patispanj

петак, 12. јануар 2024.

TI SI MOJA LUTKA

ODAVNO NAS VISE NISTA NE MOZE IZNENADITI. I VENCANJA ISTOG POLA, I VENCANJA SA DRVETOM AUTOMOBILOM ILI SAMIM SOBOM. OVO JE JOS JEDNA BIZARNOST.

SATANISTI KOJI VODE SVET U PROPAST PREDSTAVLJAJU SVE NENORMALNO KAO NORMALNO I LAŽ KAO ISTINU

Venčanje i zaruke sa pametnim lutkama koje govore!!!

•Vaš novi životni partner za samo 6.000 dolara, proizveden u Kini.

•Novi fenomen je počeo da se širi globalno i stigao do Australije.

•Jeff Gallagher želi biti prvi Australijanac koji će se oženiti lutkom.

•Lutka trenutno nosi dijamantski prsten, koji je verenički.

Lutka po imenu Emma košta 6.000 dolara, a dolazi iz Kine u Brizbejn, gde živi Džef, postala je deo njegovog života, a on je počeo da je voli i da se vezuje za nju.

Kaže da ga je neuspeh u pronalaženju prave ljubavi naterao na ovo!!!

Lutka Ema je inteligentna, govori i komunicira, a izgledom je veoma slična ljudskom biću.Ova vrsta lutke je počela da se širi u svetskim razmerama u velikoj meri.

•Jeff kaže...budućnost će biti njihova umjesto žena..????

Kuda ide ovaj svet...strašno

Da li ste zanali da je venčanje preko Tvitera ne samo moguće već i legitimno? Par iz Turske je rešio da budu prvi mladenci koji će se, na večnu ljubav, zakleti jedan drugom upravo preko ove društvene mreže.

Parovi za svoje venčanje uglavnom biraju rskošnu salu koju dekorišu sa puno cveća, traka, balona i cirkona. Ali kako vam zvuči venčanje na groblju? Dajana Valer i Rendi Kjarland su par čiji su roditelji preminuli istog dana i koji su sahranjeni na istom groblju. Rešili su da roditeljima odaju počast time što će svoje zavete izgovoriti baš na mestu gde su roditelji pokopani. U najmanju ruku bizarno, zar ne?Da venčanje može biti ekstremno bolno, upravo nam je demonstrirao par iz Amerike koji se venčao viseći u vazduhu. To ne bi bilo ništa neobično da nisu bili zakačeni za kuke svojom spostvenom kožom.

Šantel Kijeli udala se za svog rođaka Džima tokom "sezone venčanja" u svom rodnom gradu u Irskoj. Njihovo venčanje privuklo je mnogo pažnje i prikazano je u epizodi "My Big Fat Gypsy Wedding", a u pitanju su pripadnici "lutajućeg naroda" odnosno Roma iz Irske, koji čak deset meseci godišnje provode putujući po svetu, a zatim se u decembru vraćaju kući za sezonu venčanja. Venčanje Šantel i Džima bilo je posebno ne samo po tome što su brat i sestra i što je i venčanje između rođaka legalno u Ujedinjenom kraljevstvu i Irskoj, već i po tome što je na proslavu bio pozvan ceo grad. Mladina haljina bila je ukrašena sa 20.000 kristala, a delo je omiljene modne dizajnerke u zajednici "putujućeg naroda".

Jedna prilično šokantna činjenica o Francuskoj je ta da prema francuskom zakonu u izuzetnim slučajevima možete posthumno da se venčate. Ovo je pod uslovom da možete dokazati da je pokojnik nameravao da vas venča dok je bio živ.

Takođe, morate dobiti dozvolu od francuskog predsednika. Najnoviji, odobreni, slučaj bio je u aprilu 2017. godine kada je partneru homoseksualnom policajcu, kojeg je džihadista ubio u Parizu, odobreno da se posthumno oženi sa svojim partnerom.

Eto i kod nas postoji Crna svadba -vlaski obicaj da se umrlom nadje zena .Strasno.

Sudeći prema sujeverju koje vlada na Tajlandu, muški i ženski blizanac moraju da se venčaju što pre ili će jedno od njih umreti groznom smrću.

Petogodišnji blizanci proslavili su svoje venčanje u mestu Ang Tong na Tajlandu! Ceremonija je upriličena da bi se blizanci "pročistili" od greha svojih prethodnih života, piše Dejli mejl.

Sudeći prema sujeverju koje tamo vlada, muški i ženski blizanac moraju da se venčaju što pre ili će jedno od njih umreti groznom smrću. Pa kad su ovi blizanci sazreli dovoljno, bar onoliko koliko njihova porodica smatra da jesu, familija je upriličila venčanje.

Po tajlandskom verovanju, blizanci suprotnog pola, dele duboku vezu kao ljubavnici koji nisu mogli da budu zajedno u svojim prošlim životima. Blizanci moraju da se venčaju da bi tako prevarili zle duhove, koji onda pomisle da su blizanci zaista ljubavni par i tako se oslobode loše sreće.

Ceremonija nije zvanična, ali deluje kao prava tajlandska svadba, uključujući tu i šetnju ulicama, kao i igru tokom koje mladoženja mora da prođe kroz devet kapija, da bi stigao do mlade. Mladoženja je morao da plati novcem i zlatom da bi mogao da se oženi sestrom.

Očekuje se da posle ceremonije venčanja, oba blizanca dočekaju starost i uživaju u svom životu.

Taman dok se spremala da proslavi svoju prvu godišnjicu braka sa krpenom lutkom Marselom, Mejrivon Roka Morajes (37) doživela je veliko razočaranje - njena prijateljica je uhvatila Marsela u neverstvu, kada se našao sa drugom ženom u motelu.u

Mejrivon je svoju burnu romansu s Marselom započela kada je njena majka napravila krpenu lutku nakon što je slušala njene pritužbe kako nema s kim da pleše. Zatim je par 18. decembra 2021. svoju vezu učinio zvaničnom na ceremoniji venčanja kojoj je prisustvovalo 250 zvanica. Nije ni prošlo dugo nakon venčanja kada su u svoju porodicu uveli još jednog člana - bebu lutku Marselinja, u "kućnom porođaju" uz pomoć medicinske sestre i lekara.ažalost, u njihovoj vezi brzo su nastali problemi. Mejrivon iz Brazila tvrdi da ona i Marselo spavaju u odvojenim sobama nakon što je otkrila da ju je varao s drugom ženom. Sada je progovorila o njihovoj romansi u videu na TikToku, koji je skupio 1,6 miliona pregleda i više od 120 hiljada lajkova.Sada je progovorila o njihovoj romansi u videu na TikToku, koji je skupio 1,6 miliona pregleda i više od 120 hiljada lajkova.

"Saznala sam preko prijateljice koja mi je rekla da je videla Marsela kako ulazi u motel s drugom ženom dok sam ja bila tri noći i tri dana u bolnici s Marselinjom, našim sinom, koji je imao virus.

Mejrivon je svoju burnu romansu s Marselom započela kada je njena majka napravila krpenu lutku nakon što je slušala njene pritužbe kako nema s kim da pleše. Zatim je par 18. decembra 2021. svoju vezu učinio zvaničnom na ceremoniji venčanja kojoj je prisustvovalo 250 zvanica. Nije ni prošlo dugo nakon venčanja kada su u svoju porodicu uveli još jednog člana - bebu lutku Marselinja, u "kućnom porođaju" uz pomoć medicinske sestre i lekara.Nažalost, u njihovoj vezi brzo su nastali problemi. Mejrivon iz Brazila tvrdi da ona i Marselo spavaju u odvojenim sobama nakon što je otkrila da ju je varao s drugom ženom.Sada je progovorila o njihovoj romansi u videu na TikToku, koji je skupio 1,6 miliona pregleda i više od 120 hilj ada lajkova.

Prvo sam mislila da laže, ali onda sam počela da pretražujem njegov telefon i videla sam razgovore pa sam bila sigurna da me vara. Sve je poricao i govorio da me jako voli te je tražio da mu oprostim", objasnila je. ako je u početku razmišljala o potpunom izbacivanju Marsela iz kuće, pristala je da ga pusti da ostane zbog svoje dece, Kerol i Dijega, te njihove "bebe" Marsel"Htela sam da ga izbacim iz kuće, ali naše dete je još malo i u ovoj fazi bi mu otac jako nedostajao. Takođe, ljubav koju osećam prema njemu naterala me da oprostim, ne u potpunosti, ali mislim da ne bih mogla da živim bez svog muža. Moram da razgovaram s njim, kako bi jednom zauvek odlučio da više neće varati, a ako to učini još jednom, neću mu oprostiti", zaključila je.

Akihiko Kondo (38) oženio se izmišljenom komputerskom fikcijom, likom iz animiranog filma i pop pevačicom koja je išla na turneju sa Lejdi Gagom. Ali, nije sve bilo iznenada, Japanac je sa Hatsune Miku bio 10 godina pre nego što su se venčali.Hatsune, koja ima tirkiznu kosu, nosila je belo na ceremoniji, dok je Kondo obukao odelo. Japanac je rekao da ga je veza sa Hatsune izvukla iz depresije, ali priznaje da shvata da je nekima ova veza čudna.

Hatsune, koja ima tirkiznu kosu, nosila je belo na ceremoniji, dok je Kondo obukao odelo. Japanac je rekao da ga je veza sa Hatsune izvukla iz depresije, ali priznaje da shvata da je nekima ova veza čudna.

Hiljade ljudi iz Japana ušle su u veze sa izmišljenim likovima. Dok su neke od tih veza jednostavno za zabavu i smeh, Kondo kaže da on već duže vreme zna da ne želi ljudskog partnera. Njegova odluka temelji se na tome da je on jednostavno oduvek osećao veću neobjašnjivu privlačnost prema izmišljenim likovima.

Kondo je priznao da mu je u početku bilo prilično teško da prihvati svoja osjećanja. Dodao je da sebe vidi kao deo rastućeg pokreta ljudi koji sebe identifikuju kao "fiktoseksualci". Kondo je utehu u svojoj izmišljenoj ženi prvi put pronašao 2008. godine nakon stalnog maltretiranja na poslu zbog kojeg je završio u depresiji. Do tada je već znao da ne želi vezu sa ljudskim bićem.

Godine 2017. doživeo je veliki napredak s Miku nakon što je na tržište izašla nova mašina od 1.300 dolara pod nazivom Gejtboks. Taj uređaj omogućava vlasnicima interakciju s jednim od niza izmišljenih likova u malom hologramu. U sklopu marketinške kampanje te kompanije otvorena je kancelarija u kojoj su ljudi mogli da podnesu nezvaničan zahtev za venčane listove. Miku je bila na listi, pa ju je on kasnije zaprosio, na šta je ona pristala uz molbu da se lepo ponaša prema njoj.

Kondo je na svoe venčanje pozvao svoju porodicu i saradnike, ali niko se nije pojavio. Na ceremoniji je bilo 39 ljudi, uglavnom stranaca i onlajn prijatelja.

Hatsune Mike je inače poznato ime ljubiteljima anime i japanske kulture. Izvorno stvorena kao glas, koristeći Jamahinu tehnologiju sintesajzera za pevanje, prikazana je u ljudskom obliku u manga i anime serijama, video-igrama i reklamama. Sada ima masu pratilaca i bila je s Lejdi Gagom na njenoj turneji "ARTPOP Bol" 2014. godine.

"Blumberg" izveštava da su vokaloidi, virtuelni pevači, postali industrija vredna više milijardi dolara, uključujući nastupe uživo koji se prenose na internetu stotinama miliona obožavalaca. Nažalost, japanske novine "Mainiči" podelile su tužnu vest kako Kondo više ne može da razgovara sa svojom ženom, jer je obustavljena podrška za softver Gejtboks.

Jedna Britanka, ubeđena da će je njen kućni ljubimac usrećiti više nego njen muž, donela je odluku da se razvede i zaprosi svog psa. Amanda Rodžers tako je kleknula na jedno koleno i zaprosila svog psa Šibu u Splitu, u Hrvatskoj, pred čak 200 svedoka.- Šiba je godinama bila u mom životu, oraspoložila bi me i tešila kada sam se osećala loše. Nisam mogla da smislim šta je to što bi mi više trebalo od životnog partnera. Kleknula sam na jedno koleno i zaprosila je, a po mahanju repom, mislim da je rekla "da" - izjavila je Amanda, prenosi "San".

Još na početku svoje neobične veze sa kuhinjskim uređajem, Hojrul je shvatio da on ima nešto više od upotrebne vrednosti, pa je odlučio da se oženi "kuvalom" za pirinač, prenosi "Unilad". 42708264

Još na početku svoje neobične veze sa kuhinjskim uređajem, Hojrul je shvatio da on ima nešto više od upotrebne vrednosti, pa je odlučio da se oženi "kuvalom" za pirinač, prenosi "Unilad".

U postu na istoj društvenoj mreži objasnio je kako je njegova izabranica "bela, puna ljubavi i poslušna", logično objašnjavajući da "bez nje ne bi bilo ni pirinča". Ipak, njena poslušnost, ćutljivost i kulinarsko umeće nisu bili dovoljni da brak opstane. Urnebesni komentari pratilaca o razvodu, zajedničkoj imovini i osećanjima bivših supružnika odmah su počeli da se nižu, a vest o njihovom razvodu odmah je postala viralna na društvenim mrežama.

Gledaoce jednog jutarnjeg programa u Velikoj Britanij začudio je par žena koje su priznale kako su “ekoseksualke” i tvrde da su “u braku” sa planetom Zemljom, te i da joj pružaju “zadovoljstvo”.Eni Sprinkl i Bet Stivens iz San Franciska pojavile su se u emisiji na ITV programu kako bi razgovarale sa voditeljima Alison Hemond i Dermotom O’Leirijem o svojim preferencijama kada se radi o razmeni nežnosti. Naime, one su objasnile da imaju “intimni odnos s našom planetom” i da “vode ljubav” sa planetom Zemljom. Opisujući “ekoseksualni” pokret, obe su iznele par bizarnjih tvrdnji. Jednostavno ga je definisati, ekoseksualac je neko ko voli Zemlju. Zamišljamo da je Zemlja naš ljubavnik i uživamo u svim senzualnim užicima koje nam Zemlja nudi”, rekle su one.

Nedugo nakon emitovanja emisije pojavili su se i brojni komentari na društvenim mrežama u kojima ljudi uglavnom izražavaju svoje čuđenje.

“Šta ja to gledam i slušam? Stvarno smešno”, “O Bože! Jesu li ove žene ozbiljne, one su poput komičarske tačke”, samo su neki od komentara.

Međutim, Eni i Beti se nisu tu obeshrabrile, već su svima dale dodatno objašnjenje. “Imamo lestvicu koja opisuje kako se ljudi osećaju prema Zemlji, možete početi kao eko-erotični, eko-senzualni, eko-romantični… ili ludo divlji eko”, objasnile suMoraš uložiti svoje srce u to i jednostavno se otvoriti i pustiti svojoj energiji da se kreće kroz tebe i osetiti drvo i da voli to drvo”, ispričala je Eni.

Od ljudi dobijaju mnoštvo pitanja vezanih za svoju "ljubav", a jedno od njih je bilo vezano i za to da li drvo "dobrovoljno" stupa u odnos sa njima.

“Ne možemo razgovarati s drvećem, ali slušamo i pokušavamo da osetimo da li voli to drvo da se grli ili ne”, rekla je Bet.

IMA JOS TOLIKO PRIMERA DA ZAISTA NE BIH VISE DA SMARAM. SVET JE OTISAO U TRI LEPE.... SADA MI ONA PRICA SA POCETKA IAKO SE POMINJU SATANISTI ( A NE MORA DA ZNACI) IZGLEDA JOS I NAJPRIHVATLJIVIJE.

REALNO GLEDANO UVELIKO IDEMO KA BESPOLNOSTI, ZATIM JURIMO KA BEZOSECAJNOSTI I NA KRAJU ZAMENJUJEMO DELOVE DA BI OSTALI STO DUZE ZIVI. KAKO SU TI DELOVI SVE VISE DELOVI KOJE IMAJU I ROBOTI ( POSTAJEMO KIBORZI) ONDA I VENCANJE SA LUTKOM KOJA GOVORI I IZGLEDA LEPO I NIJE SULUDO!

"Moja ljubav prema Miku nije se promenila. Održao sam ceremoniju venčanja, jer sam mislio da bih mogao biti s njom zauvijek", rekao je Kondo.

Pridružite se

Saznajte sve o najvažnijim vestima i događajima, pridružite se našoj Viber i WhatsApp zajednici ili čitajte na Google News.

Blic Viber

Blic WhatsApp

уторак, 9. јануар 2024.

NEVEROVATNO DOBRI ZAKONI

DA BI NAM ZIVOT BIO LAKSI I SRECNIJI POSTOJE OSNOVNI ZAKONI. IAKO STE MOZDA ZNALI PONESTO O OVIM ZAKONIMA DOBRO JE. OPET I AKO JESTE IAKO NISTE ZNALI PROCITAJTE OVAJ TEKST. DOBRO JE ZNATI VERUJTE.

1. Marfijev zakon

Za ovaj, Marfijev zakon verovatno ste već čuuli a njega definiše popularna izreka koja glasi: "Sve što može da pođe naopako, poći će naopako". Koristi se za opisivanje tendencije da naizgled beznačajne i lako sprečive greške imaju značajne negativne efekte. To je najčešće objašenjeno situacijom da ako jedete hleb namazan nutelom i on vam padne iz ruke, gotovo uvek će pasti na stranu gde je krem i nećete moći da ga pojedete. Ili, čekate autobus pola sata i baš kad ste krenuli peške, posle minutm naišla su dva komada. Ili pak firma vas pošalje na more par dana a baš tad bude provala oblaka, pad temperature i vi ne možete da se kupate.

Edvard A. Marfi junior, po kojem je ovaj zakon dobio ime. rođen je 1917. godine i bio je jedan od istaknutih inženjera u američkom vazduhoplovstvu koji je sprovodio eksperimente na raketama 1949. godine. Ideja koja stoji iza Marfijevog zakona jeste da se naglasi važnost pripreme za najgore i da se ljudi ohrabre da preduzmu proaktivne mere kako bi sprečili pojavu problema.

2. Kidlinov zakon

Kidlinov zakon se zasnova na sledećoj izjavi:

"Ako možete jasno da zapišete problem, onda je stvar napola rešena“ i ovo je, rekli bismo, možda najbolji zakon od svih. Izjava je jasno prikazana i omogućava osobi da se koncentriše na razumevanje problema pre nego što ga reši.

Pre nego što počnete s razvijanjem ideje za rešenje nekog problema.osnovno je da sve isplanirate. A da biste mogli dobro da isplanirate, najbolje je da sve zapišete na papir jer ćete tako najbolje sagledati sve segmente i tok savladavanja vašeg puta do cilja.

3. Gilbertov zakon

Gilbert Lafajet Lovs. američki političar, izdavač novina i biznismen, tvorac je izjave: "Najveći problem s poslom je to što vam niko ne govori šta da radite".

U vašem svakodnevnom radu na projektu, nije da vaš kolega nije tu da vam pomogne ili stariji nisu tu da vas vode, ali na kraju dana vi ste odgovorni da efikasno završite posao. Ne treba samo slediti definisani pristup već treba razmišljati van okvira i mogućih rešenja problema, a to je ono što Gilbertov zakon kaže da vam niko neće reći šta da radite i kako da to uradite savršeno. Zato morate naučiti sami da to radite.

4. Vilsonov zakon

Ovaj zakon glasi: "Ako dajete prednost znanju i talentu, novac će uvek doći“, a možemo reći da važi za sve - i zaposlene i poslodavce. Za zaposlenog, ako ste ažurni, imate definisan cilj i fokusirate se na učenje, onda vas niko ne može pobediti i nikada niste bez posla. Fokusirajući se na razvoj svojih veština i sposobnosti i sticanje znanja u oblastima koje su vredne i tražene, povećavate svoje šanse za uspeh i verovatnoću da budete u mogućnosti da dobijete veću platu i beneficije. Slično za zaposlenog, ako poštuje svog zaposlenog i bira, neguje i nagrađuje njegov pravi talenat, on nikada neće ostati bez dobrih zaposlenih a posao će biti dobro urađen.

5. Foklandski zakon

Ovaj zakon glasi: "Ako ne morate da donosite odluku, nemojte donositi odluku". Verovali ili ne, suprotno ustaljenom verovanju "Što možeš danas ne ostavljaj za sutra", odlaganje donošenja odluka može biti efikasna strategija u nekim slučajevima, posebno ako odluka nije hitna ili ako nema dovoljno dostupnih informacija za donošenje adekvatnog izbora. Ovo vam može omogućiti da prikupite više informacija, razmotrite različite opcije i odmerite potencijalne rizike i koristi svake opcije.

VEROVALI ILI NE. OVI ZAKONI CE VAM PROMENITI PERCEPCIJU SVETA OKO VAS. VASE NOVO VIDJENJE SVETA OLAKSACE VAM U MNOGOME ZIVOT. SAGLEDACETE SVOJE GRESKE I OPUSTENIJE RESAVATI PROBLEME. PROBAJTE NIJE TESKO ZAISTA.

субота, 6. јануар 2024.

DAN PRAZNOG PAPIRA

VALJDA SMO SE OTREZNILI. DOCEKALI NOVU GODINU. DOBILI NOVU PELENU (SANSU) I ONDA HAJDE MALO DA VIDIMO REALNOST. GDE SMO STA SMO KAKO SMO. MOZDA JE JOS PRERANO. MEDJUTIM,CINI MI SE DA NEMA VISE MESTA OPTIMIZMU I NEVIDJENOJ NOVOGODISNJOJ EUFORIJI.

Od toga cu da pocnem.

Društvenim mrežama širi se snimak s dočeka Nove godine u Parizu koja je najbolji pokazatelj modernog vremena.Naime, masa ljudi dočekala je 2024. godinu ispred Trijumfalne kapije u Parizu uz odbrojavanje sata i spektakularni vatromet, no umesto da uživaju u jedinstvenom prizoru, većina je mobilnim telefonima snimala trenutak ulaska u 2024.

„Ni jedna osoba ne uživa u trenutku“, piše u opisu objave koja je prikupila više od 15.6 miliona pregleda otkako je objavljena 1. januara 2024. godine.

Objava je izazvala podeljene reakcije, a neki su napisali kako mogu da uživaju u trenutku čak i dok mobilnim telefonom snimaju prizor, dok su drugi komentarisali kako su upravo zbog toga prestali da snimaju takve trenutke.

Imam jos jedan prilog o tome kako ljudi danas najvise gledaju u mobilni telefon umesto u svet koji nas okruzuje. Kad otvorite oci ne gledate kroz prozor nego u mobilni da vidite kako je napolju. Jel istina? A tek da ne pricam o coveku koji pada na sine tranvaja i svi vade mobilni da slikaju a niko ne pritice u pomoc. I na kraju -verujte nije sala . Autobus. Covek se skida do gole koze. Svi putnici sede i gledaju u svoje mobilne. Ni ne vide ga.

Kako danasnji svet vide jedan gimnizijac i moj omiljeni lik Marcelo.

„Čovek je jedino biće koje odbija da bude ono što jeste”

Ovu neverovatnu rečenicu izgovorio je čuveni francuski pisac Alber Kami. On je za života napisao širok opus poznatih dela. „Mit o Sizifu” i „Stranac” samo su kruna njegove izuzetne spisateljske karijere.

Gospodin Kami je u svom „Strancu” pisao o apsurdu. O nečemu besmislenom. O jednom, naizgled povučenom mladiću Mersou i proživljavanju smrti njegove majke. Međutim, Merso to drugačije proživljava. Njegova majka je umrla juče, a možda i pre dva dana. Ne seća se. Na sahrani nije plakao. Ubrzo nakon sahrane započeo je ljubavni odnos sa bivšom koleginicom Marijom. Počeo je da se druži sa čovekom koji nije njegove prirode, nasilnikom Remonom. I ubio je Arapina.

Ništa od ovog prethodno navedenog, nije smetalo društvu koliko ono prvo – „moralno“ ubijanje majke.

Lišavanje života jednog pojedinca navodno nije ni približno veliki zločin kao stavljanje bolesne majke u starački dom. Uz podršku mišljenja celokupnog društva, Merso dobija smrtnu kaznu. Ali on ipak nešto radi. On se buni. „Čovek koji se buni za sebe nije pobunjeni čovek”. Isto ovo je rekao Kami, a Merso izgleda kao da ga nije poslušao. Bezuspešno, ali je ipak to uradio. Pokazao je zube i usprotivio se.

Nažalost, u današnje vreme to je potpuna retkost. Kad bi pobunjenik bio životinja, bio bi endemska vrsta koja živi samo u Francuskoj. Rodnoj zemlji Kamija i, tehnički, Mersoa. Zašto? Baš zbog tog pobunjenog stava.

Skoro na svakih mesec dana može se pročitati u novinama da se narod Francuske pobunio protiv nečega. Skoro uvek, uspešno. Oni se, nekako, vode rečenicom: „Bunim se, dakle postojim”.

Ako je ova rečenica istinita, zapitam se – šta smo onda mi? Kako smo mi postali Estragon? Kog Godoa mi čekamo? I zašto ga čekamo? Zašto smo dozvolili nekom Pocu da nas veže za vrat i da nam dozvoljava da mislimo samo kad imamo šešir?

Glavna uzrečica postala nam je: „Jao, ao šta nam rade“”, a onda kao Estragon i Vladimir stojimo u mestu.

Nažalost, ovakav način razmišljanja reflektuje se i u normalnom životu. U prevozu svi sede i ćute. Gledaju u telefone, i prave se da ne postoje. Nije važno šta se dešava u njihovom tramvaju ili autobusu, oni se neće pomaći. Kad bih ih zapitao zašto se tako ponašaju, zašto ne otvore prozor ako im je vruće ili zatvore ako je hladno, odgovori bi svima bili isti: „Neću da se ističem!“, „Što bih ja, uradiće neko drugi!“, „Navikao sam i na gore”.

U tome i leži problem. Dobrovoljno živimo u apsurdu. Potpunom apsurdizmu.

Često volim da zamišljam i maštam. Zamišljam tako neku utopiju gde svi misle. U kojoj svi imamo šešire i razmišljamo. U kom ipak imamo kičmu.

U etru se smenjuju analize o učešću mladih u društvu i politici. S jedne strane postoji narativ da su mladi osvešćeni i da učestvuju u političkom životu, dok s druge vlada ono mišljenje da su apolitični i apatični. Radiš s njima i mahom te prate mladi ljudi, šta je tvoj utisak?

Moj utisak glasi da je procentualno isto kao i sa starijima. Nikakva generalna ocena ne može biti tačna za celi spektar, jer uvek postoje i oni vrlo svesni i zainteresovani, vrlo kritički nastrojeni, kao i nemali procenat onih koji u najmanju ruku osećaju da nešto nije u redu, iako nisu naoružani preciznim argumentima šta i kako. Osim toga, mislim da je vrlo prirodno i tačno da što si stariji postaješ skloniji onoj „nisu deca kriva”. U psihologiji postoji ono što se zove učenje po modelu, što će reći: ako je tačno da su mladi apatični i apolitični, to je zato što su to videli od starijih. Mislim da je vrhunska mera kukavičluka ostrvljivati se onda na njih tim nekakvim „vidi kakvi su”, to mi je kao ono kad roditelj kaže sopstvenom detetu: „Što si tako nevaspitan?” Kad će deca da nam budu drugačija – pa kad mi budemo drugačiji. Otud postoji nešto vrlo licemerno u toj ideji starijih da deca treba da izvedu nešto i spasu nas od nas samih. Trebalo bi da stariji štite decu, a mi ih nismo zaštitili ni od čega. Evo, trenutno se nalazimo u ulici Vojvode Stepe, tu malo niže je neki vrtić gde na zidu, u istom redu, pored glava Paje, Šilje, Mikija, stoji glava Ratka Mladića.

Poenta: ocena da su klinci većinski nezainteresovani za društvo nije netačna, ali bih se više bavio uzrocima i potencijalnim rešenjima nego pukim dosadnim konstatovanjem da je to tako.

Šta u tebi budi rečenica „Ne zanima me politika, ja ne mogu ništa da promenim”, koliko je opasna apstinencija u društvu kakvo je naše?

To je, rekao bih, ono kad neko ne vidi šumu od drveta. Ne krivim nikoga što je poverovao u frazu koju si navela, jer nas u to ubeđuju trideset godina, s vrlo kratkim periodima odstupanja. No, hajde da vidimo je li vaistinu tako – uzmimo mikro-primer: neku stambenu zgradu. Svi znamo koliko je teško ubediti sve stanare oko popravke krova, lifta, sređivanja bašte. Uvek ima onih koji neće. Ali kad neko preduzme inicijativu pa uradi nešto, stvari se makar malo pokrenu, ljudi se trgnu, možda i zastide, koliko je u nama ostalo sposobnosti da se zastidimo, pa se i oni pridruže. Nikad svi, ali neki svakako da. Problem je što smo prestali da verujemo u to, ubedili su nas u tu sumanutost da milion ljudi izgovori „moj glas ne vredi ništa“, i ne primete da ih ima milion. Meni je fascinantno da mi to godinama tvrdimo, a da nismo ni probali. Godinama unazad je u našoj zemlji izlaznost do 55%, možda neki procenat više. Možda je tačno da ni stoprocentna izlaznost ne bi donela boljitak, ali hajde da jednom izvedemo taj sociološki eksperiment, pa da tvrdimo na osnovu prakse, a ne na osnovu teorije. Da li bi i tada bilo krađa i malverzacija – bi; ali da li bi bilo mnogo teže da se sprovedu – o da.

Tokom devedesetih smo imali opciju rok muzike, koja je nosila antiratne poruke, a s druge strane zabavnu muziku i turbo-folk. Danas imamo angažovanu muzičku struju s jedne strane, a s druge šund. Imaš li osećaj da se godinama obraćaš istoj publici i da se najširi deo javnosti i devedesetih i danas više okreće ovim drugim muzičkim opcijama?

To da je više ljudi okrenuto lakoj zabavi nego teškim poentama jeste jedna prilično konstantna činjenica čovečanstva. Kod nas je samo specifično to što šund ide ruku pod ruku s lošim režimima: posredi je zajednička očaranost kriminalom i kabadahisanjem. Osim tog detalja, nije loše primetiti i da se kroz to što je „laka zabava” ove konkretne epohe propagira konzumerizam, materijalizam, sve ono suprotno bilo kakvoj duhovnoj vertikali.

E sad, šta imamo s ove druge strane: iako bi se reklo da se obraćam istim ljudima, tih istih s godinama biva sve više, inače ne bih bio ovde dvadeset godina kasnije. Kad sam imao 18, mislio sam da će doći dan kad ćemo pobediti turbo-folk – ali neće, a nije ni ideja da ga pobedimo. Ideja je samo da legitimna kontrateža postoji i opstane, te da svaka osoba može u bilo kom trenutku da se odluči i za tu kontratežu koja je vitalna, nije u odumiranju, na aparatima, izolovana u rezervatu, već je tu, vidljiva i prisutna – samo ne puni stadione kao Ceca.

Pripremajući se za ovaj intervju primetila sam par komentara u kojima te ljudi optužuju da si zapao u neku vrstu defetizma. Osećaš li se tako i šta može biti razlog tome što je deo publike stekao takav utisak?

Pre svega, uveliko mi je sumnjiva fraza „upasti u defetizam” ili „širiti defetizam”, to je u našim prilikama kao da nekoga optužiš da širi vazduh: kao da ne bi bio svud unaokolo da ga ovaj ne širi. To na stranu, ovde je reč o albumu „Nojeva varka”, koji je celina, jedna priča podeljena na 16 pesama-poglavlja; komentarisati neko njeno parče zasebno i uočiti defetizam sigurno nije pogrešno na nivou parčeta, ali jeste na nivou celine i zaključka na koji ona do kraja izbije. Jer posredi je priča koja upravo obrađuje put od razočaranosti i odustajanja do neke nove nade i volje. Taj album postoji jer mislim da je gotovo svako prošao taj put: zavidim onima koji poznaju osobe sposobne da u ovoj zemlji svakoga dana budu optimistične, ali bojim se da je to moguće samo uz tešku nesvest o situaciji. Svi, ali baš svi oko mene ponekad pomisle da borba ne vredi, pa i ja - i ovaj album je priča o tome: o potpunom potonuću, ali i o ustajanju iz toga. Ukoliko neko nije odslušao ceo album, nego samo, na primer, „JBG” ili „Dvadeset”, naravno da mu je utisak teška beznadežnost, jer te pesme baš o tome i govore; koristim ovu priliku da te slušaoce i slušateljke pozovem da priču ipak odslušaju ucelo i do kraja, da prožive taj trenutak obrta pokraj zvučnika – a još bolje na nekom od koncerata. Trudili smo se i trudimo se da bude istinski katarzičan i katarzično istinit.

Verujem, uostalom, da to nije jednosmeran proces: konstantno se klackamo između beznađa i nade, to mi se čini kao vrlo normalna i realna ljudska reakcija na ove okolnosti i ne želim da je negiram. Činjenica da smo ovih dana i ti i ja putovali po Srbiji i bavili se aktivizmom, da smo stalno na protestima, sve to sigurno ne govori da smo defetisti, jer da jesmo sedeli bismo kod kuće i prdeli u tastaturu. Sumnja je deo ove priče, nažalost, ali činjenica da se uvek vraćaš u borbu govori o tome šta je tvoja suštinska opredeljenost.

Sta misle vanzemaljci o nama?

Spustio se vanzemaljac na zemlju baš pred novogodišnje i božićne praznike. Ugledavši tako svu tu prazničnu euforiju i u svim domovima posječeno drveće i ukrašeno vještačkim ukrasima i svetiljkama, začuđen upita jednog zemljanina:

"Zašto to radite?

Zašto posječete drvo i donesete u svoj dom pa ga onda tu nakitite svim i svačim? Zar vam drvo samo po sebi nije lijepo?

Zar vas ne raduje da ostane živo i da raste? A osim toga drvo vam daje život, a vi ga ubijate. Kako možete na taj način da slavite?"

Zemljanin ga samo čudno pogleda i pomisli - kakav je ovo ludak, mora da nije sa ove planete.

Naša prava priroda je čista svijest.

Stoga ako ne poznajemo svoju pravu prirodu, živjećemo nesvjesni sebe i svijeta oko sebe. Imaćemo neprestanu želju da nešto popravimo i uljepšamo jer ne vidimo da je to nešto već lijepo takvo kakvo jeste. Imaćemo večitu želju da nešto dostignemo jer ne vidimo da smo već potpuni i cijeli. Uvek ćemo juriti za nekakvim smislom, ne shvatajući da smo mi sami taj smisao.

Zašto ljudi toliko šminkaju sebe, prirodu i sve oko sebe?

Jer ne mogu podnijeti svoju percepciju stvarnosti. Ta percepcija im kazuje da su nedovoljni sami sebi, ona je toliko tužna da se ne može podnijeti. Zato jer ne vide cjelovitost, božanstvo, beskraj i nemaju svijest o tome da je sve u redu onako kako već jeste.

Ne shvataju da se objekat i posmatrač jedno. Da se ljepota ne nalazi u spoljašnjem svijetu, već je ona izraz unutrašnje svijesti. Zato kad upoznamo sebe i svoju pravu prirodu, videćemo lijepo čak i u stvarima koje nam ranije nisu izgledale lijepo. I da. Zasto Zemljani prave ove proslave vatromete i cuda? Valjda zato sto im je planeta okrenula jos jedan krug oko Sunca.

Živimo u nekom čudnom društvu… Na priču svega imamo, samo nam vremena fali. Istina, mnogo toga nam fali, a vremena imamo na pretek.

U sukobu smo sami sa sobom, rekla bih. Nerealna očekivanja, nejasan stav o sebi i svojim mogućnostima, a trudimo se da u očima drugih dosegnemo neke nesrazmjerne visine, kao da smo iz Njegoševih „pantola ispali”.

Poljuljani međuljudski odnosi, mržnja na svakom ćošku, prazne riječi koje odzvanjaju kao eho i ono što mene, odavno, muči... kako imati realan pogled na svijet, kada živimo u laži? Lažu nas na svakom koraku, svakoga dana, nesvjesno i mi počinjemo da lažemo i stvorismo društvo koje se temelji, upravo, na laži. Da, mi smo stvorili taj svijet!

Izdvajaju se, priznaćete, nasmijana lica na društvenim mrežama u zagrljaju sa nekom njima „dragom“ osobom, koju su do prije par minuta od fotografisanja ćuškali, ućutkivali i sprdali se nečemu što nije vrijedno pomena, a sa kojom, prije toga, danima nijesu progovorili ni riječ. Hmm, ništa vam nije sveto... Citati Bukovskog i Andrića – mrtva trka, ali, primijetili ste, nekim njihovim obožavaocima „hvali“ pismenosti... Obrok, koji se plasira javnosti, mora biti na nivou, da je dopadljiv za oko, da odaje utisak prestiža, da se vidi da košta i da im tamo neko na tome zavidi, a već treći mjesec nekom „mučeniku“ šalju poruke da će mu vratiti ono 20 eura, koje su lani uzeli, čim im „legnu“ neka sredstva iz inostranstva. Neka, hvala! Draže mi je jesti malo prigorelog 'ljeba, čija mi se garava, donja korica lijepi za prste, i starog skorupa. Da, ja sam ga ispekla, ali „splamće“... prenio me je san.

Tu su i „markirani“ kućni ljubimci, ali, gle čuda, i njima treba pažnja. Nije im dovoljna činijica granula i druga vode, treba tu i ljubavi, dragi moji... A da, zaboravih, vi nemate vremena! I još nešto da vam kažem, u mnogim azilima možete naći te umiljate šapice, te sjajne okice, koje u meni izazivaju lavinu sreće, ali i neke čudne sjete jer im svima ne mogu pomoći. I da, to ništa ne košta.

Eeee, dolazimo, sada, do moje omiljene „nedoumice“. Sramota... Šta je za vas sramota?

Da li je sramota ukoliko obujete blago izlizane cipele od prošle godine? Ili, pak, obučete par dana zaredom istu jaknu? Čujem, sramota je ako neko „drži“ životinje. Mene nije! Iako trenutno nemamo ništa „živo“, nikada neću zaboraviti staru kozu Rogu, od koje smo, sestre i je, pomuzle toliko varenike, da smo danima kuvale pudinge raznih ukusa i bile presrećne - male, buckaste i crvenih obraza. Śećam se i njenog žgoljavog jarića Laza, kojem dugujem zahvalnost što sam bila u strašnoj kondiciji... Miliji mu je bio jedan list sa komšijske šljive, nego moje, donekle malo, ali ubrano sa mnogo ljubavi, naručje svježe đeteline.

Imali smo i jednog konja, đed mu je nađenuo ime Vihor, nije nam dao da ga jašemo i čuvao ga je samo kada ide na saučešća. Ali, nijesmo ni mi „od juče“. Vihorovu ljubav i odanost plaćali smo kockama šećera. Volio ih je, mada se i ljutio kad ih više nema. Ne pitajte me kako sam to saznala, dovoljno je da vam kažem da mi desno koljeno „igra“ uvijek kada hoće neki gazap. Shvatili ste, gicnuo me je.

Imala bih vam ja štošta pričati na ovu temu, „čačnite“ me neđe kad se vidimo... No, da se vratim ovoj započetoj... Čini li se vama da je veća sramota piti kafu sa nekim, a kad se rastanete reći da je smarač, ili, ne daj bože, popljuvati po svemu što taj neko jeste, a da ste pritom već dogovorili termin druge kafe? Ili se potajno i podlo smijati nečijoj budalastoj ideji, a hrabriti ga da hita ka tom cilju? Da li je i vama upitna ljubav na koju su se vječno zakleli, a šalju istu poruku na 10 adresa, pa đe upali? I da li je lijepo ostaviti dijete samo da spava, a izaći u grad i „po'vatati se“ sa maloljetnim „parašem“? Laži i prevara sve više, a ljubavi u naznakama.

Kad već pomenuh pare, mislite li i vi da su one zašle u svaku poru društva i da su pokretač svega? Izdaju se prijatelji, rođaci, kumovi, do groba zahvalni žiranti, komšija preko čije lične smo kupili smederevac na rate, a koji uvelike „tutnji“ u pomoćnoj zgradi... Izdaju se supružnici, kolege, neuki u ljubavi... i to za sitne pare.

I kad malo bolje razmislim, milo mi je što sam čudakinja... Glavom u oblacima, nogama čvrsto na zemlji. I ne treba mi taj lažni život...

SAD KAD SMO PONOVILI ONO STO VEC ZNAMO DA NAM VIRTUALNI ZIVOT NE MOZE INE SME ZAMENITI REALNI ZIVOT KRENIMO SA ZAGRLJAJIMA, SA PRICOM 'OCI U OCI' SA DRAGIM LJUDIMA. HAJDEMO USETNJU DA VIDIMO KAKO JE NAPOLJU. I STO JE NAJVAZNIJE URADITE JEDNU ANALIZU PROSLE GODINE I AKO PRIMETITE NEKU GRESKU PROBAJTE DA JE ISPRAVITE ODMAH. BILO DA JE TO VASA GRESKA,GRESKA NEKOG OD VASIH VAZNIH OSOBA ,STO DA NE I NEKA GRESKA U DRUSTVU. VISE OCIJU BOLJE VIDI!

среда, 3. јануар 2024.

ROKENROL JE IPAK MRTAV

VELIKO JE PITANJE STA JE TO SA CENZUROM? ZAR VISE NEMA ZABRANJENIH PESAMA.? A VISE OD POLOVINE JE ZASLUZILO ZABRANU. CUDNE STVARI SE DOGADJAJU I U MUZICI NA ZALOST.

Kulturni genocid je početkom 21. veka promenio toaletu i očistio staro i pripremio novo oružje. Paradoksalno, zabrane i cenzura više nisu potrebne za muziku, tj. rokenrol, jer je odavno marginalizovan Fenomen zabranjenog je fenomen izokrenute psihologije. Bilo da smo kod hrane, čulnih uživanja, pića, narkotika, politike, bilo koje umetnosti… na kraju krajeva, bilo čega, zabranjeno je uvek najslađe. Slično važi i za rokenrol. Ovo je, ne baš velika priča o nekoliko muzičkih zapisa koji su bili zabranjeni zbog različitih i ne uvek ubedljivih razloga…

Kada se spomene kopulacija, prvo se pomisli na ozloglašeni hit Serža Gensbura i Džejn Birkin “Je T’aime” gde perverzni i ružnjikavi Francuz poziva svoju partnerku na “entre tes reins”. Druga reč znači “bubrezi” pa su stvari u naznakama jasnije. Zabrana za BBC važi zauvek.

Jedan od najvećih hitova osamdesetih imali su proto-gej desperadosi Frankie Goes to Hollywood. Iako je singl “Relax” bio zabranjen 1983. zbog seksualnih referenci za emitovanje na radiju, to nije sprečilo milione Evropljana i Amerikanaca da ovu pesmu dovedu na vrh top-liste.

Rolling Stones su imali zabranu za pesmu “Let’s Spend the Night Together” koja zagovara promiskuitet. Tokom živog izvođenja pesme na američkoj televiziji, Džeger je pevao “Lets spend sometime together”.

Jedan od najvećih gej ikonoklasta Džordž Majkl imao je zabranjen singl zbog eksplicitnog teksta i spota za pesmu “I Want Your Sex” u vreme kada je još uvek (kao) više voleo devojčice, tj. kada je sebe zamajavao da je biseksualan. Dona Samer nije imala sreće s pesmom “Love to Love You” zbog uzdaha i dubokog disanja koje je jasno podsećalo na seksualni čin. Ovaj recept je pomogao riječkom elektro-pop duetu Denis & Denis da imaju megahit “Program tvog kompjutera”.

Bitlsi su imali nekoliko zabranjenih pesama zbog (ne)jasnih referenci na narkotike. Od “Lucy in the Sky with Diamonds”, preko “A Day in the Life” i stiha “I’d Love to turn You On”, do samostalnog Pola Makartnija koji je sa Wingsima imao hit “Hi Hi Hi”, koji cenzori nisu prepoznali kao pozdrav već kao nešto u vezi sa drogama.Opet Pol Makartni, zbog subverzivnog i samoobjašnjavajućeg singla iz 1971. “Give Irland Back to Irish”. Sex Pistols su otišli najdalje pesmom “God Save the Queen” koja je bila na prvom mestu liste singlova ali te nedelje prvo mesto nije postojalo zbog jasnog antimonarhističkog stava ovog pank benda. Šminkeri Blow Monkeys uspeli su da stvore zabranjeni singl “The Day After You” koji se odnosio na Margaret Tačer.Sem M. Luis je početkom tridesetih imao zabranu pesme “Gloomy Sunday” jer je bila previše mračna. Majk Beri i njegovi “Outlaws” imali su zabranu na pesmu “A Tribute to Buddy Holly” zbog smrti velike tinejdžerske zvezde. Riči Valens je u pesmi “Laura” izjavljivao ljubav objašnjavajući da ako bude odbijen, da će umreti u saobraćajki. Naravno, pesma je bila zabranjena, a Riči je poginuo par meseci kasnije u avionskoj nesreći zajedno sa Badijem Holijemu Kinksi su morali da se suoče sa problemom promocije poznate franšize jer su koristili reč ‘koka-kola’ u velikom hitu “Lola”. Sugerisano je da promene u ‘cherry cola”. Benigni Pol Sajmon bio je suočen sa zabranom pesme “Me and Holio Down at the Schoolyard” zbog upotrebe reči “Newsweek”. Slučaj Denija Vilijamsa je paranoja. Ovaj trećerazredni pevač morao je da povuče svoj singl “You’re Fabulous Babe” 1977. jer su proizvođači parfema “Babe” tražili odštetu.

Pink Floyd su na početku karijere u pesmi “It Would Be So Nice” spomenuli britanski dnevnik Evening Standard, ali su morali da ulože još 1000 dolara u studiju da zamene u Daily Standard.

Velšani Super Fury Animals su na početku karijere preterali jer su u pesmi “The Man Don’t Give a Fuck” koristili reč “fuck” čak pedeset puta. Naravno, BBC je zabranio i tu i sve ostale pesme tog benda za 1996. godinu. Tek preventive radi. Lenon je u pesmi “Working Class Hero” imao reč na “f” i naravno, pesmu ste mogli da slušate samo kod kuće na albumu “Plastic Ono Band”. Fatboy Slim je u pesmi “Fucking in Heaven” imao upotrebu reči “fuck” ravno 108 puta. Marginalac iz Housemartins, a kasnije poznati DJ želeo je da ovom pesmom podeli euforiju ženidbe sa radio-legendom Zoi Bol sa svojom publikom. Radiohead su uspešno reč “fuckin'” zamenili u “very” special tokom pesme “Creep” koja im je, uzgred, najveći hit u karijeri. Britanski pop veterani Beautyful South su naslov pesme “Don’t Merry Her, Fuck Me” zamenili u “Don’t Merry Her, Have Me” i imali veliki hit. Tu su i futuristički grandžeri Smashing Pumpkins, koji su za potrebe živog albuma, naslov pesme “Silverfuck” zamenili u “Silvercrank”.

Najduhovitiji je rekonvalescent Evan Dando iz Lemonheadsa koji je stih iz svoje pesme “Big Gay Heart”, “suck my dick” zamenio u “duck my sick”. Tokom zalivskog rata nabrojano je čak 64 velika hita koji su na ovaj ili onaj način vređali nekog ko je na ovaj ili onaj način bio u vezi sa ratom. Govorimo o pre-woke i pre-cancel periodu. Očekivano, The Cure – “Killing an Arab”, bilo šta od Massive Attack, Blondie – “Atomic”, A-ha “Hunting High and Low”, Roberta Flel – “Killing Me Softly”, Džon Lenon sa dve “političke” pesme, “Imagine” i “Give Peace a Chance”. I tako unedogled.

Nešto više od mesec dana posle ‘bager revolucije’, mirnog prevrata ili smene vlasti, u Srbiji je konačno i neočekivano postalo vrlo politički korektno slušati rokenrol. Jedan od heroja protesta i građanskog narativa, dugokosi Valjevčanin Bogoljub Arsenijević Maki (preminuo februara ove godine) indikativan je primer novih strujanja u kulturnom mejnstrimu – usamljenik, jedinstven, pravedan i agresivan. Politički nekorektni i “uvek za pobunu”, rokeri poput Borisava Đorđevića i Milića Vukašinovića, staloženog ali uvek na pravoj strani Momčila Bajagića, ili srpskog Dilana, Đorđa Balaševića, u poslednjim mesecima 2000. postali su imperativ na svim televizijskim kanalima gde su gotovo svi u mogućnosti da se upoznaju sa njihovim (do 5. oktobra cenzurisanim) stavovima, lirikom i muzikom.

Tada nešto mlađe, progresivne snage koje su deo duha vremena (Darkwood Dub, Kanda, Kodža i Nebojša, Jarboli, Sunshine, Eva Braun, Kristali, Vroom…) odbacile su uobičajenu, stereotipnu “šeset’osmašku” ljušturu rokenrola još pre nego što su i počeli da sviraju, te je u tom trenutku u stvari nastao imaginarni procep koji je i stvoren zahvaljujući simboličkoj, tj. lažnoj epifaniji nove Srbije.

Sa druge strane, ‘gubitnici’, omeđeni raznim hibridnim žanrovima (dance-pop, dance, rap, pop, folk, folk-pop, gej pop, gej tehno, tehno-dens, tehno-pop, vegan lezbijan nudist dub…), i prečesti gosti, sada vrlo aktuelne iz drugih razloga, Pink imperije, brzo su se konsolidovali, zbili redove i izjasnili se za promene. Začuđuje ubedljivost argumenata raznih eksplicitnih dodvoravanja “prošlom” (danas sadašnjem) režimu. Gotovo sve zvezde ‘suprotnog tabora’, ili ‘obmanjivača javnosti’ koje su građanstvu nudile život u ‘matriksu’ podržale su promene izjašnjavajući se da su ili bili zabranjivani na raznim nepostojećim televizijama, te da su intimno priželjkivali više demokratije.

U tom trenutku stvara se cinična situacija u kojoj su Gordana Tržan, ili Maja Nikolić, svojim izjavama veći i značajniji obožavatelji DOS-a i Otpora nego muzičari koji su u okviru akcije “Vreme je” obišli celu napaćenu Srbiju i koji, jednostavno, nemaju potrebe da obrazlažu svoje stavove koji su od početka bili jasni ili objašnjeni samim stavom. Decembra 2000, na jednoj beogradskoj televiziji vođena je žučna polemika u kojoj je napadan tada direktor danas vlasnik TV Pink Željko Mitrović za najveće i najsnažnije uporište režima. Mitrović se nevešto ali agresivno (kako baš on ume) branio pravdajući se različitim konceptom televizijskog programa koji je imao širok dijapazon od “Dosijea X” i “Simpsonovih” do patosa svekolikih hispanoameričkih TV serija, koje se, fakat, gledaju svuda. Između je imperija muzičkog inferna koji je stvoren zahvaljujući ružičastoj televiziji.

Međutim, za City Records, 1999. albume su izdali i Kazna za uši i Električni orgazam, ali to su bili pacovski kanali malobrojnih filantropa iz Oktobra 1864. Kulturni genocid je početkom 21. veka promenio toaletu i očistio staro i pripremio novo oružje. Paradoksalno, zabrane i cenzura više nisu potrebne za muziku, tj. rokenrol, jer je odavno marginalizovan. Zato je Istina kao i uvek glavna da se cenzuriše i marginalizuje…

On se prisetio perioda kada su Milica i Željko Mitrović pokrenuli muzičku kuću „City records“, a Čeda je u hodnicama televizije Pink čekao 850 sati kako bi bio primljen na razgovor koji mu je promenio ceo život.

Malo ko zna da je 16 godina nakon smrti Josipa Broza Tita, Rajačić objavio o njemu pesmu koja je ubrzo zabranjena.

„To je objavio PGP 1996 godine i odmah su je zabranili po radio stanicama. Uđem u radio stanicu i piše ‘ne emitovati pesmu’ – strah. Prošlo je samo 16 godina od kako je umro, a onda kada je došao novi direktor PGP-a, savetovao me je da se odreknem toga“, ispričao je Čeda.

On je u svojoj knjizi „Preko trnja do zvezda“ objavio stihove ove pesme koju je za portal Nova.rsnakon više od dve decenije odlučio da ponovo izvede u javnosti.

„Narod se pita kolika je bila u druga Tita

i da li je drug stari radio one stvari.

Da li je drugaricu Jovanku na prvom sastanku,

pitao za ples.

“Član žirija “Zvezda Granda” Đorđe David ističe da su pojedini pevači i njihove porodice zabranili da se izvode njihove numere u takmičenju, a da neki čak traže i 1.000 evra da bi dali dozvolu.Poznato je da se u „Zvezdama Granda“, tokom takmičenja, čuju note različitih izvođača, pojedine čak izvedene u drugačijem aranžmanu. Međutim, član žirija Đorđe David otkriva da je sada nastao problem sa pojedinim njegovim kolega upravo oko izvođenja numera, i otvoreno priča o kome se zapravo radiRadio sam sa klincima dosta u prethodnom periodu. Doživeli smo blage šokove, jer postoje neki autori koji su idoli generacijama, a koji su napravili zabranu emitovanja njihovih pesama ovde na “Grandu”. Klinci sa jako puno ljubavi odabire te pesme, baš njihove i onda kad dođeš u situaciju da taj neko traži 1000 evra po pesmi, da bi se njegova pesma izvela ovde na takmičenju onda je to šamar. Potrudiću se da sve te ljude apostrofiram klincima da jednostavno znaju kakve su te moje kolege. Strašno sam uvređen i povređen- razočarano priča za “Blic” David i dodaje:

-Ne mogu da verujem da sam takve stvari doživeo. Rokerima ne trebaju neprijatelji, neprijatelji su sami sebi. Preko noći ti sad moraš da menjaš pesme, u stvari te pesme će biti blurovane, neće biti emitovane. Samo bih im rekao sledeće, nije stvar do “Zvezdi Granda” i „Grand produkcije“ nego je stvar do autorskih prava i na drugoj adresi to treba da se reši. Ovo je najgledanije takmičenje u regionu. Reći ću dva imena koja su napravila totalnu zabranu, prvo ime je porodica pokojnog velikana Đorđa Balaševića koja ne dozvoljava da se Đoletove pesme izvode, a drugo ime je Cane koji nipošto ne dozvoljava da se njegove numere izvode ni za kakvu cenu. Neki traže hiljadu i po evra po kompoziciji, otkriva član žirija.

I TAKO. SAMI SMO UBILI ROKENROL. ZBOG MOJIH GODINA VEROVATNO NAJBOLJI ROKENROL JE BIO 60-TIH GODINA. KAD JE U PITANJU NAS ROKENROL NARAVNO OSAMDESETE SU ZAKON.

ZASTO SMO TO URADILI NE ZNAM. I OPET DA SPOMENEM MARCELA. ON FURA SVOJ FAZON I DALJE. ZASTO ROKERI NISU IMALI TU SNAGU?