KAKO PREZIVETI UDAJU CERKE? DA LI SU SVE MAJKE TAKO VEZANE ZA SVOJE CERKE KAO JA? ZASTO IMAM TAJ UZASAN STRAH? ZAR JE LAKO BITI ZENA I MAJKA NA BALKANU?
Udaja je prirodni zivotni dogadjaj koji je prepoznat kao pozeljan i normalan za odredjeni period zivota.Udajom primarna porodica dobija novog clana. Patrijahalno drustvo udaju je smatralo "gubitkom", a zenidbu "dobitkom" jer se loza nastavlja preko prezimena.Svejedno u modernom drustvu menja se razmisljanje ali i dalje se menja funkcionisanje primarne porodice koja dobija nove clanove. Za roditelje je cerka uvek cerka,ali je nakon udaje to cerka koja zivi sa nekom drugom osobom, nosi drugo prezime, uspostavlja odnose prema muzevljevoj porodici , a menja svoj odnos prema svojoj primarnoj porodici. Fleksibilnije porodice lakse ce prevazici ovu promenu! Iz prevelike ljubavi i zelje da se pomogne primarna porodica se cesto "mesa" u novo nastalu porodicu i njihove medjusobne odnose. Zato je neophodno od pocetka postaviti granice! Cak i kad se stvari u braku novonastale porodice odvijaju kako treba roditelji i dalje imaju razlicita strahovanja ,koja cesto nastaju i zbog toga sto roditelj vise nema kontrolu nad zivotom svog deteta. Roditelji treba da prihvate da mladi uvode nova pravila u bracni zivot i da to treba prihvatiti! Jedna stvar je jos i najgora. Insistiranje roditelja da im se cerke udaju do nekih odredjenih godina. Iz kog tacno razloga ne znam jer nisam imala takav slucaja ali mislim da je vise u pitanju ono sta ce komsije da misle sto je potpuno bezveze. Treba podrzati svoje dete u svakom slucaju . I kada zeli brak sa 20,30,40 ili ga ne zeli uopste!
Emocionalno vezivanje je primarna potreba i javlja se jos od rodjenja, od prvog kontakta sa majkom,a ostvaruje sve aspekte kroz odnos sa ocem i ostalom porodicom i iskustvima koja sticemo kroz sve odnose tokom zivota. Vezanost,ljubav i privrzenost su opsta emotivna stanja koja svi razlicito ispoljavamo. Sve je bilo lakse dok je cerka bila sa mnom. Otkako se udala nekako svu onu brigu i ljubav koju imam za nju ne mogu da ispoljavam u dosadasnjim kolicinama. Mogu biti pogresno shvacena od strane njenog partnera. Plasim se jer sam mnogo vezana za nju , da je to ne omeksa, pa da se ne snadje dobro u novoj situaciji. Brak je vrlo cudna institucija. Ma koliko zelim i dalje da je stitim, shvatam da ona sada ima drugog zastitinika. Ali moje majcinsko srce znajuci kako brak moze biti tezak i kako u njemu mora biti mnogo popustanja i trpljenja pokusavam da joj pomognem da uspostavi dobre odnose. Kako sam malopre napisala moje svakodnevno dopisivanje sa cerkom moze se protumaciti kao "mesanje" u brak jer mi ona nehoticno kaze sta je muci ,a ja probam da je utesim. Tako smo navikle. Od rodjenja imamo cvrstu vezu i ona jako veruje u moje misljenje o ljudima. A sve je pocelo jos od jaslica i obdanista kada je dolazila kuci sa pricom sta joj se dogadjalo svaki dan. I ja sam slusala ko ima kakve snalice za kosu i sandale i svasta. Nije mi uvek bilo do toga i nisam bas imala vremena (jos dece i posao i kucni poslovi) ali sam je uvek slusala. I nju i svu decu. Tako da oni imaju naviku i danas kad dodju sa posla ili vec odakle da mi pricaju sva dogadjanja.
Ostaje mi samo nada da ce je njen zivotni partner dobro upoznati i razumeti i da ce se ponasati prema njoj sa puno ljubavi, paznje, postovanja. Narocito zbog toga sto se promenio koncept porodice.
Srecna sam sto njen muz ima sestru ,kao sto i moja cerka ima bracu pa ce nekako bolje sagledati stvari kad su u pitanju musko-zenski odnosi uopste. Gledajuci na nas roditelje ne znam koliko su "pokupili" prave vrednosti braka. Nadam se da su shvatili da trajanje nasih brakova predstavlja niz kompromisa, i da su svadje sastavni deo braka.
DA NE FILOZOFIRAM DALJE. ODGOVOR NA SVE MOJE STRAHOVE STO SE TICE UDAJE CERKE NASLA SAM PISUCI OVAJ TEKST. ONA CE UVEK BITI MOJA CERKA KOJA CE MI SA SVOJIM MUZEM PODARITI UNUCICE ! DA BI USPOSTAVILI GRANICE U ODNOSIMA JAVNO OBECAVAM DA CU POKUSATI STO JE VISE MOGUCE DA SE DRZIM PO STRANI I DA CU IM CINITI USLUGE BILO KOJE VRSTE SAMO ONDA KAD ONI TO ZATRAZE!
SRECNO DECO!
Udaja je prirodni zivotni dogadjaj koji je prepoznat kao pozeljan i normalan za odredjeni period zivota.Udajom primarna porodica dobija novog clana. Patrijahalno drustvo udaju je smatralo "gubitkom", a zenidbu "dobitkom" jer se loza nastavlja preko prezimena.Svejedno u modernom drustvu menja se razmisljanje ali i dalje se menja funkcionisanje primarne porodice koja dobija nove clanove. Za roditelje je cerka uvek cerka,ali je nakon udaje to cerka koja zivi sa nekom drugom osobom, nosi drugo prezime, uspostavlja odnose prema muzevljevoj porodici , a menja svoj odnos prema svojoj primarnoj porodici. Fleksibilnije porodice lakse ce prevazici ovu promenu! Iz prevelike ljubavi i zelje da se pomogne primarna porodica se cesto "mesa" u novo nastalu porodicu i njihove medjusobne odnose. Zato je neophodno od pocetka postaviti granice! Cak i kad se stvari u braku novonastale porodice odvijaju kako treba roditelji i dalje imaju razlicita strahovanja ,koja cesto nastaju i zbog toga sto roditelj vise nema kontrolu nad zivotom svog deteta. Roditelji treba da prihvate da mladi uvode nova pravila u bracni zivot i da to treba prihvatiti! Jedna stvar je jos i najgora. Insistiranje roditelja da im se cerke udaju do nekih odredjenih godina. Iz kog tacno razloga ne znam jer nisam imala takav slucaja ali mislim da je vise u pitanju ono sta ce komsije da misle sto je potpuno bezveze. Treba podrzati svoje dete u svakom slucaju . I kada zeli brak sa 20,30,40 ili ga ne zeli uopste!
Emocionalno vezivanje je primarna potreba i javlja se jos od rodjenja, od prvog kontakta sa majkom,a ostvaruje sve aspekte kroz odnos sa ocem i ostalom porodicom i iskustvima koja sticemo kroz sve odnose tokom zivota. Vezanost,ljubav i privrzenost su opsta emotivna stanja koja svi razlicito ispoljavamo. Sve je bilo lakse dok je cerka bila sa mnom. Otkako se udala nekako svu onu brigu i ljubav koju imam za nju ne mogu da ispoljavam u dosadasnjim kolicinama. Mogu biti pogresno shvacena od strane njenog partnera. Plasim se jer sam mnogo vezana za nju , da je to ne omeksa, pa da se ne snadje dobro u novoj situaciji. Brak je vrlo cudna institucija. Ma koliko zelim i dalje da je stitim, shvatam da ona sada ima drugog zastitinika. Ali moje majcinsko srce znajuci kako brak moze biti tezak i kako u njemu mora biti mnogo popustanja i trpljenja pokusavam da joj pomognem da uspostavi dobre odnose. Kako sam malopre napisala moje svakodnevno dopisivanje sa cerkom moze se protumaciti kao "mesanje" u brak jer mi ona nehoticno kaze sta je muci ,a ja probam da je utesim. Tako smo navikle. Od rodjenja imamo cvrstu vezu i ona jako veruje u moje misljenje o ljudima. A sve je pocelo jos od jaslica i obdanista kada je dolazila kuci sa pricom sta joj se dogadjalo svaki dan. I ja sam slusala ko ima kakve snalice za kosu i sandale i svasta. Nije mi uvek bilo do toga i nisam bas imala vremena (jos dece i posao i kucni poslovi) ali sam je uvek slusala. I nju i svu decu. Tako da oni imaju naviku i danas kad dodju sa posla ili vec odakle da mi pricaju sva dogadjanja.
Ostaje mi samo nada da ce je njen zivotni partner dobro upoznati i razumeti i da ce se ponasati prema njoj sa puno ljubavi, paznje, postovanja. Narocito zbog toga sto se promenio koncept porodice.
Srecna sam sto njen muz ima sestru ,kao sto i moja cerka ima bracu pa ce nekako bolje sagledati stvari kad su u pitanju musko-zenski odnosi uopste. Gledajuci na nas roditelje ne znam koliko su "pokupili" prave vrednosti braka. Nadam se da su shvatili da trajanje nasih brakova predstavlja niz kompromisa, i da su svadje sastavni deo braka.
DA NE FILOZOFIRAM DALJE. ODGOVOR NA SVE MOJE STRAHOVE STO SE TICE UDAJE CERKE NASLA SAM PISUCI OVAJ TEKST. ONA CE UVEK BITI MOJA CERKA KOJA CE MI SA SVOJIM MUZEM PODARITI UNUCICE ! DA BI USPOSTAVILI GRANICE U ODNOSIMA JAVNO OBECAVAM DA CU POKUSATI STO JE VISE MOGUCE DA SE DRZIM PO STRANI I DA CU IM CINITI USLUGE BILO KOJE VRSTE SAMO ONDA KAD ONI TO ZATRAZE!
SRECNO DECO!
