ZIVOT SPAKOVAN U KOFER

KAD BI MOGAO DA SPAKUJES ZIVOT U POLICE ILI KOFERE STA BI USTVARI MOGAO DA STAVIS?STA JE ONO STO CINI TVOJ ZIVOT?A STA JE ONO STO JE U TVOM ZIVOTU SLUCAJNO ILI NAMERNO ?Kako ja to vidim? Zivot je fizicka stvar.Ono rodis se zivis i umires.U kofer ili policu to ne mozes da stavis (zna se gde zavrsava nase fizicko telo naseg zivota). E sad da vidimo sta je uslo u moj zivot slucajno i u vase zivote naravno, To su svakako prve i ostale ljubavi.Znate nekada je zaista fenomenalno biti romantican.Stvari kao sto su slike,presovani cvetici i listici,srca od najrazlicitijih materijala,plisane igracke bude secanja na divne stvari koje ste doziveli i to definitivno dize nivo pozitivne energije u vama.Kad god otvorim kofer sa tim stvarcicama opotpuno se raznezim i kao da sam u bioskopu jer se preda mnom odvijaju svi ti dogadjaji vezani za  predmet koji drzim u ruci.U moj zivot namerno su usli moj muz, moja deca, prijatelji koji to zaista jesu (jer su to i dokazali kroz ceo moj zivot)i retki  odabrani rodjaci (ne racuna se uza familija)..I to je u redu. Uspomene koje su  mi oni ostavili u vidu "sitnica" i "krupnica" ne mogu da stanu u kofere vec ispunjavaju police u spajizu!Kao prve slike dece,prve cipelice,prve igracke,prve "zekice"prve cucle,zatim prva slova, prva "ljubavna pisma" (koja im cuvam za njihove kofere uspomena),prva kosica,zubici.....Prijatelji su mi uz obavezne fotografije sa svih nasih ojkupljanja ostavili pisma i razglednice(nekad je i to postojalo) i suvenire sa svih svojih putovanja. Zamalo da zaboravim da u jednoj posebnoj kutijici cuvam pisma,pesme i prve slike od mog muza sa kojim sam vec 37 godina).Rodjaci  su uglavnom zastupljeni u svom donatorskom delu uspomena. Na jednoj polici su stvari koje su nosila njihova deca pa prerasla i igracke kojima se  iz istih razloga vise nisu  igrala, pa su ih rodjaci doneli mojoj deci.Ne kazem da je to lose.Naprotiv znacilo je mnogo!!!!IMATE LI I VI KOFER I POLICE U KOJE STE SPAKOVALI SVOJ ZIVOT?
Buducnost.Verovatno cemo secanja drzati u mozgu ili na specijalnom cipu za uspomene(koji ce biti svojevrstan "magacin ") i bice isto u mozgu.Ali to svakako nece biti ono sto je danas secanje. Jer iako se budete setili prvih cipelica svog deteta to ce biti samo slika, a sve ono sto ja sada vidim i osetim nece postojati. Dodirujuci cipelicu ja vidim sve one situacije u kojima ih je moje deten nosilo,i prve korake i prve padove i uspehe!Neprocenjivo!Na cipu ipak nece biti mesta za sve nase uspomene,secanja i osecanja - samo slike!Zamislite tek koliko gubite u onom delu sa starim ljubavima.!
Proslost.Da neki ljudi nekada davno nisu poceli da skupljaju svoje kofere i police uspomena kako bi danas imali sve te stvari da vidimo?Hvala im za ideju.I onim iz najstarijih civilizacija i ovih novijih od tek pre 5o-tak godina!Cuvajte i vi ljubomorno svoje uspomene,bar dok vas ne pretvore u kiborga .I ostavite svojim potomcima retke i vredne stvari vezane za vas i njih. Pogotovo sada kad tehnologija toliko brzo menja nas zivot!
SETILA SAM SE DA VAM KAZEM DA MI JE DANAS RODJENDAN.I da cu  uz rodjendansku tortu i prave fotografije dobiti i pisane cestitke .Nesto najvrednije za mene.