ANTIMATERIJA

 UGLAVNOM KAD JE NESTO ANTI ZNACI SUPROTNOST OD NECEGA STO ZNAMO I STO KORISTIMO.ANTI NE MORA DA BUDE NESTO LOSE . ANTI MOZE DA BUDE CAK BOLJE OD ONOG  STO  VEC  IMAMO. OVAJ TEKST BI MOGAO DA BUDE VRLO KORISTAN JER NAS INFORMISE  O NEVEROVATNIM MOGUCNOSTIMA ANTIMATERIJE. UZ VESTACKU INTELIGENCIJU ANTIMAERIJA JE SVAKAKO NESTO STO CE LJUDSKOJ VRSTI U BUDUCNOSTI ILI MNOGO POMOCI ILI CE JE UNISTITI. PA STA SE PRVO ZBIJE.

Kao što kombinacijom čestica nastaje materija tako i kombinacijom odgovarajućih antičestica nastaje antimaterija. Na primer, stabilan atom antivodonika može da nastane vezivanjem pozitrona za antiproton. Njegove osobine bi trebalo da budu identične osobinama običnog vodonika. Zaista, atom antivodonika je proizveden u sudarima antiprotona sa mlazom atoma ksenona. U sudaru antiprotona sa atomskim jezgrom ksenona ponekad dođe do stvaranja para elektron-pozitron. Pri tome, može da se dogodi (mada vrlo retko) da brzina i pravac kretanja novonastalog pozitrona budu bliski brzini i putanji antiprotona. Tada pod uticajem privlačne sile između pozitrona (pozitivne čestice) i antiprotona (negativne čestice) nastaje atom antivodonika. Izolovan atom antivodonika stabilan je koliko i izolovan atom vodonika. Međutim, u sudaru sa običnom materijom dolazi do njegove anihilacije. Pošto se čestice kreću brzinom bliskom brzini svetlosti, vreme života antivodonika u aparaturi reda je veličine 4 × 10^-8 s koliko antiatomu treba da prevali desetak metara i anihilira se u sudaru sa zidom aparature. Danas se ulažu veliki napori da se proizvedeni atomi antivodonika zarobe u električnom i magnetnom polju, dakle, da se izoluju od obične materije i tako im se produži vek u meri koja će dozvoliti detaljnije ispitivanje atomskih osobina. Proizvodnjom prvih atoma antivodonika odškrinuta su vrata sistematskom ispitivanju antisveta. Prema standardnom modelu, fizičkoj teoriji koja opisuje osnovne gradivne elemente i sile u prirodi, antimaterija je supstanca sastavljena od elementarnih antičestica, za razliku od „obične“ materije koja je sastavljena od elementarnih čestica. Svaka elementarna čestica se odlikuje nekim osobinama (masa, naelektrisanje, spin...) koje je razlikuju od ostalih čestica. Za svaku česticu postoji i odgovarajuća antičestica, čije su neke osobine, poput mase ili spina, jednake, a druge osobine, poput naelektrisanja ili magnetnog momenta, suprotne. Najpoznatiji primer čine elektron i pozitron, čiji su naelektrisanje i magnetni moment suprotni, a sve ostale osobine identične. Materija i antimaterija ne mogu postojati jedna pored druge. Kada se nađu zajedno međusobno se poništavaju (anihilicija) uz oslobađanje velike količine energije u obliku gama zračenja ili drugih čestica.

Godinama su se fizičari upinjali da otkriju razlike i sličnosti između njih, da bi objasnili kako je stvoren Univerzum.

Otkriće da se antimaterija diže u reakciji na gravitaciju, umesto da pada, rasturilo bi sve što znamo o fizici.

Oni su sada prvi put potvrdili da atomi antimaterije padaju nadole.

Ali daleko od toga da je ovo sada naučni ćorsokak - to otvara vrata novim eksperimentima i teorijama.

Da li ona pada istom brzinom, na primer?

Tokom Velikog praska, materija i antimaterija je trebalo da se pomešaju i potru jedna drugu, ne ostavivši ništa za sobom sem svetla.

Zašto nisu jedna je od velikih misterija fizike i otkrivanje razlika između njih ključ je za njeno razrešenje.

Materija je u tim prvim trenucima stvaranja nekako uspela da nadvlada antimateriju.

Kako reaguje na gravitaciju moglo da krije rešenje, prema rečima doktorke Danijele Hodžkinson, članice istraživačkog tima iz Cerna u Švajcarskoj, najveće svetske laboratorije za fiziku čestica.

„Ne razumemo kako je našim Univerzumom počela da dominira materija i to motiviše naše eksperimente", rekla mi je ona.

Većina antimaterije postoji samo prolazno u Univerzumu, na deliće sekunde.

I zato, da bi uspeo da izvrši eksperimente, Cernov tim mora da je stvori u stabilnom i dugotrajnom obliku.

Profesor Džefri Hengst proveo je trideset godina gradeći pogon koji će minuciozno praviti hiljade atoma antimaterije od subatomskih čestica, hvatati ih i potom ih ispuštati.

„Antimaterija je naprosto najfascinČestice antimaterije, takozvani pozitroni, prvi put su detektovani u munjama, čime se dodatno razjašnjava nastanak ogromne količine energije koja se oslobađa prilikom te atmosferske pojave, a u perspektivi se možda otvara put za rešavanje energetskih problema čovečanstva.

Većina danas poznatih elementarnih čestica, koje se svrstavaju u "materiju", ima antipode - čestice antimaterije, koje poseduju istu masu i takozvani spin, ali se od njih razlikuju naelektrisanjem.

Pri sudaranju čestice i antičestice dolazi do anihilacije, odnosno njihovog uzajamnog uništenja, uz oslobađanje čudovišne količine energije.

Primena anihilacije u energetici je za sada isključena zbog velikih poteškoća u dobijanju i čuvanju čestica antimaterije.

Elektron i pozitron

Antičestica negativno naelektrisanog elektrona je pozitivno naelektrisan pozitron, čije je stvaranje u munjama zabeležila grupa naučnika pod vođstvom Majkla Brigtsa iz Univerziteta u Alabami pomoću kosmičkog teleskopa "Fermi" koji radi u gama dijapazonu elektromagnetnih talasa.

Naučnici su zabeležili impulsivnu aktivnost gama-zraka, koja se precizno poklopila sa nepogodama na površini Zemlje. Prve rentgenske i gama-impulse iznad Zemlje zabeležile su kosmičke opservatorije još devedesetih godina tokom istraživanja solarnog zračenja, kada je po prvi put utvrđeno da u munjama nastaju antičestice - pozitroni.

Samo par kilograma

Naučnici za sada nemaju objašnjenje za ovu pojavu, ali je sama činjenica da antimaterija prirodno nastaje na Zemlji od izuzetnog značaja.

Pri anihilaciji samo par kilograma materije i antimaterije stvara se energija slična energiji najjače vodonične bombe.

U slučaju pronalaska tehnologije za korišćenje energije anihilacije, energetski problemi čovečanstva bi bili rešeni za sva vremena, 

antnija, najmisterioznija stvar koju možete da zamislite", kaže mi on.

„Koliko mi razumemo, mogli biste da izgradite univerzum baš kao što je naš, sa vama i sa mnom u njemu, samo od antimaterije", rekao mi je profesor Hengst.

„To je prosto inspirativno da se prouči; to je jedno od najfundamentalnijih otvorenih pitanja - šta je ta stvar i kako se ponaša."

 

Kada se govori o najvrednijim supstancama na svetu, većina ljudi zamišlja dijamante, rastopljeno zlato i retke minerale. Ali beskrajno skuplja i mnogo ezoteričnija “stvar“ krije se u knjigama napredne fizike – a to je antimaterija.

Antimaterija je supstanca sastavljena od antičestica. U prirodi svaka čestica ima svoju antičesticu – kada se sudaraju, poništavaju jedna drugu, oslobađajući elektromagnetne talase koji donose energiju.

Iako je potencijal antimaterije ogroman, još nismo u mogućnosti da stvorimo njene složenije oblike u laboratorijama. Stoga ne čudi što se procenjuje da gram ove neuhvatljive supstance vredi oko 62,5 biliona dolara.

O pojavi antičestica prvi je pisao engleski fizičar Pol Dirak, koji je tridesetih godina prošlog veka napravio revolucionarno otkriće pozitrona ili antielektrona – čestice iste mase kao elektron, ali suprotnog naelektrisanja. Po njegovoj logici, antiprotoni i antineutroni su identifikovani kao antiteza protona i neutrona.

Energija koja teoretski proističe iz anihilacije materije i antimaterije zasenjuje čak i nuklearnu eksploziju, pa naučnici sa velikim oprezom, ali i radoznalošću istražuju ovu oblast.

Interstelarno putovanje je nešto što je čovečanstvo postiglo samo u naučnoj fantastici – poput svemirskog broda Enterprajz u Zvezdanim stazama, koji koristi pogon na antimateriju radi putovanja širom zvezdanih sistema.

Međutim, antimaterija nije samo naučnofantastični termin. Antimaterija zaista postoji. Ilon Mask je silu antimaterije nazvao „voznom kartom za međuzvezdana putovanja“.

Antimaterija je sačinjena od čestica skoro isto kao regularna materija, ali sa suprotnim električnim nabojem. To znači da kad antimaterija dođe u kontakt sa regularnom materijom – one se poništavaju i mogu proizvesti ogromne količine energije, piše Science Alert. Anihilacija antimaterije i materije pretvara masu direktno u energiju“, kaže fizičar Rajan Vid, osnivač i izvršni direktor kompanije „Pozitron dajnamiks“, koja razvija sistem antimaterijskog pogona.

Samo jedan gram antimaterije mogao bi proizvesti eksploziju ekvivalentnu nuklearnoj bombi. To je vrsta energije, kažu neki, koja bi nas mogla odvesti tamo gde niko ranije nije bio dosad najvećom brzinom.

Svemirsko putovanje rekordnom brzinom

Sva ta energija se može iskoristiti da ili ubrza ili uspori svemirsku letelicu pri opasnim brzinama.

Uzmimo kao primer putovanje do najbližeg zvezdanog sistema, Proksime, udaljenog oko 4,2 svetlosne godina. Motor na antimateriju mogao bi teorijski ubrzati svemirsku letelicu na 1g (9,8 metara po sekundi na kvadrat), dovodeći nas do Proksime za samo pet godina. To je 8.000 puta brže nego što bi „Vojadžeru 1“, jednoj od najbržih svemirskih letelica u istoriji, trebalo da pređe otprilike polovinu puta.

U našem solarnom sistemu, pak, svemirska letelica sa pogonom na antimateriju mogla bi stići do Plutona za 3,5 nedelja, naspram 9,5 godina koliko je bilo potrebno sondi „Nju horajzons“.

Zašto nemamo motore na antimateriju

Razlog je cena, a ne tehnologija. Fizičari naoružani najmoćnijim akceleratorima čestica napravili su antiprotone i atome antivodonika.

Proizvodnja ove vrste antimaterije je izuzetno skupa. Smatra se najskupljom supstancom na Zemlji.

Fizičar Džerald Džekson kaže da je osmislio asimetrični protonski sudarač koji bi mogao proizvoditi 20 grama antimaterije godišnje. Bilo bi potrebno osam milijardi dolara za izgradnju solarne elektrane koja bi zadovoljavala ogromne energetske potrebe za proizvodnju antimaterije, a 670 miliona dolara godišnje za funkcionisanje.

Međutim, postoje drugi načini za proizvodnju antimaterije. Vidov koncept uključuje pozitrone, antimaterijsku verziju elektronaDrugačija vrsta antimaterijskog motora

Pozitroni su nekoliko hiljada puta lakši od antiprotona i nemaju tako snažan efekat pri anihilaciji. Prednost je što se dešavaju prirodno i nisu potrebni ogromni akcelerator i milijarde dolara za proizvodnju.

Vidov sistem pogona na antimateriju dizajniran je da koristi kripton-79, oblik elementa kriptona koji prirodno emituje pozitrone. Sistem bi prvo sakupio visokoenergetske pozitrone od kriptona-79 i usmerio ih ka sloju regularne materije, proizvodeći energiju anihilacije. Ta energija bi onda izazvala snažnu fuzionu reakciju radi stvaranja potiska za svemirsku letelicu.

Iako su pozitroni možda jeftiniji od moćnijih oblika antimaterije, teško ih je kontrolisati jer su visokoenergični i moraju biti usporeni ili „obuzdani“. Stoga proizvodnja prototipa za testiranje u svemiru još nije izvodljiva, s obzirom na troškove.

Tako je sa svim dizajnima antimaterijske propulzije. Naučnici su proteklih decenija izneli desetine koncepata, od kojih nijedan nije realizovan.

Na primer, austrijski fizičar Ojgen Zenger je 1953. predložio „fotonsku raketu“ koju bi pokretala energija pozitronske anihilacije, a od 80-ih se priča o termalnim antimaterijskim motorima, koji bi koristili antimateriju da zagreju tečnost, gas ili plazmu radi obezbeđivanja potiska.

Da li je izvodljivo?

Reč je o uređaju koji radi sa zaista ogromnim količinama energije, što zahteva izuzetnu stabilnost i kontrolu. Ta enormna energija predstavlja još jednu prepreku jer se radi o velikim eksplozijama ako nešto pođe po zlu tokom testiranja.

Potrebno je testirati sisteme velike energije negde bez ugrožavanja biosfere, kaže fizičar Stiv Hau, koji smatra da bi Mesec bio dobro mesto za testiranje.

Nije naučna fantastika, ali neće biti napretka dok ne bude bitne potrebe za nekom misijom. Dok ne bude jakog razloga za vrlo brz dolazak do Kojperovog pojasa, solarnog gravitacionog sočiva ili Alfa Kentaurija – ili su nam možda potrebni veliki asteroidi zbog rudarenja – napredak će i dalje biti spor u ovoj oblasti, kaže Vid.

KAO STO SMO VIDELI IZ OVE PRICE  ,A ZNALI SMO ODUVEK DA POSTOJE RAZNE VRSTE ENERGIJE. ONDA ZNALI SMO DA CITAV NAS UNIVERZUM POTPADA POD TEORIJU RELATIVITETA  I DA SVE POSTOJI I NE POSTOJI. ZATO SAM SIGURNA DA ANTIMATERIJA ZAISTA POSTOJI, I DA JE BUDUCNOST ODAVNO STIGLA, A DA MI OBICNI SMRTNICI NISMO NI SVESNI TOGA. KAKO NE PRATIMO RAD FIZICARA I OSTALIH NAUCNIKA I KAD NAM PREDSTAVE NEKA OTKRICA PREDJEMO PREKO TOGA LAGANO JER UGLAVNOM NE RAZUMEMO O CEMU PRICAJU. 

I TAKO CEMO BITI SUOCENI VRLO BRZO SA REZULTATIMA KOJI SAMO CEKAJU DA BUDU OBELODANJENI JAVNOSTI. A TADA CEMO SE JAKO JAKO ZACUDITI I KAO STO REKOH IL CEMO ZIVETI MNOGO BOLJE ILI NAS NECE BITI.

NA FIZICI KAKO JOJ I SAMO IME KAZE (ZIVOT) ZAVISI OPSTANAK SVIH NAS..