MISTERIOZNE BOLESTI

 NA ZALOST OVO JE PRICA O BOLESTIMA KOJE SU TU OKO NAS SADA. SA KOJIMA SE SUSRECEMO IAKO NE BI TREBALO. ,A VELIKO JE PITANJE ZASTO? ZAR NISU PODELJENE  I NOBELOVE NAGRADE, I NEKE BOLESTI ZVANICNO ISKORENJENE? A ONE SU TU. I VREBAJU NAS SVAKOG DANA SVE VISE.

07.11.2024. POJAVLJUJE SE BOLEST KOJA IZAZIVA POVRACANJE ,DIJAREJU I TEMPERATURU U PSIHIJATRIJSKOJ KLINICI 'LAZA LAZAREVIC' I U NJENOM ISTURENOM ODELJENJU U PADINSKOJ SKELI. OBOLJEVA 64 BOLESNIKA. A AKO STE MISLILI DA JE STOMACNI VIRUS ILI NEISPRAVNA HRANA VARATE SE. NIJE NISTA OD TOGA. NI SANITARNI PREGLED NIJE RASVETLIO SLUCAJ, BRISEVI ZAPOSLENIH UREDNI. E O TOME PRICAM U OVOM BLOGU. 

Kako to kad su nauka, medicina, tehnologija na najvisem nivou do sada nemamo objasnjenja za sve ove bolesti koje nam se desavaju ovih dana? I kako to da se po bolnicama desavaju epidemije? Samo kad pomislim na onu bakteriju sto je otporna na antibiotike.. Kad si u bolnici verovatno si sa nekim ozbiljnim medicinskim razlogom. A onda nastane epidemija!

Intrahospitalna infekcija (IHI) se definiše kao bolest koja se razvila nakon 48 sati boravka u bolnici, a nije postojala, niti je bila u fazi inkubacije u momentu prijema radi ispitivanja i/ili lečenja. Procenjuje se da se bolničke infekcije javljaju kod  5-10% hospitalizovanih bolesnika.

Koliko su česte ihtahospitalne infekcije

Učestalost i tipovi IHI nesumnjivo zavise od mnogih faktora: profila bolnice, imunskog stanja obolelih, bolničke higijene, obučenosti personala, usvojene ili neusovojene doktrine primena antibiotika u preventivne i kurativne svrhe, itd. Njihova pojava komplikuje tok i ishod osnovnog oboljenja ( povećava morbiditet i mortalitet), produžava vreme lečenja i znatno povećava materijalne troškove. Primera radi, u SAD-eu godišnje skoro 2 miliona bolesnika ima intrahospitalnu infekciju što produžava njihovu hospitalizaciju, u proseku, za 5.3 dana, a ukupne troškove lečenja povećava za 4.5 milijardi dolara. Publikovane studije prevalence IHI u našoj zemlji ukazuju da se ona kreće u okviru  svetskog proseka ( 5.5-9.9% na VMA) ili je nešto viša (5.2-15% u Urgentnom centru KCS).

Izazivači intrahospitalnih infekcija

Izazivači IHI mogu biti gotovi svi mikroogranizmi: bakterije, virusi, gljivice i paraziti. Vrste bakterija, koje uzrokuju bolničke infekcije, su se vremenom menjale u zavisnosti od primene antibiotika i primene novih dijagnostičkih i terapijskih, često agresivnih procedura koje dovode do prekida/lezije sluznica i kože.Bitne karakteristike bakterija izazivača IHI su: rezistencija na antibiotike ( često i multipla rezistencija ), pojava zavisnosti od antibiotika i otpornost na dezinfekciona sredstva. Najčešći izazivači IHI su: Escherichia coli, koagulaza negativne stafilokoke i Staphilococcus aureus (posebno meticilin rezistentni sojevi stafilokoka), Enterococcus sp., Psuedomonas auriginosa,  Acinetobacter spp., Klebsiella pnuemoniae, Enterobacter sp., Proteus mirabilis, Serratia sp., i  anaerobne Gram pozitivne bakterije ( Propionibacterium sp., Bacteroides sp.). Poslednjih godina uzroćnici IHI su i Legionalla sp., Clostridium difficile, Corynebacterium jejunum i Micoplasma hominis.

Pojava novih virusa, izmenjena epidemiologija nekih virusnih infekicija, pojava rezistencije na neke antivirusne lekove, povećan broj imunosuprimiranih bolesnika i bolja dijagnostika, uticali su na povećanje, kako broja, tako i značaja virusnih IHI. Po nekim studijama, virusi su odgovorni za 1-5% infekcija u hirurškim i ginekološkim, 35% u pedijatrijskim i 77% u psihijatrijskim ustanovama. U odgovarajućim uslovima,  praktično svaki virus može biti prouzrokovač IHI. Neki virusi, kao hepatitis B virus ili
hepatitis C virus, su rizični za medicinsko osoblje, drugi kao RSV i rotavirusi su prvenstveno rizični za mladje pacijente, dok se  CMV, VZV ili HSV mogu reaktivirati iz svoje latentne, perzistentne forme i prouzrokovati teške bolesti kod imunosuprimiranih bolesnika.

Učestalost gljivičnih infekcija, kod hospitalizovanih bolesnika, poslednjih godina značajno raste.Osim dobro poznatih uslovno i striktno patogenim gljivama (Candida albicans, Cryptococcus neoformans, Aspergillus sp.), sve su češće ozbiljne infekcije izazvane «novim» agensima: Candida krusei, C.parapsilosis,C. lusitaniae i drugim non-albicans vrstama. Učestalost sistemskih mikoza kreće se od 25-30% u populaciji bolesnika sa transplantiranim organima i osoba sa leukemijama, do oko 5% bolesnika sa solidnim tumorima. O značaju učestlosti gljivičnih infekcija govori i podatak da nosokomijalna kandidemija predstavlja 10-15% septikemija nastalih u bolničkim uslovima. Uprkos lečenju, mortalitet kod sistemskih mikoza se kreće od 6% do 75%.

Poreklo intrahospitalnih infekcija

Prema svom poreklu, bolničke infekcije mogu biti endogene ili egzogene. Endogene infekcije su izazvane mikroflorom samog bolesnika, dok su egzogene infekcije uzrokovane mikroorganizmima iz bolničke sredine: drugi bolesnici, zdravstveno osobolje, posetioci, bolnički prostor, medicinski instrumenti i oprema.Posebna se pažnja pri izučavanju IHI pridaje tzv.primarnim bakterijemija koje se uglavnom vezuju za katetere ili tubuse, odnosno izvor infekcije se nalazi na koži pacijenata, bolničkog osoblja ili redje u spoljnoj sredini.Opšte prihvaćen i u praksi dokazan stav je da je dužina boravka katetera u krvnom sudu direktno proporcionalna nastanku infekcije.Po rezultatima više istraživanja bezbedan period, odnosno period u kojem se ne razvija infekcija je do 3 dana od momenta insercije katetera. Kada su u pitanju urinarni kateteri, infekcija je gotovo izvesna kod svih bolesnika koji su kateterizovani 30 dana.

Putevi prenošenja intrahospitalnih infekcija

Transmisija infektivnih agenasa može biti uobičajena, kao i kod nehospitalizovanih bolesnika: kapljičnim (aerogenim) i fekalno-oralnim putem. Medjutim, ono što je specifično za IHI je prenos infekcija putem:
-    dijagnostičkih procedura: endoskopije, laparskopije, biopsije, lumbalne punkcije,itd,
-    terapijskih procedura: plasiranjem katetera, tubusa, veštačkom ventilacijom,
      hemodijalizom, inj. (i.v, i.m.), kontaminiranim infuzionim rastvorima, itd.,
-    transfuzijama krvi i njenih derivata,
-    transplantacijom organa i tkiva.

Zdravstveni radnici, pogotovo medicinske sestre, posebno su izložene perkutanom prenosu infektivnih agenasa.Ukoliko se sestra povredi kontaminiranom iglom, HBsAg i HBeAg pozitivnog bolesnika, rizik za dobijanje akutne HBV infekcije se kreće od 22% do 31%. Rizik kod HCV infekcije se kreće oko 2% ( raspon 0-7%), a kod HIV infekcije 0.3% ( raspon 0.2%-0.5%). Transfuzija krvi i krvnih komponenti je udružena sa niskim rizikom za prenos infekcije. Medjutim, pretpostavlja se da od 2000 jedinica krvi jedna može nositi infektivni agens, i da 4 od 10 000 primaoca razvije hroničnu bolest ili umire, u bližoj ili daljoj budućnosti, zbog primljene kontaminirane krvi.

Centralni venski kateter se primarno koristi da obezbedi vaskularni pristup tečnosti, lekovima, produktima krvi, totalnoj parenteralnoj ishrani i hemodijalizi. Procenjuje se  da se dnevno, na 1000 bolesnika sa CVK, razvije infekcija kod 2- 30 bolesnika, sa mortalititom od 12% do 25%. Implikacije su i produženje hospitalizacije, u proseku, 6 do 7 dana i materijalni trošak od 28 690 do 56 167 USA dolara, po bolesniku. Kožna flora, kao što su Staphyloccocus epidermidis, Staphylococcus aureus, Bacillus sp. i Corynebacterium sp., ostaju dominantni uzročnici infekcije. Ove bakterije, prati mikroorganizmi koji često kontaminiraju ruke medicinskog personala: Psudomonas, Acinetobacter i Candida.

Najčešće intrahospitalne infekcije

Uopšteno uzev, najčešće se javljaju urinarne infekcije, koje su po pravilu vezane za implantaciju katetara i prema većini statistika one čine oko 40% svih IHI. Potom slede infekcije donjih respiratornih puteva, oko 20%, postoperativne infekcija rana sa 16%, septikemija 8,5% i druge različite infekcije ( kožne, gastrointestinalne, i dr.). Manifestna infekcija kod kateterizovanih bolesnika dešava se vrlo često i praćena je značajnim morbiditetom. Pijelonefritis, povišena temperatura i bakterijemija zahtevaju produženu hospitalizaciju. Lokalni simptomi javljaju se kod prostatitisa, epididimitisa, purulentnog uretritisa i urteralnog apscesa. Naravno, akutna urosepsa može uzrokovati letalni ishod. Dijagnoza simptomatske urinarne infekcije se potvrdjuje pozitivnom urinokulturom.


Tabela 1. Najčešće kliničke prezentacije intrahospitalnih infekcija

     Krvotok
- Povezano sa intravaskularnim spravama ( npr. trolumenski CVK, Hickman, Broviac, Port)
- Sepse uzrokovane bakterijama ili gljivicama
 
    Centralni nervni sietem
- Epiduralni apsces
- Meningitis

     Gastrointestinalni trakt
- Holangitis
- Divertikulitis
- Intrabdominalni apsces
- Psudomembranosni kolitis

     Respiratorni trakt
- Aspiratorna pneumonija
- Empijem
- Sinuzitis
- Bolnički stečena pneumonija
- Pneumonija vezana za veštačku ventilaciju

    Koža i meka tkiva
- Celulitis
-  Mionekrozis
-  Nekrotični fasciitis
  
      Hirurško polje
 -Infekcije kože, potkožnog tkiva, apscesi
    
      Urinarni trakt
  - Povezano sa kateterom ( ak.pijelonefritis, bakterijemija, uretritis, uretralni apsces, skrotalni apsces, prostatitis, itd.)                                    
  - Povezano sa cistoskopijom
 
      Drugo
  - Endokarditis
  - Supurativni tromboflebitis
  - Infekcija proteza
  - Postransfuzione infekcije ( bakterije, gljivice, virusi, paraziti )
 

Posebno osetljive grupe bolesnika  koje, po pravilu, imaju teži tok i neizvesniji ishod IHI su:

-    nedonoščad, odojčad i osobe starije od 60 godina,
-    bolesnici sa složenim hirurškim intrevencijama,
-    bolesnici u odeljenjima intezivne nege,
-    bolesnici sa oslabljenim humoralnim imunitetom: mijelom, nefrortski sindrom, agamaglobulinemija, imunosupresivna terapija,
-    bolesnici sa oslabljenim celularnim imunitetom: leukoze, HIV infekcija,  maligni tumori, imunosupresivna terapija.

Vodeći simptom IHI je povišena temperatura. Medjutim, 25-30% hospitalizovanih bolesnika ima povišenu temperatura neinfektivne etiologije, što zahteva šira etiološka razmatranja: vaskularna, autoimuna, maligna oboljenja, reakcija ne lekove, itd.

Direktor SZO je upozorio da je delovanje u vezi sa antimikrobnom rezistencijom (AMR) "jednako hitno kao i delovanje na klimatske promene".

Na početku Četvrtog globalnog ministarskog sastanka o antimikrobnoj rezistenciji koji je u petak započet u Džedi, direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je na stvarnu globalnu situaciju povodom antimikrobne rezistencije (otpornosti na antibiotike)..

- AMR (antimikrobna rezistencija) ne preti da učini manje efikasnim lekove od kojih zavisimo, to se već dešava - rekao je Gebrejesus, navodi se u saopštenju SZO svom obraćanju na Konferenciji on je rekao da ono o čemu se raspravlja nije samo rizik od smrtonosnih infekcija izazvanih supermikrobima već je upozorio da svake godine zbog infekcija superbakterijama umire 1,3 miliona ljudi.

Direktor SZO je upozorio da je delovanje u vezi sa antimikrobnom rezistencijom (AMR) "jednako hitno kao i delovanje na klimatske promene".

Gebrejesus je istakao tri prioriteta, posebno za zemlje sa niskim i sreLegionarska bolest, koju izaziva bakterija legionella pneumophila, veoma je ozbiljno oboljenje koje se često meša sa upalom pluća, jer su simptomi slični kao kod raznih pneumonija, što nekada može da predstavlja problem prilikom dijagnostike.dnjim prihodima: povećanje održivog finansiranja iz domaćih i međunarodnih izvora, povećanje obima istraživanja, razvoja i inovacija i povećanje ravnopravnog pristupa kvalitetnim

Bakterija legionela prvi put je otkrivena 1976. godine kada je u jednom hotelu u Filadelfiji izbila epidemija upale pluća među američkim legionarima. Obolelo je više od 200 njih, a bilo je i preminulih. Bakterija se razmnožavala u hotelskom sistemu za klimatizaciju, pa su udisanjem hotelskog vazduha legionari u pluća uneli zaraženi vazduh i oboleli od infekcije.

Na sreću, oboljenje se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Legionela je tolerantna je na hlor i otporna na proces hlorizacije vode.

Na temperaturama do 20 stepeni legionela može da preživi, ali nije aktivna niti opasna. Na temperaturama od 20 do 50 stepeni ona raste i razvija se a od 35 do 46 stepeni idealni su uslovi za njen razvoj i razmnožavanje. Na temperaturi od 50 do 55 stepeni legionela preživljava, slabije raste i razmnožava se, a na 55 umire nakon 5 do 6 sati. Na temperaturi od 60 umire nakon 32 minuta, a na 66 nakon 2 minuta.

Do zaraze dolazi tako što osetljiva osoba mora duboko da udahne kontaminirane aerosoli i tako započne infekciju. Da li će se osoba zaraziti zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet, naviku pušenja.

- Inkubacija, odnosno period od unošenja mikroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti za Legionarsku bolest je 2 do 10 dana, može i do 2 nedelje, a za Pontijačnu groznicu nekoliko sati do 3 dana

VEST OD 08 NOVEMBRA 2024.

 Najmanje 73 osobe umrle su od misteriozne bolesti u sudanskom gradu Al-Hilalija, koji je pod opsadom paravojnih sudanskih Snaga za brzu podršku (RSF), saopštio je Sindikat lekara te zemlje. U Hilaliji su pacijenti preplavili lokalnu bolnicu zbog simptoma dijareje, ali je nedostatak struje, prema zdravstvenom sindikatu, otežao utvrđivanje tačnog uzroka.

U regionu Kagera do sada je prijavljeno sedam slučajeva, a vlasti su poslale tim lekara da dijagnostikuju bolest.

Zdravstvene vlasti u toj istočnoafričkoj zemlji opisali su bolest kao čudnu, prenosi BBC..

Njegovi simptomi uključuju groznicu, glavobolje, umor i krvarenje iz nosa, kaže glavna vladina medicinska službenica Tumaini Nagu.

- Vlada je formirala regionalni tim profesionalaca u okviru tima za brzo reagovanje koji istražuju ovu nepoznatu bolest - rekla je profesorka Nagu u četvrtak uveče.

Ona je zamolila stanovnike u okolini da ostanu mirni i izbegavaju kontakt sa zaraženim ljudima. 

 

Deset slučajeva dovodi se u vezu sa privatnom klinikom u gradu San Migel de Tukuman na severozapadu Argentine, saopštila je Panamerička zdravstvena organizacija, regionalna kancelarija SZO.

Svi testovi na poznate respiratorne viruse i druge viralne, baketrijske i gljivične agense su negativni, a nadležni su odbacili mogućnost kovida, navodi se u saopštenju kancelarije.

Biološki uzorci su poslati argentinskoj Nacionalnoj upravi za laboratorije i zdravstvene institute na dodatno testiranje, koje će uključivati analizu na prisustvo toksina.

Stručnjak za zarazne plućne bolesti sa Univerziteta u Minesoti, dr Majkl Osterhom smatra da bi uzrok bolesti moglo da bude nešto što su pacijenti udahnuli, pošto su pluća obolelih u velikoj meri zahvaćena infekcijom. Njegov prvi "izbor" bila je legionarska bolest, ali su testovi isključili tu mogućnost, prenosi Skaj Njuz.

Kineska Nacionalna zdravstvena komisija prijavila je 13. novembra 2023. skok u broju respiratornih bolesti, naročito kod dece.

Potom je počeo da raste broj izveštaja, opisujući preopterećena pedijatrijska odeljenja, bolnice pretrpane bolesnom decom i grozdove upala pluća bez dijagnoze.

Kineski zvaničnici su rekli za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da nisu otkrili nove patogene i da su umesto toga zarazu objasnili kombinacijom regularnih zimskih bolesti kao što su RSV i grip.

Neke susedne zemlje, kao što je Indija, podozrive su prema tome da li je to kompletna slika, ali SZO nastavlja da prati situaciju.

Danas je PCR standardni metod identifikovanja patogena, ali tu postoji kvaka.

Zato što tehnika zahteva sekvencu iz nečega što je srodno onom što tražite, bez ikakvog nagoveštaja šta je mogući uzrok zaraze, teže je doći do odgovora.

Tokom zaraze u For Kornersu, naučnici su već znali da su oni koji su se zarazili imali antitela slična drugim hantavirusima, pa su to znanje iskoristili.

Međutim, sada se pojavljuju drugi sofisticiraniji metodi za otkrivanje prethodno nepoznatih patogena - i za njih nisu potrebne tako konkretne informacije.

Jedan nedavno razvijen metod PCR-a znači da je moguće identifikovati nove patogene u okviru širih grupisanja.

Umesto da možete samo da tražite veoma bliske srodnike poznatog virusa, sada možete da pronađete i druge u okviru iste porodice.

Drugi je sledeća generacija sekvenciranja, koja može da pomogne naučnicima da pronađu mikroorganizme koji su potpuno novi za nauku.

U jednoj studiji grozda pacijenata transplantacije koji su umrli nakon što su dobili organe od istog davaoca, tehnika je upotrebljena za otkrivanje novog arenavirusa.

„U mnogim laboratorijama u zemljama sa visokim primanjima ili okruženjima sa dobrim resursima, možete da proučite uzorke i identifikujete sekvence koje izgledaju kao sekvence patogena, bilo da su virusne ili bakterijske… a da ne morate da znate unapred šta je unutra", kaže Mors.

Nepoznata hemoragična bolest počela je da se širi u severnoj Ugandi 2010. godine.

„Sećam se ovoga lično, zato što sam bio jedan od direktora projekta Predikt", kaže Mors.

Istraživači iz programa za nadzor infekcija kasnili su sa dolaskom u oblast da bi uzeli uzorke, kaže on.

Ali kad su ih uradili, neki su bili pozitivni na žutu groznicu.

„I tako je to bilo klasifikovano kao epidemija žute groznice, ali je bilo negativnih uzoraka od zaraženih pojedinaca.

„Verovatno se radilo o žutoj groznici, ali ne možemo znati sa sigurnošću", kaže on.

Mors ovo navodi kao jedan od mnogih primera zaraze sa uzrocima koji ostaju otvoreno pitanje do današnjeg dana.

KOMARCI NAM PRENOSE GROZNICU ZAPADNOG NILA ( OD KOJE SE UMIRE),PRENOSE I MALARIJU VEKOVIMA ALI LJUDI OBICNO PREZIVE. TUBERKULOZA JE ISKORENJENA , ZAPRAVO IZGLEDA NIJE I TRENUTNO JE U VELIKOM PORASTU BROJ OBOLELIH OD OVE BOLESTI. ISTI SLUCAJ SA VELIKIM KASLJEM I MALIM BOGINJAMA. 

 ZAKLJUCAK. MISTERIOZNE BOLESTI NE POSTOJE. POSTOJE SAMO BOLESTI KOJE SU BOLESNI LJUDI PUSTILI IZ LABARATORIJE DA JE 'PROUCAVAJU' NA LJUDIMA.  (KAO NEKAD VELIKE BOGINJE ILI SKORIJE KOVID). AKO SE DANAS U XXI VEKU NE MOZE UTVRDITI OD CEGA SU LJUDI BOLESNI ( VIDI POCETAK TEKSTA) TO JE SAMO ZATO STO OGLED JOS NIJE ZAVRSEN TO JEST TEK SE ISPITUJE. KAD SE ISPITA NASTACE PANDEMIJA I ONDA CE SE ZNATI O CEMU SE RADI. JEDNOSTAVNO????

 

 

DIRAKOVA JEDNACINA

 SVI KAZU DA JE OVO NAJLEPSA JEDNACINA U FIZICI. ONA PREDSTAVLJA LJUBAV OBJASNJENU NAUKOM. AKO LJUBAV MOZE NAUCNO DA SE OBJASNI. JER LJUBAV JESTE FIZIKA I HEMIJA ,ALI NAMA OBICNIM LJUDIMA TO JE ZAPRAVO EMOCIJA. A EMOCIJE NE MOZES ZAPISATI, NACRTATI, IZRACUNATI. BEZ OBZIRA OVAJ TEKST JE NAPISAN OPET POD UTICAJEM MOG OMILJENOG 'STREBERA' SELDONA KUPERA.

 

„Rekla mu je: ’Reci mi nešto lepo …’

Odgovorio joj je: ’(∂ + m) ψ = 0’

Ovo je Dirakova jednacina i nalepša je od svih u fizici. Opisuje fenomen kvantne zapletenosti, koji kaže: „Ako dva sistema međusobno deluju tokom određenog vremenskog razdoblja, a zatim se međusobno razdvoje, možemo ih opisati kao dva različita sastava, ali oni već postoje kao drugačiji jedinstveni sastav. Ono što se događa jednom nastavlja uticati na drugo, čak i miljama ili svetlosnim godinama daleko."

Ovo je kvantno preplitanje ili kvantno sprezanje.

Dve čestice koje su se u nekom trenutku povezale uvek su povezane. Uprkos udaljenosti između njih, čak i ako se nalaze na suprotnim krajevima Svemira, veza između njih je trenutna.

Ista stvar događa se između dvoje ljudi kada ih povezuje nešto što samo živa bića mogu doživjeti.

Možda niste znali ... ovo nazivamo LJUBAV!

Post u kome se povezuje „najlepša jednačina u fizici“, Dirakova jednačina, sa kvantnim preplitanjem i ljudskom ljubavlju, ponovo se pojavio na Fejsbuku.

Post prati fotografija tetovaže koja predstavlja Dirakovu jednačinu, koju je otkrio britanski fizičar Pol Dirak i objavljena je 1928.godine.

U članku objavljenom u časopisu Scientific American iz 1963. godine, fizičar Pol Dirak je napisao da je „važnije imati lepotu u svojim jednačinama nego da se one uklapaju u eksperiment“.

Dirakova jednačina se smatra „najlepšom jednačinom u fizici“, ali to ne znači da se njegova čuvena jednačina može koristiti za opisivanje ili razumevanje ljudske ljubavi, uprkos tvrdnjama da postoje paralele između njih, prenosi APP Factcheck

Post iznosi dve glavne tvrdnje: da Dirakova jednačina opisuje fenomen kvantne veze; i ta kvantna veza, ili prepletenost (opisana kao kontinuirani uticaj jednog sistema na drugi čak i nakon razdvajanja) je ono što se dešava između zaljubljenih ljudi.

Isti tekst o Dirakovoj jednačini je i ranije deljen na našem jeziku: na Fejsbuku (1, 2, 3, 4, 5, 6), Tviteru, Instagramu i Jutjubu. Međutim, problem s ovom lepom pričom je taj što Dirakova jednačina ne predstavlja nikakvu formulu ljubavi, o čemu je već pisao i australijski Asošijeted pres. Ovaj portal za utvrđivanje činjenica kontaktirao je s nekolicinom eksperata koji su objasnili zašto je povezivanje kvantne zapletenosti, ljubavi i Dirakove jednačine pogrešno.

Doktor Marten Hogerland, viši predavač fizike na Univerzitetu u Oklandu i stručnjak za kvantna pitanja, objasnio je AP-u da kvantna zapetljanost ne može da se primeni na ljubavne odnose, kao i da Dirakova jednačina ne opisuje kvantnu zapetljanost.

I Tomas Pašbi, docent na Odseku za filozofiju na Univerzitetu u Čikagu, takođe je rekao za ovaj medij da je interpretacija koja prati viralni tekst „u suštini besmislica“. On primećuje i da formuli nedostaje jedan deo (bez kojeg je prepisana i u objavama na srpskom jeziku).

 

Kao što možemo videti, pripovest o Dirakovoj jednačini zasnovana je na više pogrešnih tumačenja. Međutim, ima li prostora da činjenice ostavimo postrani, pa da ovu jednačinu shvatimo kao metaforu? Odgovor na ovo pitanje zavisi od vaše spremnosti da prihvatate analogije koje su poprilično kreativne / nategnute.

Melanija D’Anijelo u svom tekstu o pogrešnom interpretiranju Dirakove jednačine pojašnjava zašto nije moguće primeniti zakone fizike na ljudske emocije i odnose: „To bi bilo kao da pokušavate da objasnite ponašanje automobila psihologijom.”

Uzimajući u obzir da se kvantna zapletenost ne može povezati sa svetom ljudskih odnosa, kao i to da Dirakova jednačina ne objašnjava kvantnu zapletenost, na šta se onda Dirakova jednačina uopšte odnosi?

Reč je o jednačini koju je razvio britanski fizičar Pol Dirak 1928. godine i, kako se navodi, ova relativistička jednačina kretanja za talasnu funkciju elektrona „svrstava se među najviša dostignuća nauke 20. veka.” Za svoj rad Dirak je 1933. godine dobio Nobelovu nagradu za fiziku, zajedno sa jednim drugim fizičarom – Šredingerom „za otkriće novih produktivnih oblika atomske teorije”.

Docent Pašbi je potvrdio da je fotografija tetovaže u postu zaista Dirakova jednačina.

On je rekao da je interpretativni deo teksta „u suštini besmislica“ i da preplitanje nije fenomen koji Dirakova jednačina opisuje „pošto se odnosi na jedan elektron“.

Dr Hugerland je rekao da je pokušaj posta da transponuje kvantno preplitanje na ljudsku ljubav „prilično smešan“.

A SADA STA HEMIJA KAZE ZA LJUBAV

Većina ljudi smatra da ljubav proističe iz srca. Istina je da se prava čarolija u stvari dešava u našem mozgu. Ko je kriv za ubrzan rad srca, besane noći, sjaj u očima, euforiju, leptiriće u stomaku, iracionalno razmišljanje, idelizovanje partnera i ponekad posesivnost? Pa naravno da nismo mi, već hormoni koje naš pametni mozak proizvodi? Šalu na stranu, i mi sami imamo uticaja na sve te hemijske reakcije, jer se one dešavaju u skladu sa našom percepcijom koju razvijamo u odnosu na datu situaciju, naš karakter I emotivno-psihički rast, koji ostvarujemo kao individue.

Pošto postoji više vrsta ljubavi, želim da napomenem da se ovde radi o romantičnoj odnosno partnerskoj. Takođe, želim da naglasim da mnoge stvari još uvek nisu najjasnije, da je ovo samo delić slagalice i da je potrebno još mnogo istraživanja da bismo moglu sa sigurnošču da tvrdimo šta se sve dešava…ali moramo krenuti od nečega, zar ne?

Nauka kaže da se ljubav deli u tri faze:

• Požuda
• Romantična strast
• Povezanost i posvećenost
  

1. 1. Faza

POŽUDA, odnosno inicijalna faza privlačnosti,  proizilazi iz naše evolucione potrebe za reprodukcijom. U ovoj fazi se luče polni hormoni, estrogen i testosteron. Dok se u prošlosti smatralo da je testosteron isključivo muški polni hormon, danas znamo da je on prisutan i kod žena i da je odgovoran za jačanje libida kod oba pola.

Kada smo kod prve faze, hajde da rešimo jednu misteriju. Sigurno ste se nekad zapitali zašto samo sa pojedinim osobama osećamo jaku hemiju?

Da Ii ste nekad čuli za izreku: Ljubav na prvi njuh? Niste? Nisam ni ja, zato što sam je izmislila, ali ima poentu, koju ćete sada čuti… Lepota i ljubav se možda ipak ne nalaze u oku posmatrača, već malo južnije tj. u nosu. Postoje teorije da su feromoni potencijalni X faktor za to neko magnetno, nerealno privlačenje između dvoje ljudi. Pravo značenje reči feromon jeste nosilac uzbuđenja. Kada nas nečiji feromoni privuku, vomeronazalni organ u našem nosu ih registruje. Nakon toga feromoni aktiviraju deo mozga, hipotalamus, koji je između ostalog zadužen za naše emocije i direktno ili indirektno lučenje  većine hormona koji učestvuju u ljubavi.

Ne postoji parfem koji može biti zavodvljiviji od feromona, odnosno prirodnog zavodničkog mirisa. Ljudi koji se previše mackaju, kupaju, stavljaju velike količine parfema zapravo prave veliku grešku, jer ne dozvoljavaju prirodi da odradi svoje. Naravno, ovde ne govorimo o neprijatnom znoju  čiji miris potiče od bakterija. Govorimo o feromonima koji jesu element znoja, ali nemaju nikakav miris, i veoma ih je teško detektovati na svesnom nivou. Iz navedenih razloga nekada osećamo neobjašnjivu privlačnost prema određenoj osobi na podsvenom nivou, dok racionalnim, svesnim razmišljanjem znamo da ta osoba nije za nas. Toliko je jaka ta hemija…

Još uvek nije sasvim jasno koji  element znoja ili bilo kog mirisa koji emitujemo, tako jako privlači drugu osobu. Naučnici veruju da pored feromona, postoji još gomila elemenata koji su odgovorni za jaku privlačnost. Postoji zanimljiva teorija da svako od nas ima jedinstven miris i to zahvaljujući nečemu što se naziva glavni kompleks histokompatibilnosti (MHC-Major Histocompatibility Complex). Da pojednostavimo, MHC predstavlja kolekciju proteina koji regulišu imuni sistem, a po najnovijim istraživanjima moguće je da učestvuju i u izboru partnera. Kako nauka kaže, mi nanjušimo osobu čiji se imuni sistem optimalno razlikuje od našeg. Priroda je to tako udesila kako bi imuni sistem našeg potomstva bio što raznovrsniji I otporniji na različite patogene. Izvinjavam se ako vam svojom interpretacijom ubijam romantiku, ali bićete mi zahvalni kad shvatite suštinu.

2. Faza

ROMANTIČNA STRAST je najintenzivnija faza ljubavi u kojoj se ponašamo kao blesavi, i uglavnom idealizujemo svog partnera. Za detinjasto, iracionalno ponašanje nikako ne bi trebalo da krivimo sebe. Krivac je jedan moćni koktel ljubavnog zanosa u čiji sastav ulaze: noradrenalin, dopamin i feniletilamin (PEA). Ovi molekuli su glavni glumci u drugoj fazi ljubavi, zato hajde da pokušamo da definišemo njihove uloge u ovoj našoj priči.

DOPAMIN je hormon koji se oslobadja kada se osećamo dobro, vodimo ljubav, jedemo nešto što volimo, vežbamo, gledamo omiljenu seriju… Dopamin ima značajne efekte na moždane procese koji kontrolišu emocionalne reakcije i sposobnost izražavanja zadovoljstva. Aktivira 5 različitih vrsta receptora u našem mozgu koji su povezani sa osećajem zadovoljstva. Dopamin se pomoću jedne hemijske reakcije konvertuje u noradrenalin.

NORADRENALIN  je odgovoran za ubrzan rad srca, znojenje, rumene obraze, poletnost i energičnost. Visok nivo noradrenalina u mozgu dovodi do pojačanog užitka. Takođe je moguć gubitak apetita… mada, meni se to nikad nije dogodilo, a vama?

Ne, to nisu leptirići u stomaku, to je FENILETILAMIN.

FENILETILAMIN (PEA) poznat kao molekul ljubavi jeste prirodni stimulans koji ima slično dejstvo na naš mozak kao amfetamini. Ovaj molekul je odgovoran za leptiriće/voziće u našem stomaku. Kada nas neko privuče prvi put, u našem mozgu se oslobađa ogromna količina molekula ljubavi, koji nam stvara onaj predobar osećaj. Sigurna sam da znate o kom osećaju pričam? A za razliku od gubitka apetita, sa leptirićima sam vrlo dobro upoznata.

PEA nije hormon, već neuromodulator koji pojačava efekte gore navedenih hormona. E to se zove sinergizam I renesansa (retki će razumeti foru).  PEA i dopamin nam omogućavaju da celu noć ostanemo budni I pričamo sa voljenom osobom, dok bismo u normalnim okolnostima spavali čvrstim snom.

Veoma je zanimljivo da se u ovoj fazi nivo hormona sreće, SEROTONINA, zapravo smanjuje. Nizak nivo serotonina je registrovan i kod opsesivno kompulsivnog poremećaja, tako da je to jedno kratko objašnjenje zašto nam se nekad kada smo zaljubljeni javljaju opsesivne misli i kompulsivno ponašanje.

Kada vozići odu…ćuuu, ćuuu!

3. Faza

(PO)VEZANOST I POSVEĆENOST

Iako su prve dve faze mnogo uzbudljivije i zabavnije, one sigurno neće trajati večno.  Na kraju nam ostaje treća faza odnosno suština ljubavi. U ovoj fazi dominiraju oksitocin, vazopresin I endorfini.

OKSITOCIN je hormon zagrljaja koji se oslobađa u velikim količinama tokom grljenja, maženja, vođenja ljubavi, dojenja, porodjaja… Oksitocin je odgovoran za povezanost, poverenje I empatiju. Kada pomislite da je ljubav nestala i hemije više nema (!?!), setite se da je na snagu stupio VAZOPRESIN. Vazopresin je antidiuretski hormon, koji radi u tandemu sa oksitocinom. Neželjeni efekat njihove saradnje jeste to što oni remete efekte noradrenalina i dopamina, i tako smanjuju strast. I za sam kraj ovog časa hemije, tu su i čuveni ENDORFINI. Ovi hormoni su jako važni kada pričamo o dugim, ozbiljnim vezama. To su prirodni neuropeptidi koji učestvuju u modulaciji bola. Njihova uloga u ljubavi jeste osećaj sigurnosti, blagostanja, zadovoljstva i nažalost zavisnosti.

Cela ova naša priča o ljubavi je poprilično lepa I ružičasta: oslobađaju se hormoni koji nas voze do univerzuma i nazad. Moramo biti realni, svi gore pomenitu molekuli takođe mogu da nas navedu da se ponašamo i jako ružno. Govorimo o ljubomori, posesivnosti, agresiji…ali o tome ćemo neki drugi put, danas je dan za ružičastu ljubav.

I za kraj…

Ukoliko naša romatična veza propadne, emocionalni krah, nezadovoljstvo i simptomi depresije su slični onome što ljudi osećaju kada prestanu da uzimaju psihoaktivne supstance. U takvim momentima smatramo da smo tužni I nezadovoljni jer smo završili sa dotičnom personom, a zapravo je osećaj nezadovoljstva posledica niskog nivoa gore navedenih molekula. U takvim situacijama ne treba mnogo da brinemo I razmišljamo, jer sigurno u svetu postoji još najmanje jedna osoba čiji će nam MHC geni odgovarati.

Ljubav je zapravo rezulatat hemijskih procesa koje se dešavaju u našem organizmu. Zato sledeći put kada osetite  leptiriće u stomaku, ili kad zbog nekoga “izgubite glavu” setite se da upravo iz glave, odnosno mozga, ova jaka osećanja i dolaze. Ona mogu biti lepa ili ružna, prijatna ili neprijatna, ali ne zaboravimo da zbog njih živimo. Zbog njih postojimo, jer smo svi mi upravo nastali iz tog primarnog i najvažnijeg postulata koji se zove ljubav…

BILA LJUBAV OBJASNJENA NAUKOM ( FIZIKA I HEMIJA) BILA OBJASNJENA OD STRANE PSIHOLOGA ONA JE NAJLEPSE OSECANJE KOJE POSTOJI I TREBA JE BRIZNO NEGOVATI. LJUBAV JE NAJVECI POKRETAC U ZIVOTU I NE DOZVOLITE DA PROVEDETE NI JEDAN MINUT BEZ LJUBAVI.

 

INKUBE I SUKUBE

 PROSLA JE NOC VESTICA ,MEDJUTIM ,PRICA JEDNE KOLUMBIJKE PONOVO OTVARA TEMU - VEROVATI U DUHOVE ILI NE?

Jedna žena je tvrdila da je imala noćne trzavice sa duhom „sa očnjacima i licem gargojla“ više od 20 godina. Paola Flores iz Kolumbije rekla je da je njena veza sa duhom počela kada je bila mlada - i da ju je žustri duh posećivao svake noći dok je spavala.

Ona je to izjavila u TV emisiji Sin Carreta, koja se emituje na državnom kanalu Canal 1.

Paola je takođe tvrdila da je on to uvek inicirao i da se na kraju zaljubila i čak  uživala u 20 godina dugoj strastvenoj vezi sa njim.

Gledaocima je rekla: „Jednog dana sam ležala kada sam osetila kako mi se ruka pomera sa stopala na grudi. Bilo je čudno, uplašila sam se. Od tog trenutka počeo je da mi dolazi kao duh da bi imao seks sa mnom", rekla je samouvereno ova žena.

Paola je sebe smatrala ljubavnom partnerkom svom sablasnom ljubavniku 20 godina - dok na kraju nije ugledala njegovo lice.

Objasnila je: „Bio je veoma veliki čovek. Ali onog dana kada sam ga ugledala, imao je očnjake i lice gargojla"

Nakon što je videla zastrašujuće poglede gula, izjavila je da ne želi dalji kontakt s njim jer ju je uplašio.

Žena je nastavila: „Poslednji put sam mu videla lice kada nisam htela da nastavim.“

Psiholog Martiza Montalegre je rekla: „Paulin slučaj nije nimalo uobičajen. U stvari, demonski slučajevi su izuzetno izolovani'.

Međutim, parapsiholog Hairo Urbeks veruje da je njen izveštaj verodostojan, dodajući da je verovatno bila u vezi sa „inkubusom“.

Urbek je objasnio: 'Inkubus je demonski entitet, to je nižeastralni entitet i sve one koji izgledaju kao crvi opisujemo kao "nisko-vibracione", piše DailyMail.

Dodao je: 'Oni su specijalizovani za hvatanje ljudi i oduzimanje njihove energije 

 

PA DA VIDIMO KO SU INKUBE I SUKUBE  . I DA PRICA KOLUMBIJKE PAOLE SE BAS NE UKLAPA U SABLAON ALI NAUCNICI TVRDE DA IMA TU NESTO.

Ova bića se smatraju za demone koji preuzimaju ljudsko obličje kako bi polno opštila sa ljudima u snu, hrane se njihovom energijom i samim tim ih tim delima oslabe ili ubiju. Postoje dve vrste ovih bića ili demona a to su:

• Inkubi – demoni koji preuzimaju obličje lepog muškarca i zavode žene;
• Sukube – demoni koji preuzimaju obličje lepe žene i zavode muškarce.

Ideja o bićima ili demonima koji uzimaju ljudski oblik kako bi seksualno opštili sa ljudima jako je stara. Ovi demoni se ponekad nazivaju i demoni ljubavnici, dok se neki pisci slažu da su Sukube isto što i šumske Nimfe u evropskom folkloru.

Sveti Avgustin je smatrao da su ova bića zaista demonska seksualna bića, i povodom toga je napisao:

“Rašireno je mišljenje a i potkrepljeno, direktno ili indirektno, od osoba koje zavređuju veliko poverenje, da Inkubi često muče žene, zavode ih i imaju odnose sa njima.”

Veruje se da ovi demoni napadaju ili zavode ljude noću dok spavaju, što prigodno objašnjava zašto najposvećeniji monasi, časne sestre i sveštenici imaju erotske snove.

Iako su sami streilni, Inkubi navodno mogu da ženu ostave trudnu tako što uzimaju muško seme od Sukube koja ih uzima od muškaraca. Ovime su mnogi pokušali da objasne trudnoću koju je izazvala njihova međusobna afera. Ovo objašnjenje ne samo što je spasavalo ženu da bude optužena za raskalašnost, već je, zato što je seme uzeto od muškaraca, spasavalo i dete da ne bude pogubljeno kao demonski porod.

Autori Veštičijeg čekića (Malleus Maleficarum, 1486.) su bili opsednuti objašnjavanjem ovog procesa i čak su mu posvetili nekoliko poglavlja u pokušaju da ga objasne:

“Demoni, zaista, sakupljaju ljudsko seme sredstvima kojima mogu da proizvedu telesne efekte; ali ovo ne može biti izvedeno bez nekog lokalnog pokreta, zbog toga demoni mogu da prenesu seme koje su prikupili i ubace ga u tela drugih.”Mislilo se da neki demoni sakupljaju seme od muškaraca tako što preuzmu oblik žene i imaju seksualni odnos sa njima, posle čega se vraćaju u svoj oblik Inkuba i imaju seksualni odnos sa ženom u koju ubacuju seme. A u drugim slučajevima da su radili odvojeno.Autori Veštičijeg čekića su špekulisali da se ova podela posla dešava zato što demoni imaju drugačije zadatke za svakog čoveka – nešto kao dijabolični ekvavilent anđela čuvara: “Možda jedan demon koji treba da oplodi ženu, mora da primi seme od drugog demona, koji treba da oplodi muškarca, kako bi svako od njih ispunio svoj zadatak za princa Tame, baveći se veštičarenjem; budući da je svakome dodeljen njegov anđeo, čak i među onim zlim…

Međutim, ova dva autora špekulišu da se ovo spajanje posla izražava iz neophodnosti zbog “nečistoće ovog dela”.

“Razlog zbog kojeg se demoni preobražavaju u Inkubu ili Sukubu, nije zbog zadovoljstva, pošto ta bića nisu od krvi i mesa; već im je namera da na ovakav način naude čovekovom telu i njegovoj duši, tako da bi se lakše odali porocima. I bez sumnje znaju kada je najpovoljnije vreme da uzmu seme, da bi muškarci zauvek bili začarani njima.”

-Malleus Maleficarum

Drugim rečima, opštenje sa demonima bi iskvarilo ljude do te mere da bi sami na kraju predali svoju dušu Satani.

U srednjovekovnoj tradiciji se verovalo da demoni i ljudi mogu da polno opšte i da dobiju decu. Ovo verovanje o poludemonskoj deci se objašnjavalo time što su neka deca rođena deformisana.

Smrtnici koji su samovoljno odgovarali na zavodljive pokušaje ovih demona bili su osuđeni kao ljubitelji demona i grešnici. Papina bula, koju je izdao papa Inoćentije 1484. godine, je naglašavala: “Mnogi ljudi su, zaboravljajući svoje spasenje, iskorišćavali Inkube i Sukube”. Neki crkveni oci, kao što je Sveti Antonije, su govorili kako ih demoni u obliku zavodljivih golih žena zavode i pokušavaju da ih namame da sa njima zgreše. Ova iskustva su kasnije uzeta kao dokazi za stvarno postojanje Sukuba.

U srednjem veku ljudi su koristili molitve, obrede i ceremonije kako bi se odbranili od njih. Kraljica svih Sukuba bila je Nahemah za koju se verovalo da ljudima krade dušu. Još jedna od poznatih Sukuba bila je i Adamova prva žena Lilit.

 

Sukubus je slatki užas noći, smrtonosno iskušenje, a za ovo stvorenje se mogu odabrati stotine drugih epiteta. Ali ko su zapravo sukubi? Zašto istovremeno privlače i plaše ljude? I kakve veze oni imaju sa seksualnom stranom života?

Značenje pojma

Izraz "succubus" dolazi od latinske riječi "succubare", što znači "ležati ispod", u ovom slučaju znači ležati ispod čovjeka.

Sukubus je demonski ljubavnik koji se predstavnicima jačeg spola pojavljuje u obliku lijepe zavodljive djevojke ili žene čijim seksualnim čarima je nemoguće odoljeti.

Istorija sukuba

Vjerovanje u postojanje sukubija je rašireno od davnina. Dakle, u grčkoj mitologiji susrećemo Lamiju - zlog duha u obliku zmije, sa glavom i prekrasnim ženskim grudima. Nekada je zaista bila žena, a štaviše, Zevsova ljubavnica. Ali nakon što je ljubomorna Hera ubila djecu Lamije, ona je, da bi spasila vlastiti život, bila prisiljena da se sakrije od ljute boginje u pećini, gdje se pretvorila u zlog duha koji je noću oteo ljudsku djecu, a Lamija je također zavodili mladiće, vodili ljubav s njima, isisavajući iz njih sve sokove života.

Ali, možda je najveći procvat vjerovanje u sukube doživjelo u srednjem vijeku, što i nije iznenađujuće, ako se sjetite kakva je seksualna histerija općenito postojala u to vrijeme zbog pritiska kršćanstva i pogleda na fizikalnost i sve njene manifestacije kao oblik greha.

Kako oni postaju sukubi?

Sukubi po pravilu postaju sukubi nakon smrti, obično žene koje iskuse neodoljivu želju za intimnošću sa svojim izabranikom, pa dolaze noću da nastave kopulaciju s njima. Naravno, nije svaka žena postala sukubus, već samo one koje su umrle u najboljim godinama života, nikada nisu dobile puno zadovoljstvo tjelesne strane ljubavi.

Prema nekim vjerovanjima, sukubi zapravo nisu bili sami mrtvi, već je đavo uzeo njihov oblik.

Osobine ponašanja sukubusa

Osim svog nevjerovatnog seksualnog šarma i erotske privlačnosti, sukubus ima sposobnost parenja samo noću, a pri prvim zracima sunca u zoru ili pri prvom zapjevanju pijetla - da nestane.

Sukubus bi mogao zauzeti svoju žrtvu u snu, jednostavno sanjajući muškarca i seksajući se s njim u snu.

Osim toga, za fantastičnu noć i ljubavne igre sa sukubom, čovjek plaća svojim životom, jer ovaj demonski ljubavnik isisava iz čovjeka ne samo njegovo sjeme, već i njegovu životnu snagu. Stoga se često sljedećeg jutra oni koji su imali seks sa sukubusom nađu mrtvi.

Lilit - najpoznatiji sukubus

Možda najpopularniji sukubus u svjetskoj kulturi je Lilith. Njeno ime na hebrejskom znači "noć". Prema jevrejskoj demonologiji, Lilit je ženski zli duh, sukubus.

Njeno ime potiče od tri sumerska demona - Lil, Lilith i Ardat Lili. Lilu je bila inkubus, a Lilitu je bila sukubus.

Prema jednoj legendi, sukuba Lilit bila je prva Adamova žena, pa je često nazivaju i "prvom Evom". Kao i on, ona je izvorno stvorena od gline. Ali odmah nakon stvaranja, između njih je nastao spor, Lilit je tvrdila da je jednaka Adamu, ali je on dokazao suprotno. A onda je, ne uvjeravajući svog muža, Lilit odletjela. Ali iznad Crvenog mora su je sustigli anđeli koje je Bog poslao sa naredbom da se vrati Adamu i bude u njegovoj pokornosti. Ona je to odbila, a onda su se anđeli od nje zakleli da neće ući u kuću u kojoj će vidjeti njih ili njihova imena.

Prema mističnoj knjizi Kabale “Zohar”, Lilit je, nakon što ju je Adam napustio, postala Samaelova žena, pa je prozvana majkom demona.

Druga legenda kaže da je Lilit kasnije živjela sa Adamom, čak i kada je on već imao Evu. Kao rezultat toga, razni duhovi i demoni su rođeni iz njihovog spoja. Lilithin cilj je da zauzme muškarce protiv njihove volje kako bi od njih rodila djecu. Stoga, Talmud preporučuje da muškarci nikada ne provode noć sami kod kuće. No, osim toga, glasine su pripisivale Lilith želju da naudi porodiljama, pokvari djecu, ukrade ih, zamijeni ih ili im siše krv. Pripisivana joj je i bolest kao što je neplodnost.

© Alexey Korneev

Riječ succuba se koristila vrlo rijetko; za imenovanje ove klase stvorenja korištena je riječ sukubus, koja se odnosi na muški rod. To je vjerovatno zbog činjenice da je, prema mišljenju kršćanskih demonologa, sukubus đavo u ženskom obličju. Često se opisuje kao mlada, privlačna ženka, međutim, s kandžastim stopalima i, ponekad, prepletenim krilima.

Razvoj slike

Crkva je sukube doživljavala kao sluge đavola ili čak samog Sotone, koji je preuzeo ženski oblik. Stoga se mogu pronaći mnoge priče u kojima je sukubus prikazana kao ružna vještica ili demona koja polako crpi životne snage svojih ljubavnika žrtava, zbog čega se ponekad netačno poistovjećuju sa vampirima.

Međutim, u ranim izvještajima sukubus se pojavljuje kao poželjno stvorenje, a ne kao strašno. Možda je najzanimljivija od ovih priča legenda koju je Walter Mapes ispričao u De Nugis Curialium (c.) o papi Silvestru II (oko - 12. maja). Prema ovoj legendi, budući tata jednom je upoznao djevojku nevjerovatne ljepote po imenu Meridiana, koja je mladiću obećala bogatstvo i pomoć ako pristane da bude s njom. Mladić se složio. Svaku noć je provodio sa misterioznom ljubavnicom, dok je njegova karijera uzletela: mladić je postao nadbiskup Remsa, kardinal, nadbiskup Ravene i, konačno, papa.

STA RECI. ZANIMLJIVA PRICA. MENI POSEBNO DRAGA JER POMINJE VESTICIJI ZAKON O KOME SAM TOLIKO PUTA PISALA. U STVARI STA JE PRAVA ASOCIJACIJA NA OVE INKUBE I SUKUBE ,DEMONE I VESTICE KOJE CEZNU ZA SEKSOM?  UPRAVO DANASNJE DRUSTVO U KOME SU POSTIGNUTE NENORMALNE SLOBODE DOZVOLIVSI LJUDIMA DA SE SEKSUALNO OPREDELJUJU KAKO IM PADNE NAPAMET. ZATIM TI RIJALITI PROGRAMI U KOJIMA SE SEKS VIDI KAO U NAJTVRDJIM PORNICIMA NEKAD ( KOJE JE UZGRED MOGLO DA GLEDA SAMO PUNOLETNO STANOVNISTVO). ZNACI NEMORAL NA SVE STRANE, STRAH DA LI JE DEVOJKA DEVOJKA ILI MUSKARAC, OTUDJENOST DO INTERNETA PONOVO DOVODI U NASE SNOVE INKUBE I SUKUBE.

 I NEKAKO SEKS SA DEMONOM U SVOJOJ SOBI OPET TI JE SVAKAKO SIGURNIJI  OD ONOG U SPOLJNOM SVETU ZAR NE?

ILON MASK I DONALD TRAMP

 AKO SINU DATE IME 'IKS' ONDA TO MNOGO GOVORI O VAMA. ZASTO JE  ILON MASK TOLIKO INVESTIRAO U DONALDA TRAMPA JE TAKODJE JEDNO VELIKO X. NE KAZEM DA MASK I DO SADA NIJE IMAO VRLO CUDNE POTEZE, ALI JE OVO PRVI PUT DA SE BAVI POLITIKOM  I TO BAS UPECATLJIVO. MASK IMA 12-TORO DECE I ZIVOT KOJI JE TOLIKO INTERESANTAN DA SE O NJEMU NE MOZE NAPISATI NI SKRACENA VERZIJA BEZ NEKOLIKO DESETINA BLOGOVA. PA HAJDE DA POKUSAM NESTO OBZIROM DA SE NA T-VU  ZAJEDNO U SIMPSONOVIMA POJAVLJUJU I TRAMP I MASK KOJI SE DRUZE SA LISOM ( KOJA SE TOKOM SERIJE KANDIDUJE ZA PREDCEDNICU AMERIKE I  TOM PRILIKOM NOSI LJUBICASTI KOSTIM KAMALE HARIS), A ZNAMO DA SIMPSONOVI PREDVIDJAJU SVE OD HIGSOVOG BOZOMA KOJI PRONALAZI HOMER SA IQ oko 50 PA DO TOGA KO CE BITI PREDSEDNIK AMERIKE I KO CE IZMISLITI CEV ZA PRVOZ U BUDUCNOSTI (MASK NARAVNO OVO JE VRLO INSPIRATIVNA TEMA.

Necu sada da pisem o njegovim dostignucima jer ih ima previse ,ali cu pomenuti njegovu opsesiju Marsom i pricom da ce ljudska vrsta opstati samo  ako se nastani na Marsu ili cak vise planeta, a onda se vraca na Zemlju da je obnovi!

Mask je najaktivniji od svih milijardera na društvnim mrežama, pa ga zovu prvim influenserom među čelnicima (CEO) velikih korporacija. Njegove objave se pomno prate.

Tako je njegova poruka na Tviteru u maju ove godine "uzmite crvenu pilulu" u smislu da ljudi "progledaju" kako bi saznali istinu, izazvala mnošvo reakcija.

To je fraza iz filma "Matriks" (Matrix) i često je koriste desničari i borci za prava muškaraca.

Na ovu enigmatičnu poruku reagovala je Ivanka Tramp, ćerka američkog predsednika – verujući da Mask time podržava republikance – napisavši da je već uzela tu pilulu. Međutim, koautorka "Matriksa" Lili Vahovski (Lilly Wachowski) – inače transrodna osoba - neočekivano im je veoma oštro odgovorila porukom "J…..e se oboje". lon Mask je svojevremeno izjavio da je stvarnost mnogo više od onoga što opažamo te da je ona kompjuterska simulacija slična onoj iz "Matriksa".

Njegovo obećanje da će jednoga dana "Teslini" automobili sami voziti, sa vratima koja se otvaraju na gore, kao u filmu "Povratak u budućnost" – za mnoge je naučna fantastika ili barem daleka budućnost.

Za Ilona Maska je to očito stvarnost, odnosno budućnost koja je već počela.

Mask je ove godine dobio sina sa pevačicom Grajms (Grimes) kome su dali ime  X Æ A-12 Musk.

Iz prvog braka ima pet sinova, a prvo dete Nevada je preminulo od sindroma iznenadne smrti dojenčeta. Razveo se 2008. i kaže da ga je to finansijski iscrpelo, pa je pozjamljivao od prijatelja da bi održao kompanije.

Kaže da je prilično "dobar otac".

Međutim, Džastin (Justine) je navela u ispovesti za portal "Marie Claire" pre deset godina, da je bila "starter supruga" koja je upoznala Ilona dok je bio student, prateći ga dok se uspinjao u karijeri uz brojne padove. Tvrdi i da je zbog pravne začkoljice u ugovoru, koji je potpisla dva meseca posle venčanja (postnuptial agreement), ostala bez ičega što je stekla zajedno sa Ilonom, verujući da su srodne duše i da se nikada neće rastaviti.

Potpisala je takođe da se ništa iz njihovog privatnog života ne sme pominjati u bilo kom sudskom postupku. Džastin je navela da je Ilon bio sve zahtevniji, govoreći je između ostalog, "otpustio bih te da si zaposlena kod mene".

Ističe da ju je na kraju zamenio "novijim modelom", kao da je telefon, a ne osoba.
Mask se potom dva puta ženio i razvodio sa glumicom Talulom Rajli (Talulah Riley) - definitivno 2016 Ono o čemu se manje govori je njegov privatni, posebno porodični život koji je isto tako pun drame i iznenađujućih obrta. Ono što često propuštaju ljudi koji grade kult njegove ličnosti ili brendova je njegov pristup očinstvu. Mask ima dvanaestoro dece sa tri različite žene. Deo njegove porodične drame isplivao je u medije pre nekoliko nedelja kada je tehnološki mogul dao intervju Džordanu B. Pitersonu, nakon čega ga se jedna ćerka javno drekla, poručivši da Mask "uzme pola starateljstva nad decom, ali zato 100 odsto nije prisutan". Na društvenim mrežama i u medijima postoje fotografije na kojima se vidi kako Mask vodi svoje mnogobrojno potomstvo na izložbe, različite događaje, pa i na posao. Međutim, osim tih slika malo se zna o tome na koji način brine o njima i kakav je njegov odnos sa decom. Ona odrasla, makar, nemaju reči hvale o svom poznatom ocu, pa je tako njegovo javno prepucavanje sa ćerkom otkrilo nesklad u jednoj od najbogatijih porodica na svetu.

Mask je nedavno u podkastu Džordana B. Pitersona izjavio da je jednom od sinova dozvolio da se podvrne proceduri promene pola nakon što je "prevaren", istakavši da je njegovo dete "ubio vouk virus", prenosi Haffington post. To se uklapa u novi Maskov narativ koji je poslednjih meseci, pa i godina, postao pristalica konzervativnih snaga u Americi, da bi, u međuvremenu, postao i jedan od njihovih predvodnika.

Sin o kojem je govorio je Vivijen Vilson, njegovo dete iz provg braka koja je rođena kao Ksavijer, a legalno je promenila ime i pol 2022. godine. Ona je, međutim, demantovala tvrdnje svog oca o tome da je bio prevaren. Kako je rekla, cela Maskova priča o njenom odrastanju je "lažna". U odgovoru na platformi Treds, Vilson je navela da Mask nije ni znao kakva je ona jer često nije bio prisutan u njenom životu tokom odrastanja.

"Rekao je da sam gledala njegove muške jakne i nazivala ih bajkovitim i fantastičnim. Nikad nisam birala jakne koje ću nositi i sasvim sigurno ih nisam nazivala 'bajkovitim'... Nisam koristila reč fantastičan kada sam imala četiri godine i još jednom bih htela da ponovim - imala sam četiri godine. On ne zna kakva sam bila kao dete jer on jednostavno nije bio tu, a ono malo vremena koliko je bio, bila sam nemilosrdno maltretirana zbog svoje ženstvenosti i čudnosti", napisala je Vilson.

Dodala je da, otkako zna za sebe, Mask nije bio otac koji joj je pružao podršku. Prema njenim rečima, on je toliko retko bio prisutan da su o njoj i njenoj braći i sestrama brinuli njihova majka ili dadilje, uprkos tome što je milijarder imao zajedničko starateljstvo. Kada je bio tu, sa druge strane, otac ju je uvek grdio, ističe Vilson.

"Što se tiče toga da nisam žena... Šta god da kažeš, ja sam zakonski priznata kao žena u državi Kalifornija i ne brinem se zbog mišljenja onih koji su ispod mene. Očigledno Ilon ne može da kaže isto jer u izmaglici napajanoj ketaminom, on očajnički traži pažnju i potvrdu od armije degenerisanih privilegovanih belih muškaraca koji mu to brzo daju. Idi popuši malo je*ene trave", poručila je Vivijen ocu i javno rekla da ne želi ništa više da ima sa njim. Ilon Mask ima ukupno dvanaestoro dece, od kojih šestoro sa prvom ženom Džastin Vilson, troje sa bivšom devojkom Grajms i troje sa rukovodiocem Neurolinka Šivon Zils.

Ćerkica Nevada koju je dobio sa prvom ženom umrla je posle samo nekoliko nedelja od iznenadne smrti novorođenčadi. Nakon tog nesrećnog događaja, on i bivša žena su uz pomoć vantelesne oplodne proširili porodicu. Dobili su blizance Grifina i Vivijen (rođena kao Ksavijer) koji su sada u dvadesetim.

Uz pomoć vantelesne oplodnje milijarder je sa prvom ženom dobio i tri sina Kaia, Saksona i Dejmijena u januaru 2006. godine.

Sa pevačicom Grajms ima troje dece, sinove Iks Æ A-Ksii i Tau Tehno Mehanikus i ćerku Eksu Sideræl Dark koju su dobili uz pomoć surogata, a koja uprkos neobičnom imenu koristi još neobičniji nadimak "Y" (Vaj), ali on nije zvanično priznat u dokumentima. Grajms je podnela zahtev sudu da dobije starateljstvo nad decom.

Sa jednom od direktorki Neuralinka, Mask ima blizance Strajdera i Azur, a početkom ove godine dobili su još jedno dete o kojem se još uvek mnogo ne zna.

Milijarder je postao poznat po nestabilnosti svojih odnosa, kako sa Amber Herd, tako i sa svojim partnerkama sa kojima često raskida i miri se, dok se najčešće usmerava na trenutne partnerke i najmlađu decu.

Mnogi korisnici koji su se ulogovali na Tviter 23. jula zatekli su crni iks u uglu prozora pretraživača, na mestu na kom su navikli da viđaju plavu ptičicu.

Ilon Mask, tehnološki preduzetnik i glavni tehnološki direktor ove društvene mreže, iznenadio je skoro svakoga kad je najavio rebrendiranje Tvitera, kog je kupio za „nabudžene" 44 milijarde dolara u oktobru 2022. godine.

Kompanija se sada zove Iks.

A SADA TRAMP I MASK

 Ako je Donald Tramp pobednik na američkim predsedničkim izborima, onda je milijarder Ilon Mask, koji je na republikanskog kandidata uložio sve, odmah do njega.

Najbogatiji čovek na svetu proteklih se nedelja bezglavo bacio u kampanju bivšeg predsednika, pratio ga je na skupovima i izlazio na pozornicu kako bi ga branio, posebno u Pensilvaniji.

Uložio je više od 100 miliona dolara u kampanju i nije se libio da koristi svoju društvenu mrežu Iks kao poligon za Trampove poruke, posebno o migracijama.

Njegov tim organizovao je čak i lutriju i nudio dnevno milion dolara registrovanim biračima u ključnim državama koji su pristali da potpišu konzervativnu peticiju u korist slobode izražavanja i prava na nošenje oružja.

Riskantni potez Ilona Maska odmah je urodio plodom, a u sredu su porasle deonice Tesle, što mu je u jutarnjim satima donelo 15 milijardi dolara, piše Forbes.

Mask bi trebalo da bude nagrađen mestom u budućoj vladi. Novoizabrani predsednik mogao bi ga zadužiti za temeljnu reorganizaciju savezne administracije, koristeći njegov agresivan pristup biznisu.

Mask i Tramp ne skrivaju bliskost. Mask je na Iksu objavio fotografiju s Donaldom Trampom tokom izborne noći na Floridi.

Tramp je Masku u svom pobedničkom govoru odao priznanje i opisao ga kao „supergenija“.

Kako će zajedno raditi ove dve živopisne i često neraspoložene ličnosti, koji su se pre nekoliko meseci jedva poznavali, tek treba videti.

Neki smatraju da je njihov odnos osuđen na propast jer obojica imaju ogroman ego. Drugi veruju da Tramp poštuje bogatstvo i uspeh milijardera rođenog u Južnoj Africi.

„Sjedinjene Države su nacija graditelja. Uskoro ćete moći slobodno da gradite“, obećao je Ilon Mask na Iksu, uz retuširanu fotografiju koja prikazuje kako unosi umivaonik u Belu kuću.

Maks se pojavio u centru Tvitera sa umivaonikom u rukama kako bi simbolizovao svoju odlučnost da radikalno transformiše kompaniju. Čim se akvizicija zaključila, smenio je menadžment, a potom i hiljade zaposlenih.

Očekuje se da će Ilon Mask preuzeti kormilo novog ministarstva „efikasnog upravljanja“, a glavni cilj biće smanjenje saveznog budžeta za 2.000 milijardi dolara, koji sada iznosi 7.000 milijardi dolara.

Njegovo imenovanje u Trampovu vladu moglo bi uticati i na aktivnosti SpaceX i odnose s NASA, kojoj je njegova kompanija postala ključni partner.

Tramp je u pobedničkom govoru hvalio tehnička dostignuća SpaceX-a, posebno spektakularno odvajanje prvog stepena njegove megarakete Starship u septembru, što je otvorilo put za novu upotrebu ovog lansera.

„Spuštala se i spuštala, mogli smo videti kako vatra gori i rekao sam sebi: To mora biti Ilonova (raketa), samo Ilon to može'“, uveravao je novoizabrani predsednik.

Da li će najbogatiji čovjek na svijetu postati i najmoćniji? Njegova bliskost sa budućim 47. predsjednikom SAD-a vjerovatno će dodatno povećati uticaj tehnološkog milijardera. U izbornoj noći, Mask je na svojoj platformi postavio foto-montažu kako ulazi u Ovalnu kancelariju, kancelariju predsjednika SAD. Međutim, ostaje da se vidi da li će preuzeti neku važnu funkciju.

„Ne treba potcjenjivati činjenicu da se za Ilona Maska sada otvorio prozor uticaja", kaže politikolog Ratje. On bi sada mogao da pokuša da smanji državnu regulaciju kako bi ekonomski profitirao. „Posebno u vezi sa njegovim kompanijama SpaceIks, Starlink i Tesla, na primjer, što se tiče prava radnika", kaže Ratje. Mogao bi da se nada i velikim državnim ugovorima. Inače, ovo se ne odnosi samo na Maska i njegove kompanije, dodaje politički analitičar Knipfer. I drugi tehnološki giganti kao što su Amazon i Meta, zainteresovani su za što manje pravila i poreza.

Da li će prijateljstvo između dvojice milijardera, Maska i Trampa, potrajati i kada opadne euforija zbog pobjede? „Dva velika ega poput Donalda Trampa i Ilona Maska ne moraju nužno biti u harmoniji", kaže Ratje. On podsjeća na prvi mandat Donalda Trampa. Čovjek koji je postao poznat po rečenici „otpušten si", otpustio je devet od deset svojih ključnih saradnika tokom svog prvog predsjedničkog mandata.

ZAKLJUCAK VAM SIGURNO NECE BITI JASAN. MEDJUTIM MORAM DA NAPISEM ONO STO MISLIM. KORISTIM TO STO SU OVO MOJI BLOGOVI. DAKLE ILON MASK JE MUSKA VERZIJA MARIJE TEREZIJE. ZATO SAM JA TOLIKO OPSEDNUTA NJIMA DVOMA. OBOJE SU BILI VIZIONARI, OBOJE SU IMALI MNOGO DECE  I OBOJE SU HTELI ZAISTA DOBRO LJUDSKOM RODU, OBOJE SU SE BAVILI POLITIKOM NA VRLO BESKOMPROMISAN NACIN. ZATO MISLIM DA CE ILONOVO BAVLJENJE POLITIKOM BITI ILI TOTALNI PROMASAJ KOJI CE GA UNISTITI ILI CE PLANETA ZENLJA ZAISTA POSTATI BOLJE MESTO ZA ZIVOT!

.

ANTIMATERIJA

 UGLAVNOM KAD JE NESTO ANTI ZNACI SUPROTNOST OD NECEGA STO ZNAMO I STO KORISTIMO.ANTI NE MORA DA BUDE NESTO LOSE . ANTI MOZE DA BUDE CAK BOLJE OD ONOG  STO  VEC  IMAMO. OVAJ TEKST BI MOGAO DA BUDE VRLO KORISTAN JER NAS INFORMISE  O NEVEROVATNIM MOGUCNOSTIMA ANTIMATERIJE. UZ VESTACKU INTELIGENCIJU ANTIMAERIJA JE SVAKAKO NESTO STO CE LJUDSKOJ VRSTI U BUDUCNOSTI ILI MNOGO POMOCI ILI CE JE UNISTITI. PA STA SE PRVO ZBIJE.

Kao što kombinacijom čestica nastaje materija tako i kombinacijom odgovarajućih antičestica nastaje antimaterija. Na primer, stabilan atom antivodonika može da nastane vezivanjem pozitrona za antiproton. Njegove osobine bi trebalo da budu identične osobinama običnog vodonika. Zaista, atom antivodonika je proizveden u sudarima antiprotona sa mlazom atoma ksenona. U sudaru antiprotona sa atomskim jezgrom ksenona ponekad dođe do stvaranja para elektron-pozitron. Pri tome, može da se dogodi (mada vrlo retko) da brzina i pravac kretanja novonastalog pozitrona budu bliski brzini i putanji antiprotona. Tada pod uticajem privlačne sile između pozitrona (pozitivne čestice) i antiprotona (negativne čestice) nastaje atom antivodonika. Izolovan atom antivodonika stabilan je koliko i izolovan atom vodonika. Međutim, u sudaru sa običnom materijom dolazi do njegove anihilacije. Pošto se čestice kreću brzinom bliskom brzini svetlosti, vreme života antivodonika u aparaturi reda je veličine 4 × 10^-8 s koliko antiatomu treba da prevali desetak metara i anihilira se u sudaru sa zidom aparature. Danas se ulažu veliki napori da se proizvedeni atomi antivodonika zarobe u električnom i magnetnom polju, dakle, da se izoluju od obične materije i tako im se produži vek u meri koja će dozvoliti detaljnije ispitivanje atomskih osobina. Proizvodnjom prvih atoma antivodonika odškrinuta su vrata sistematskom ispitivanju antisveta. Prema standardnom modelu, fizičkoj teoriji koja opisuje osnovne gradivne elemente i sile u prirodi, antimaterija je supstanca sastavljena od elementarnih antičestica, za razliku od „obične“ materije koja je sastavljena od elementarnih čestica. Svaka elementarna čestica se odlikuje nekim osobinama (masa, naelektrisanje, spin...) koje je razlikuju od ostalih čestica. Za svaku česticu postoji i odgovarajuća antičestica, čije su neke osobine, poput mase ili spina, jednake, a druge osobine, poput naelektrisanja ili magnetnog momenta, suprotne. Najpoznatiji primer čine elektron i pozitron, čiji su naelektrisanje i magnetni moment suprotni, a sve ostale osobine identične. Materija i antimaterija ne mogu postojati jedna pored druge. Kada se nađu zajedno međusobno se poništavaju (anihilicija) uz oslobađanje velike količine energije u obliku gama zračenja ili drugih čestica.

Godinama su se fizičari upinjali da otkriju razlike i sličnosti između njih, da bi objasnili kako je stvoren Univerzum.

Otkriće da se antimaterija diže u reakciji na gravitaciju, umesto da pada, rasturilo bi sve što znamo o fizici.

Oni su sada prvi put potvrdili da atomi antimaterije padaju nadole.

Ali daleko od toga da je ovo sada naučni ćorsokak - to otvara vrata novim eksperimentima i teorijama.

Da li ona pada istom brzinom, na primer?

Tokom Velikog praska, materija i antimaterija je trebalo da se pomešaju i potru jedna drugu, ne ostavivši ništa za sobom sem svetla.

Zašto nisu jedna je od velikih misterija fizike i otkrivanje razlika između njih ključ je za njeno razrešenje.

Materija je u tim prvim trenucima stvaranja nekako uspela da nadvlada antimateriju.

Kako reaguje na gravitaciju moglo da krije rešenje, prema rečima doktorke Danijele Hodžkinson, članice istraživačkog tima iz Cerna u Švajcarskoj, najveće svetske laboratorije za fiziku čestica.

„Ne razumemo kako je našim Univerzumom počela da dominira materija i to motiviše naše eksperimente", rekla mi je ona.

Većina antimaterije postoji samo prolazno u Univerzumu, na deliće sekunde.

I zato, da bi uspeo da izvrši eksperimente, Cernov tim mora da je stvori u stabilnom i dugotrajnom obliku.

Profesor Džefri Hengst proveo je trideset godina gradeći pogon koji će minuciozno praviti hiljade atoma antimaterije od subatomskih čestica, hvatati ih i potom ih ispuštati.

„Antimaterija je naprosto najfascinČestice antimaterije, takozvani pozitroni, prvi put su detektovani u munjama, čime se dodatno razjašnjava nastanak ogromne količine energije koja se oslobađa prilikom te atmosferske pojave, a u perspektivi se možda otvara put za rešavanje energetskih problema čovečanstva.

Većina danas poznatih elementarnih čestica, koje se svrstavaju u "materiju", ima antipode - čestice antimaterije, koje poseduju istu masu i takozvani spin, ali se od njih razlikuju naelektrisanjem.

Pri sudaranju čestice i antičestice dolazi do anihilacije, odnosno njihovog uzajamnog uništenja, uz oslobađanje čudovišne količine energije.

Primena anihilacije u energetici je za sada isključena zbog velikih poteškoća u dobijanju i čuvanju čestica antimaterije.

Elektron i pozitron

Antičestica negativno naelektrisanog elektrona je pozitivno naelektrisan pozitron, čije je stvaranje u munjama zabeležila grupa naučnika pod vođstvom Majkla Brigtsa iz Univerziteta u Alabami pomoću kosmičkog teleskopa "Fermi" koji radi u gama dijapazonu elektromagnetnih talasa.

Naučnici su zabeležili impulsivnu aktivnost gama-zraka, koja se precizno poklopila sa nepogodama na površini Zemlje. Prve rentgenske i gama-impulse iznad Zemlje zabeležile su kosmičke opservatorije još devedesetih godina tokom istraživanja solarnog zračenja, kada je po prvi put utvrđeno da u munjama nastaju antičestice - pozitroni.

Samo par kilograma

Naučnici za sada nemaju objašnjenje za ovu pojavu, ali je sama činjenica da antimaterija prirodno nastaje na Zemlji od izuzetnog značaja.

Pri anihilaciji samo par kilograma materije i antimaterije stvara se energija slična energiji najjače vodonične bombe.

U slučaju pronalaska tehnologije za korišćenje energije anihilacije, energetski problemi čovečanstva bi bili rešeni za sva vremena, 

antnija, najmisterioznija stvar koju možete da zamislite", kaže mi on.

„Koliko mi razumemo, mogli biste da izgradite univerzum baš kao što je naš, sa vama i sa mnom u njemu, samo od antimaterije", rekao mi je profesor Hengst.

„To je prosto inspirativno da se prouči; to je jedno od najfundamentalnijih otvorenih pitanja - šta je ta stvar i kako se ponaša."

 

Kada se govori o najvrednijim supstancama na svetu, većina ljudi zamišlja dijamante, rastopljeno zlato i retke minerale. Ali beskrajno skuplja i mnogo ezoteričnija “stvar“ krije se u knjigama napredne fizike – a to je antimaterija.

Antimaterija je supstanca sastavljena od antičestica. U prirodi svaka čestica ima svoju antičesticu – kada se sudaraju, poništavaju jedna drugu, oslobađajući elektromagnetne talase koji donose energiju.

Iako je potencijal antimaterije ogroman, još nismo u mogućnosti da stvorimo njene složenije oblike u laboratorijama. Stoga ne čudi što se procenjuje da gram ove neuhvatljive supstance vredi oko 62,5 biliona dolara.

O pojavi antičestica prvi je pisao engleski fizičar Pol Dirak, koji je tridesetih godina prošlog veka napravio revolucionarno otkriće pozitrona ili antielektrona – čestice iste mase kao elektron, ali suprotnog naelektrisanja. Po njegovoj logici, antiprotoni i antineutroni su identifikovani kao antiteza protona i neutrona.

Energija koja teoretski proističe iz anihilacije materije i antimaterije zasenjuje čak i nuklearnu eksploziju, pa naučnici sa velikim oprezom, ali i radoznalošću istražuju ovu oblast.

Interstelarno putovanje je nešto što je čovečanstvo postiglo samo u naučnoj fantastici – poput svemirskog broda Enterprajz u Zvezdanim stazama, koji koristi pogon na antimateriju radi putovanja širom zvezdanih sistema.

Međutim, antimaterija nije samo naučnofantastični termin. Antimaterija zaista postoji. Ilon Mask je silu antimaterije nazvao „voznom kartom za međuzvezdana putovanja“.

Antimaterija je sačinjena od čestica skoro isto kao regularna materija, ali sa suprotnim električnim nabojem. To znači da kad antimaterija dođe u kontakt sa regularnom materijom – one se poništavaju i mogu proizvesti ogromne količine energije, piše Science Alert. Anihilacija antimaterije i materije pretvara masu direktno u energiju“, kaže fizičar Rajan Vid, osnivač i izvršni direktor kompanije „Pozitron dajnamiks“, koja razvija sistem antimaterijskog pogona.

Samo jedan gram antimaterije mogao bi proizvesti eksploziju ekvivalentnu nuklearnoj bombi. To je vrsta energije, kažu neki, koja bi nas mogla odvesti tamo gde niko ranije nije bio dosad najvećom brzinom.

Svemirsko putovanje rekordnom brzinom

Sva ta energija se može iskoristiti da ili ubrza ili uspori svemirsku letelicu pri opasnim brzinama.

Uzmimo kao primer putovanje do najbližeg zvezdanog sistema, Proksime, udaljenog oko 4,2 svetlosne godina. Motor na antimateriju mogao bi teorijski ubrzati svemirsku letelicu na 1g (9,8 metara po sekundi na kvadrat), dovodeći nas do Proksime za samo pet godina. To je 8.000 puta brže nego što bi „Vojadžeru 1“, jednoj od najbržih svemirskih letelica u istoriji, trebalo da pređe otprilike polovinu puta.

U našem solarnom sistemu, pak, svemirska letelica sa pogonom na antimateriju mogla bi stići do Plutona za 3,5 nedelja, naspram 9,5 godina koliko je bilo potrebno sondi „Nju horajzons“.

Zašto nemamo motore na antimateriju

Razlog je cena, a ne tehnologija. Fizičari naoružani najmoćnijim akceleratorima čestica napravili su antiprotone i atome antivodonika.

Proizvodnja ove vrste antimaterije je izuzetno skupa. Smatra se najskupljom supstancom na Zemlji.

Fizičar Džerald Džekson kaže da je osmislio asimetrični protonski sudarač koji bi mogao proizvoditi 20 grama antimaterije godišnje. Bilo bi potrebno osam milijardi dolara za izgradnju solarne elektrane koja bi zadovoljavala ogromne energetske potrebe za proizvodnju antimaterije, a 670 miliona dolara godišnje za funkcionisanje.

Međutim, postoje drugi načini za proizvodnju antimaterije. Vidov koncept uključuje pozitrone, antimaterijsku verziju elektronaDrugačija vrsta antimaterijskog motora

Pozitroni su nekoliko hiljada puta lakši od antiprotona i nemaju tako snažan efekat pri anihilaciji. Prednost je što se dešavaju prirodno i nisu potrebni ogromni akcelerator i milijarde dolara za proizvodnju.

Vidov sistem pogona na antimateriju dizajniran je da koristi kripton-79, oblik elementa kriptona koji prirodno emituje pozitrone. Sistem bi prvo sakupio visokoenergetske pozitrone od kriptona-79 i usmerio ih ka sloju regularne materije, proizvodeći energiju anihilacije. Ta energija bi onda izazvala snažnu fuzionu reakciju radi stvaranja potiska za svemirsku letelicu.

Iako su pozitroni možda jeftiniji od moćnijih oblika antimaterije, teško ih je kontrolisati jer su visokoenergični i moraju biti usporeni ili „obuzdani“. Stoga proizvodnja prototipa za testiranje u svemiru još nije izvodljiva, s obzirom na troškove.

Tako je sa svim dizajnima antimaterijske propulzije. Naučnici su proteklih decenija izneli desetine koncepata, od kojih nijedan nije realizovan.

Na primer, austrijski fizičar Ojgen Zenger je 1953. predložio „fotonsku raketu“ koju bi pokretala energija pozitronske anihilacije, a od 80-ih se priča o termalnim antimaterijskim motorima, koji bi koristili antimateriju da zagreju tečnost, gas ili plazmu radi obezbeđivanja potiska.

Da li je izvodljivo?

Reč je o uređaju koji radi sa zaista ogromnim količinama energije, što zahteva izuzetnu stabilnost i kontrolu. Ta enormna energija predstavlja još jednu prepreku jer se radi o velikim eksplozijama ako nešto pođe po zlu tokom testiranja.

Potrebno je testirati sisteme velike energije negde bez ugrožavanja biosfere, kaže fizičar Stiv Hau, koji smatra da bi Mesec bio dobro mesto za testiranje.

Nije naučna fantastika, ali neće biti napretka dok ne bude bitne potrebe za nekom misijom. Dok ne bude jakog razloga za vrlo brz dolazak do Kojperovog pojasa, solarnog gravitacionog sočiva ili Alfa Kentaurija – ili su nam možda potrebni veliki asteroidi zbog rudarenja – napredak će i dalje biti spor u ovoj oblasti, kaže Vid.

KAO STO SMO VIDELI IZ OVE PRICE  ,A ZNALI SMO ODUVEK DA POSTOJE RAZNE VRSTE ENERGIJE. ONDA ZNALI SMO DA CITAV NAS UNIVERZUM POTPADA POD TEORIJU RELATIVITETA  I DA SVE POSTOJI I NE POSTOJI. ZATO SAM SIGURNA DA ANTIMATERIJA ZAISTA POSTOJI, I DA JE BUDUCNOST ODAVNO STIGLA, A DA MI OBICNI SMRTNICI NISMO NI SVESNI TOGA. KAKO NE PRATIMO RAD FIZICARA I OSTALIH NAUCNIKA I KAD NAM PREDSTAVE NEKA OTKRICA PREDJEMO PREKO TOGA LAGANO JER UGLAVNOM NE RAZUMEMO O CEMU PRICAJU. 

I TAKO CEMO BITI SUOCENI VRLO BRZO SA REZULTATIMA KOJI SAMO CEKAJU DA BUDU OBELODANJENI JAVNOSTI. A TADA CEMO SE JAKO JAKO ZACUDITI I KAO STO REKOH IL CEMO ZIVETI MNOGO BOLJE ILI NAS NECE BITI.

NA FIZICI KAKO JOJ I SAMO IME KAZE (ZIVOT) ZAVISI OPSTANAK SVIH NAS..