FOTOGRAFIJE,PORODICNI ALBUMI,SECANJA,USPOMENE KOJE SMO NEKAD DELILI UZ DRUZENJE I KAFICU.NEKADA SMO STAVLJALI FOTOGRAFIJE U ALBUME,A ONE KOJE SU BILE MANJE ZANIMLJIVE U KUTIJE OD CIPELA PA U ORMAN NA NAJGORNJU POLICU(DA DECA NE DOHVATE I POCEPAJU).Nekad smo uspomene odmotavali kao film gledajuci slike nasih dragih osoba. Znas to smo se slikali onda na Kalimegdanu,ovo je sa Ade,ovo iz Arilja. Itako su su se slike skupljale godinama iz generacije u generaciju, Recimo ja posedujem slike stare 105 godina koje su ostale od moje bake.Kao sto vec neko vreme pisem da se plasim da ce uopste nestati papir,stampani mediji,knjige, tako se plasim da ce nestati i slike uradjene na papiru. Danas sam cula da u skoli u Zemunu eksperimentalno deca rade po sistemu"skajpa", bez skolske table,krede,svezaka i olovaka. Strasno. Pitam se samo da li ove fotografije koje preplavljuju drustvene mreze objasnjavaju kako smo postali povrsni. Vazno je da danas u 17 i 20 objavite svoju slicicu na drustvenoj mrezi,pokupite lajkove i gotovo.Sta ako i one retke slike koje arhivirate (jer vas mrzi da to cinite) jednog dana nestanu iz bilo kog razloga sa vaseg kompjutera?Kako cete nekada pokazivati svojoj deci svoje omiljene fotke?
Buducnost. Buducnost je ustvari resila taj problem. Hologrami koji ce biti u banci podataka ucinice korak napred u secanjima. Jer nece vam neka pozutela slika probuditi uspomene nego glavom i bradom vas davno umrli predak koga 'pozovete".Dobro necete moci da pijete kaficu i moracete da budete uz kompjuter. On ce biti hologram i imace memorijski cip o dogadjajima iz svog zivota. Tako cete moci da "vidite" neke slike iz proslosti o onome ko i sta vas zanima. Opet meni to za sada zvuci potpuno neverovatno ,ali naucnici tvrde da ce to biti apsolutno moguce.
Proslost. Ne bih se vracala na svoje porodicne albume koji su predstavljali za mene dozivljaj i to redak. Smela sam samo kad bi dosao neko u goste da sedim pored starijih koji su okretali listove i da gledam slike. A koliko sam zelela da ih dodirujem ispod onog celofana koji je stitio slike. Pricacu o "Radosnicama" albumima namenski napravljenih 90-tih godina proslog veka.Dobijali su se od rodbine kad bi dosli da vide bebu. JER TO JE BILO NAMENJENO ZA PRACENJE RASTA I RAZVOJA BEBA. Od kad beba stigne kuci pa do polaska u prvi razred. Tu su bile slicice sa datumima kada su slikane i sa tacnim podacima kolika je tezina,visina,ima li zubica i koliko, prvi,korak,prva rec. prvi pramencic kose,vakcine,broj cipelica i mnogo,mnogo podataka. Sad se pitam da li bi to neko za mojih cetvoro dece imao strpljenja da prenese na kompjuter i sta bi od toga preneo i da li bi isti dozivljaj bio dok listas album ili dok samo gledas na ekranu neke slcice koje su prenete iz albuma?
UBEDJENA SAM DA NISTA NE MOZE DA ZAMENI PORODICNE ALBUME I SLIKE U KUTIJAMA ZA CIPELE. JA KOMPJUTERU NE VERUJEM DOVOLJNO MADA PRIZNAJEM DA MI MNOGO ZNACI ZBOG PISANJA I KOMUNIKACIJE ALI JA I DALJE PRVO SVE PISEM NA PAPIRU. I DALJE PRAVIM FOTOGRAFIJE SVOJE VEC ODRASLE DECE. DA LI CU USPETI DA IMAM I FOTOGRAFIJE SVOJIH UNUKA KAD IH BUDEM IMALA? VOLELA BIH!!!!!
Buducnost. Buducnost je ustvari resila taj problem. Hologrami koji ce biti u banci podataka ucinice korak napred u secanjima. Jer nece vam neka pozutela slika probuditi uspomene nego glavom i bradom vas davno umrli predak koga 'pozovete".Dobro necete moci da pijete kaficu i moracete da budete uz kompjuter. On ce biti hologram i imace memorijski cip o dogadjajima iz svog zivota. Tako cete moci da "vidite" neke slike iz proslosti o onome ko i sta vas zanima. Opet meni to za sada zvuci potpuno neverovatno ,ali naucnici tvrde da ce to biti apsolutno moguce.
Proslost. Ne bih se vracala na svoje porodicne albume koji su predstavljali za mene dozivljaj i to redak. Smela sam samo kad bi dosao neko u goste da sedim pored starijih koji su okretali listove i da gledam slike. A koliko sam zelela da ih dodirujem ispod onog celofana koji je stitio slike. Pricacu o "Radosnicama" albumima namenski napravljenih 90-tih godina proslog veka.Dobijali su se od rodbine kad bi dosli da vide bebu. JER TO JE BILO NAMENJENO ZA PRACENJE RASTA I RAZVOJA BEBA. Od kad beba stigne kuci pa do polaska u prvi razred. Tu su bile slicice sa datumima kada su slikane i sa tacnim podacima kolika je tezina,visina,ima li zubica i koliko, prvi,korak,prva rec. prvi pramencic kose,vakcine,broj cipelica i mnogo,mnogo podataka. Sad se pitam da li bi to neko za mojih cetvoro dece imao strpljenja da prenese na kompjuter i sta bi od toga preneo i da li bi isti dozivljaj bio dok listas album ili dok samo gledas na ekranu neke slcice koje su prenete iz albuma?
UBEDJENA SAM DA NISTA NE MOZE DA ZAMENI PORODICNE ALBUME I SLIKE U KUTIJAMA ZA CIPELE. JA KOMPJUTERU NE VERUJEM DOVOLJNO MADA PRIZNAJEM DA MI MNOGO ZNACI ZBOG PISANJA I KOMUNIKACIJE ALI JA I DALJE PRVO SVE PISEM NA PAPIRU. I DALJE PRAVIM FOTOGRAFIJE SVOJE VEC ODRASLE DECE. DA LI CU USPETI DA IMAM I FOTOGRAFIJE SVOJIH UNUKA KAD IH BUDEM IMALA? VOLELA BIH!!!!!
Нема коментара :
Постави коментар