NENADJEBIVOST PRELEPOTE! I SVE STO UZ TO IDE: SPICI, NAPICI, OPICI.... DA LI JE MOGUCE DA MLADI LJUDI RAZGOVARAJU SAMO O BOLISTIMA? JESTE! MOGU DA SVEDOCIM O TOME NAZALOST! 400.000 LJUDI GODISNJE U SRBIJI ZATRAZI PSIHIJATRIJSKU POMOC! JOS CU DA ZAZALIM ZA DEVEDESETIMA I BENSEDINIMA. STANJE JE DANAS MNOGO LOSIJE! A STO JE NAJGORE IDE JOS KA LOSIJEM AKO TO UOPSTE MOZE!I EKSPANZIJA KRONOVE BOLESTI- BOLESTI MLADIH INACE UPALNA AUTOIMUNA BOLEST CREVA!OTKRIVENA POTPUNO NOVA VRSTA DEPRESIJE ZA KOJU NE POSTOJI LEK? KAO DA ZA OVE OSTALE POSTOJI?
Nekako pokusavam da spojim nacin govora ( mozda i razmisljanja ) milenijalaca sa bolestima od kojih najcesce oboljevaju. Depresija i autoimune bolesti creva! Mozda je vama to nespojivo, ali onda nemate pored sebe milenijalce! Vec sam toliko puta rekla da ih obozavam jer su oni sve sto mi nikada nismo bili. Mi smo isto pokusavali da govorimo tako da nas matorci ne razumeju, ali to je bilo tako bez veze jer su oni sve to kapirali. A onda se dogodila tehnologija! Engleski i tehnologija! i mi matorci koji nemamo pojma ni o jednom ni o drugom. Zato ne razumemo milenijalce i plasimo ih se. zato o njima sudimo sve najgore! A za to sto su oni takvi kakvi su MI SMO KRIVI!
Da mozda oni nisu krivi sto su bolesni i fizicki i psihicki? Ko se igra bakterijama, virusima? Ko stvara ratove? Ko nas opseda tehnologijom,informacijama, rijalitima i potrosackim drustvom? Nasa ili njihova generacija? Prihvatite istinu. Oni su nase zrtve!
Samo ih slusam kad pricaju. Imam alergiju, Kronovu bolest, depresiju... Sutra idem na neke analize, pijem te i te lekove...Pa zar su to razgovori za mlade osobe od 16-25 godina? Pa bili ste mladi. Valjda i ja znam da nikada nismo razgovarali ni o kakvim bolestima. O tome su razgovarali samo matorci!!!!
U psihijatrijskim ustanovama godisnje bude hospitalizovano nesto vise 30.000 pacijenata od oko 400.000 ljudi godišnje koji zatraže pomoć zbog psihičkih problema. Oko 10 odsto njih zadržava se u bolnicama prisilno, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili druge. Svi drugi slobodno šetaju ulicama naših gradova, a sve češće neko od njih postane glavna vest u medijima nakon što nekoga napadne ili ubije.Dok lekari odgovornima smatraju okolinu, porodicu ili staratelja, za kriminologe su krivci pravosudni organi i zdravstvo. Ko god da je kriv, epilog je - opasan čovek na ulici.Duševni bolensici pre nego što "eksplodiraju" obično daju znake upozorenja. Problem je što ove znake često nema ko da prepozna.Sva istraživanja pokazuju da psihijatrijski bolesnici među ubicama čine brojčano manji broj nego osobe iz opšte populacije. Pravi razlozi za njihove nasilne epizode su način na koji ih društvo tretira, na prikrivanje od strane porodice i na opštu stigmatizaciju i etiketiranje.Na pitanje zbog čega su poslednjih dana učestali napadi psihijatrijskih bolesnika, mnogi lekari će reći - zbog promene vremena i visokih temperatura koje pogoršavaju psihičke tegobe pacijenata koji već imaju neke mentalne smetnje. Veliki broj ljudi predisponiranih za ovu vrstu poremećaja upravo u ovo doba godine doživi prvu epizodu bolesti koja je često eruptivna i dramatična. Po mom misljenju do incidenata dolazi kada zakažu javne službe i psihijatrijske bolnice.Često se dešava da se ne napravi dobra procena ozbiljnosti psihičkog poremećaja. Lekari često razmišljaju po principu "neće valjda ništa ozbiljno da uradi, nije toliko bolestan". I to je kobna greška, jer je za takve ljude potreban samo okidač. U vremenu socijalne i moralne krize ljudi lako skrenu u patologiju.Ljudi ostaju bez posla, bez budućnosti, počinju da pate od anksioznosti. Neki okidač mora da postoji.Precizni podaci i registri mentalnih bolesti ne postoje, ali prema procenama stručnjaka jedna od pet osoba ženskog pola oboli od depresije, a jedan od deset muškaraca. Oko jedan odsto je obolelih od šizofrenije u opštoj populaciji i tu nema bitnije razlike među polovima, dok je zastupljenost paničnog poremećaja ide od sedam do devet odsto, ali se češće pojavljuje kod žena.
Lekovi protiv depresije ne pokazuju se delotvornim u onoj meri u kojoj se od njih ocekuje. Nova istraživanja su pokazala da trenutni tretmani nisu uspešni jer se kod 90 odsto medikamenata namenjenih za lečenje depresije polazi od pretpostavke da pacijentima fali serotonin ili norepinefrin, dve jako važne hemikalije u mozgu svakog od nas.Novo istraživanje pokazuje da kod nekih pacijenata, depresija nije povezana sa nedostatkom serotonina i norepinefrina, kao i da antidepresivi koje piju ne deluju i ne rešavaju njihov problem sa depresijom.
Depresija je kod 30 odsto ljudi možda izazvana proteinom koji je nazvan RGS8, koji doktor Jumiko Saito naučnik za neuronauku sa Univerziteta Hirošima opisuje kao novi tip depresije. Saito i njen tim otkrili su da RGS8 kontroliše hormon receptor nazvan MCHR1 koji pomaže regulaciji raspoloženja i kontroliše reakciju tela na potrebu za spavanjem i hranom. RGS8 pokazao je uticaj na mozak i to onaj deo koji je zadužen za pokrete i regulaciju raspoloženja i može da podstiče MCHR1 kada se oba izmešaju u ćelijama. To znači da povećanje količine RGS8 znači veće šanse za depresiju.
Kako bi potvrdili ovu tvrdnju naučnici su posmatrali dve grupe miševa: jednu koja je bila obična i drugu sa više RGS8 u njihovom nervnom sistemu. U testu su miševi bili primorani na plivanje, a uočeno je da su manje pokretni miševi koji su depresivni i koji su imali povišen RGS8.
Naučnici su posmatrali mozak miševa kako bi lakše utvrdili šta se dešava sa mozgom depresivnih miševa i uočili su da oni koji su depresivni imali duže cilije, antene koje se nalaze na površini ćelija i zadužene su za međućelijsku komunikaciju.
Naučnici su ranije loše funkcionisanje ovih antena povezivali sa gojaznošću, bolestima bubrega i mrežnjače. Saito veruje da je otkriće RGS8 veoma važno kako bi se napravio novi lek za borbu protiv depresije. Kako raste broj samoubistava, pronalazak novog antidepresiva je proces koji je važniji nego ikada pre, a svi se slažu da je neophodan novi lek kako bi se depresija uspešno lečila.
Da zaboravila sam od toliko bolesti da napomenem da bukvalno svi mladi oko mene imaju problem sa bubrezima! Zbog vode??? Onda sta je najrealnije zakljuciti? Njihov govor, ponasanje, zabrinutost za bolesti, nemogucnost da se snadju udrustvu KOJE SMO MI STVORILI nam smeta. Krivimo ih na sve moguce nacine!
BUDITE REALNI MOLIM VAS! KRONOVA BOLEST NASTAJE OD STRESA I NEMOGUCNOSTI PRILAGODJAVANJA OVM I OVAKVOM DRUSTVU. I DEPRESIJA PA CAK I ALERGIJA SU POSLEDICE ISTIH STVARI! OCAJNA SAM ZBOG NASE DECE! ALI U MRTVOM MORU U KOME ZIVIMO VAZNA NAM JE SAMO POLITIKA I PUT KA BESPOLNOSTI!
STRASNO!!!!
Nekako pokusavam da spojim nacin govora ( mozda i razmisljanja ) milenijalaca sa bolestima od kojih najcesce oboljevaju. Depresija i autoimune bolesti creva! Mozda je vama to nespojivo, ali onda nemate pored sebe milenijalce! Vec sam toliko puta rekla da ih obozavam jer su oni sve sto mi nikada nismo bili. Mi smo isto pokusavali da govorimo tako da nas matorci ne razumeju, ali to je bilo tako bez veze jer su oni sve to kapirali. A onda se dogodila tehnologija! Engleski i tehnologija! i mi matorci koji nemamo pojma ni o jednom ni o drugom. Zato ne razumemo milenijalce i plasimo ih se. zato o njima sudimo sve najgore! A za to sto su oni takvi kakvi su MI SMO KRIVI!
Da mozda oni nisu krivi sto su bolesni i fizicki i psihicki? Ko se igra bakterijama, virusima? Ko stvara ratove? Ko nas opseda tehnologijom,informacijama, rijalitima i potrosackim drustvom? Nasa ili njihova generacija? Prihvatite istinu. Oni su nase zrtve!
Samo ih slusam kad pricaju. Imam alergiju, Kronovu bolest, depresiju... Sutra idem na neke analize, pijem te i te lekove...Pa zar su to razgovori za mlade osobe od 16-25 godina? Pa bili ste mladi. Valjda i ja znam da nikada nismo razgovarali ni o kakvim bolestima. O tome su razgovarali samo matorci!!!!
U psihijatrijskim ustanovama godisnje bude hospitalizovano nesto vise 30.000 pacijenata od oko 400.000 ljudi godišnje koji zatraže pomoć zbog psihičkih problema. Oko 10 odsto njih zadržava se u bolnicama prisilno, jer je procenjeno da bi mogli da budu opasnost za sebe ili druge. Svi drugi slobodno šetaju ulicama naših gradova, a sve češće neko od njih postane glavna vest u medijima nakon što nekoga napadne ili ubije.Dok lekari odgovornima smatraju okolinu, porodicu ili staratelja, za kriminologe su krivci pravosudni organi i zdravstvo. Ko god da je kriv, epilog je - opasan čovek na ulici.Duševni bolensici pre nego što "eksplodiraju" obično daju znake upozorenja. Problem je što ove znake često nema ko da prepozna.Sva istraživanja pokazuju da psihijatrijski bolesnici među ubicama čine brojčano manji broj nego osobe iz opšte populacije. Pravi razlozi za njihove nasilne epizode su način na koji ih društvo tretira, na prikrivanje od strane porodice i na opštu stigmatizaciju i etiketiranje.Na pitanje zbog čega su poslednjih dana učestali napadi psihijatrijskih bolesnika, mnogi lekari će reći - zbog promene vremena i visokih temperatura koje pogoršavaju psihičke tegobe pacijenata koji već imaju neke mentalne smetnje. Veliki broj ljudi predisponiranih za ovu vrstu poremećaja upravo u ovo doba godine doživi prvu epizodu bolesti koja je često eruptivna i dramatična. Po mom misljenju do incidenata dolazi kada zakažu javne službe i psihijatrijske bolnice.Često se dešava da se ne napravi dobra procena ozbiljnosti psihičkog poremećaja. Lekari često razmišljaju po principu "neće valjda ništa ozbiljno da uradi, nije toliko bolestan". I to je kobna greška, jer je za takve ljude potreban samo okidač. U vremenu socijalne i moralne krize ljudi lako skrenu u patologiju.Ljudi ostaju bez posla, bez budućnosti, počinju da pate od anksioznosti. Neki okidač mora da postoji.Precizni podaci i registri mentalnih bolesti ne postoje, ali prema procenama stručnjaka jedna od pet osoba ženskog pola oboli od depresije, a jedan od deset muškaraca. Oko jedan odsto je obolelih od šizofrenije u opštoj populaciji i tu nema bitnije razlike među polovima, dok je zastupljenost paničnog poremećaja ide od sedam do devet odsto, ali se češće pojavljuje kod žena.
Lekovi protiv depresije ne pokazuju se delotvornim u onoj meri u kojoj se od njih ocekuje. Nova istraživanja su pokazala da trenutni tretmani nisu uspešni jer se kod 90 odsto medikamenata namenjenih za lečenje depresije polazi od pretpostavke da pacijentima fali serotonin ili norepinefrin, dve jako važne hemikalije u mozgu svakog od nas.Novo istraživanje pokazuje da kod nekih pacijenata, depresija nije povezana sa nedostatkom serotonina i norepinefrina, kao i da antidepresivi koje piju ne deluju i ne rešavaju njihov problem sa depresijom.
Depresija je kod 30 odsto ljudi možda izazvana proteinom koji je nazvan RGS8, koji doktor Jumiko Saito naučnik za neuronauku sa Univerziteta Hirošima opisuje kao novi tip depresije. Saito i njen tim otkrili su da RGS8 kontroliše hormon receptor nazvan MCHR1 koji pomaže regulaciji raspoloženja i kontroliše reakciju tela na potrebu za spavanjem i hranom. RGS8 pokazao je uticaj na mozak i to onaj deo koji je zadužen za pokrete i regulaciju raspoloženja i može da podstiče MCHR1 kada se oba izmešaju u ćelijama. To znači da povećanje količine RGS8 znači veće šanse za depresiju.
Kako bi potvrdili ovu tvrdnju naučnici su posmatrali dve grupe miševa: jednu koja je bila obična i drugu sa više RGS8 u njihovom nervnom sistemu. U testu su miševi bili primorani na plivanje, a uočeno je da su manje pokretni miševi koji su depresivni i koji su imali povišen RGS8.
Naučnici su posmatrali mozak miševa kako bi lakše utvrdili šta se dešava sa mozgom depresivnih miševa i uočili su da oni koji su depresivni imali duže cilije, antene koje se nalaze na površini ćelija i zadužene su za međućelijsku komunikaciju.
Naučnici su ranije loše funkcionisanje ovih antena povezivali sa gojaznošću, bolestima bubrega i mrežnjače. Saito veruje da je otkriće RGS8 veoma važno kako bi se napravio novi lek za borbu protiv depresije. Kako raste broj samoubistava, pronalazak novog antidepresiva je proces koji je važniji nego ikada pre, a svi se slažu da je neophodan novi lek kako bi se depresija uspešno lečila.
Da zaboravila sam od toliko bolesti da napomenem da bukvalno svi mladi oko mene imaju problem sa bubrezima! Zbog vode??? Onda sta je najrealnije zakljuciti? Njihov govor, ponasanje, zabrinutost za bolesti, nemogucnost da se snadju udrustvu KOJE SMO MI STVORILI nam smeta. Krivimo ih na sve moguce nacine!
BUDITE REALNI MOLIM VAS! KRONOVA BOLEST NASTAJE OD STRESA I NEMOGUCNOSTI PRILAGODJAVANJA OVM I OVAKVOM DRUSTVU. I DEPRESIJA PA CAK I ALERGIJA SU POSLEDICE ISTIH STVARI! OCAJNA SAM ZBOG NASE DECE! ALI U MRTVOM MORU U KOME ZIVIMO VAZNA NAM JE SAMO POLITIKA I PUT KA BESPOLNOSTI!
STRASNO!!!!
Нема коментара :
Постави коментар