COPOR

COVEK JE RANJIVIJI KAD GA IZDVOJITE OD COPORA! POCETAK NOVE EPOHE! DECA SE POMOCU TEHNOLOGIJE UCE DA SE DRUZE OD KUCE, DA UCE OD KUCE, DA BI KASNIJE RADILA OD KUCE! KAKO SAD SVE BAS, SVE MOZES DA URADIS OD KUCE?
Cocek je ipak zivotinja. A zivotinje zive u coporu jer i one znaju da su tako jace. I to je sve do sada funkcionisalo i bilo je sve u redu. Dete se rano upisuje u jaslice, zatim u vrtic, pa u skolu ,pa na fakultet, pa se zaposli. Dakle socijalizuje se od pelena. I tako treba da bude. Zivot u coporu daje ti osecaj sigurnosti. Najteza kazna za coveka je kad je odbacen od copora.  I potpuno funkcionisanje copora je nemoguce bez svakog pojedinca. I dobrog i loseg i sposobnog i nesposobnog. Svako u coporu ima svoju svrhu. A onda je stiglo novo doba. Tesko doba. Meni nerazumljivo doba usprkos mojim odusevljenjem sa internetom i "cudima" tehnologije.  Sada smo zatvoreni u kuce kao generalna proba za nov nacin zivota coveka. Nacin u kome on prestaje da bude deo copora. Nego postaje pojedinac bez ikakve svrhe i smisla.
Krenimo redom. Zabrana izlazenja iz kuce (ovaj mesec to je zbog nekog opakog virusa). Deca se skoluju  preko TV-a, a roditelji rade preko interneta! Predskolska deca jesu dobila roditelje kod kuce ali su izgubila vrsnjake. A stariji od 65 godina su dobili kaznu. I ovako su se osecali odbaceni od copora jer vise nisu bili sposobni kao nekad ( ni na poslu, ni u obicnim ljudskim aktivnostima), a sad su dodatno zatvoreni u kuce, neretko sami i potpuno zaboravljeni. Njima je setnja i druzenje sa vrsnjacima bila jedini razlog za zivot. Ovako? Unucice ne smeju da vidjaju, deca im i ovako nisu dolazila, a voleonteri ostavljaju hleb i mleko pred vratima! Topla ljudska rec im je upotpunosti uskracena. Pominju ih doduse na TV-u svaki cas ali u kontekstu borbe sa virusom!
Sva placanja, svi prihodi, sve usluge koje imaju veze sa finansijama obavljaju se preko interneta, bez potrebe da se ide u banke i poste. Zatim, nabavka se  vrsi onlajn porucivanjem. Ma pokrivene su sve potrebe danasnjeg potrosackog drustva. Da zaradis i potrosis sve online. Mediji igraju glavnu ulogu u zivotu svakog pojedinca jer drugi nacin komuniciranja skoro da vise ne postoji. Ljudi su usavsi u kuce i zatvorivsi se u njih prestali  da odrzavaju kontakte i telefonom. Dobro, ne sasvim. Pricaju oni i dalje sa svojim bliskim osobama iz spoljnog sveta, ali sve se vise zatvaraju usvoj svet. A tu onda nastupaju mediji koji nam "pomazu" da taj svet bude njihov, a ne stvarno nas! Naravno mi toga nismo svesni, jer smo zavisni od informacija iz spoljnog sveta- tako su nas vaspitali zadnjih decenija. Nikad vise teorija zavere nije bilo u opticaju, nikad vise istina i lazi,fejknjuza, formiranja i kontrole misljenja svakog pojedinca. Na ovaj nacin to je lako. Jer pojedinac bez copora je slab i podlozan uticaju tog nekog spoljnog sveta. Jer cak i zivotinje znaju da se snaga stice iz copora.
 I ne samo snaga! Gledajuci bas svaki segment zivota -nigde ne mozes da zivis dobro ako si sam ,ako nisi deo copora.
Da ne bih sad opisivala  detaljno sta ja zaista mislim o ovoj novonastaloj epohi reci cu jos samo. Razmislite! Dobro razmislite, kako se osecati sa podrskom drugih ljudi,a kako bez nje? I da. Da li ste postali totalni zavisnik od tehnologije i smatrate da je ovako zivot laksi? To je osnovno pitanje? Mozda neki ljudi smatraju da je zivot u kuci sa tehnologijom mnogo laksi od guzvanja u prevozu i idenja na posao? Ali nije poenta u tome. I zato i jeste problem. Svima kojima se smucilo da idu na posao sa jednim, dva, tri autobusa ovo je raj. Pozadina toga naravno je pakao! Pa iako smo samo SIMS na Nebeskom komjuteru problem je sto jos uvek imamo osecanja. Onog momenta kad ih vise ne budemo imali ( a i to ce se desiti). koga je briga dal zivis sam ili u coporu. Dotle,samo se nadam da ce se ljudi dozvati pameti i da ce i dalje cuvati copor!
JER KAKO JE I HEMINGVEJ TO LEPO REKAO: COVEK NIJE OSTRVO, SAM PO SEBI CELINA! NE DOZVOLIMO DA NAM UZMU NASE MESTO U COPORU! NE DOZVOLIMO DA NAS ZATVORE U KUCE I KONTROLISU NAS MEDIJIMA! NISTA U OVOME TRENUTNOM ZIVOTU NIJE VAZNIJE OD LJUDSKOG DODIRA I LJUDSKE RECI OCI U OCI!I OD VASEG MESTA U COPORU!

STA UNISTAVA KORONA

STA UNISTAVA KORONA? NE MISLIM NA TO STO CINI VASEM TELU! MENE BRINE KAKO ONA POLAKO, ALI SIGURNO UNISTAVA SVE STO CINI NAS ZIVOT! PRVO NASE ZDRAVSTVENO STANJE, PA ONDA CELUKUPNO ZDRAVSTVO, ZATIM EKONOMIJU I NA KRAJU SOCIJALNI ZIVOT! NE ZNA SE KOJA JE STETA VECA!

Nikome normalnom nije važnije srkanje espresa u bašti kafića od života baka i deka. Ali niko normalan ne želi ni da kafedžijina deca nemaju šta da jedu, zar ne? Samo treba da pitate – koliko nas, kao društvo i pojedince, koštaju mere kojima se većina država bori protiv korona-virusa? I koliko možemo to da izdržimo? Kada posledice borbe protiv virusa postaju veće od posledica samog virusa? Sve je to odviše ljudski, tako se osećamo dok nas sve odvaljuje koktel straha i empatije, neizvesnosti i poricanja, međusobnog bodrenja i defetizma. Dok se na smenu sa terasa peva Bella Ciao, a onda, pred praznim rafovima u dućanima, tripuju scene iz filmova sa najezdom zombija u kojima većina ljudi gleda samo svoju guzicu. Doslovno.
 Nemački psihijatar i istraživač straha Borvin Bandelov kaže da takav koktel, taj osećaj vanrednosti, obično traje četiri sedmice. U tom vremenu je gotovo nemoguće da društvo na novi rizik primeni merila koja primenjuje na ostale rizike.  Znaci ljudi spremno preuzimaju rizik saobracajne nesrece kad god sedaju u auto, rizik od prehlade, gripa, stomacnih  iostalih virusa.... Na to smo navikli (ogulali). Zato valjda moraju uvek da nas napadaju neka nova strasna"stvorenja", novi virusi, bakterije, bolesti vise ili manje smrtne. Cisto da ostanemo u kondiciji. Ali ni za jednu tu bolest od vec vise puta pomenute Variole vere i Spanske groznice nije bila proglasavana planetarna pandemija. A od 290-650.000 ljudi umre od sezonskog gripa godisnje. Od saobracajnih nesreca 1,35 miliona.

Precenjuje se statistička opasnost da se strada od ovog virusa, kada pomislite da 9.000 ljudi (u Nemačkoj) svake godine strada u nesrećama u svom domaćinstvu. Na to ne mislite kada ujutru sednete da ogulite krompir. Ljudi skijaju i svakog dana se voze auto-putem jer to drže za uračunljiv rizik, za razliku od virusa“, kaže Bandelov.
Ako ovo čitaš, sva je prilika da nisi neki usamljeni gorštak, te da životom u društvu pristaješ na razne rizike. Kad sedneš u automobil, ta vožnja te ne košta samo koliko koštaju benzin, amortizacija, putarina, nego si upravo otkucao karticu pristajući na maleni, ali postojeći rizik da u toj vožnji pogineš ili budeš osakaćen(a). Može li se onda reći da smo, kao društvo, spremni da brz transport od tačke A do tačke B platimo određenim brojem ljudskih života? Da, može se reći.
 Šta je drukčije kod virusa? Esejisti i statističari Nasim Nikolas Taleb i Džozef Norman pišu da je kod virusa, za razliku od primera sa automobilom, pojedinačni rizik mali, ali je rizik po društvo veliki. „U takvim uslovima je sebično, čak psihopatski postupati u skladu sa onim što se naziva racionalnim ponašanjem" tvrde u svom zajedničkom radu. Drugim rečima, socijalno ponašanje je preko noći postalo asocijalno i iza svakog ćoška vrebaju moralne osude za one koji se ne pridržavaju teško shvatljivih, ponekad i protivrečnih uputstava.
 Dakle cilj je da se , što više ljudi zarazi kako bi stekli imunitet, ali da se to dešava što sporije kako lekari ne bi morali da se bave trijažom poput one u filmu „Ja, robot“ gde se pomaže onima koji imaju solidne šanse, a drugi se puštaju da umru. Prema raznim računicama će to sabijanje trajati između šest meseci i dve godine.Sada se postavlja  pitanje sta ce ljudi jesti za to vreme ako ne rade.
Augštajn kaže da tu nije reč o nekoj fiktivnoj recesiji ili padu vrednosti na berzi – reč je o ljudskim egzistencijama. Berlinski marksistički list Junge velt doneo je naslov: „Rizična grupa – radnici“.
Ko previše bleji na Tviteru ili sluša smatranja sa televizije mogao bi da nasedne na distorziju. Naime, mišljenja koja ćete tamo videti i čuti mahom dolaze od pripadnika home office kaste, onih koji o sebi ne misle kao prekarijatu mada to uglavnom jesu, a ovih dana rade i iz karantina. Oni bi poslednji osetili posledice ekonomskog sloma.
Već danas se u Srbiji desetine hiljada ljudi pita od čega će živeti kad ih krupni kapitalisti pošalju na prinudne odmore ili im podele otkaze, dok sitni preduzetnici, od vlasnika ćevabdžinica do taksista, mogu polako da zatvaraju radnju. Zaposleni na neodređeno vreme su prvi na udaru, bilo da je poslodavac privatni ili "javni".

Nemačko društvo epidemiologa, premda podržava ideju sabijanja krivulje, upozorava da izolacija nosi rizike po ekonomiju, socijalni život i zdravlje. Naročito se ističu psihičke tegobe, pogubne posledice po depresivne osobe zatvorene u četiri zida, posebno ako su same, posebno ako su stare.
U porodicama u vreme izolacije raste rizik od porodičnog nasilja. Škola ili vrtić, kao mesta gde deca iz disfunkcionalnih porodica makar deo dana imaju utočište, sada ne postoje. Nasilnici i žrtve na malom prostoru, cele dane, a živci su sve tanji. Neka istraživanja iz Kine kažu da je tokom izolacije utrostručen broj slučajeva porodičnog nasilja.
Koliko nedelja, meseci ili godina bez društvenog života može da prođe pre nego što taj život bude trajno mrtav? Hoćemo li kroz devet meseci videti demografsku rupu u broju novorođenih? Jer, teško da je ovo oko nas podsticajno okruženje za pravljenje beba.
To su pitanja bez kraja. Nema digitrona koji može da izračuna rizike od virusa i uporedi ih sa rizicima izolacije, ali se bez dvojbe može očekivati da, kako prva panika popušta, a ljudi u stanovima postanu sve više kao vukovi u kavezima, ova pitanja budu sve češće postavljana. „Raste svest da je i politika koja naizgled nema alternativu povezana sa ogromnim rizicima“, kaže Tomas Štraubhar, ekonomista sa Univerziteta u Hamburgu.
On kaže da će „korona-kriza  prerasti u ekonomsku, a zatim u društvenu“. I postavlja još jedno pitanje – zar neće i te dodatne krize na kraju oslabiti zdravstveni sistem?
Džon Joanidis, profesor epidemiologije i statistike na Univerzitetu Stanford, doterao je pitanje do kraja: u najcrnjem scenariju korona-virus bi odneo 40 miliona života, slično kao i Španska groznica, s tim što bi ovde umirali „ljudi sa ograničenim očekivanim životnim vekom“ dok su pre sto godina masovno umirali i mladi. Samo bi nam ostala nada da će se život nastaviti, baš kao i 1918. Nasuprot tome, uz lockdown od nekoliko meseci ili godina, život u velikoj meri prestaje, kratkoročne i dugoročne posledice su potpuno nepoznate i mogle bi da ugroze ne milione, nego milijarde života“, piše Joanidis.

U toj jednačini sa previše nepoznatih javljaju se glasovi koji se zalažu za neku vrstu kompromisa između politike izolacije i sticanja imuniteta krda. Kažu da bi valjalo pozatvarati stare i bolesne u kuće dok se mi ostali lepo ne zarazimo i ne postanemo otporni, pa onda njih neće imati ko da zarazi. Usput, sačuvaćemo ekonomiju i, u velikoj meri, društveni život.
Među evropskim zemljama se na tom kursu drži još samo Holandija čijim vlastima kritičari prebacuju da sticanje kolektivnog imuniteta nije dokazano. Kinezi jesu testirali neka četiri majmuna i utvrdili da se ne može dvaput zaraziti korona-virusom, ali su isto tako imali ljude koji su se ipak dvaput zarazili.

Moć iza logike izolacije, koja sada prevladava, sastoji se u sledećem: možda ne znamo dovoljno, možda tapkamo u mraku, možda i preterujemo, ali ako su načelne pretpostavke o ponašanju virusa tačne – onda mora da se dela odmah po svaku cenu.
Kako za magazin The Atlantic piše Jan Bogost: „Ovo radimo u nadi da ćemo kasnije, možda i uskoro, pogledati unazad i ismevati preteranost mera. Poenta preterane reakcije je upravo u preterivanju – reagovati preterano, ali sa razlogom. Ako se sada osećate makar malo budalasto, onda radite nešto kako treba.“ Budalasto? Osecam se kao totaln budala i to vise puta u danu. Krenem u prodavnicu regularno sivena platnena maska, rukavice koje se koriste za farbanje zatekla se neka zaliha, a oko mene ljudi lagodno bez maske i rukavica??? Gledaju oni mene, gledam ja njih! A tek kako reci cerki da nikako ne moze da ode da prespava kod decka. Kakvo izlazenje, ma ne moze ni da se vidi s njim. Zarazice dve porodice, prijatelje, komsije, poznanike! Budalosto?! Na ivici ludila!

Međutim sve je izvesnije da će društvene, ekonomske, možda i zdravstvene posledice izolacije biti ispostavljene dobrano pre nego što izolacija urodi plodom pa stignemo sve u miru da analiziramo. I pre nego što stigne vakcina. Ljudi koji donose odluke će morati da zapuše nos i na tasove stave zlo koje nosi virus i zlo koje nosi izolacija.
Nikome normalnom nije važnije srkanje espresa u bašti kafića od života baka i deka. Ali niko normalan ne želi ni da kafedžijina deca nemaju šta da jedu, zar ne?
SAD ZAISTA NECU VISE DA SE VRACAM NA OVU TEMU. SMORILA SAM ZNAM. NIJEDNU TEMU NISAM TOLIKO DUGO 'TROSILA". MADA OVA JE NEPOTROSIVA REALNO! ALI MEDIJI MI UNOSE VELIKI NEMIR. A PREDSEDNIK KAZE DA SE KRIZA TEK ZAHUKTAVA!
TAKO DA DANS BEZ OBZIRA STA GOD DA SE DESI NECU DA PISEM, DA NE BIH POTPALA I JA POD TAJ SISTEM UZBUNJIVANJA I SEJANJA STRAHA!
ZAVRSICE SE SIGURNO - NEKAD! A KAKVE CE POSLEDICE OSTAVITI VREME CE POKAZATI! NAZALOST PLASIM SE DA CE POSLEDICE BITI OGROMNE!

MASKE

EPIDEMIOLOSKE MASKE, HIRURSKE MASKE I RAZNE ZASTITNE MASKE! MASKE NA MASKENBALU! I SVAKODNEVNE "MASKE" KOJE NAVLACIMO NA LICE DA BI SE ZASTITILI OD LOSIH LJUDI! GAS MASKE! NANO MASKE PROTIV ZAGADJENJA!  POZNATI DIZAJNERI SIJU ZASTITNE MASKE, KAO MODNI DETALJ ILI KAO STVARNU ZASTITU - NE ZNAM! KOZMETICKA MASKA ZA LICE! RAZVILE SU SE NESLUCENE MOGUCNOSTI ZARADE NA MASKAMA.SAMO KOD NAS U SRBIJI HIRURSKE MASKE KOSTALE SU 11 DIN. SADA NAJMANJE 120 .ZAMALO DA ZABORAVIM LOPOVE I NJIHOVE MASKE!
Kada smo malo istražili njihov učinak, saznali smo da struka navodi da su one efikasne u zaštiti od prljavih ruku. Ovo nije mala stvar, jer prljave ruke su izvor najčešće zaraze od virusa. Ipak, struka takođe navodi da nema poverenja u hirurške maske kada je u pitanju zaštita od virusa koji se prenosi vazduhom.
Hirurške maske je javnost prvi put upotrebila 1919. godina u epidemiji španskog gripa, kada je nastradalo 50 miliona ljudi. Do tada su one bile namenjene isključivo lekarima i medicinskim radnicima.
One se koriste i danas, ali se preporučuju osobama koje imaju virus ili grip, kako bi se suzbilo širenje zaraze. Stručnjaci naglašavaju da zdravim osobama hirurška maska nije potrebna, jer se na taj način neće zaštiti od virusa koji se prenosi vazduhom, već će se samo uljuljkati u misao da su bezbedni.Takođe, hirurška maska nema neprekidnu zaštitu. Ona se mora menjati na svakih 20 minuta, ukoliko želite da budete zaista zaštićeni od nepoželjnih čestica i mora se pritisnuti čvrsto uz lice. Na ovaj način smanjujete mogućnost pravilnog disanja. I toliko su od razlicitih materijala da je to neverovatno. Evo i na Jutjubu ima uputstvo kako napraviti masku od salveta ( toalet papira) i dve gumice za tegle?! Ipak ja vise verujem  u platnene, plasticne i one sa respiratorom. Za sada se snalazimo i sa vlaznim maramicama koje izbusimo za usi i postavimo preko usta i nosa!
Kuga je za srednjovekovne ljude bila najstrašnija poznata bolest, koja ubija ljude na veoma surov i bolan način. Ljudima su masovno oticali limfni čvorovi, što je bilo veoma bolno, a koža im je tamnela - i to su samo neki od vidljivih simptoma koji su plašili stanovništvo.

Zloslutnoj atmosferi doprinosili su i tadašnji lekari koji su se ogrtali crnim plaštom i nosili masku sa dugačkim kljunom poput ptičjeg. Razlog zbog kog su nosili ove maske leži u zabludi o poreklu bolesti.

U periodu izbijanja burbonske kuge - pandemije koja se vekovima ponavljala u Evropi - gradovi zahvaćeni bolešću angažovali su lekare protiv kuge. Oni su prepisivali lekove za koje se verovalo da su zaštitna sredstva na osnovu iskustava, ali i obdukcija koje su radili, a izvodili su ih noseći maske.

Početak nošenja ovog kostima vezuje se za Čarlsa de Lormea, lekara koji se brinuo o zdravlju mnogih evropskih vladara tokom 17. veka, uključujući i kralja Luja XIII i Gastona od Orleana, sina Marije de Mediči. Njegova, i "uniforma" drugih lekara, uključivala je kaput premazan mirisnim voskom koji je bio povezan sa čizmama, košulju sa nekom vrstom kapuljače, šešir i rukavice od kozje kože. Takođe su nosili i štap kojim su okretali i sklanjali žrtve.

Posebno neobičan bio je način kojim su štitili lice: nosili su masku koja je imala otvor za oči (poput naočara) i dugačak kljun i koja je bila ispunjena parfemom od mešavine biljaka. Maska je imala dve rupe blizu nosnica koje su omogućavale disanje, ali i podnošenje jakog mirisa biljaka kojim su bile premazane ili obložene.
Uvidjate da nema nikakve razlike izmedju vrsta maski koje se nose u razlicitim prilikama. Mada jednima se krijemo, a drugima stitimo. Sto je opet  u osnovi  isto. Jedini razlog za nosenje maski je taj osecaj sigurnosti koje one stvaraju. A to nije mala stvar. Noseci maske u epidemiji virusa mislimo da smo zasticeni. Noseci maske na maskenbalu krijemo svoj identitet i mozemo da se ponasamo drugacije od onog kakvi jesmo. Masku koju navlacimo na lice kada smo u blizini osobe u koju nemamo poverenja stiti nas od njei od pokazivanja nasih osecanja. Maske koje sticajem okolnosti u  Pekingu nose ljudi vec duze vremena zbog zagadjenog vazduha asociraju me na one koje su se koristile u ratu protiv nervnih gasova! I jedno i drugo je vrlo opasno za coveka. I sad te nano maske su svakako susta potreba, a sa ovim hirurskim dizajneri malo sve boje veselijim tonovima. Tako da  je maska postala osnovni brend i nesto bez cega se ne moze napraviti ni jedan selfi ili bilo koje drugo snimanje. I kad smo kod lepsih koriscenja maske zarad mode ili lepote, maske za lice koje nam kozi vracaju vitalnost odavno su poznate i koriste ih s razlogom i zene i muskarci. Lopovi nose maske da bi prikrili ili potpuno sakrili svoj identitet iz opravdanih razloga - ipak cine krivicno delo. Pitam se da li sad ovaj brend nosenja maski  viseinspirise ljude na kriminal ili su svi u velikom strahu i panici pa ne mogu da misle na takve stvari. Za sada jos uvek se "zaradjuje" na prodaji maski, rukavica ,sredstava za dezifenkciju "na crno" ,ali nekako svet ne moze da postoji bez "ratnih profitera", koliko god to bilo nemoralno!
MASKE IMAJU ULOGU I U RITUALIMA MNOGIH NARODA! MASKE IMAJU VEKOVNU TRADICIJU! I MNOGO SAM VOLELA PRICU O NJIMA.TOLIKO MNOGO ZANIMLJIVOSTI IMA VEZANIH ZA MASKE. MEDJUTIM, U OVIM STRASNIM DANIMA PANDEMIJE NEKAKO SAM STEKLA VELIKU ODBOJNOST PREMA MASKAMA JER ME ASOCIRAJU SAMO NA BOLEST I SMRT!

LJUBAV U DOBA KORONE

LJUBAV U DOBA KORONE! NOVI IZRAZI, SKORO POTPUNO NOV JEZIK ISTUMBALI SU I OVAKO SLOZENE MUSKO-ZENSKE ODNOSE! DA PROBAM DA POJASNIM!
Pošto će toliko ljudi morati da ostane zatvoreno u kućama na neodređeno vreme, gradski sekretarijat za zdravstvo  NJujorka objavio je priručnik o praksama bezbednog vođenja ljubavi dok traje pandemija korona virusa.Vi ste svoj najbezbedniji se*sualni partner", navodi se u dokumentu na dve stranice, a građani se podsećaju da treba da peru ruke i sva pomagala koja eventualno koriste. Pored samozadovoljavanja, "sledeći najbezbedniji partner je neko sa kim živite", ali se savetuje da se "se*s preskoči ako se osoba ili njen partner ne osećaju dobro". Poljupcima se, preko pljuvačke, respiratorna infekcija koju izaziva novi korona virus može brzo proširiti, ali sam virus još nije otkriven u drugim telesnim tečnostima koje se luče tokom odnosa.
"Znamo da se drugi korona virusi ne prenose efikasno se*sualnim putem", navodi se u uputstvu.Zbog toga, mnogi će imati na raspolaganju obilje slobodnog vremena. Posle prirodnih nepogoda, poput mećava ili uragana, u mnogim gradovima događa se bebi bum, skok u broju novorođenih beba, pa je to možda i navelo zdravstvene vlasti Njujorka da objave ovaj priručnik, u kojem se Njujorčanima preporučuje da imaju i koriste "efikasna sredstva za kontracepciju", tokom nedelja koje dolaze. Zvaničnici podsećaju i da nije dobar trenutak za onlajn upoznavanje partnera, a ljudima se preporučuje da svedu socijalne kontakte na minimum.Seksualni odnosi u vreme socijalne distance nisu nužno nebezbedni. Jedan britanski zdravstveni stručnjak objasnio je da je seks u doba korone siguran sve dok nije previše boemski, uključuje samo dve osobe od kojih jedna nije trudna, a učesnici nemaju više od 70 godina i nisu bolesni.
Pol Hanter, profesor medicine na britanskom univerzitetu Ist Anglija, rekao je da u većini domaćinstava vođenje ljubavi ne bi trebalo da bude problem u vreme koronavirusa, kada se ljudi upozoravaju da održavaju socijalnu distancu.
"Ako nemate simptome, a pridržavate se socijalne distance, nema razloga zašto ne biste praktikovali seks s partnerom s kojim živite", rekao je Hanter.
DRUŠTVENE mreže su, sa modernim "spravicama" za komunikaciju, definitivno napravile revoluciju u ljubavi. Istumbale su muško-ženske odnose naglavačke, pa su tako nastale i nove reči kako bi objasnile sve te novitete. Da li ste, recimo, čuli za termin "orbiting"? Ne, nema to nikakve veze sa orbitom planeta. U pitanju je jedno sasvim drugačije "kruženje" i nije nimalo prijatno. "Orbiter" je, kako je opisala američka blogerka Leandra Medin Koen, osoba koja uporno ignoriše vašu poruku na društvenim mrežama ili na različitim aplikacijama na kojima ste je potražili, ali zato i dalje uredno prati sve vaše objave na "Fejsbuku" i "Instagramu". To što vas je blokirala na telefonu, pa kada je pozovete svaki put ispadne da je linija zauzeta, ili to što će se na ulici napraviti da vas ne poznaje, ne znači da neće lajkovati fotografiju koju ste baš tog dana postavili. To je uglavnom manir bivšeg partnera. Dakle, suština je da vas ignoriše, a zapravo vas ne ostavlja na miru. U čemu je fora?
- To je odličan način da neko i sebe i bivšeg partnera dovede do savršenog ludila - kaže Džo Barnet, stručnjak za veze. - Samo neko ko je autodestruktivan i mazohista ima želju da se na društvenim mrežama stalno bavi osobom iz prošlog života.
Psiholog M. Meson objašnjava da su "orbiteri" skloni melodrami.
- Oni obožavaju da od svega prave predstavu, što je ništa drugo do "ego trip" - kaže psiholog. - Najbolje što možete da učinite ukoliko imate posla sa njima jeste da ih izbrišete ili blokirate, jer mogu samo da vas remete u životu, a jasno je da vam ništa dobro neće doneti.
Oni nisu jedina moderna "tekovina", pa tako postoji čitava lepeza novih trendova i termina skovanih u njihovu čast. Ako primetite da vam neko lajkuje postove od pre nekoliko godina, komentariše fotografije na koje ste i sami zaboravili, znači da ste uvučeni u igru koja se zove "diplajking". Naime, ovaj termin objašnjava pojavu "kopanja" po prošlosti, onoj digitalnoj, čime osoba zapravo priznaje svoju zainteresovanost za vas. A vi procenite kako ćete na nju da odgovorite! Tu je i jedan stari trend koji je dobio nove ime. Zove se "mosting", a prepoznaćete ga u ponašanju osoba koje čim vas upoznaju počinju da vas obasipaju komplimentima, a onda samo nestanu! Kažu vam da ste najbolji na svetu, oduševljavaju se vašem izgledu, dive se vašoj inteligenciji, opsedaju vas porukama i sutradan ili eventualno posle nekoliko dana propadnu u zemlju. Nema ih. Ne ostavljaju vam čak ni prostor da ih potražite zarad bilo kakvog pojašnjenja.
- Za nekog je "mosting" zabavan. Međutim, on je sve, samo ne pristojna, civilizovana formula. Nju praktikuju ljudi koji zapravo žele samo površan odnos sa nekim, odnosno seks i kratkotrajnu zabavu. Ali pošto su svesni da to ne ide tako lako, ništa ih ne košta da osobi koju startuju kažu da je savršena, potrude se malo oko nje, pa kada dobiju šta su želeli, iščile bez traga i glasa. Prvo su drugome nametnuli osećaj povezanosti, a onda su otišli - objašnjava Nik Notas, stručnjak za veze.
Još je manje prijatno biti žrtva "goustinga". Termin skovan da objasni situaciju u kojoj mislite da ste nabasali na dobrog duha (Kaspera) lično, zabavljate se sa njim, smejete se i uživate, a onda ga nema. Nije vas udostojio čak ni poruke u kojoj vam je nagovestio da je kraj. Bloirao vas je na telefonu. Predupredio svaki mogući susret. Belgijska psihoterapeutkinja Ester Perel smatra da su se ovaj i slični fenomeni pojavili jer ljudi sve više teže nedefinisanim vezama.To dovodi do "stabilne dvosmislenosti". Ljudi su uplašeni da budu sami, ali nisu ni spremni da se posvete izgradnji dubljih intimnijih odnosa. "Gousting" ukazuje na nedostatak empatije u društvu. To je manir ličnosti koje ne znaju da se suoče sa drugima, pa u želji da izbegnu konflikt i pogled "oči u oči" raskidaju vezu tako što ispare. A to je, ništa drugo, do slabost. Osoba želi da zaštiti sebe, tako što će eskivirati razgovor uživo, koji može da bude dramatičan, neprijatan, bolan. U svakom slučaju - nepredvidiv. Druga strana, zbog načina na koji je ostavljena pati, gubi samopouzdanje, oseća se bespomoćno i poraženo - objašnjava psiholog.
Dešava se, međutim, da se neko posle raskida bez pozdrava, bez ikakve najave ponovo vrati u život bivšeg partnera. To se zove "haunting" i počinje tako što vas osoba prvo odblokira, a onda počne da vas zove kao da se ništa nije dogodilo.
"GETSBING" OSVAJANJE
Ukoliko vam se čini da vas neko čuva na klupi kao rezervnog igrača, dok se zabavlja sa drugima, znači da ste uvučeni u "benčing". A ako imate osećaj da se nalazite u bajci, da ste konačno pronašli svog princa, koji vas, međutim, i dalje ne upoznaje sa prijateljima, odgovara vam na poruke tek uveče i ne želi da priča o zajedničkoj budućnosti, vrlo je moguće da se odigrava "bredkrambing". Ovaj termin je sličan "stašingu", koji opisuje odnos parova u kojem sve izgleda vrlo ozbiljno, ali jedan od partnera i dalje ne objavljuje zajedničke slike na društvenim mrežama i u javnosti krije da je zauzet.
U svetu je sve popularnija i pojava tzv. "getsbinga". I ima veze sa filmom "Veliki Getsbi", u kome glavni junak (Leonardo di Kaprio) redovno organizuje gala zabave kako bi među gošćama bila devojka koja mu se dopada. Sve ostale zvanice su nebitne spram nje. Taj model se primio u novom svetu muško-ženskih odnosa, samo je modifikovan. Naime, kada neko želi nekog da privuče, on ga obasipa snimcima i fotografijama sa različitih događaja na kojima prisustvuje ili koje sam organizuje. Mladi su u tome vrlo vešti i aktivni, pa tako redovno koriste opciju "lajv" na "Instagramu" ili "Fejsbuku" kako bi uživo izveštavali sa uzbudljivih mesta. Time žele da fasciniraju određenu osobu, misleći da će u tome uspeti svakodnevnim "bombardovanjem" postovima. A sve su popularniji i predstavnici tzv. "gaslajtinga". Ovaj termin opisuje situaciju u kojoj osoba konstantno laže i negira svoju krivicu, dok istovremeno napada partnera, vređa ga i u to uključuje druge ljude, navodeći njihove navodne (negativne) komentare koji će ga sasvim diskreditovati.
I konačno, evo ga "masturdejting", koji je ništa drugo do građenje veze sa samim sobom. Neke osobe samo odluče da više neće da traže drugu polovinu, sabotiraju svaku priliku da sa nekim probaju da se zabavljaju, okrećući se - veličanstvu sebi. Odlaze na finu večeru, u pozorište ili bioskop, šetnje romantičnim krajem grada, ponašajući se kao da sve to rade sa nekom posebnom osobom. Tako zapravo upoznaju sebe.
- A to je način da čovek otkrije ko je u stvari i šta mu pričinjava radost, što je oslobađajuće i osnažajuće iskustvo, koje šalje mozgu moćnu poruku - navode Selina i Viki, kreatori onlajn kursa za ljubav i veze.o što se tokom praznika učestalo javljaju romanse koje se gase odmah posle dana slavlja i opšte euforije, bilo je inicijalna kapisla za nastanak nove kovanice "snoumening". Njen tvorac je sajt za upoznavanje eHarmoni.
- Božić je, recimo, sjajna prilika za slavlje i upoznavanje nekog posebnog. Međutim, čim se sklone ukrasi i prestane da toči piće, onaj rafal hemije se gubi. Naša istraživanja pokazuju da se tada mnogo ljudi povuče iz novih odnosa, pa smo taj trend nazvali "snoumening" - kažu autori sajta.
Mislim da je sada sve jasno. Musko zenski odnosi se menjaju nevidjenom brzinom. Toliko velikom da ih je nemoguce ispratiti. Tehnologija je doprinela da su veze sada izuzetno komplikovane. A ni ove pandemije i razne katastrofe ne doprinose mnogo kontaktu u "cetiri oka".
NEKA JE BOG U POMOCI LJUBAVI I SEKSU U DOBA KORONE. NEKA JE BOG U POMOCI BEBI BUMU KOJI JE NEOPHODANA KADA SE DESAVAJU OVOLIKE SMRTI OKO NAS! BOG NEKA NAM JE SVIMA U POMOCI!
IZRAZI KOJI ULAZE U NAS SVAKODNEVNI GOVOR SVE VISE SU PRISUTNI. NAS LEP MATERNJI JEZIK - SRPSKI- POSTAJE MESAVINA ENGLESKIH FRAZA KOJE NEKAD OSTAJU IZVORNE,A NEKAD POSTAJU KOVANICA NEKOG CUDNO ENGLESKO-SRPSKOG JEZIKA!
POTRUDIMO SE KOLIKO GOD MOZEMO DA ZADRZIMO LJUBAV U MUSKO ZENSKIM ODNOSIMA, SVU PAZNJU, POSTOVANJE, STRPLJENJE, KOMPROMISE...
POTRUDIMO SE DA SACUVAMO NAS JEZIK SVIM RASPOLOZIVIM SREDSTVIMA - TU NEMA MESTU KOMPROMISIMA!

PREDNOSTI CITANJA

LJUDI KOJI VOLE DA CITAJU IMAJU  MNOGO PREDNOSTI ! OVIH DANA CITANJE JE NAROCITO VAZNO! MADA BILO JE ODUVEK! PROBACU DA VAM NAVEDEM NEKE PREDNOSTI CITANJA NE BIH LI VAS 'ZARAZILA' ! MOZDA POGRESAN IZBOR RECI ,ALI HTELA SAM DA SHVATITE KOLIKO JE VAZNO CITATI!
Pokažite mi porodicu čiji članovi čitaju i ja ću vam pokazati ljude koji će promeniti svet", Napoleon Bonaparta.
Ljudi koji vole da čitaju (i zapravo čitaju) imaju brojne prednosti u odnosu na one koji to ne čine. Nakon što saznate koje su u pitanju, shvatićete da je čitanje zapravo vrlo ozbiljan posao.Prema UNICEF-u skoro milijardu ljudije ušlo u 21. vek, a da ne znaju da se potpišu li da čitaju. Posmatrajte to u odnosu na statistiku o siromaštvu i zatvorima. Sa pozitivne strane, Statistics Brain (američka agencija za statistiku o čitanju) nam govori da ukoliko osoba čita samo 15 minuta dnevno, pročitaće preko milion reči godišnje. Štaviše, čitanje pomaže u prevenciji Alchajmerove bolesti i kod poremećaja koji se javljaju kod starenja mozga, piše Learning mind, prenosi Laguna.
Čitanje knjiga je inferiornije samo u odnosu na iskustvo iz stvarnog života u učenju i davanju tema za razmišljanje i razgovor. Vaša sposobnost da iskusite nove stvari ograničena je geografskom lokacijom, vremenom i obavezama, kao i finansijskim statusom. Oni koji vole da čitaju, sakupljaju iskustvo čitajući o njima. U stvari, čitanje nam pomaže i da shvatimo smisao iskustava iz stvarnog života, koje živimo ali ne razumemo.
Osobi koja voli da čita tuđa mišljenja mogu zvučati neverovatno glupo. Bez knjiga, generacije ljudi bi pravile iste greške koje proizilaze iz načina na koji naš um povezuje stvari. Zamislite samo koliko sujeverje preovladava u nepismenim društvima i koliko to može biti opasno. U nekim mestima su zbog sujeverja ili loše informisanosti deci zabranjene operacije koje bi im mogle spasiti život. Oni koji vole da čitaju, izloženi su informacijama koje su dali najmudriji i najbolji umovi i tako mogu izbeći padanje u zamku da misle da razumeju ono što ne shvataju.
Oni koji čitaju najbolje znaju da njihovo iskustvo života dele i drugi. Kada ne čitate, vi sudite samo na osnovu onoga što vas okružuje. Razmislite o tome: ako biste bili na Fejsbuku po ceo dan i gledali samo ljude sa kojima idete na posao, život bi izgledao prilično jednostavno. Činilo bi se da se svi oko vas provode. Knjige idu dalje od pojavnog sveta u svet stvarnog životnog iskustva.
- Pomisliš da su tvoj bol i jad nešto što istorija nikada nije videla, ali onda čitaš. Knjige su bile te koje su me naučile da su moje muke nešto što me veže sa svim ljudima koji su živi i onima koji nekada nisu bili živi - Džejms Boldvin.
Kada vlast pokušava da tlači ljude ili manipuliše njima, jedna od prvih stvari koju urade je da kontrolišu šta čitaju, ili da ih obeshrabruju u tome. Čitanje se smatra jedinim od politički najsubverznijih činova, jer smo čitanjem izloženi idejama koje eksponiraju nepravdu moćnika nad društvom. Sprečavanje ili obeshrabrivanje čitanja kod određenih delova društva je način na koji ih drže na jednom mestu. Takođe se koristi kao način održavanja moralne kontrole nad društvom i mnogi odlični naslovi su zabranjeni pod optužbom da su nemoralni. Zbog ovoga čak i u najprogresivnijim nacijama postoje stalni pokušaji da se potisne čitalački materijal.
 Knjige opisuju stvari za koje nikad niste čuli, a ni videli. Zamislite kakav bi vam život bio kada biste gledali samo primere zasnovane na vašoj porodici i prijateljima. Imali biste vrlo ograničenu ideju o tome šta su ljudi sposobni da urade i kakav bi njihov život mogao da bude. Knjige su inspirisale bezbroj ljudi da urade neverovatne stvari i unaprede svoj život.
 tvarnost je surova i svako želi da ponekad pobegne od nje. Neki načini su zdraviji od drugih, a čitanje je verovatno najzdraviji. Umesto da gubite vreme na piće i droge, možete se preseliti u daleku zemlju a da ne oštetite nerve ili jetru, uz to imate i direktnu ličnu dobit tokom slobodnog vremena.- Hajde da čitamo i plešemo. Te dve aktivnosti nikada nikog nisu povredile - Volter.
Čitanje čini um oštrim i snažnim, osvežavajući ga novim idejama i hraneći ga novim izazovima. Srećom, poput vežbi, to je nešto od čega možete imati koristi u bilo kom trenutku u životu. Štaviše, bolje je od vežbi zato što čitanje ne zahteva napuštanje udobnosti vaše sofe i može ga pratiti šolja kafe.
-Čitanje je za um ono što su vežbe za telo - Džozef Edison.
Ne samo da neprestano uče nove reči, ljudi koji vole da čitaju, znaju kako da ih upotrebe u kontekstu. Dobra gramatika je takođe prirodna za njih, kako u govoru tako i u pisanju, kao rezultat konstantnog izlaganja njoj. Čitanje pisca čijem se stilu divite može vam pomoći da oponašate i prenesete njihov stil na vaš govor i pisanje.Bilo da čitate knjige koje su direktno povezane sa samospoznajom ili prosto fikciju možete se identifikovati sa likovima i povlačiti sličnosti između vas i njih. Čitanje o likovima koji su vam slični može biti vrlo poučno, pošto vas može uputiti na tačke sopstvene ličnosti kojih niste svesni.ko pogledate životinje, jedan od načina na koji nauče da preživljavaju je tako što uče od starijih, posebno u slučaju primata, gde se pravljenje alata i ostale specifične neinstinktivne veštine prenose sa jedne generacije na drugu. Zbog naše sposobnosti da prenosimo znanje u pisanoj formi ljudsko društvo i tehnologija su brzo napredovali. Poznato je da je inteligencija superiornija u odnosu na fizičku snagu. Da nje nije bilo, onda ljudska bića ne bi mogla da budu dominantna na ovoj planeti.
Nemojte da zaboravite da su  u knjigama predskazana sva dogadjanja na ovoj planeti!
PA VI POSLE NEMOJTE DA CITATE! ZAMISLITE KOLIKO CE VAM VREME BRZE PROCI SADA KADA MORAMO DA BUDEMO KOD KUCE! A I KAD PRODJE SVE OVO NADAM SE DA CE SE SVE KORISTI CITANJA "ZALEPITI' ZA VAS I DA CTE I DALJE CITATI, CITATI I CITATI!

UBI

VREME JE ZA UBI! NE MISLIM NA KOLEKTIVNO ILI POJEDINACNO SAMOUBISTVO NEGO NA Universal Basic Income - UNIVERZALNI OSNOVNI PRIHOD! NESTO KAO KOMUNIZAM!
Godinama unazad, u svetu se šire pokreti koji zagovaraju ideju o univerzalnom osnovnom prihodu (Universal Basic Income -UBI), a među onima koji je podržavaju  su i izvršni direktor kompanija "Tesla" i "SpaceX", Ilon Mask, kao i Pjer Omidjar, osnivač "eBay"-a. Poslovni inkubator, "Y Combinator", napravio je i studiju o UOD-u za prostor SAD.
Uporedo sa posledicama koje pandemija COVID-19 ostavlja na ekonomije država, program UBI dobija sve više na snazi. Trenutno, više od 500 političkih zvaničnika širom sveta poziva na primenu ovog modela usled destabilizacije svetske privrede. Predstavnici opozicije u Ujedinjenom Kraljevstvu predložili su ove mere tokom parlamentarne rasprave, koja se odnosila na podršku porodicama za vreme krize zdravstvenog sistema. Nekako se i ja sve vise secam onih prica o komunizmu u kome bi svi dobijali prema potrebama. Na kraju krajeva svako je samo covek. I nekako nije uopste realno da nekom coveku toliko mnogo treba ,a drugom gotovo nista! Nemojte mi sada o tome kako je neko sposobniji pa je i zasluzio da toliko zaradjuje. Cast samo naucnicima, i istrazivacima, doktorima i onima koji zaista zive samo od svog rada.
Univerzalni osnovni prihod je prihod čija je namena da pokrije osnovne životne potrebe i pripada bezuslovno svim odraslim osobama. Ova ideja, propagirana je od strane Svetske mreže za univerzalni dohodak, zajednice akademika i aktivista, još od 1986. godine, a koreni ove ideje sežu u 16. vek, u vreme Tomasa Mora, odnosno mogu se pratili čak do 5. veka pre nove ere i Periklovog doba.
Ipak, dosadašnji eksperimentalni pokušaji primene ovog modela nisu bili uspešni. Naime, tokom 2015. godine, Finska je proklamovala probni period osnovnog dohotka, ali se projekat sveo na svega 2.000 slučajno odabranih korisnika koji su bili evidentirani u registru nezaposlenih. S obzirom na to da su sredstva u iznosu od 560 evra isplaćivana tokom perioda od dve godine, bez obzira na to da li su se korisnici u međuvremenu zaposlili, i da plaćanja nisu vršena na nivou čitave zajednice, jasno je da se u ovom slučaju nije radilo o UBI.Koristi od ovog modela trebalo bi da se odnose na društvo u celini, čime bi se smanjila nejednakost i obezbedila finansijska sigurnost. Pilotski projekti koji su se približili  univerzalnosti u primeni ovog modela pokazali su da korisnici više štede, pametnije investiraju novac, imaju bolje zdravstveno stanje koje sa sobom nosi i veću energičnost, u situaciji gde je većina njih nastavljala da se bavi poslom kao i ranije.
Jedna od pionirskih šema koja odražava stvarne benefiteje ona pod nazivom „negativni porez na prihod“ koja je bila primenjivana u kanadskoj provinciji Manitoba u periodu od 1975-1977. godine. Iako u osnovi nije predstavljala šemu zasnovanu na transferu novca ka korisnicima, u sebi je sadržala gotovo iste benefite. Kod korisnika zabeležen je manji broj povreda, nesreća i hospitalizacija, a mladi su mnogo radije nastavljali školovanje. Kod ljudi koji su već radili puno radno vreme zabeležene su neznatne promene, osim studenata i majki sa decom, koji su radno vreme redukovali, kako bi se posvetili studiranju, odnosno kako bi provodili više vremena kod kuće sa decom.
Kako Forbes navodi, u vreme globalne krize, UBI bi potencijalno mogao da donese veću finansijsku sigurnost milionima ljudi kojima je to potrebno.Ideja osnovnog prihoda široko je podržana u tehnološkom svetu, prvenstveno iz potrebe da se reši narastajući problem automatizacije proizvodnje sve većim korišćenjem robota, ali se ipak doživljava kao neka vrsta utopije.
Tokom 2016. godine, "Y-Combinator", objavio je plan da u malim razmerama sprovede pilot projekat osnovnog dohotka u Ouklendu u Kaliforniji. Iako je prvobitna zamisao bila da se dohodak podeli između 100 slučajno izabranih korisnika iz siromašnih četvrti, ubrzo se od toga odustalo jer šira zajednica ne bi videla nikakve koristi od toga. Umesto ovog, napravljen je projekat koji uključuje širu zajednicu i podrazumeva tranfere novca ka 3.000 korisnika, međutim, i njegova primena je odložena.
Do odlaganja je došlo usled potrebe da se projekat koordinira i uskladi sa državnim institucijama, kako učesnici ne bi izgubili postojeću državnu pomoć koju uživaju, pojasnili su predstavnici "Y-Combinator"-a.
Komentarišući ovaj eksperiment "Y-Combinator"-a, Faj Stending, u radu „Osnovni dohodak: Kako do njega stići“, smatra da je postavljanje nivoa dohotka u velikoj meri nezahvalan zadatak.Ukoliko bi ovaj nivo bio i suviše visok, to bi ga učinilo nepraktičnim sa fiskalnog stanovišta, dok bi manji iznos i dalje imao pozitivan efekat, a ujedno bi bio i mnogo realističniji - smatra on.S obzirom na to da bi isplate u okviru ovog prokjekta bile vršene iz privatnog fonda, to bi ga učinilo potencijalno održivijim u odnosu na prethodno sprovođene državne projekte, koji usled političkih promena i izmena regulative, u sebi nužno nose veliku dozu neizvesnosti.
Projekti mnogih opština u Holandiji, koje su pokazivale entuzijam za ovu ideju, stopirani su upravo zbog nedostatka političke volje, dok je eksperimet u Ontariju, u Kanadi otkazan nakon promene vlasti.Gde god i dokle god  je politika vaznija od svega ostalog ljudi nece biti uopste tretirani kao ziva bica. Naravno da potrosacko drustvo u kome zivimo ima samo jednu jedinu vaznu stvar novac i profit.   Novac koji donosi moc ,profit za one koji su u posedu novca. Tako da smatram da je potpuno nemoguce vratiti stvari na pravi put. Put u kome je svaki covek bitan jer svi smo ista ljudska vrsta. Podele na   koje je najvise uticala politika  ( da ne govorim o rasnim ,vesrskim i ostalim podelama) stalno stavljaju u drugi plan istinu da smo svi isti. I da svi imamo iste potrebe. Zato je potpuno strasno kako vlada ovolika nejednakost! Kao sto je i potpuno strasno naterati sad ljude da posle ovakvih stvari kao sto je ova pamdemija ili ratovi i zemljotresi ne pocnu da razmisljaju o drugim ljudima i stvore empatiju za svako ljudsko bice na planeti.
KAO BAJKA ZVUCI OVAJ PROJEKAT, KAO BAJKA CE VEROVATNO I OSTATI! JER BAJKE SU BAJKE ZATO STO NE POSTOJE!

Šta dalje?

Implementacija ovog modela zahteva hrabrost, a neophodan je i konsenzus svih političkih snaga. Prema navodima Forbes-a, dok se pandemija COVID-19 širi svetom, društva bi trebalo da razmisle i o preduzimanju nekih mera bez presedana, pri čemu pokret zagovornika UOD-a, u novonastaloj situaciji dobija svoj momentum, kao strategija koja bi mogla da pruži dugoročne benefite i nakon što kriza prođe.

ULOGA MEDIJA U KATASTROFAMA, PANDEMIJAMA ,RATOVIMA

ULOGA MEDIJA U KATASTROFAMA ,PANDEMIJAMA I RATOVIMA! OBJEKTIVNOST I SENZACIONALIZAM! NIJE ONAKO KAKO IZGLEDA! NISTA NIJE TAKO BAJATO KAO JUCERASNJA VEST!
Postoje razna istrazivanja kako bi trebalo da izgledaju izvestavanja prilikom katastrofa, pandemija i ratova. Medjutim, to danas jako tesko ide. Paniku sire i veoma odgovorne licnosti preko "proverenih" medija. I to se ne moze promeniti. Novinarstvo vise nikako nije kao pre. Evo nekoliko prica o izvestavanju.
U izveštaju se navodi nekoliko stadijuma koji se smenjuju tokom prirodne katastrofe. U idealnom slučaju uloga medija u tim stadijumima počinje upozoravanjem na moguće opasnosti, zatim davanjem saveta kako obezbediti domove i objekte, i najzad pružanjem informacija građanima kako da se najbolje pripreme za katastrofu. Međutim, studija pokazuje da, iako mediji uspevaju da u ”zadovoljavajućoj” meri pruže upozorenja i trenutne informacije, njihov doprinos oporavku od prirodnih katastrofa je “donekle razočaravajuć”. “U izveštavanju o katastrofama […] slabo se govori o tome šta je izazvalo katastrofu i šta je uticalo na odgovor na katastrofu (prošlost) i kakav je njen značaj za ljude i zajednice koji su njome pogođeni (budućnost)”, navodi se u izveštaju.
Krajnja posledica nedostatka izveštavanja o suštinskim pitanjima jeste slabiji narativ katastrofe i potencijalno lošije pripremljena publika.
Konkretno, autori studije proučavali su sadržaje tako što su utvrdili količinu izveštavanja, prostor, i vremenske okvire za izveštaje o katastrofama u svakoj od publikacija. Ukupno 11 prirodnih katastrofa izabrano je za studiju, a sve su se desile u SAD u periodu 2000-2010 godine. Da bi se kontrolisao značaj i smeštaj članaka u okviru novina, u analizu su uključeni samo članci koji su se pojavili na naslovnim stranama. Kako se navodi u studiji, količina informacija o nekoj novinskoj priči obično fluktuira u skladu sa javnim mnjenjem, čija je zainteresovanonosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. ”Ono što se dešava i što je potrebno u prvih nekoliko dana posle katastrofe nije uvek isto kao i ono što se dešava i što je potrebno nekoliko meseci kasnije”, objašnjavaju autori studije. ”Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica koje se nađu na meti katastrofe.”Po pravilu prvo  je  velika zainteresovanost , a zatim polako opada. Ranija istraživanja na ovu temu otrkrila su tri teme koje se najčešće javljaju u izveštavanju o katastrofama, a počinju tragičnim narušavanjem svakodnevne rutine, pričama o bekstvu i heroizmu, i na kraju pričom o zvaničnicima koji pokušavaju da obnove infrastruklturu i identifikuju uzroke i krivce.U okviru ovih tema, izveštavanje o prirodnim katastrofama uglavnom je usredsređeno na trenutne posledice katastrofe, kao i iznos štete nanete najugroženijem regionu odnosno populaciji. Prema tome, aspekti katastrofe o kojima se najčešće izveštava jesu broj žrtava i povređenih i količina razaranja i nanete štete. Opšte uzev, studija je predstavila sadržaj medijskog izveštavanja tokom vremena i uporedila njegov tok u odnnosu na razvoj katastrofe, pokazavši da nacionalni novinski izvori imaju tendenciju da se usredsrede na one aspekte prirodne katastrofe koji su od opšteg interesa za širu nacionalnu publiku. Ali, kako se menja izveštavanje, tako se menjaju i proces upravljanja katastrofom i, još važnije, potrebe preživelih kako se situacija razvija. Stoga, količina vremena koja protekne od katastrofe utiče na trenutne potrebe, aktivnosti i brigu pojedinaca i zajednica.Naravno mnogi mediji teze ka senzacinalizmu sto je veoma lose.
Cenzura je zastarela, dobra ratna propaganda sada se oslanja na umeće pozicioniranja kamere naspram neodoljivih slika. Emocije su postale potka automatizovanog medijskog narativa (kako u ratu, tako i u miru), dok razum ostaje ona spora i teška mašinerija koja sortira i analizira pravilnosti i nepravilnosti.Sto se dakle tice izvestavanja o  katastrofama jasno nam je da mediji ne mogu mnogo da uticu na samu katastrofu ( bili objektivni ili ne). Ipak,ako nista  drugo mogu da stvaraju paniku.
 Svetski mediji pokrivali su njene aktivnosti iz različitih uglova (sa akcentom na pogubljenju lidera Al Kaide, Osame Bin Ladena). I pre tog događaja, pokazalo se da je vrlo važno kako mediji izveštavaju o konfliktima, bilo da je reč o ratovima, terorizmu, te drugim oblicima nasilja, prisutnim u stvarnosti. Izveštaje sa ratišta, primera radi, danas sa prve borbene linije osim profesionalaca šalju i deca (Palestina, Sirija). S ovim u vezi, u kontekstu izučavanja filozofije medija, Divna Vuksanović i Dragan Ćalović postavljaju pitanje načina izveštavanja medija o konfliktima – da li je on "ratnohuškački" (upečatljivi primer CNN-a, kao globalnog medija), izbalansiran (građansko novinarstvo, društvene mreže, i dr.) ili može postati orijentisan prema miru (novinarstvo za mir). Ovo poslednje, što podrazumeva razvoj novinarstva u smeru rešavanja konflikata (conflictresolution), a čime se na posve drukčiji način mogu oblikovati javni prostori.
Moderne tehnologije nude nove mogućnosti za staro novinarsko pravilo da loša vest ima najbolju prođu u javnosti. Ipak, načini na koji se svedočanstva o tragedijama i nesrećama plasiraju u javnosti, mogu da imaju dijametralno različite posledice: da probude savest i podstaknu na humanistički aktivizam, budu okidač za nova nasilja, ili da se njima trguje kao robom koja obećava veću zaradu na medijskom tržištu.
Iako mediji izveštavaju već dve godine o hiljadama tragičnih smrti izbeglica iz ratom zahvaćenih Ali gde je granica između odgovornosti medija da svojim svedočenjem upozoravaju na posledice ljudske neodgovornosti i zloupotreba i medijske neodgovornosti i zloupotrebe ljudske tragedije radi zarade? Film Nightcrawler, prošlogodišnji kandidat za Oskara, upozorava kako podilažnje publici pomoću oprobanog recepta „što šokantnije to bolje“, u sve žešćoj medijskoj konkurenciji na tržištu opasno pomera granice između objektivnog izveštavanja o nesrećema i namernog kreiranja loših vesti, a njegov glavni junak čak počinje i sam da utiče na nesrećne događaje koje snima.
“Ono što se zove vest, pogotovu breaking news, po pravilu je uvek nešto loše. To je poznato svima koji se bave medijima: što tragičnija vest, to veći tiraž i gledanost. Tako je uvek bilo“, podseća Radojković, „samo što danas moderne tehnologije omogućavaju daleko brži pristup dešavanjima u svetu i zato ima sve više ovakvih medijskih sadržaja. To je, verovatno, i razlog što javnost postaje manje senzibilna na tragedije, ili rečeno svakodnevnim rečnikom – ogugla“.
Zato se stalno traže novi, još šokantniji događaji, koji će kroz veći tiraž ili gledanost, uvećati i prihode. Radojković dodaje da je takav pristup posebno uočljiv u televizijskoj produkciji. „Što je veća gledanost nekog sadržaja, to je veći prihod od oglašavanja. Ali način funkcionisanja televizija se postepeno menja. Moderna tehnologija gledaocima dopušta da izbegavaju reklame na razne načine – od premotavanja, pa do videa na zahtev. Osim toga, veliki deo mlađe publike televiziju je zamenio internetom.Senzacionalisticko izvestavanje o ratnim sukobima ( rukovodjeno politickim interesima koji su prikriveni) dolazi do rasplamsavanja sukoba sto direktno utice na ratna desavanja.
Targetiranje ljudi pozitivnih na virus korona pojavilo se i u pojedinim tabloidima u Srbiji, kaže za RSE Marija Vučić, novinarka portala za razotkrivanje lažnih vesti Raskrikavanje, koji je ove sedmice pokrenuo blog na kojem detektuje dezinformacije koje se tiču virusa korona.
Tabloidi su, kaže Vučić, u fokus stavili ženu koja je u Srbiju došla iz Švajcarske bez ikakvih simptoma bolesti, a za koju se kasnije utvrdilo da je zaražena.
"Otprilike je takav tekst bio kao da je ona kriva što je živela i imala interakciju sa drugim ljudima, a žena naprosto tada nije imala simptome. Neodgovorno izveštaanje medija o tome je vrlo opasno za te ljude, posebno za one koji žive u malim sredinama, koji ne smeju na ulicu da izađu zato što ih lokalna sredina gleda na nivou – ti si kriv što smo se mi razboleli. To zaista može da ugrozi bezbednost i život ljudi", kaže Marija Vučić.rema rečima novinarke Raskrikavanja, za poslednje dve i po godine koliko postoji taj portal, nijedna tema nije proizvela toliko lažnih vesti kao pandemija bolesti covid-19, koju izaziva virus korona.
"Preciznu statistiku još uvek nemamo, ali slikovito govoreći, kad god uđem na sajt nekog od tabloida, bukvalno u roku od 20 sekundi možete da nađete neku lažnu vest", kaže Vučić.
Dezinformacije se, dodaje ona, šire i preko mejnstrim medija, ali prvenstveno na društvenim mrežama i zatvorenim Viber ili WhatsApp grupama.
Kao jedan od najraširenijih primera ona podseća na spisak saveta za zaštitu od ove infekcije, a koji je navodno sastavio italijanski lekar koji radi u Kini, gde je krajem prošle godine i počela epidemija.
"Ne zna se odakle potiče, ali je sasvim izvesno da te savete nije dao stručnjak, zato što su, prvo, vrlo banalni, a neki su i opasni. Ono što je na primer opasno jeste upozorenje da, ako imate produktivan kašalj, to znači da nemate koronu, jer je, navodno samo suvi kašalj simptom korona virusa. To nije tačno. Možete da imate i jednu i drugu vrstu kašlja. Ili, nemojte da brinete ako vam curi iz nosa. To nije tačno takođe", kaže Vučić i podvlači:
"Ti saveti su utoliko opasniji što ih sada drugim ljudima šalju i lekari. To su zaista netačni saveti koje smo opovrgli podacima Svetske zdravstvene organizacije, a ti lekari ih uporno šalju dalje".  Kon nedostatka objektivnosti panika prozdire i ubija mnogo vise nego sam virus!
Znate ono kad neko kaze :Nije onako kako izgleda! E pa takvi su danas mediji. Tehnologija je omugucila da se lazne vesti sire u sekundi kao da "idu" uzivo. Tako da je danas najlakse uciniti da nesto izgleda kako zapravo ne izgleda i obrnuto!
U TRCI ZA GLEDANOST I POPULARNOST NE PREZA SE NI U NAJTEZIM OKOLNOSTIMA OD SENZACIONALIZMA! OBJEKTIVNOST JEDNOSTAVNO NIJE NA CENI! NOVINARI DANAS IMAJU NAJTEZI ZADATAK U ISTORIJI! OD NJIH ZAVISI DA LI CE SE RAT ILI PANDEMIJA RASPLAMSATI I DA LI CE IZVESTAJIMA O KATASTROFAMA POBUDITI NECIJU EMPATIJU ILI CE GA OSTAVITI NEZAINTERESOVANIM!
MEDIJI TREBA DA POSLUZE ONOME CEMU SU NAMENJENI. DA INFORMISU! INFORMACIJA JE MOC! INFORMACIJE SU NAM NEOPHODNE DA BI FUNKCIONISALI U  SAVREMENOM DRUSTVU.
KAKVE INFORMACIJE TAKVO I DRUSTVO!