurozan i raznolik, sa mnoštvom putovanja i pustolovina, a posao primarno kao skupljanje informacija i razvijanje odnosa sa mogućim izvorima.

1. Mossad odnosno Institut za obaveštajne i specijalne operacije
Zemlja: Država Izrael
Skraćenica: Nema

Špijunaža je igra u kojoj uvek pobeđuje Mosad! To je jedino što može da se zaključi na osnovu nekoliko decenija postojanja ove institucije, čije ime na hebrejskom doslovno znači "institut". Glavne dužnosti ove službe su skupljanje obaveštajnih podataka, tajne operacije i borba protiv terorizma, ali i dovođenje u Izrael Jevreja iz onih zemalja koje zabranjuju imigraciju u ovu državu.

Uz krilaticu "putem mudrog usmeravanja možeš voditi svoj rat", Mosad je jevrejskoj državi svojom špijunažom omogućio da opstane i pobedi u svakom ratu koji je vodila: kao primer ćemo navesti samo činjenicu da su njihove informacije i krtice u egipatskim, jordanskim i sirijskim strukturama omogućile kompletan uvid u njihove vojske i ciljeve 1967. godine, zbog čega ih je Izrael do nogu potukao za samo šest dana.

Neki od drugih krupnih uspeha su otkrivanje, kidnapovanje i dovođenje u Izrael iz Argentine naciste Adolfa Ajhmana 1960. godine, atentat na letonskog nacistu Herbertsa Cukursa 1965. godine, otkrivanje Hezbolahovog agenta u Sjedinjenim Državama, evakuacija Jevreja iz Bosne tokom rata i iz drugih zemalja, i upozorenje upućeno CIA avgusta 2001. godine da će Al Kaida izvršiti veliki teroristički napad na Ameriku (mesec dana kasnije desio se 11. septembar).

Brojni su atentati na naučnike i inženjere koji su radili za Irak, Iran i druge zemlje neprijateljske prema Izraelu, a Masud Alimohamadi, Ardešir Hoseinpur, Madžid Šahriari, Dariuš Rezainedžad, Mostafa Ahmadi-Rošan samo su neki od njih. Mosad je navodno odgovoran i za železničku nesreću u Severnoj Koreji u kojoj je stradao fisilni materijal i zajedno sa njim sirijski naučnici koji su radili na iranskom nuklearnom programu.

Mosad je takođe odgovoran i za osvetnička ubistva svih Palestinaca koji su bili umešani u gorepomenuti Minhenski masakr 1972. godine, kada su stradali izraelski sportisti. Operacija se zvala "Bes Božiji", a Stiven Spilberg je o njoj snimio igrali film "Minhen". Međutim, to je bila samo jedna osvetnička operacija ove službe. Spisak ljudi koje je Mosad navodno ubio kao odmazdu za ubistva Jevreja je predugačak za ovaj članak.

SVE U SVEMU SPIJUNIRANJE IMA DVA LICA ISTINE KAO ISVE DRUGO NA SVETU. IMA DOBRE I LOSE STRANE, IMA  ISTINU I ISTINU ILI LAZ I LAZ KOJI IZGLEDAJU KAO ISTINA I TAKO. KOLIKO GOD SE OTKRIVAJU SPIJUNSKE ORGANIZACIJE I TEORIJE ZAVERE OBICNI LJUDI NIKAD NECE SAZNATI ISTINU - JER ONAMOZDA I NE POSTOJI!