KO SE SMEJE ZLO NE MISLI ,A KO MISLI NIJE MU DO SMEHA! SVE MANJE VIDJAM OSMEHE NA LICIMA LJUDI! I MLADIH LJUDI! Njih narocito! Kad bi trebali da budu najvise srecni nego sada dok su mladi? Gledam ih i mislim da nisu oni krivi za to! Da jednostavno nije vreme za smeh. Nije vreme da budu srecni,nasmejani i opusteni. Oni to nikako ne mogu. Gledaju sta smo im ostavili u nasledje i misle se kako sa tolikom kolicinom problema da se izbore. I onda idu iz krajnosti u krajnost. Ili se smeju na silu bahato ne bi li utesili sami sebe,a starijim ljudima (mislim malo starijim od njih i onim bas starijim) stvaraju sliku ,ono kao vidi ih sta im fali? Bas su bahati mi smo u njihovo vreme,ovo ili ono! Neminovni jaz generacija1 Ali nazalost ne samo to! Izmedju ljudi od 18 do 20 godina i ljudi od 30 do 50 godina jaz je nepremostiv. Citava jedna epoha je izmedju. Malo li je? Ne postoji nikakva sansa da se razumeju i zato pucaju i ljubavne veze i porodicne i kolegijalne i prijateljske! Retko ko ima ljubavnu vezu sa osobom iz priblizno iste generacije. I to sve vise slucajeva koji su nekad bili namenjeni muskarcima (ono stariji muskarac i mladja zena) mada ima i danas narocito ako su sponzoruse ili starlete u pitanju, nego sve vise starijih zena bira mladje muskarce!I tako mlade devojke jure one a novcem zbog totalnog poremecaja vrednosti (sto smo im mi u onom paketu problema ostavili),a mladji muskarci isto zbog novca moraju da budu sa bogatim starijim zenama! I jos da se smeju! Ma bas!A oni drugi sto pokusavaju da ostanu na tezem pravom putu tek ne mogu da se smeju. U svakoj sferi zivota nailaze na teske prepreke (opet onaj paket sa problemima koji smo im mi ostavili).U generacijskoj ljubavi nema one srecne setnje dvoje zaljubljenih ,srecnih ljudi jer ni jedno nema ni posao ni stan! Ako su jos i inteligentni onda im ne nedostaje briga zbog zagadjene okoline, zagadjene hrane,nasilja u porodici,vrsnjackog i uopste nasilja. Ako ih povrh svega zanima i politika dodje im da se nasmeju ali od muke!I zato kako da se smeju?
Buducnost. Smeh je odraz emocije, a emocije ce kako budemo postajali masine svakako sve vise nestajati. MISLI CE NAM ODREDJIVATI CIP U GLAVI TE CEMO PREMA SITUACIJAM U KOJIMA SE NALAZIMO BITI VESELI ILI TUZNI? SADA MI TO UZASNO IZGLEDA,ALI ZA NEKO VREME BICE ME BAS BRIGA! NA SRECU SVE CE BITI ZA SVE BAS BRIGA! A KAD NEMA CRNIH MISLI NEMA NI TUGE! ALI NE ZNAM DA LI ROBOTI UMEJU DA SE SMEJU ONAKO OD SRCA???
Proslost. Smeh od srca,smeh do suza, onaj zarazni smeh koji ne moze da se iskontrolise pa kroz suze izgovaramo ono UMRECU OD SMEHA! Bilo nekad. Sad se samo pripoveda. Nekad smo bili tako opusteni. Radovali se sitnicama, nismo imali internet, mobilne telefone , iscrpljujuce poslove ...Ali imali smo roditelji koji nisu imali u svojoj mladosti ni fiksni telefon ni TV. I BILI SU NAM BLIZI! Postojao je jaz generacija ali ne toliko dubok. Umeli smo da se razumemo jer smo ziveli u istoj epohi i delili iste vrednosti. I umesto da nastavimo da zivimo tako opusteno i srecno i da se svaki dan smejemo i kad mislimo i kad ne mislimo jer nismo na sebi imali ovoliko breme problema. Hvala nasim roditeljima ! A onda smo krenuli za potrosackim ludilom,za jurnjavom za novcem da bi ga besumucno trosili na otpatke koje svugde bacamo. Prave vrednosti smo zamenili laznim sjajem,glamurom,brendovi,podigli smo nepremostive razlike izmedju siromasnih i bogatih .Politiku smo pretvorili u rijaliti sou,a rijaliti sou u "zvezdu vodilju" za plitkoumne i povrsne,za bahate i nemoralne! I sta sad hocemo od nase dece? Da se smeju ,a nemaju zasto? Kukamo sto beze od nas! Pa moraju! Sta drugo da rade? Najgore je sto i tamo gde pobegnu nije bas dobro,ali makar jos ljudi zive sa malo dostojanstva. Kod nas je ono umrlo odavno!
ZATO NE ZAMERAJTE DECI! GENERACIJA DECE DEVEDESITIH RODJENA JE U NAJNESRECNIJE VREME NA OVOJ PLANETI! I ZATO JE OSMEH UTIHNUO KAO I CVRKUT MOJIH OMILJENIH VRAPCICA! I STO SAD KUKAMO I ZALIMO SE KAD SMO SVE UCINILI DA ZIVOT POSTANE OVAKO TEZAK ,OVOLIKO POMEREN DA RETKO KO U NJEMU MOZE DA SE SNADJE! A JOS REDJE DA SE SMEJE OD SRCA ONAKO KAO NEKAD!
Buducnost. Smeh je odraz emocije, a emocije ce kako budemo postajali masine svakako sve vise nestajati. MISLI CE NAM ODREDJIVATI CIP U GLAVI TE CEMO PREMA SITUACIJAM U KOJIMA SE NALAZIMO BITI VESELI ILI TUZNI? SADA MI TO UZASNO IZGLEDA,ALI ZA NEKO VREME BICE ME BAS BRIGA! NA SRECU SVE CE BITI ZA SVE BAS BRIGA! A KAD NEMA CRNIH MISLI NEMA NI TUGE! ALI NE ZNAM DA LI ROBOTI UMEJU DA SE SMEJU ONAKO OD SRCA???
Proslost. Smeh od srca,smeh do suza, onaj zarazni smeh koji ne moze da se iskontrolise pa kroz suze izgovaramo ono UMRECU OD SMEHA! Bilo nekad. Sad se samo pripoveda. Nekad smo bili tako opusteni. Radovali se sitnicama, nismo imali internet, mobilne telefone , iscrpljujuce poslove ...Ali imali smo roditelji koji nisu imali u svojoj mladosti ni fiksni telefon ni TV. I BILI SU NAM BLIZI! Postojao je jaz generacija ali ne toliko dubok. Umeli smo da se razumemo jer smo ziveli u istoj epohi i delili iste vrednosti. I umesto da nastavimo da zivimo tako opusteno i srecno i da se svaki dan smejemo i kad mislimo i kad ne mislimo jer nismo na sebi imali ovoliko breme problema. Hvala nasim roditeljima ! A onda smo krenuli za potrosackim ludilom,za jurnjavom za novcem da bi ga besumucno trosili na otpatke koje svugde bacamo. Prave vrednosti smo zamenili laznim sjajem,glamurom,brendovi,podigli smo nepremostive razlike izmedju siromasnih i bogatih .Politiku smo pretvorili u rijaliti sou,a rijaliti sou u "zvezdu vodilju" za plitkoumne i povrsne,za bahate i nemoralne! I sta sad hocemo od nase dece? Da se smeju ,a nemaju zasto? Kukamo sto beze od nas! Pa moraju! Sta drugo da rade? Najgore je sto i tamo gde pobegnu nije bas dobro,ali makar jos ljudi zive sa malo dostojanstva. Kod nas je ono umrlo odavno!
ZATO NE ZAMERAJTE DECI! GENERACIJA DECE DEVEDESITIH RODJENA JE U NAJNESRECNIJE VREME NA OVOJ PLANETI! I ZATO JE OSMEH UTIHNUO KAO I CVRKUT MOJIH OMILJENIH VRAPCICA! I STO SAD KUKAMO I ZALIMO SE KAD SMO SVE UCINILI DA ZIVOT POSTANE OVAKO TEZAK ,OVOLIKO POMEREN DA RETKO KO U NJEMU MOZE DA SE SNADJE! A JOS REDJE DA SE SMEJE OD SRCA ONAKO KAO NEKAD!
Нема коментара :
Постави коментар