OCEKIVANJA SU VELIKA SA OBE STRANE. SAD SLATKO JE BLISATI BEBINU GUZU. STARO I BOLESNO DUPE JE BRISATI MNOGO TEZE. A U STVARI TREBALO BI BITI JEDNAKO. PRICA SE ODNOSI NA OCEKIVANJA DECE I OCEKIVANJA RODITELJA. DECA OCEKUJU DA IH RODITELJI PODRZAVAJU U VEZI SVEGA OD PRVOG DANA DA IH NEGUJU I OMOGUCAVAJU SEM LJUBAVI I PAZNJE I MATERIJALNU DOBROBIT I TO NE SAMO DO PUNOLETSTVA. RODITELJI KAD OSTARE ILI SE RAZBOLE ILI JEDNO I DRUGO ( STO JE NAJTEZE) OCEKUJU OD DECE, LJUBAV, PAZNJU NEGU I MATERIJALNUY DOBROBIT DO SMRTI.BEREALNA OCEKIVANJA OBE STRANE ZBOG CEGA NASTAJU VELIKI NESPORAZUMI, SVADJE PA I PRESTANAK KOMUNIKACIJE.
Deca od roditelja često imaju velika očekivanja koja se podrazumevaju pod “moranjem”, iako se van odgajanja, školovanja i vaspitanja ne mora ništa. Neretko nije drugačije ni obrnuto – roditelji smatraju da im deca duguju mnogo u budućnosti samim tim što su im podarili život.
Šta se “treba”, a šta “mora”, deli tanka linija koji mnogi ne primećuju, pa se ono što “može, ali nije nužno” lako uobliči u “mora po svaku cenu”. Upravo se o ovome povela rasprava među našim građanima na Tviteru nakon što je jedan korisnik pomenute društvene mreže izneo javno svoje mišljenje u vezi sa tim šta jeste i šta nije dužnost roditelja, odnosno deteta.
“Srbin nikad neće prihvatiti da:
- Deca nisu dužna da vam “brišu d**e kad ostarite”
- Roditelj nije dužan da vam obezbedi nekretninu
- Babe
nisu dužne da vam čuvaju decu. Lepo je ako dobijete pod 2 i 3, ali nije
ničija obaveza”, stajalo je u inicijalnom tvitu koji je ubrzo podstakao
mnoge komentare.a li su deca dužna da brinu o roditeljima u starosti.
Prvo su se javili oni koji mogu da urade komparativnu analizu života u Srbiji i SAD-u.
“Zato se ovde u Americi zna red. Hranio sam te, odgajao i platio ti školovanje, pokušao da ti usadim radne navike još dok si bio tinejdžer terajući te da radiš za džeparac. Ako si nešto naučio, snaći ćeš se. Moja obaveza kao roditelja prema tebi je završena. Sada je sve na tebi.“
Neki su svesno iz konteksta izvukli problem koji je, nažalost, čest na našim prostorima, a tiče se “vraćanja usluge” roditeljima zbog toga što su nas odgajali i čuvali.
“Problem je kad se to predstavlja kao transakcija: ja sam ti dao/dala zivot i ti si dužan da mi vratis. Neki roditelji pate od mentaliteta zrtve i prakticno nabijaju detetu krivicu sto je rodjeno, pa ako neko tretira svoje dete kao stoku, onda ne moze mnogo da ocekuje zauzvrat.“
Potom su se javili oni koji bolje poznaju pravo i zakone, pa su nas podsetili da smo je naša propisana obaveza, zapravo, da brinemo o roditeljima kad onemoće.
“Deca su dužna i prema zakonskom uređenju da se brinu o roditeljima. A, inače, ako se ne brinu, roditelj može da ih isključi i iz nužnog dela nasledstva, tako da onog pod dva bukvalno ne bude ništa, tj. ode nekom desetom, pa i državi.“
“Zakon kaže da deca jesu obavezna da obezbede stare roditelje. Moj kolega išao na sud. Tužio ga otac. Određena alimentacija i plus još brdo nekih obaveza”, navela je primer jedna devojka, a onda nas podsetila kako glasi i pomenuti zakon.
“Prema Porodičnom zakonu roditelj koji je nesposoban za rad i pri tom nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima”.
Na kraju svih mišljenja, zakona, ubeđenja i priča, mnogi su se usaglasili u jednom, a to je da ne bi mogli da zanemare svoje stare i bespomoćne roditelje i ostave ih bez nege i novčane pomoći. Jer, ljudski je pomoći čoveku u nevolji, a kamoli kada je to neko ko nam je podario život i očuvao kada mi to sami nismo mogli. definiše izdržavanje roditelja kao pravo i dužnost članova porodice, ali definiše i da odricanje od prava na izdržavanje neće imati nikakva pravna dejstva. Ovo pravo, pravo na zakosnko izdržavanje, ne može da zastari. Pravo na izdržavanje je, dakle, propisano kao osnovno načelo porodičnog prava. Zakonsko izdržavanje je obaveza koja je regulisana Porodičnim zakonom. Prema Porodičnom zakonu roditelj koji je nesposoban za rad i pri tom nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje (staranje) od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima. Ovo pravo nema roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika. To su sve one situacije kada bi sud ocenio da je nepravično da dete izdržava svog roditelja. Na primer, ukoliko se roditelj ogrešio o dete u prošlosti tako što se nije staro o njemu nikada, a sada, u starosti, traži da bude izdržavan od potomaka.
Poverilac izdržavanja tj. roditelj ima pravo da po svom izboru zahteva da visina izdržavanja bude određena u fiksnom mesečnom novčanom iznosu ili u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja tj. deteta. Preporuka je to ipak bude fiksni mesečni iznos, jer često zaposlenje neklog lica danas ne znači da će tako biti i u buduće, te se na taj način predupređuje mogućnost da kada davalac izdržavanja ostane bez redovnih mesečnih novčanih primanja prekine sa davanjem izdržavanja i da se zbog toga mora pokrenuti novi postupak pred sudom za izmenu ranije odluke. Interesantna je odredba pomenutog zakona koja precizira da ukoliko se visina izdržavanja određuje u procentu od redovnih mesečnih novčanih primanja dužnika izdržavanja (zarada, naknada zarade, penzija, autorski honorar itd.), onda visina izdržavanja, po pravilu, ne sme biti manja od 15% niti veća od 50% redovnih mesečnih novčanih primanja potomka umanjenih za poreze i doprinose za obavezno socijalno osiguranjeIzdržavanje roditelja može trajati neograničeno ili ograničeno vreme, što zavisi od potreba poverioca izdržavanja i mogućnosti dužnika izdržavanja (staranja). Takođe, kada se promene okolnosti od donošenja prethodne odluke moguće je da se izdržavanje poveća ili smanji, što sud ocenjuje u svakom konkretnom slučaju.
Izdržavanje prestaje u slučaju smrti poverioca ili dužnika izdržavanja, a izdržavanje može da prestane kada roditelj stekne dovoljno sredstava za izdržavanje ili kada dužnik izdržavanja tj. dete izgubi mogućnost za davanje izdržavanja ili davanje izdržavanja postane za njega očigledno nepravično.
Izdržavanje roditelja se može regulisati i ugovorom između roditelja i deteta i to ugovorom o doživotnom izdržavanju npr. Međutim, kada sporazum nije moguć, zakonsko izdržavanje se može tražiti pred sudom i to tužbom.
Zakon o parničnom postupku određuje da je za suđenje u sporovima o zakonskom izdržavanju, ako je tužilac lice koje traži izdržavanje, pored suda opšte mesne nadležnosti, a to je sud na čijem području tuženi ima prebivalište, nadležan i sud na čijem području tužilac ima prebivalište, odnosno boravište. Tužbu sudu mogu podneti i roditelj koji traži zakonsko izdržavanje (staranje) i dete koje je obavezano da daje izdržavanje kada želi da se izmeni ranija odluka suda zbog promenjenih okolnosti ili da sud donese odluku o prestanku ove obaveze ako više za nju nema zakonskih uslova. U prvom stepenu prospisana je nadležnost Višeg suda, a u postupku po žalbi na presudu nadležnost Apelacionog suda. Lice koje nema dovoljno sredstva da plati troškove pokretanja ovog postupka i celog postupka do donošenja konačne odluke suda o tome ko će snositi troškove postupka ima pravo na besplatnu pravnu pomoć. Postupak se odlikuje tzv. naročitom hitnošću. Prvo ročište zakazuje se tako da bude održano u roku od osam dana od dana kada je tužba primljena u sud, a drugostepeni sud ima obavezu da donese odluku u roku od 15 dana od dana kada mu je dostavljena žalba. Isto tako, sud nije vezan granicama koji su postavljeni u tužbenom zahtevu za izdržavanje i tako sud može odluliti da izdržavanje bude više nego što je traženo u tužbenom zahtevu ili suprotno, manje, a sve u skladu sa okolnostima svakog slučaja. Tako da se ovaj postupak odlikuje još jednom razlikom u odnosu na druge, a to je opisano odstupanje od načela dispozicije.
Takođe, Zakon o obligacionim odnosima isključuje mogućnost kompenzacije uzajmanih potraživanja poverioca i dužnika zakonskog izdržavanja, a to znači da ne može potomak da traži da se njegova obaveza da daje izdržavanje prebije sa nekim dugom koji ima roditelj prema njemu.
Važno je pomenuti da u izvšnom postupku potraživanja na osnovu zakonskog izdržavanja (staranja) imaju prvenstvo namirenja bez obzira na ostala potraživanja poverilaca izvršnog dužnika, a ona moraju da budu dokazana izvršnom ispravom i prijavljena na vreme u izvršnom postupku, kako je regulisano Zakonom o izvršenju i obezbeđenju.
Zakon o obligacionim odnosima propisuje da potraživanja povremenih davanja koja dospevaju godišnje ili u kraćim vremenskim razmacima, kao što su potraživanja izdržavanja, zastarevaju za tri godine od dospelosti svakog pojedinog davanja. Isto tako, kada neko prouzrokuje smrt lica koje daje izdržavanje odnosno potomka koje izdržava roditelja u ovom slučaju, lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje je po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog, ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja. Ova šteta se može nadoknaditi plaćanjem novčane rente, čiji se iznos odmerava s obzirom na sve okolnosti slučaja, a koji ne može biti veći od onoga što bi oštećenik dobijao od poginulog da je ostao u životu.
Zakon o radu propisuje da zaposleni (u ovom slučaju dužnik izdržavanja) ima pravo na odsustvo sa rada uz naknadu zarade u ukupnom trajanju od pet radnih dana u kalendarskoj godini zbog teže bolesti člana uže porodice u koje spadaju i roditelji. Isto tako, ovaj zakon propisuje da lice koje se stara o osobi oštećenoj cerebralnom paralizom, dečijom paralizom, nekom vrstom plegije ili oboleloj od mišićne distrofije i ostalim teškim oboljenjima, na osnovu mišljenja nadležnog zdravstvenog organa, može na svoj zahtev da radi sa nepunim radnim vremenom, ali ne kraćim od polovine punog radnog vremena i da ostvaruje pravo na odgovarjuću zaradu, srazmerno vremenu provedenom na radu, u skladu sa zakonom, opštim aktom i ugovorom o radu.
Zakon o nasleđivanju propisuje da je lice koje se teže ogrešilo o ostavioca neispunjenjem zakonske obaveze izdržavanja nedostojno da bude naslednik, a isto tako ono može biti isključeno iz prava na nužni deo. Sud na nedostojnost nekog lica pazi po službenoj dužnosti. Ipak, ostavilac ima pravo da oprosti nedostojnost i to mora biti učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje. Nedostojnost nije smetnja za potomke nedostojnog lica koji mogu naslediti kao da je nedostojno lice umrlo pre ostavioca.
Krivični zakonik u 195. članu propisuje kao krivično delo nedavanje izdržavanja, pa je tako propisano da lice koje ne daje izdržavanje za lice koje je po zakonu dužan da izdržava, a pri tome je ta dužnost utvrđena izvršnom sudskom odlukom ili izvršnim poravnanjem pred sudom ili nekim drugim nadležnim organom, u iznosu i na način kako je to odlukom ili poravnanjem utvrđeno, biće kažnjeno novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine. Neće biti kažnjeno lice koje iz opravdanih razloga nije davalo izdržavanje, što se ceni u svakom konkretnom slučaju i vrlo se restriktivno ceni standard opravdanih razloga koji bi omogućili izbegavanje kazne. Ako za roditelja usled nedavanja zakonskog izdržavanja na koje je obavezan davalac nastanu teške posledice, učinilac će biti strože kažnjen i to kaznom zatvora od tri meseca do tri godine. Sud, međutim, najčešće pribegava izricanju uslovne osude kada postoje zakonski uslovi za to. Tada sud može odrediti obavezu učiniocu da izmiri sve dospele obaveze i da dalje uredno daje izdržavanje. Ako lice ne ispuni svoju obavezu navedenu u uslovnoj osudi, doći će do opozivanja iste.
Među braćom i sestrama često nastaju svađe kada roditelji postanu dementni ili nepokretni, a deca sumnjaju da je imovina već ostavljena bratu ili sestri, pa odbijaju da snose deo troškova za dom ili lečenje.
U izuzetno neprijatnom položaju nađu se advokati i pravnici kada roditelji ne urede situaciju oko porodičnog nasledstva, a zdravlje im oslabi i više nisu u stanju da odlučuju. Ovakvu situaciju nekada dodatno komplikuje demencija roditelja kojeg treba smestiti u dom, a među decom vlada nepoverenje kome je ostavio imovinu.
Advokat Aleksandar Vučetić kaže da su deca obavezna prema zakonu da izdržavaju onemoćalog roditelja, da ga zdravstveno zbrinu, kao i da brinu o njemu do kraja života.
- Zakonska obaveza dece je da plaćaju dom za dementnog roditelja ili da ga uzmu u svoju kuću i brinu o njemu, jer u suprotnom potpadaju pod zakonske sankcije - kaže advokat Vučetić. - Prema Porodičnom zakonu dete je obavezno da izdržava roditelje ukoliko su oni nesposobni za rad ili nemaju dovoljno sredstava da sami sebe izdržavaju. Dete će izdržavati roditelja srazmerno svojim mogućnostima i ukoliko bi ta obaveza predstavljala veliko opterećenje za dete, onda roditelji ne bi imali pravo na izdržavanje.
Zakonom o radu regulisano je i da zbog brige i nege članova uže porodice, zaposleni ima pravo na pet dana plaćenog odsustva u toku kalendarske godine. Međutim, koliko je poznato, do sada niko nije odgovarao zato što nije brinuo o roditeljima, a trebalo je zbog nepoštovanja odredaba ovog zakona.
Do nebrige dece prema roditeljima najčešće dolazi zbog nerešenih imovinskih pitanja. Naime, deca često sumnjaju da je roditelj već za života prepisao imovinu bratu ili sestri ili je, pak, napisao testament u kojem mu sve ostavlja. Uprkos tome, braća ili sestre insistiraju da se briga o dementnom ili nepokretnom roditelju "podeli", iako znaju da zbog nasledstva moralno nemaju pravo na to.
Testament ne mora da se zavede u sudu, niti da se potpiše u prisustvu advokata. Roditelj je mogao da napiše testament svojeručno u društvu komšija ili prijatelja i biće važeći na sudu. Dete ne može da zna da li postoji testament i tek na ostavinskoj raspravi može da pokreće tužbe, da ga obara i traži nužni deo. Najčistija je situacija kada roditelj potpiše ugovor o doživotnom izdržavanju sa jednim detetom - ističe advokat. - Tada dete koje je lišeno nasledstva ne može ništa da traži. Da bi se to doznalo treba tražiti u sudu zavedeni dokument. Zbog toga je najbolje da roditelja za života, dok su u punoj snazi, reše problem nasledstva i ko će o njima brinuti kada postanu nemoćni. Važna je i iskrenost među braćom i sestrama, ali to spada u domen morala.- Ukoliko je roditelj već sve ostavio u obliku poklona jednom detetu, drugo ima pravo na nužni deo, odnosno na polovinu zakonskog dela - ističe Vučetić. - Kada se neko dvoumi da li treba da preuzme brigu o roditelju, jer sumnja da je sve prepisano bratu ili sestri, situaciju može da razreši odlaskom u katastar i insistiranjem da dobije uvid u to ko je vlasnik njive, kuće ili stana. Katastar je obavezan da pruži informaciju, jer osoba koja je traži ima pravni interes.
Odlazak starijeg člana porodice u dom, najčešće roditelja, teško je i za starije i za njihovu decu. Reakcija starijih lica može biti vrlo emotivna. Iako većina roditelja ne želi da opterećuje svoju decu, činjenica je da s vremenom postane teško pružati roditeljima, koji su u starijoj dobi, negu i pažnju koju zaslužuju i koja im je potrebna. Oni mogu pomisliti da ih više ne volite, da vam nije stalo do njih i da jedva čekate da se oslobodite tereta koji oni, u njihovim mislima, vama predstavljaju. Koliko god bilo teško roditeljima da uvide da im je nega potrebna, toliko je deci teško da priznaju da nemaju vremena da im je pruže. Upravo je zbog toga odvajanje i selidba roditelja u dom za stare jedna od težih odluka i za jednu i za drugu stranu.Moral, osećaj dugovanja i griža savesti nalažu jedno, dok praktičnost, finansije i neminovan stres govore drugo. Postavlja se pitanje, kada i kako prelomiti?? Šta će okolina reći? Kako će roditelji reagovati?
Kod starijih ljudi nekoliko je uobičajenih razloga zbog kojih ne žele ići u dom za stare:
- Odvajanje od kuće – Ima li šta teže od odvajanja od mesta u kojem smo proveli većinu svog života i odlaženja da živimo na mesto gde nikoga ne znamo? Većina roditelja zato više voli da ostane kod svoje dece nego u domu. Problem je što su stariji ljudi podložni povredama i zahtevaju 24časovnu negu koju im deca najčešće ne mogu pružiti.
- Odvajanje od porodice – Veliki broj starijih osoba selidbu u dom gleda kao oblik ostavljanja i napuštanja – sele se na mesto u kojem nikoga ne znaju i boje se da će ih porodica zaboraviti. Oni se osećaju usamljeno i taj osećaj nije teško shvatiti, ali čestim posetama to se može promeniti.
- Ispunjavanje dana – Većinu starijih osoba strah je da u domu neće imati šta da rade. Neko ko je ceo život radio i bavio se raznim aktivnosti teško se može priviknuti na usporeni tempo života u kojem svaki dan prolazi na jednak način; to se može sprečiti jer postoje domovi koji se brinu za svoje korisnike i trude se da im dan ispune raznim sadržajem.
- Šta će reći okolina –Reakcije okoline su retko kada pozitivne, i Vaši roditelji mogu osećati stid i teško podnositi sažaljive poglede rodbine. Potrebno je naučiti da slušate samo sebe i svoju porodicu, jer samo Vi znate šta je ispravna odluka, bez obzira na to što neko drugi pokušava da umeša svoj nos u tuđa posla.
Svi su ovi strahovi opravdani i negodovanje roditelja oko smeštaja u dom potpuno je razumljivo. Ipak, u nekom određenom trenutku postane teško jer troškovi često prevazilaze Vaše mogućnosti, i nemate ni snage ni novca, a ni vremena za celodnevnu brigu – uglavnom su svi zaposleni, deca idu u školu, nerealno je očekivati da neko da otkaz da bi pazio na svog starijeg člana porodice.
Napravite pravu odluku koja će pre svega biti u interesu Vaših najmilijih, i koja će im obezbediti bolji kvalitet života. Potrebno je samo razgovarati, posećivati roditelje i pronaći im dom u kojem će im starost prolaziti spokojno, na način na koji zaslužuju. S obzirom na današnji tempo života, mora se u određenom trenutku prelomiti, i iako su to teške odluke, treba ih doneti s velikom dozom razumevanja jer ćemo na kraju krajeva svi doći u godine u kojima ćemo od nekoga zavisiti.
Sva ova pitanja su rešiva, a odgovori se nalaze u Vama.
Da ne zaboravimo i ocekivanja dece i sta roditelj mora da im pruzi.
Sadržina roditeljskog prava
Staranje o detetu
(1) Roditelji imaju pravo i dužnost da se staraju o detetu.
(2) Staranje o detetu obuhvata: čuvanje, podizanje, vaspitavanje, obrazovanje, zastupanje, izdržavanje te upravljanje i raspolaganje imovinom deteta.
(3) Roditelji imaju pravo da dobiju sva obaveštenja o detetu od obrazovnih i zdravstvenih ustanova.
Čuvanje i podizanje deteta
(1) Roditelji imaju pravo i dužnost da čuvaju i podižu dete tako što će se oni lično starati o njegovom životu i zdravlju.
(2) Roditelji ne smeju podvrgavati dete ponižavajućim postupcima i kaznama koje vređaju ljudsko dostojanstvo deteta i dužni su da dete štite od takvih postupaka drugih lica.
(3) Roditelji ne smeju ostavljati bez nadzora dete predškolskog uzrasta.
(4) Roditelji mogu privremeno poveriti dete drugom licu samo ako to lice ispunjava uslove za staratelja.
Vaspitavanje deteta
Roditelji imaju pravo i dužnost da sa detetom razvijaju odnos zasnovan na ljubavi, poverenju i uzajamnom poštovanju, te da dete usmeravaju ka usvajanju i poštovanju vrednosti emocionalnog, etičkog i nacionalnog identiteta svoje porodice i društva.
Obrazovanje deteta
(1) Roditelji imaju dužnost da obezbede osnovno školovanje detetu, a o daljem obrazovanju deteta dužni su da se staraju prema svojim mogućnostima.
(2) Roditelji imaju pravo da detetu obezbede obrazovanje koje je u skladu sa njihovim verskim i etičkim uverenjima.
Zastupanje deteta
(1) Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima izvan granica poslovne i procesne sposobnosti deteta (zakonsko zastupanje).
(2) Roditelji imaju pravo i dužnost da zastupaju dete u svim pravnim poslovima i u svim postupcima u granicama poslovne i procesne sposobnosti deteta, osim ako nije drugačije određeno zakonom (voljno zastupanje).
(3) Roditelji imaju pravo da preduzimaju pravne poslove kojima upravljaju i raspolažu prihodom koji je steklo dete mlađe od 15 godina.
Izdržavanje deteta
Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaju dete pod uslovima određenim ovim zakonom.
Upravljanje i raspolaganje imovinom deteta
Roditelji imaju pravo i dužnost da upravljaju i raspolažu imovinom deteta pod uslovima određenim ovim zakonom.Izdržavanje maloletnog deteta
(1) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.
(2) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
(3) Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.
(1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.
(2) Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.
(3) Punoletno dete u smislu st. 1 i 2 ovog člana ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
(4) Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.
(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.Izdržavanje maloletnog deteta
(1) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od roditelja.
(2) Maloletno dete ima pravo na izdržavanje od drugih krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji ako roditelji nisu živi ili nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
(3) Dužnost maloletnog deteta da delimično podmiruje potrebe svog izdržavanja od sopstvene zarade ili imovine supsidijarna je u odnosu na dužnost roditelja i krvnih srodnika.
(1) Punoletno dete koje je nesposobno za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od roditelja sve dok takvo stanje traje.
(2) Punoletno dete koje se redovno školuje ima pravo na izdržavanje od roditelja srazmerno njihovim mogućnostima, a najkasnije do navršene 26. godine života.
(3) Punoletno dete u smislu st. 1 i 2 ovog člana ima pravo na izdržavanje od krvnih srodnika u pravoj ushodnoj liniji srazmerno njihovim mogućnostima ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
(4) Nema pravo na izdržavanje punoletno dete ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za roditelje odnosno druge krvne srodnike.
(1) Roditelj koji je nesposoban za rad, a nema dovoljno sredstava za izdržavanje, ima pravo na izdržavanje od punoletnog deteta ili drugog krvnog srodnika u pravoj nishodnoj liniji, odnosno od maloletnog deteta koje stiče zaradu ili ima prihode od imovine, srazmerno njegovim mogućnostima.
(2) Nema pravo na izdržavanje roditelj ako bi prihvatanje njegovog zahteva za izdržavanje predstavljalo očiglednu nepravdu za dete odnosno drugog krvnog srodnika.Izdržavanje brata odnosno sestre
Maloletni brat odnosno sestra imaju pravo na izdržavanje od punoletnog brata ili sestre, odnosno od maloletnog brata ili sestre koji stiče zaradu ili ima prihode od imovine, ako roditelji nisu živi ili ako nemaju dovoljno sredstava za izdržavanje.
Slovo zakona je jasno i precizno odredilo ko kome i kada treba da pruza pomoc. Sve ostalo je pitanje morala i vaspitanja.
STA RECI NA KRAJU? DECO RODITELJI SE ZRTVUJU ZA VAS MNOGO VISE NO STO VI I TRAZITE. TAKVA SU VREMENA. MORAJU DA VAS UBACE U POTROSACKO DRUSTVO KAKO KAKO ZNAJU I UMEJU. CESTO I POSLE 18 GODINA RODITELJI NASTAVLJAJU DA STITE SVOJU DECU NA SVAKI NACIN. DANAS SVE VISE MLADIH DO 30 GODINA I VISE ZIVI SA RODITELJIMA IZ MATERIJALNIH RAZLOGA NAJVISE. RODITELJI,DECA VAS VOLE I ZELE I HOCE DA SE BRINU O VAMA ALI I NJIH POKRECE POTRASACKA MASINA (JER I ONI SAD IMAJU DECU KOJU MORAJU DA UBACE U POTROSACKO DRUSTVO ) I ZAISTA NI FINANSIJSKI NI FIZICKI NE MOGU DA BRINU O VAMA. NEPRAVDA JE TO SVAKAKO. KAKO STE SE VI BRINULI O NJIMA? NISTE IMALI MINUT VREMENA ZA SVOJE RODITELJE ZBOG NJIH. ZAR NE? E PA TO JE TO SAD STE VI TI RODITELJI. I SAD BI PAZNJU I BRIGU OD DECE,A VI JE NISTE PRUZILI SVOJIM RODITELJIMA. SHVATATE SAV PARADOKS ZIVOTA. RODITELJI I TE KAKO ZASLUZUJU PAZNJU I LJUBAV. DA IM SE UZVRATI ONO STO SU PRUZALI SVOJOJ DECI CLOG ZIVOTA,ALI I TA DECA SU SAD RODITELJI I NE STIZU .VREME JE JOS UBRZANIJE NEGO KAD STE VI GAJILI DECU I ZANEMARIVALI RODITELJE. A NAZALOST I MORAL I PORODICNE VREDNOSTI VISE NISU KAO NEKAD, A O FINANSIJSKOM STANJU DA I NE PRICAMO. ZATO UZIVAJTE U TRENUCIMA NEPROCENJIVE VEZE DETE RODITELJ I OBRNUTO I NE KRIVITE JEDNI DRUGE OSIM AKO JE TO ZAISTA OPRAVDANO!
