MISTERIOZNE BOLESTI

 NA ZALOST OVO JE PRICA O BOLESTIMA KOJE SU TU OKO NAS SADA. SA KOJIMA SE SUSRECEMO IAKO NE BI TREBALO. ,A VELIKO JE PITANJE ZASTO? ZAR NISU PODELJENE  I NOBELOVE NAGRADE, I NEKE BOLESTI ZVANICNO ISKORENJENE? A ONE SU TU. I VREBAJU NAS SVAKOG DANA SVE VISE.

07.11.2024. POJAVLJUJE SE BOLEST KOJA IZAZIVA POVRACANJE ,DIJAREJU I TEMPERATURU U PSIHIJATRIJSKOJ KLINICI 'LAZA LAZAREVIC' I U NJENOM ISTURENOM ODELJENJU U PADINSKOJ SKELI. OBOLJEVA 64 BOLESNIKA. A AKO STE MISLILI DA JE STOMACNI VIRUS ILI NEISPRAVNA HRANA VARATE SE. NIJE NISTA OD TOGA. NI SANITARNI PREGLED NIJE RASVETLIO SLUCAJ, BRISEVI ZAPOSLENIH UREDNI. E O TOME PRICAM U OVOM BLOGU. 

Kako to kad su nauka, medicina, tehnologija na najvisem nivou do sada nemamo objasnjenja za sve ove bolesti koje nam se desavaju ovih dana? I kako to da se po bolnicama desavaju epidemije? Samo kad pomislim na onu bakteriju sto je otporna na antibiotike.. Kad si u bolnici verovatno si sa nekim ozbiljnim medicinskim razlogom. A onda nastane epidemija!

Intrahospitalna infekcija (IHI) se definiše kao bolest koja se razvila nakon 48 sati boravka u bolnici, a nije postojala, niti je bila u fazi inkubacije u momentu prijema radi ispitivanja i/ili lečenja. Procenjuje se da se bolničke infekcije javljaju kod  5-10% hospitalizovanih bolesnika.

Koliko su česte ihtahospitalne infekcije

Učestalost i tipovi IHI nesumnjivo zavise od mnogih faktora: profila bolnice, imunskog stanja obolelih, bolničke higijene, obučenosti personala, usvojene ili neusovojene doktrine primena antibiotika u preventivne i kurativne svrhe, itd. Njihova pojava komplikuje tok i ishod osnovnog oboljenja ( povećava morbiditet i mortalitet), produžava vreme lečenja i znatno povećava materijalne troškove. Primera radi, u SAD-eu godišnje skoro 2 miliona bolesnika ima intrahospitalnu infekciju što produžava njihovu hospitalizaciju, u proseku, za 5.3 dana, a ukupne troškove lečenja povećava za 4.5 milijardi dolara. Publikovane studije prevalence IHI u našoj zemlji ukazuju da se ona kreće u okviru  svetskog proseka ( 5.5-9.9% na VMA) ili je nešto viša (5.2-15% u Urgentnom centru KCS).

Izazivači intrahospitalnih infekcija

Izazivači IHI mogu biti gotovi svi mikroogranizmi: bakterije, virusi, gljivice i paraziti. Vrste bakterija, koje uzrokuju bolničke infekcije, su se vremenom menjale u zavisnosti od primene antibiotika i primene novih dijagnostičkih i terapijskih, često agresivnih procedura koje dovode do prekida/lezije sluznica i kože.Bitne karakteristike bakterija izazivača IHI su: rezistencija na antibiotike ( često i multipla rezistencija ), pojava zavisnosti od antibiotika i otpornost na dezinfekciona sredstva. Najčešći izazivači IHI su: Escherichia coli, koagulaza negativne stafilokoke i Staphilococcus aureus (posebno meticilin rezistentni sojevi stafilokoka), Enterococcus sp., Psuedomonas auriginosa,  Acinetobacter spp., Klebsiella pnuemoniae, Enterobacter sp., Proteus mirabilis, Serratia sp., i  anaerobne Gram pozitivne bakterije ( Propionibacterium sp., Bacteroides sp.). Poslednjih godina uzroćnici IHI su i Legionalla sp., Clostridium difficile, Corynebacterium jejunum i Micoplasma hominis.

Pojava novih virusa, izmenjena epidemiologija nekih virusnih infekicija, pojava rezistencije na neke antivirusne lekove, povećan broj imunosuprimiranih bolesnika i bolja dijagnostika, uticali su na povećanje, kako broja, tako i značaja virusnih IHI. Po nekim studijama, virusi su odgovorni za 1-5% infekcija u hirurškim i ginekološkim, 35% u pedijatrijskim i 77% u psihijatrijskim ustanovama. U odgovarajućim uslovima,  praktično svaki virus može biti prouzrokovač IHI. Neki virusi, kao hepatitis B virus ili
hepatitis C virus, su rizični za medicinsko osoblje, drugi kao RSV i rotavirusi su prvenstveno rizični za mladje pacijente, dok se  CMV, VZV ili HSV mogu reaktivirati iz svoje latentne, perzistentne forme i prouzrokovati teške bolesti kod imunosuprimiranih bolesnika.

Učestalost gljivičnih infekcija, kod hospitalizovanih bolesnika, poslednjih godina značajno raste.Osim dobro poznatih uslovno i striktno patogenim gljivama (Candida albicans, Cryptococcus neoformans, Aspergillus sp.), sve su češće ozbiljne infekcije izazvane «novim» agensima: Candida krusei, C.parapsilosis,C. lusitaniae i drugim non-albicans vrstama. Učestalost sistemskih mikoza kreće se od 25-30% u populaciji bolesnika sa transplantiranim organima i osoba sa leukemijama, do oko 5% bolesnika sa solidnim tumorima. O značaju učestlosti gljivičnih infekcija govori i podatak da nosokomijalna kandidemija predstavlja 10-15% septikemija nastalih u bolničkim uslovima. Uprkos lečenju, mortalitet kod sistemskih mikoza se kreće od 6% do 75%.

Poreklo intrahospitalnih infekcija

Prema svom poreklu, bolničke infekcije mogu biti endogene ili egzogene. Endogene infekcije su izazvane mikroflorom samog bolesnika, dok su egzogene infekcije uzrokovane mikroorganizmima iz bolničke sredine: drugi bolesnici, zdravstveno osobolje, posetioci, bolnički prostor, medicinski instrumenti i oprema.Posebna se pažnja pri izučavanju IHI pridaje tzv.primarnim bakterijemija koje se uglavnom vezuju za katetere ili tubuse, odnosno izvor infekcije se nalazi na koži pacijenata, bolničkog osoblja ili redje u spoljnoj sredini.Opšte prihvaćen i u praksi dokazan stav je da je dužina boravka katetera u krvnom sudu direktno proporcionalna nastanku infekcije.Po rezultatima više istraživanja bezbedan period, odnosno period u kojem se ne razvija infekcija je do 3 dana od momenta insercije katetera. Kada su u pitanju urinarni kateteri, infekcija je gotovo izvesna kod svih bolesnika koji su kateterizovani 30 dana.

Putevi prenošenja intrahospitalnih infekcija

Transmisija infektivnih agenasa može biti uobičajena, kao i kod nehospitalizovanih bolesnika: kapljičnim (aerogenim) i fekalno-oralnim putem. Medjutim, ono što je specifično za IHI je prenos infekcija putem:
-    dijagnostičkih procedura: endoskopije, laparskopije, biopsije, lumbalne punkcije,itd,
-    terapijskih procedura: plasiranjem katetera, tubusa, veštačkom ventilacijom,
      hemodijalizom, inj. (i.v, i.m.), kontaminiranim infuzionim rastvorima, itd.,
-    transfuzijama krvi i njenih derivata,
-    transplantacijom organa i tkiva.

Zdravstveni radnici, pogotovo medicinske sestre, posebno su izložene perkutanom prenosu infektivnih agenasa.Ukoliko se sestra povredi kontaminiranom iglom, HBsAg i HBeAg pozitivnog bolesnika, rizik za dobijanje akutne HBV infekcije se kreće od 22% do 31%. Rizik kod HCV infekcije se kreće oko 2% ( raspon 0-7%), a kod HIV infekcije 0.3% ( raspon 0.2%-0.5%). Transfuzija krvi i krvnih komponenti je udružena sa niskim rizikom za prenos infekcije. Medjutim, pretpostavlja se da od 2000 jedinica krvi jedna može nositi infektivni agens, i da 4 od 10 000 primaoca razvije hroničnu bolest ili umire, u bližoj ili daljoj budućnosti, zbog primljene kontaminirane krvi.

Centralni venski kateter se primarno koristi da obezbedi vaskularni pristup tečnosti, lekovima, produktima krvi, totalnoj parenteralnoj ishrani i hemodijalizi. Procenjuje se  da se dnevno, na 1000 bolesnika sa CVK, razvije infekcija kod 2- 30 bolesnika, sa mortalititom od 12% do 25%. Implikacije su i produženje hospitalizacije, u proseku, 6 do 7 dana i materijalni trošak od 28 690 do 56 167 USA dolara, po bolesniku. Kožna flora, kao što su Staphyloccocus epidermidis, Staphylococcus aureus, Bacillus sp. i Corynebacterium sp., ostaju dominantni uzročnici infekcije. Ove bakterije, prati mikroorganizmi koji često kontaminiraju ruke medicinskog personala: Psudomonas, Acinetobacter i Candida.

Najčešće intrahospitalne infekcije

Uopšteno uzev, najčešće se javljaju urinarne infekcije, koje su po pravilu vezane za implantaciju katetara i prema većini statistika one čine oko 40% svih IHI. Potom slede infekcije donjih respiratornih puteva, oko 20%, postoperativne infekcija rana sa 16%, septikemija 8,5% i druge različite infekcije ( kožne, gastrointestinalne, i dr.). Manifestna infekcija kod kateterizovanih bolesnika dešava se vrlo često i praćena je značajnim morbiditetom. Pijelonefritis, povišena temperatura i bakterijemija zahtevaju produženu hospitalizaciju. Lokalni simptomi javljaju se kod prostatitisa, epididimitisa, purulentnog uretritisa i urteralnog apscesa. Naravno, akutna urosepsa može uzrokovati letalni ishod. Dijagnoza simptomatske urinarne infekcije se potvrdjuje pozitivnom urinokulturom.


Tabela 1. Najčešće kliničke prezentacije intrahospitalnih infekcija

     Krvotok
- Povezano sa intravaskularnim spravama ( npr. trolumenski CVK, Hickman, Broviac, Port)
- Sepse uzrokovane bakterijama ili gljivicama
 
    Centralni nervni sietem
- Epiduralni apsces
- Meningitis

     Gastrointestinalni trakt
- Holangitis
- Divertikulitis
- Intrabdominalni apsces
- Psudomembranosni kolitis

     Respiratorni trakt
- Aspiratorna pneumonija
- Empijem
- Sinuzitis
- Bolnički stečena pneumonija
- Pneumonija vezana za veštačku ventilaciju

    Koža i meka tkiva
- Celulitis
-  Mionekrozis
-  Nekrotični fasciitis
  
      Hirurško polje
 -Infekcije kože, potkožnog tkiva, apscesi
    
      Urinarni trakt
  - Povezano sa kateterom ( ak.pijelonefritis, bakterijemija, uretritis, uretralni apsces, skrotalni apsces, prostatitis, itd.)                                    
  - Povezano sa cistoskopijom
 
      Drugo
  - Endokarditis
  - Supurativni tromboflebitis
  - Infekcija proteza
  - Postransfuzione infekcije ( bakterije, gljivice, virusi, paraziti )
 

Posebno osetljive grupe bolesnika  koje, po pravilu, imaju teži tok i neizvesniji ishod IHI su:

-    nedonoščad, odojčad i osobe starije od 60 godina,
-    bolesnici sa složenim hirurškim intrevencijama,
-    bolesnici u odeljenjima intezivne nege,
-    bolesnici sa oslabljenim humoralnim imunitetom: mijelom, nefrortski sindrom, agamaglobulinemija, imunosupresivna terapija,
-    bolesnici sa oslabljenim celularnim imunitetom: leukoze, HIV infekcija,  maligni tumori, imunosupresivna terapija.

Vodeći simptom IHI je povišena temperatura. Medjutim, 25-30% hospitalizovanih bolesnika ima povišenu temperatura neinfektivne etiologije, što zahteva šira etiološka razmatranja: vaskularna, autoimuna, maligna oboljenja, reakcija ne lekove, itd.

Direktor SZO je upozorio da je delovanje u vezi sa antimikrobnom rezistencijom (AMR) "jednako hitno kao i delovanje na klimatske promene".

Na početku Četvrtog globalnog ministarskog sastanka o antimikrobnoj rezistenciji koji je u petak započet u Džedi, direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adanom Gebrejesus upozorio je na stvarnu globalnu situaciju povodom antimikrobne rezistencije (otpornosti na antibiotike)..

- AMR (antimikrobna rezistencija) ne preti da učini manje efikasnim lekove od kojih zavisimo, to se već dešava - rekao je Gebrejesus, navodi se u saopštenju SZO svom obraćanju na Konferenciji on je rekao da ono o čemu se raspravlja nije samo rizik od smrtonosnih infekcija izazvanih supermikrobima već je upozorio da svake godine zbog infekcija superbakterijama umire 1,3 miliona ljudi.

Direktor SZO je upozorio da je delovanje u vezi sa antimikrobnom rezistencijom (AMR) "jednako hitno kao i delovanje na klimatske promene".

Gebrejesus je istakao tri prioriteta, posebno za zemlje sa niskim i sreLegionarska bolest, koju izaziva bakterija legionella pneumophila, veoma je ozbiljno oboljenje koje se često meša sa upalom pluća, jer su simptomi slični kao kod raznih pneumonija, što nekada može da predstavlja problem prilikom dijagnostike.dnjim prihodima: povećanje održivog finansiranja iz domaćih i međunarodnih izvora, povećanje obima istraživanja, razvoja i inovacija i povećanje ravnopravnog pristupa kvalitetnim

Bakterija legionela prvi put je otkrivena 1976. godine kada je u jednom hotelu u Filadelfiji izbila epidemija upale pluća među američkim legionarima. Obolelo je više od 200 njih, a bilo je i preminulih. Bakterija se razmnožavala u hotelskom sistemu za klimatizaciju, pa su udisanjem hotelskog vazduha legionari u pluća uneli zaraženi vazduh i oboleli od infekcije.

Na sreću, oboljenje se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

Legionela je tolerantna je na hlor i otporna na proces hlorizacije vode.

Na temperaturama do 20 stepeni legionela može da preživi, ali nije aktivna niti opasna. Na temperaturama od 20 do 50 stepeni ona raste i razvija se a od 35 do 46 stepeni idealni su uslovi za njen razvoj i razmnožavanje. Na temperaturi od 50 do 55 stepeni legionela preživljava, slabije raste i razmnožava se, a na 55 umire nakon 5 do 6 sati. Na temperaturi od 60 umire nakon 32 minuta, a na 66 nakon 2 minuta.

Do zaraze dolazi tako što osetljiva osoba mora duboko da udahne kontaminirane aerosoli i tako započne infekciju. Da li će se osoba zaraziti zavisi od različitih faktora, uključujući pol i godine, imunitet, naviku pušenja.

- Inkubacija, odnosno period od unošenja mikroorganizma do ispoljavanja prvih simptoma bolesti za Legionarsku bolest je 2 do 10 dana, može i do 2 nedelje, a za Pontijačnu groznicu nekoliko sati do 3 dana

VEST OD 08 NOVEMBRA 2024.

 Najmanje 73 osobe umrle su od misteriozne bolesti u sudanskom gradu Al-Hilalija, koji je pod opsadom paravojnih sudanskih Snaga za brzu podršku (RSF), saopštio je Sindikat lekara te zemlje. U Hilaliji su pacijenti preplavili lokalnu bolnicu zbog simptoma dijareje, ali je nedostatak struje, prema zdravstvenom sindikatu, otežao utvrđivanje tačnog uzroka.

U regionu Kagera do sada je prijavljeno sedam slučajeva, a vlasti su poslale tim lekara da dijagnostikuju bolest.

Zdravstvene vlasti u toj istočnoafričkoj zemlji opisali su bolest kao čudnu, prenosi BBC..

Njegovi simptomi uključuju groznicu, glavobolje, umor i krvarenje iz nosa, kaže glavna vladina medicinska službenica Tumaini Nagu.

- Vlada je formirala regionalni tim profesionalaca u okviru tima za brzo reagovanje koji istražuju ovu nepoznatu bolest - rekla je profesorka Nagu u četvrtak uveče.

Ona je zamolila stanovnike u okolini da ostanu mirni i izbegavaju kontakt sa zaraženim ljudima. 

 

Deset slučajeva dovodi se u vezu sa privatnom klinikom u gradu San Migel de Tukuman na severozapadu Argentine, saopštila je Panamerička zdravstvena organizacija, regionalna kancelarija SZO.

Svi testovi na poznate respiratorne viruse i druge viralne, baketrijske i gljivične agense su negativni, a nadležni su odbacili mogućnost kovida, navodi se u saopštenju kancelarije.

Biološki uzorci su poslati argentinskoj Nacionalnoj upravi za laboratorije i zdravstvene institute na dodatno testiranje, koje će uključivati analizu na prisustvo toksina.

Stručnjak za zarazne plućne bolesti sa Univerziteta u Minesoti, dr Majkl Osterhom smatra da bi uzrok bolesti moglo da bude nešto što su pacijenti udahnuli, pošto su pluća obolelih u velikoj meri zahvaćena infekcijom. Njegov prvi "izbor" bila je legionarska bolest, ali su testovi isključili tu mogućnost, prenosi Skaj Njuz.

Kineska Nacionalna zdravstvena komisija prijavila je 13. novembra 2023. skok u broju respiratornih bolesti, naročito kod dece.

Potom je počeo da raste broj izveštaja, opisujući preopterećena pedijatrijska odeljenja, bolnice pretrpane bolesnom decom i grozdove upala pluća bez dijagnoze.

Kineski zvaničnici su rekli za Svetsku zdravstvenu organizaciju (SZO) da nisu otkrili nove patogene i da su umesto toga zarazu objasnili kombinacijom regularnih zimskih bolesti kao što su RSV i grip.

Neke susedne zemlje, kao što je Indija, podozrive su prema tome da li je to kompletna slika, ali SZO nastavlja da prati situaciju.

Danas je PCR standardni metod identifikovanja patogena, ali tu postoji kvaka.

Zato što tehnika zahteva sekvencu iz nečega što je srodno onom što tražite, bez ikakvog nagoveštaja šta je mogući uzrok zaraze, teže je doći do odgovora.

Tokom zaraze u For Kornersu, naučnici su već znali da su oni koji su se zarazili imali antitela slična drugim hantavirusima, pa su to znanje iskoristili.

Međutim, sada se pojavljuju drugi sofisticiraniji metodi za otkrivanje prethodno nepoznatih patogena - i za njih nisu potrebne tako konkretne informacije.

Jedan nedavno razvijen metod PCR-a znači da je moguće identifikovati nove patogene u okviru širih grupisanja.

Umesto da možete samo da tražite veoma bliske srodnike poznatog virusa, sada možete da pronađete i druge u okviru iste porodice.

Drugi je sledeća generacija sekvenciranja, koja može da pomogne naučnicima da pronađu mikroorganizme koji su potpuno novi za nauku.

U jednoj studiji grozda pacijenata transplantacije koji su umrli nakon što su dobili organe od istog davaoca, tehnika je upotrebljena za otkrivanje novog arenavirusa.

„U mnogim laboratorijama u zemljama sa visokim primanjima ili okruženjima sa dobrim resursima, možete da proučite uzorke i identifikujete sekvence koje izgledaju kao sekvence patogena, bilo da su virusne ili bakterijske… a da ne morate da znate unapred šta je unutra", kaže Mors.

Nepoznata hemoragična bolest počela je da se širi u severnoj Ugandi 2010. godine.

„Sećam se ovoga lično, zato što sam bio jedan od direktora projekta Predikt", kaže Mors.

Istraživači iz programa za nadzor infekcija kasnili su sa dolaskom u oblast da bi uzeli uzorke, kaže on.

Ali kad su ih uradili, neki su bili pozitivni na žutu groznicu.

„I tako je to bilo klasifikovano kao epidemija žute groznice, ali je bilo negativnih uzoraka od zaraženih pojedinaca.

„Verovatno se radilo o žutoj groznici, ali ne možemo znati sa sigurnošću", kaže on.

Mors ovo navodi kao jedan od mnogih primera zaraze sa uzrocima koji ostaju otvoreno pitanje do današnjeg dana.

KOMARCI NAM PRENOSE GROZNICU ZAPADNOG NILA ( OD KOJE SE UMIRE),PRENOSE I MALARIJU VEKOVIMA ALI LJUDI OBICNO PREZIVE. TUBERKULOZA JE ISKORENJENA , ZAPRAVO IZGLEDA NIJE I TRENUTNO JE U VELIKOM PORASTU BROJ OBOLELIH OD OVE BOLESTI. ISTI SLUCAJ SA VELIKIM KASLJEM I MALIM BOGINJAMA. 

 ZAKLJUCAK. MISTERIOZNE BOLESTI NE POSTOJE. POSTOJE SAMO BOLESTI KOJE SU BOLESNI LJUDI PUSTILI IZ LABARATORIJE DA JE 'PROUCAVAJU' NA LJUDIMA.  (KAO NEKAD VELIKE BOGINJE ILI SKORIJE KOVID). AKO SE DANAS U XXI VEKU NE MOZE UTVRDITI OD CEGA SU LJUDI BOLESNI ( VIDI POCETAK TEKSTA) TO JE SAMO ZATO STO OGLED JOS NIJE ZAVRSEN TO JEST TEK SE ISPITUJE. KAD SE ISPITA NASTACE PANDEMIJA I ONDA CE SE ZNATI O CEMU SE RADI. JEDNOSTAVNO????