PESMA

 OVO JE NESTO NAJTUZNIJE, NAJLEPSE I NAJISTINITIJE STO STE IKADA CULI U ZIVOTU. A PRETOCENO JE U PESMU.DANAS NADJEM TEKST O TOME KAKO NASE DETE NECE DA SE POISTOVETI SA SVOJIM SKOLSKIM DRUGAROM JER MISLI DA VISE VREDI OD NJEGA. JAKO TUZNO. PA EVO OBE PRICE.

NAJLEPSA PESMA SVETA 2009-TE .OVA PESMA JE NOMINOVANA OD STRANE UN-A A NAPISALO JU JE JEDNO AFRICKO DETE.

Kada se rodim,ja sam crn.Kad porastem,ja sam crn.Kad sam na suncu,ja sam crn.Kada se plasim,ja sam crn.Kad sam bolestan,ja sam crn.Kada umrem,ja sam crn. A ti moj beli prijatelju!Kada se rodis,ti si ruzicast.Kada porastes ,ti si beo.Kada si na suncu,ti si crven.Kada ti je hladno ti si plav.Kada se uplasis ti si zut. Kad si bolestan, ti si zelen.Kada umres ti si siv.I TI MENE ZOVES 'OBOJENI' !

Milan je na pismenom dobio četvorku, iako najčešće uradi za dvojku… Kada sam donela vežbanke i podelila ih učenicima, Milan samo što nije poskočio sa stolice od radosti. Svima se u odeljenju pohvalio ne skidajući osmeh s lica. Kakav divan dan za njega. Ej, četvorka iz srpskog! Nikad bolje nije napisao.

Kada je Jovan to čuo, nije mu bilo pravo. I on je dobio četvorku na pismenom, iako najčešće dobija petice. Otkud sada to da su njih dvojica isti?! On je ovim oštećen… nemoguće je da je Milan uradio podjednako dobro kao i on. Nema šanse!

„Profesorka, ako Milanu ostane ova četvorka, ja ću se žaliti na ocenu!“

Na ulici srećemo različite ljude. Bogate, siromašne, crne, bele, niske, visoke, plave, smeđe, vitke i one manje vitke, tužne i srećne… I svako je različit. Svako svoju pojavu nosi na sopstveni način i svako je na svoj način drugačiji i poseban, svako na svoj način vredan.

Razmišljam o tome kako bi bilo kada bi ljudi bili jednaki. Svi kao jedan, svako kao preslikan, samo u drugom telu. Kada bi voleli iste stvari, kada bi hodali na isti način, kada bi se smejali ili plakali zbog istih okolnosti. Kako bi bilo kada bi svi imali isti izraz lica ili isti smisao za humor. Kada bi svi imali istu boju kose ili isti monotoni glas. Kada bi svi slušali istu vrstu muzike ili čitali iste knjige. Kada bi imali isti način razmišljanja ili isto srce…

Bili bismo roboti.

Svet bi bio monoton i ne bi bilo zanimljivo živeti u njemu. Naše različitosti, ustvari, čine življenje zanimljivim i nepredvidivim.

Svaki čovek ima neku svoju zanimaciju, svoje razmišljanje, svoje hobije, svoje ljubavi i svoje tajne. Svi smo različiti i ne postoje dve iste osobe na ovom svetu.

Zamislite da smo svi isti. Ne bi bilo potrebe za toliko različitih žanrova muzike, filmova, književnosti… Ne bi bilo potrebe za slikarstvom, za otkrivanjem novina u umetnosti. Ne bi bilo umetnosti. Svi bi voleli iste stvari i ne bi bilo potrebno da se proizvodi nešto novo. Svako bi svakoga mogao da zameni bilo kojom drugom osobom,a da to ni ne primeti. Ne bi bilo potrebe za ljubavlju, jer bi nam svakako bilo svejedno koga ćemo da volimo ili mrzimo, kada su svi, ionako, isti.

Svet je u novije doba postao, jednim svojim delom, slika i prilika te robotske zaluđenosti za istim i sličnim. Moderno je postalo da devojke izgledaju isto, sa napućenim usnama, kosom ovakvom ili onakvom, veštačkim noktima, zubima, grudima i ostalim delovima tela. Više nije moderno čitati, biti obrazovan i znati. Postalo je moderno samo i isključivo izgledati. I to, izgledati kao i svi drugi. Momci su, takođe, postali kao preslikani, doduše, ne kao žene, ali tek su krenuli. U razgovoru s jednim prijateljem dotakli smo se te teme i zašli u priču o tim silnim nametanjima standarda u izgledu i ponašanju. To ide toliko daleko da će još malo početi da proizvode i decu koja će da budu po meri. Svako će moći da ode da izabere kakvo dete želi, da ima takve i takve gene, tu i tu boju očiju, kose, da ima usne kakve želimo, da bude visok, nizak, crn, plav, možda i zelen, ko zna šta će da bude moderno. To već i postoji, na neki način. Kada pomislim na klinike za oplodnju po inostranstvu, gde žena može da ode i izabere donora sperme koji izgleda kako ona želi, ima osobine koje joj odgovaraju i slično, ne mogu da se otmem utisku da je robotizacija čovečanstva već počela. Da se razumemo, ovo nije kritika za pomenute klinike, niti procese dobijanja dece na taj način, već samo i isključivo na to što narod postaje opterećen jednakošću i teži ka tome da svi budu isti.

Ne treba da budemo isti. Stvoreni smo različiti. Gospod je svakog od nas stvorio da budemo individue koje imaju svoj izgled i ličnost, svoje težnje, ljubavi, užitke, svoje uspone i padove. Stvoreni smo da se divimo različitim stvarima i da razmišljamo različito. Neka mišljenja, želje, hobiji, poslovi, težnje, strasti, stvari koje volimo mogu da nam se podaraju, ali treba da budemo različiti i da gajimo i čuvamo tu svoju posebnost.  Jer, kao što reče Kiš – svaki je čovek zvezda za sebe. I svi mi imamo neku svoju svetlu tačku, svi sijamo na neki način u nekom aspektu života. Ne treba da budemo isti. Treba samo da naučimo da poštujemo tuđe različitosti. To je čitava filozofija života.

I SADA ZAKLJUCAK. SVI SMO ISTI JER SMO OD KRVI I MESA I SVIMA POTECE KRV I SVI UMIREMO. I SVI IMAMO OSECANJA I PAMET. A OPET SMO I SVI RAZLICITI. STO DOKAZUJE NAS OTISAK PRSTA I NAS DNK. I ZATO POSTUJMO JEDNI DRUGE JER SMO ISTI , A OPET RAZLICITI U NEKIM SEGMENTIMA.  I TE RAZLICITOSTI NE TREBA DA NAS DELE STO SE DOGADJA TOKOM CELE LJUDSKE ISTORIJE. TO  NEPRIHVATANJE RAZLICITOSTI DOVODI DO RATOVA I DO STALNIH SUKOBA. 

I KAKO JEDNO AFRICKO DETE BOLJE SAGLEDAVA SVET OD JEDNOG EVROPSKOG? STO SMO URBANIJI TO SMO VISE SKLONI TOME DA NE PRIHVATAMO RAZLICITOSTI. VISE TEHNOLOGIJE,A MANJE PRIRODE.  LJUDSKU VRSTU NEMA KO DRUGI DA UNISTI NEGO CE ONA SAMA SEBE UNISTITI!

ANTARTIK

 NARAVNO DA JE MISTERIOZNO I SKLONO TEORIJAMA ZAVERE SVE STO JE TESKO ILI CAK NEMOGUCE ISPITATI . ANTARTIK KRIJE TOLIKO NERESIVIH MISTERIJA ZBOG NEMOGUCNOSTI LJUDI DA GA ISPITAJU. KAO I UVEK PODLEGLA SAM TEORIJAMA ZAVERE JER U NJIMA UVEK BAS UVEK IMA I DOSTA ISTINE.

Antarktik je sve oko nas. To je ledeno prostranstvo koje nas okružuje. U daljini tog prostranstva se nalaze sakriveni kontinenti. Sakrivena od strane vladajucih elita po cijenu života. Svaki pokušaj bilo brodom ili avionom je bio spriječen, potopljen i proglašen nestalim. Po starim Japanskim kartama tamo se nalaze izgubljeni svijetovi za koje se prije znalo i o kojima se kroz povijest pisalo i spominjalo. Ali ovaj nametnuti sistem unazad 500 godina je sakrio sve dokaze i zabranio odlazak iza ledenog zida, tj Antarktika.

Antarktik NIJE ono sto mislite – Nema 24 satnog Sunca!

Zašto je pristup Antartiku zabranjen? Godine 1956. je (Richard E. Byrd) posljedji put vodio slobodnu ekspediciju i nisu uspjeli da pređu preko Antartika, jer kako on kaže zaustavio ih je veliki zid (takozvani byrd-ov zid)! Godine 1953. Byrd je u televizijskom intervjuu izjavio da je to kontinent sa površinom većom nego USA. Bogat ugljem, uranijumom, niklom i drugim rudama. Mnoge zemlje su želele deo tih resursa: Russia, Australia I Brazil. A onda godine 1959. 47 zemalja se odjednom zajednički slaže da prihvati Ugovor o Antartiku i naprasno odustane od resursa. Žele da vjerujemo da se Antartik stalno pomera, a ustvari je svuda oko nas što se i vidi na modelu ravne zemlje. Da li se iza Antartika krije jos zemlje?Ugovor o Antarktici i povezani sporazumi, zajednički nazvani Sustav antarktičkog ugovora (engl. Antarctic Treaty System), reguliraju međunarodne odnose vezane za Antarktiku, jedini nenaseljeni kontinent na Zemlji. Za potrebe ugovornog sustava, Antarktika je definirana kao cjelokupno kopno i sve ledene ploče južno od 60°. Povelju je potpisalo 46 zemalja, uključujući i Sovjetski Savez i Sjedinjene Američke Države. Poveljom je na Antarktici zabranjena vojna aktivnost i dopuštena znanstvena istraživanja. Ovo je prvi sporazum o kontroli naoružanja potpisan tijekom Hladnog rata.Iz NPI za Tragač kažu da – koliko oni znaju – na Antarktiku ne postoje „zone zabrane letenja”, ali da sve letove na Antarktiku moraju odobriti nadležni državni organi, koji mogu postaviti ograničenja letnih aktivnosti prema potrebi. S druge strane, iz NPI objašnjavaju da postoje posebno zaštićena područja koja su označena kao Antarktička posebno zaštićena područja (ASPA) i Antarktička posebno upravljana područja (ASMA). „Neki od njih imaju takozvane ’nepovredive oblasti’, gde nisu dozvoljene bilo kakve aktivnosti ljudi. Svi posetioci moraju da dobiju posebne dozvole za ulazak u ASPA i ASMA”, pojašnjavaju iz NPI.

ZAŠTO ANTARKTIČKI SPORAZUM ZABRANJUJE CIVILNIM OSOBAMA NEOVISNU PLOVIDBU I ISTRAŽIVANJE DALJE OD JUŽNE 60. PARALELE?

- Kada je formirana NASA, na snagu je stupio i Antarktički sporazum -

Na pitanje na kraju videa zašto nitko nije oplovio Antarktik mnogi znaju odgovor. Jer ipak, taj bi "jednostavan" poduhvat dokazao da je Zemlja globus i teoretski model heliocentrizma se više ne bi dovodio u pitanje. Ispada očigledno zašto unatrag stotina godina, pa čak i danas sa daleko naprednijom tehnologijom ne postoji dokumentirani zapis ili video koji bi nedvojbeno potvrdio da je Antarktik otok "na dnu lopte", čime bi se riješilo pitanje oblika Zemlje. Siguran sam da bi mnogi ljubitelji "plavog klikera" i pristaše heliocentričnog modela odmah to učinili. Zapravo, i sama financijski potkovana NASA drage bi volje financirala nekoga da oplovi Antarktik - no u stvarnosti to nije moguće učiniti.

Novi je dan na internetu, tako da postoji nova teorija zavjere: misteriozna nova piramida otkrivena je na Antarktiku zahvaljujući Google Earth-u.

Osim što je to samo planina. Pa čak je i "novi" dio teorije zavjere samo ponovo raspršena verzija priče koja se godinama izvještava o piramidama na Južnom polu, piše iflscience.com.

Hajde da razgovaramo o prvoj piramidi (AKA planini). Otkrila ju je britanska antarktička ekspedicija 1910-1913. Tada je držana u tajnosti od svake druge osobe na svijetu tako što su je nazvali "Piramida", a zatim koristili to ime na svakom pojedinom geološkom istraživanju područja.Ovi geolozi su mislili da su pametni s ovim dvostrukim blefom, ali nisu mogli zamisliti da će 100 godina kasnije „istiniti“ prozreti njihovu smicalicu i otkriti da je piramida zapravo piramida, vjerojatno stvorena od strane vanzemaljske civilizacije ili Atlantide. Možda. Definitivno.„Strukture u obliku piramide nalaze se u planinama Ellsworth, što je raspon duži od 400 km, tako da ne čudi da se iznad leda izbijaju stjenoviti vrhovi. Vrhovi su jasno sastavljeni od stijena i slučajnost je da ovaj vrh ima takav oblik”, rekao je za IFLScience dr Mitch Darcy, geolog iz njemačkog istraživačkog centra za geonauke u Potsdamu.trukture u obliku piramide nalaze se u planinama Ellsworth, što je raspon duži od 400 km, tako da ne čudi da se iznad leda izbijaju stjenoviti vrhovi. Vrhovi su jasno sastavljeni od stijena i slučajnost je da ovaj vrh ima takav oblik”, rekao je za IFLScience dr Mitch Darcy, geolog iz njemačkog istraživačkog centra za geonauke u Potsdamu.

“Nije komplikovan oblik, pa nije ni posebna slučajnost. Po definiciji, to je nunatak, koji je jednostavno vrh stijene koji strši iznad glečera ili ledenog pokrivača. Ovaj ima oblik piramide, ali to ga ne čini ljudskom konstrukcijom.”

Iako je sve to vrlo misteriozno jer je to neko na internetu rekao, vrhovi u obliku piramide su vrlo česti: Matterhorn u Alpima i planina Bulandstindur na Islandu su značajni primjeri.

Povrh svega, bukvalno nema prednosti imati tajnu bazu na Antarktiku. Da postoje, svjetske vlade bi se već borile oko svojih resursa. Srećom, sve čime je Južni pol bogat je prirodna raznolikost i naučne mogućnosti, i neka tako dugo ostane.

Bez posebne opreme, zaliha hrane, skloništa i prije svega sam, na Antarktici je gotovo nemoguće preživjeti, stoga ovdje ima vrlo malo ljudi, ali, ljudi se pitaju – postoje li ondje vanzemaljske baze, tajni vladini podzemni bunkeri ili drevne piramide… Teorija je uistinu bezbroj. No, spomenimo ovom prigodom tek neke od njih. 

1. Piramide drevnih civilizacija

Počnimo s piramidama. Gotovo svake godine na mreži se pojavljuju članci o činjenici da je na Antarktici pronađena još jedna piramida. Na primjer, 2016. godine stotine web stranica objavile su

Arheolozi i povjesničari ne znaju ni za jednu drevnu civilizaciju koja je ikada živjela na Antarktici. Nadalje, takve masivne i visoke građevine zahtijevale bi mnogo više ljudskih resursa nego sve piramide Egipta i Južne Amerike zajedno. 

Međutim, pristaše takvih teorija uvjereni su da su ljudi živjeli na ovom kontinentu jako, jako dugo (prije nekoliko desetaka milijuna godina!). A sada im jednostavno nema ni traga. Osim istih piramida. I da je tada ovdje vladala gotovo tropska klima. 

A prema znanstvenicima, sve piramide otkrivene na Antarktici nisu ništa drugo nego obične planine. I da klima ovdje nije bila tako blaga prije milijune godina. 

I zasigurno u to vrijeme ovdje nisu živjeli ljudi, prva čovjekolika stvorenja pojavila su se tek prije otprilike 3 milijuna godina. 

2. Nacistička tajna baza

Postoji teorija zavjere da su nacisti prije svog sloma uspjeli stvoriti tajnu bazu u antarktičkom ledu i da su se tamo skrivali u podmornicama nakon poraza 1945. godine.

Ova teorija proizlazi iz deklasificiranih dokumenata da su nacisti 1938. otišli na Antarktiku u znanstvenu ekspediciju i tamo tražili nešto posebno. 

Neki tvrde da su naišli na izvanzemaljce, govoreći da su nacisti mogli iskoristiti njihovu tehnologiju za izgradnju velike baze duboko pod zemljom. 

Ulaz u nju izgleda kao špilja, a ljubitelji Antarktike i dalje na kartama pronalaze razne neobične rupe koje su odmah prozvane “ulaz u nacističku bazu”. 

3. Atlantida je skrivena ispod leda Antarktike

Neki teoretičari su uvjereni da legendarnu Atlantidu još uvijek ne možemo pronaći jer su njeni ostaci sigurno skriveni ispod antarktičkog leda. 

Ova teorija temelji se na razmišljanjima profesora Charlesa Helguda, koji je 1950-ih sugerirao da je u davna vremena na području Antarktike postojala razvijena civilizacija. 

Došao je na ideju da prije otprilike 12.000 godina Antarktika nije bila prekrivena ledom i teoretski je tamo moglo biti ljudi. 

Godine 1995. drugi teoretičar, Graham Hancock, razvio je ovu teoriju u svojoj knjizi ‘Tragovi bogova’, tvrdeći da su njihova božanstva plovila od Antarktike do Asteka, Maja i starih Egipćana, gdje su ostaci preživjelih Atlantiđana našli utočište na Antarktiku.

4. Pravokutne sante leda na Antarktici izgradili su vanzemaljci

Početkom 2019. fotografija pravokutne sante leda uz obalu Antarktike iznenadila je i šokirala  ljude diljem svijeta. A onda je fotografirana još jedna pravokutna santa leda. 

Ove sante leda bile su tako glatke i velike da su se mogle vidjeti iz svemira. 

 

Naravno, mnogi su odmah sugerirali da se ne radi o prirodnom fenomenu, a sante leda bile su čisto i vrlo precizno izrezane iz debljine leda. I naravno, ovo je izvan ljudske moći, što bi moglo značiti da je ovo vanzemaljski rad. 

Znanstvenici su uvjereni da su takve sante leda prirodne i zovu se tabularne sante leda. Samo se vrlo nježno odvajaju od ledenjaka.  

5. Hitno slijetanje NLO-a na Antarktiku

Krajem 2018. entuzijasti su proučavajući Google Earth karte otkrili čudan objekt na Antarktici, koji je pao kao odnekud, ostavljajući veliku i vrlo ravnu brazdu. Predložena je verzija s NLO-om koji se ruši.

Trag objekta počinjao je na vrhu planine, a prema teoretičarima, NLO je dotaknuo planinu i potom pao, otkotrljavši se na led. 

Geolozi su sugerirali da jednostavno imamo posla s velikim blokom leda koji se spustio s planine. 

6. Krater na Antarktici je ulaz u unutrašnjost zemlje

U siječnju 2019. znanstvenici iz NASA-e i Njemačkog svemirskog centra otkrili su veliki krater duboko ispod antarktičkog leda. Krater je prepoznat na satelitskim snimkama snimljenima 2006. godine.

Prema znanstvenicima, ovaj je krater mogao ostaviti komadić asteroida koji je pao na Zemlju prije 65 milijuna godina i uništio dinosaure. 

Međutim, teoretičare ova verzija nije uvjerila. Zašto ste sigurni da je ovo samo krater? Možda je ovo ulaz u podzemnu nacističku bazu ili ulaz u šuplju zemlju?

7. Google nešto skriva na Antarktici

U ožujku 2018. na kanalu teorije zavjere YouTube pojavio se video prema kojem Google namjerno sakriva određena područja Antarktika sa svojih karata. Koji je razlog? Možda skriva tajne baze ili mjesto pada NLO-a? 

 

Svaki put kada bi autor videa pokušao navigirati do određene lokacije na Antarktici s uključenim vremenskim senzorom, na njegovim bi se kartama pojavio ogromni crveni križ. Začudo, Google nikada nije objasnio o kakvoj se pogrešci ili anomaliji radi. 

8. Ulazi u podzemnu bazu

Godine 2013. entuzijasti su otkrili dvije jasne i čudne rupe u Google Earthu na Antarktici, koje podsjećaju na ulaze u špilje. 

Ove “rupe” teško je nazvati greškama na karti jer izgledaju vrlo prirodno. Ali što je to? 

Prema ufolozima, ovo može biti ili ulaz u podzemnu vanzemaljsku bazu ili nacističku bazu. 

Jesu li te špilje doista bile nešto neobično?

9. Antarktika ne postoji

Postoji čudna teorija da Antarktika i Južni pol uopće ne postoje. Propagiraju ga ljubitelji teorije ravne Zemlje. Prema njihovoj verziji, Sjeverni pol je središte “tektonske ploče”, a Južni pol je zemlja koja je njezin “rub”. 

I ne samo “rub”, prema zemljoposjednicima, Antarktika je zid od leda visok ne manje od 60 metara koji štiti ljude i životinje od pada s ruba zemlje. A ne znamo za to samo zato što vlada čak zabranjuje letenje na Južni pol. 

Također tvrde da je kapetan Cook navodno sam doplovio na ovaj zid i vidio ga vlastitim očima. Ovaj je zid prekrivao cijelu liniju horizonta i nije ga mogao izbjeći niti prijeći. 

10. Nacisti skrivaju svoje leteće tanjure na Antarktici

Ova teorija tvrdi da su nacisti ne samo uspostavili bazu na Antarktici, već su tamo i sakrili svoje letjelice nalik letećim tanjurima.

A što ako su Amerikanci i Britanci znali za to i u više navrata pokušali uništiti ovu bazu, čak su na nju 1958. bacili atomsku bombu.Američka ekspedicija koja je otputovala na Antarktik 1946. godine, otišla je tamo kako bi se borila s nacističkim vođama, uključujući i Hitlera, koji su se utaborili tamo pomoću napredne vanzemaljske tehnologije. Amerikanci su dobro naoružanom vojskom tako napali naciste, ali bitku su izgubili i morali su se povući.

Osim gore spomenutih, teorija zavjere o misterioznoj Antarktici uistinu ima još puno, a vjerojatno će ih biti još, od toga da je to bila zemlja drevne rase super-bića s velikim uglatim glavama, do teorije o magnetskim poljima na Antarktici kojma se manipulira kako bi kompasi spriječili da itko ikada sazna za tajne na Antarktici za koje “oni koji ih kriju” ne žele da se saznaaju.

Posle teorija zavere evo i pravih otkrica.Teško je zamisliti bilo šta ispod debelih slojeva leda na Antarktiku, ali naučnici su otkrili niz podzemnih jezera.

Prvo otkriveno radarima 1970. godine, procenjuje se da postoji oko 400 jezera koja leže ispod 3 kilometra leda u regionima koji su do sada istraženi.Naučnici veruju da su jezera nastala nakon odvajanja Antarktika od Gondvana, drevnog superkontinenta. Jezera se ne smrzavaju zbog pritiska težine ledene ploče.

U suvoj dolini McMurdo, jarko tamnocrveni vodopad od pet spratova izliva se iz glečera Tejlor u jezero Boni. Izgleda kao da krv teče iz rane u ledu, a naučnici su nedavno otkrili uzrok ovog misterioznog fenomena.

Voda koja hrani ovaj vodopad nekada je bila slano jezero koje je sada odsečeno od atmosfere zbog stvaranja glečera na vrhu jezera.

Voda stoji 400 metara ispod zemlje i vremenom je postala još slanija – sada je tri puta slanija od morske vode i ne može se smrznuti.

Ova slana voda je takođe izuzetno bogata gvožđem i potpuno je lišena kiseonika i sunčeve svetlosti. Kako voda bogata gvožđem prodire kroz pukotinu u glečeru i dolazi u kontakt sa vazduhom, gvožđe oksidira i rÄ‘a, bojeći vodu u tamnocrvenu boju.

Ovaj jeziv prizor može se videti samo helikopterima ili brodovima za krstarenje koji posećuju Rosovo more.

Antarktik je prazna, ledena pustinja sa vrlo malo kiše, žestokim vetrovima i najhladnijim temperaturama na Zemlji (najhladnija zabeležena temperatura bila je -89,4° C); ali je takođe dom bezbroju jedinstvenih divljih životinja

Tu su mikrobi, rakovi, kolosalne lignje, dugonogi pauci veličine tanjira, džinovski crvi sa sjajnim zlatnim čekinjama i velikom vilicom punom oštrih zuba.

Možete čak naći i prozirne ribe. Ova čudna bića imaju velike oči i njihovi unutrašnji organi se mogu videti kroz njihovu prozirnu kožu. Ribe imaju glikoproteine protiv smrzavanja i ne mogu preživeti u toplijim vodama. Takođe nemaju hemoglobin, protein koji nam čini krv crvenom.

Ranije se mislilo da ništa ne može preživeti ispod masivnih ledenih pokrivača, međutim naučnici su otkrili niz neobičnih vrsta koje su se prilagodile surovom okruženju.

Antarktik skriva mnoge tajne ispod svojih ledenih pokrivača – čak i ogroman planinski venac.

Skrivene ispod leda debljine dve do četiri hiljade metara su planine Gamburcev. Prostiru se dužinom od 1.200 kilometara i uzdižu na 3.000 metara visine, trećinu visine Everesta.

Planine su ime dobile po sovjetskom geofizičaru Grigoriju A. Gamburcevu, nakon što su ih 1958. godine otkrili ruski naučnici.

Naučnici su putovali preko Antarktika kada su naišli na tanko širenje leda i zabeležili abnormalnu fluktuaciju gravitacije, otkrivajući neverovatne planine ispod.

Iako planine nikada nismo videli, naučnici koriste radare da bi videli fizičke karakteristike planina, dok gravitaciona i magnetna očitavanja omogućavaju proučavanje planina sve do njihove baze.

Planine su dugo zbunjivale naučnike, jer nije bilo jasno kako su nastale i zašto još uvek postoje. Planine stare oko milijardu godina su trebale do sada da erodiraju.

Postoji mnogo teorija o tome zašto planinski venac još uvek postoji, glavna je da možda postoji smrznuti sloj koji štiti planine od erozije.

Da, dobro ste pročitali, na Antarktiku postoji masivna ploča leda koja peva.

Rosova ledena ploča, najveća je ledena ploča na Antarktiku. Debela je nekoliko stotina metara i pokriva površinu preko 500.000 kvadratnih kilometara – otprilike veličine Francuske.

Naučnici su nedavno otkrili da Rosova ledena ploča peva jezivu melodiju, izazvanu vetrovima koji duvaju preko snežnih dina. Vetrovi stvaraju površinske vibracije i gotovo neprestane seizmičke tonove.

Vibracije se ne mogu čuti ljudskim uhom pa naučnici koriste seizmičke senzore kako bi slušali tužnu melodiju. Pesma je otkrivena slučajno, nakon čto su na ledenoj ploči postavljeni seizmički senzori za posmatranje drugih ponašanja.

Od tada su naučnici otkrili da se pesma menja kao odgovor na životnu sredinu, poput topljenja ili oluja koje pomeraju sneg. Oni sada koriste pesmu kao alat za nadgledanje ledene ploče u realnom vremenu, prateći njenu stabilnost kroz seizmičko brujanje.

Rupa veličine Irske otvorila se na Antarktiku 2017. godine. Poznata kao polinija, ova vrsta rupa nije ništa novo – osim što se ova proteže 78.000 kvadratnih kilometara, i to je čini najvećom rupom koja je primećena od 1970-ih i prva koja se otvorila u poslednih 40 godina.

Nađena u Vedelovom moru Južnog okeana, polinija je nastala zbog toplije, slanije vode koja se nalazi u dubljim delovima mora.

Topla voda potiskuje se okeanskim strujama, što topi led na površini. Kako voda dolazi u kontakt sa hladnijom površinskom vodom, ona ponovo tone, da bi se ponovo podgrejala i vratila na površinu.

Naučnici nisu u potpunosti sigurni zašto se polinije stvaraju i još uvek rade na razumevanju uticaja ovih čudnih, džinovskih rupa.

Pomisao na pustinju obično dočaravaju slike vrelih, peščanih ravnica, ali verovali ili ne, Antarktik je zapravo najveća pustinja na svetu.

Neverovatno je suvo i vetrovito, sa svega 50 mm kiše godišnje, čak i ako je 99% kontinenta prekriveno ledom.

U preostalih 1% naći ćete suve doline McMurdo, gde masivne peščane dine dostižu visinu do 70 metara i širinu od 200 metara.Suve doline imaju klimu sličnu Marsu, a naučnici veruju da bi region mogao da čuva tajne života na drugim planetama. Međutim, dine se kreću alarmantnom brzinom, pomerajući se u proseku 1,5 metara godišnje.

Naučnici veruju da je ovo prouzrokovano klimatskim promenama – kako se atmosfera zagreva, led se topi i dine se pomeraju. Trenutno se radi na otkrivanju misterija dina, pre nego što zauvek nestanu.

Antarktik je magnetno polje za meteorite. Iako meteoriti mogu pasti bilo gde na Zemlji, lakše ih je pronaći na Antarktiku jer hladni i suvi uslovi čuvaju stenovite fragmente.

Tamno kamenje je takođe lakše uočiti na oštroj beloj površini i skoro uvek zasigurno možete znati da su oni došli iz svemira, jer se vrlo malo kamenih stena prirodno formira na ledenim pločama Antarktika.

Mnogo mikroorganizama i ekstremofila otkriveno je širom Antarktika, uključujući endemsku vrstu gljiva.

Iako gljivice obično cvetaju u toplim, šumovitim predelima, ove antarktičke gljivice opstaju u uslovima smrzavanja, nastanujući se u vekovima starim drvenim kolibama koje su ostale napuštene od strane prvih istraživača.

Otkrivena je još jedna vrsta gljivica koja se hrani naftom koja curi iz kontejnera za gorivo koje su ostavili istraživači. Naučnici proučavaju ova fascinantna stvorenja kako bi utvrdili da li bi se ove gljivice mogle koristiti za čišćenje većih izliva nafte širom sveta.

Od 1976. godine prikupljeno je više od 20.000 uzoraka meteorita.

2013. godine tim japanskih i belgijskih naučnika otkrio je najveći meteorit ikada pronađen na Istočnom Antarktiku u poslednjih 25 godina. Stena je težila neverovatnih 18 kilograma!

Antarktik je leglo misterija i tokom godina ovaj kontinent je imao popriličan udeo u mnogim teorijama zavere.

Od izduženih lobanja i čudnih piramida, do vanzemaljskih svemirskih brodova, bizarnih građevina i džinovskog stepeništa, mnogi ljudi veruju da je Antarktik nekada bio dom vanzemaljskom životu (ili još uvek jeste).

Svake godine prijavljuje se na desetine viđenja NLO-a, dok je Google Earth uhvatio neke neobične aktivnosti, za koje se kaže da su delo vanzemaljaca.

Misterija Antarktika nastavlja se duboko ispod njene površine, gde niko pre nije zašao. Neki zato tvrde da je izgubljeni grad Atlantida skriven ispod kilometara leda.

Grad je navodno postojao dok je Antarktik bila topla, tropska regija a potom je nestao nakon što je ledeno doba zamrzlo kontinent.

Vrlo je moguće da je na Antarktiku postojala civilizacija, ali bi tek trebalo dokazati da je kontinent zadnje počivalište legendarnog izgubljenog grada.

Takođe se teoretiše da su nacisti koristili Antarktik kao tajno sklonište, a neki ljudi ćak veruju da je Hitler tamo pobegao posle rata.

Hitler je zaista imao strast za okultnim i definitivno je tražio nešto na Antarktiku – nacistički Nemci izgradili su stanicu na Antarktiku – međutim ona je napuštena pre 70 godina nakon što se posada otrovala mesom polarnih medveda.

Iako je ova teorija opovrgnuta, to ne sprečava mnoge da nagađaju o onome što se nalazi ispod misteriozne površine Antarktika.

Veliki beli kontinent je misteriozan i neobjašnjiv kutak na Zemlji, i uprkos predanim naporima naučnika širom sveta, možda nikada nećemo saznati sve njegove tajne.

I STO UVEK KAZEM. NEISTRAZEN ANTARTIK, OKEANI, AMAZONIJA, AMI IDEMO  IISTRAZUJEMO SVEMIR. CUDNI SMO MI LJUDI. 

KAKO GOD. MISTERIJE OKO ANTARTIKA SU NEVEROVATNE. VRACAJU U IGRU I PRICU O RAVNOJ ZEMLJI I O CEMU SVE NE. 

NEMOJTE OLAKO ODUSTAJTI OD PRICA O ANTARTIKU. IMA TU NESTO!

 

14/04/2023 00:24

U suvoj dolini McMurdo, jarko tamnocrveni vodopad od pet spratova izliva se iz glečera Tejlor u jezero Boni. Izgleda kao da krv teče iz rane u ledu, a naučnici su nedavno otkrili uzrok ovog misterioznog fenomena.

Voda koja hrani ovaj vodopad nekada je bila slano jezero koje je sada odsečeno od atmosfere zbog stvaranja glečera na vrhu jezera.

tinenta. Jezera se ne smrzavaju zbog pritiska težine ledene ploče.

2. Krvavi vodopadi

U suvoj dolini McMurdo, jarko tamnocrveni vodopad od pet spratova izliva se iz glečera Tejlor u jezero Boni. Izgleda kao da krv teče iz rane u ledu, a naučnici su nedavno otkrili uzrok ovog misterioznog fenomena.

Voda koja hrani ovaj vodopad nekada je bila slano jezero koje je sada odsečeno od atmosfere zbog stvaranja glečera na vrhu jezera.

vijest o otkriću triju piramida na Antarktici odjednom, stojeći u nizu. U visinu su bile više od kilometra.

SVE JE TO U SVEDSKOJ

 SKANDINAVSKE ZEMLJE U KOJIMA JE I NAJBOLJI SKOLSKI SISTEM DOSLE SU DO ZAKLJUCKA DA TEHNOLOGIJA IPAK STETI DECI. TAKO CE SE PROGNANI UDZBENICI VRATITI A DECA CE PONOVO PISATI, A NE SAMO KUCKATI.

Dok su se djeca vraćala u škole širom Švedske prošlog mjeseca, mnogi nastavnici su stavili naglasak na štampane knjige, tiho vrijeme namijenjeno čitanju i vježbanje rukopisa, te posvećivanju manje pažnje tabletima, nezavisnom istraživanju na internetu i vještini kucanja na tastaturi.

Povratak tradicionalnim metodama učenja je odgovor na zabrinutost političara i eksperata da li je hiper-digitalizovani pristup obrazovanju u ovoj zemlji – koja uvodi tablete već u vrtićima – doveo do pada u osnovnim vještinama.

Švedska ministarka školstva, Lota (Lotta) Edholm, koja je stupila na poziciju prije 11 mjeseci kao dio nove vlade okupljene oko centralno-desne koalicije, bila je jedan od najvećih kritičara potpunog prihvatanja tehnologije.

"Švedskim učenicima je potrebno više udžbenika. Fizičke knjige su važne za učenje", rekla je Edholm u martu.

Ministarka je prošlog mjeseca saopštila da vlada želi da preokrene odluku Nacionalne agencije za obrazovanje, kojom su digitalni uređaji postali obavezni u vrtićima. Planira da ode korak dalje i u potpunosti ukine digitalno obrazovanje za djecu mlađu od šest godina, rečeno je u ministarstvu za AP.

"Postoje jasni naučni dokazi da digitalne alatke pogoršavaju, a ne pojačavaju, sposobnosti učenja", navodi se u saopštenju švedskog Karolinska instituta od prošlog mjeseca, na temu državne strategije uvođenja digitalizacije u obrazovanje.

"Vjerujemo da bi fokus trebalo da se vrati na sticanje znanja kroz štampane udžbenike i nastavničke sposobnosti, a ne primarno kroz besplatno dostupne digitalne izvore, čija tačnost nije adekvatno provjerena", rečeno je iz instituta, ugledne medicinske škole fokusirane na istraživački rad.

Brzo usvajanje digitalnih alatki za učenje je takođe uzrok za zabrinutost agencije za obrazovanje i kulturu Ujedinjenih nacija.

U izvještaju objavljenom prošlog mjeseca, UNESCO je objavio "hitan poziv za prikladnu upotrebu tehnologije u obrazovanju". Izvještaj traži od zemalja da ubrzaju internet veze u školama, ali istovremeno upozorava da tehnologija u obrazovanju treba biti implementirana tako da nikad ne zamijeni instrukcije licem u lice koje vodi nastavnik, te podržava kvalitetno obrazovanje za sve.

U švedskom glavnom gradu Stokholmu, devetogodišnji Liveon Palmer, učenik trećeg razreda u osnovnoj školi Djurgardskolan, rekao je da mu se dopada da više vremena u školi provodi oflajn.Sviđa mi se da više pišem u školi, na papiru, jer je jednostavno bolji osjećaj", rekao je AP-u tokom nedavne posjete toj školi.

Njegova učiteljica, Katarina (Catarina) Branelius, rekla je da je bila selektivna u traženju od učenika da koriste tablete, i prije nego što je to došlo u centar pažnje.

"Koristim tablete tokom matematike, i koristimo neke aplikacije, ali ih ne koristimo za pisanje teksta", rekla je Branelius. Dodala je da je učenicima mlađim od 10 godina "potrebno vrijeme i vježbanje rukopisa… prije nego što uvedete pisanje na tabletu".

Onlajn nastava je predmet žustrih rasprava širom Evrope i drugih dijelova Zapada. Poljska je nedavno pokrenula program putem kojeg će svaki učenik dobiti laptop, počevši od četvrtog razreda, u nadi da će zemlja biti tehnološki konkurentnija. Sve će finansirati vlada.

Da bi se borili sa padom u čitalačkim sposobnostima, švedske vlasti su najavile investiranje oko 685 miliona kruna (60 miliona evra) za kupovinu knjiga za škole ove godine. Još 500 miliona će biti uloženo 2024. i 2025. godine da se ubrza povratak udžbenika u škole.

Nisu svi eksperti uvjereni da novi napori švedskih vlasti znače najbolje za učenike.

Kritikovanje efekata tehnologije je "popularan potez kod konzervativnih političara", tvrdi Nil Selvin (Neil Selwyn), profesor iz oblasti obrazovanja na Monaš univerzitetu u Melburnu u Australiji. On dodaje da je to "fin način da se kaže da smo privrženi tradicionalnim vrijednostima".

"Ima smisla kada švedske vlasti tvrde da nema dokaza da tehnologija poboljšava učenje, ali mislim da je to zato što nema direktnih dokaza šta radi sa tehnologijom", kaže Selvin.

On dodaje da je "tehnologija samo jedan dio zaista složene mreže faktora u procesu obrazovanja"

 SVEDSKA JE PRVA ZEMLJA NA SVETU KOJA JE IZBACILA KES IZ PLATNOG PROMETA!

  Država je prešla na kompletno elektronsko plaćanje. Prema studijama koje je sproveo profesor Jonas Hedman još pre 6 godina, ovo je buducnost za celu planetu.

Švedsku je video kao pionira u ukidanju keša kao platežnog sredstva. 

 Dobrijević je kontaktirao upravo ovog profesora kako bi dobio odgovore na mnoga pitanja u vezi sa ovom tranzicijom Švedske.

Vi ste pravili studiju o ukudanju upotrebe keša i Švedska je bila jedna od glavnih zemalja u vašoj studiji. Da li postoje negativne strane uvođenjem isključivo digitalnog novca?

- Generalno nema, ali postoje mali nedostaci koji mogu da budu problematični kao što su stariji ljudi koji ne znaju da koriste digitalne tehnologije, onda ljudi koji se dosele u Švedsku koji ne razumeju kompleksnost tehnologija koje su potrebne za ovaj vid plaćanja. Samo otvaranje bankovnog računa za njih može da traje nekoliko meseci. Takođe ljudi sa posebnim potrebama kao što su demencija ili neki drugi invaliditet mogu imati problem. Međutim te grupe nisu u kategoriji profitabilnih korisnika tako da banke ne rešavaju takve probleme - kaže profesor Jonas Hedman iz sektora za digitalizaciju CBS Univerziteta.

Da li postoji neka vrsta probe, kako će to funkcionisati u Švedskoj kako bi se primenilo u drugim državama?

- Ono što se dešava u Švedskoj se odigrava iz nekoliko razloga. Svakako postoji mnogo toga što bi ostale države mogle da nauče. Recimo društvo postaje efektnije bez keša jer keš košta mnogo više. To je i neka vrsta zaštita od namere ljudi. Čuo sam recimo o slučaju kriminala krađe novca u vašoj susednoj državi Bosni, bas pre neki dan. Kriminalci vole keš. Ako imate sistem plaćanja kešom, imaćete i kriminal. Uvođenje digitalnog plaćanja neće potpuno iskoreniti kriminal, ali će biti mnogo teže za njih da opljačkaju nekoga.Kriminalne aktivnosti su moguće sa kreditnim karticama.

Šta ako se organizuju najbolji hakeri sveta. Da li mogu da naprave te kriminalne transakcije novca?

- Koliko ja znam nije bilo ekstremno velikih takvih slučajeva pljačkanja skandinavskih zemalja. Oni imaju izuzetno jaku zaštitu. Bilo je hakovanje centralne banke u Šri Lanki. Bankovni sistemi su sigurni.

Kakva je vaša vizija ove tranzicije. Kako Vi to posmatrate? Vi ste ekspert u ovoj oblasti.

- Rekao bih, Švedska je danas društvo bez upotrebe keša. Došlo se do zaključka da korišćenje keša mnogo više košta. Kada novčane transakcije dostignu nivo ispod 7 do 8 procenata obima protoka novca bilo bi skuplje prihvatiti keš nego da se napravi profit od toga.

Da li je onda ovo po Vašem mišljenju dobra budućnost za svet?

Da, ceo svet ide u tom smeru. Keš je ekstremno skup bankama. Ne mogu da zarade toliko kao u digitalnom smislu. Uzmite samo na primer brojanje novca. Postoje mašine za brojanje novca ali to oduzima puno vremena. Znate ljudi su lenji po prirodi, tako da im je plaćanje karticama ili mobilnim telefonima mnogo praktičnije. Danas u Švedskoj keš je beskoristan. Ako dođete sa svotom fizičkog novca u Švedsku, možete da kupujete neke namirnice, alkohol i lekove u apotekama. Za iznajmljivanje stana, hotelskih soba, u restoranima i barovima ne možete koristiti keš kao ni za plaćanje računa i drugih stvari.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj osam za korisnike MTS Iris TV, m:SAT tv, Supernova, BeotelNet, Orion telekom, Yettel Hipernet TV i Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme m:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Elektronska plaćanja u Švedskoj brzo rastu. Sve više prodavnica i restorana u zemlji ne prihvata novčanice. Od kupaca se traže da plate karticom ili mobilnom aplikacijom.

Mnogi Šveđani više ne nose gotovinu zbog sveprisutnosti elektronskih sredstava plaćanja u svojoj zemlji. Čak i deca (iznad šest godina) u Švedskoj plaćaju karticama.

Velika većina švedskih banaka prestala je da dozvoljava klijentima da podižu ili uplaćuju gotovinu preko šaltera, jer je upravljanje gotovinom skupo – zbog mera osiguranja i slično.

Iako  ova prica sa kesom nije novina vec se celu deceniju provlaci po internetu ovaj put je zaista postala stvarnost. Ne znam kako mi se svidja zivot bez kesa. astuća upotreba elektronskog plaćanja i smanjivanje upotrebe gotovine ne dešava se samo u Švedskoj, već u mnogim zemljama. Na primer, digitalne transakcije u Indiji porasle su za 55 odsto u 2018. godini, 48 odsto u Kini i 23 odsto u Indoneziji, pokazuju podaci Banke za međunarodne nagodbe.

Hedman smatra da neće samo Švedska postati bezgotovinsko društvo, već je to nešto što čeka sve zemlje sveta. “To je neminovnost. Ne možete zaustaviti taj proces”, rekao je on prilikom jednog ranijeg intervjua.

Treba reći da Vlade, banke i kompanije širom sveta forsiraju što brži prelazak na digitalne forme novca iz mnogo razloga. Njima to odgovara jer imaju mnogo niže troškove obrade novca, kao i njegovog skladištenja i čuvanja od potencijalnih pljački.

Ali, ono što je još veoma važno, na ovaj način oni stiču punu kontrolu nad tokovima novca. Nakon ukidanja novca u fizičkom obliku, biće nemoguće bilo šta kupiti na bilo kom mestu na planeti, a da o tome odmah ne bude obavještena banka, država ili neko ko upravlja sistemom plaćanja.

Dobra stvar je što će se na ovaj način zadati veliki udarac sivoj ekonomiji i kriminalu, jer će izbegavanje poreza postati nemoguće kao i plaćanje droge ili ilegalnog oružja.

Negativna strana je što će vlasti steći punu kontrolu nad građanima, a kompanije će moći da prate njihove potrošačke navike kako bi te podatke koristile u komercijalne svrhe.

Osim toga, poznato je da građani mnogo više troše kada plaćaju karticom ili mobilnom aplikacijom, nego kada plaćaju gotovinom.

Postoji i jedna kategorija koja bi mogla biti žestoko pogođena nestankom kovanica i novčanica, a to su beskućnici kojima će biti teško da nabave uređaje za pojedinačne donacije.

Osim toga, postavlja se pitanje šta ako države, usled neke buduće velike krize, ogranične podizanje novca, kao što se desilo na Kipru i u Grčkoj pre nekoliko godina.

Na kraju, recimo da će društva koja su manje napredna od Švedska, verovatno sačekati još neko vreme pre ukidanja novca u fizičkom obliku. Ali, to će na kraju ipak morati da se desi, verovatno pre nego što mnogi misle.

Stručnjaci kažu da je ovo proces koji se ne može zaustaviti, te da je samo pitanje kada će se to desiti, odnosno kada ćemo novčanice izbaciti iz upotrebe, a kartice i mobilne aplikacije postati jedini način plaćanja.

Svakako, to će se desiti pre nego što mnogi misle – u nekim državama već u narednih nekoliko godina.

Širom sveta, građani sve manje koriste novčanice, a dešavanja u vezi s pandemijom koronavirusa mogla bi dodatno ubrzati evoluciju novca, s obzirom na rast online prodaje, socijalnog distanciranja i digitalnog plaćanja

KAKAV TEKST. ZEMLJE KOJE IMAJU NAJBOLJI SKOLSKI SISTEM SAMIM TIM I OBRAZOVANJE (SKANDINAVSKE ZEMLJE ) CIJI DJACI POSTICU NAJBOLJE REZULTATE NA PISI TESTOVIMA U SVETU VRACAJU SE NA UDZBENIKE ,CITANJE, RUCNO PISANJE. LAPTOVI SE IZBACUJU IZ SKOLA A I VRTICA. U ISTO VREME KES ODLAZI U ZABORAVAM. SVO PLACANJE SE VRSI ELEKTRONSKIM PUTEM. 

KAKAV JE OVAJ SVET U KOM ZIVIMO? TEHNOLOGIJA SVE SFERE ZIVOTA OBUHVATILA.  I NASTAVLJA I DA NAS  I DALJE 'POROBLJAVA' A ONDA  GLAS RAZUMA MAKAR DECI VRACA NORMALNO DETINJSTVO DOSTOJNO LJUDSKE VRSTE ,A NE KIBORGA, ROBOTA I VANZEMALJACA.

 

 

 

SENICID

 SENICID NIJE STO I LAPOT A OPET JE ISHOD ISTI. STARIM LJUDIMA KOJIH JE SVE VISE JER SE ZIVOTNI VEK PRODUZIO SVE JE TEZE. UMESTO DA UZIVAJU U STAROSTI NAJCESCE SU U TESKOJ EKONOMSKOJ SITUACIJI ILI SU BOLESNI OD MNOGIH BOLESTI KOJE DANAS POSTOJE. DECA NE MOGU DA IM POMOGNU JER JE I NJIMA JAKO TESKO. A DRUSTVO JE ODAVNO BAS BRIGA ZA SVE. PA EVO NEKE PRICE O SENOCIDU I LAPOTU.ZASTO MI SENOCID ZVUCI KAO GENOCID?

Senicid je novolatinska složenica od senex i od caedere. Ubijanje staraca. Složenica je zamalo ušla u zakone, a u običaj je ušla davno, običaji su jači od zakona, i senicid je kao običaj bio običavan u različitim kulturama.

U mnogim kulturama postoji predaja kako se zajednica u neki ranijim, primitivnijim i surovijim vremenima rješavala starijih, nesposobnih raditi a sposobnih jesti. U susjednoj Srbiji taj se običaj, zvani lapot, održao do, gledano na većoj vremenskoj skali, novijih vremena.

Tako na srpskoj verziji Wikipedije piše: ''Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918. godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.'' U srpskoj kulturi kultni status ima reportaža Mihajla Medenice, ustvari literarna rekonstrukcija, o posljednjem slučaju lapota u Srbiji kad je krajem 19. stoljeća u selu Zjapin Mitar Stojnin ubio oca Petka. Damir Karakaš, pisac iz Brinja iako se Brinjani tom činjenicom ne ponose, vođen nepogrješivim instinktom za, kako bi u Srbiji rekli, autošovinistički kič, pokušava taj običaj presaditi u hrvatsku tradiciju.

Senicid iliti ubojstvo staraca pojam je koji posljednjih mjeseci ponovo postaje aktualan. Teoretičari urote nagađaju da je COVID-19 umjetni virus dizajniran upravo tako da ubija stariju čeljad i tako rasterećuje zdravstvo, mirovinske fondove i društvo u cjelini. Lako za teoretičare, na njihove se priče može odmahnuti rukom, pravi problem je u suvremenoj praksi, u suvremenom načinu života. Danas stari ljudi, požive li dovoljno dugo, obično završe u staračkom domu. Vremena su došla takva da tu u domu, okupljeni na hrpu i zatvoreni, nemoćno čekaju da se korona probije u njihov dom. Cijelo društvo navija za njih, osoblje se silno trudi da spriječi proboj korone unutra, u tu svrhu ne pušta starce van niti njihovu rodbinu k njima, ali korona, prije ili kasnije, uvijek nađe načina da se probije unutra i napravi dar-mar. Svi se rastapaju od brige za naše dede i bake, ali korona ih tamani brzinom proporcionalnom rastu te brige. Sve u svemu, građa za solidan horor.

   Kakvi god bili narav i podrijetlo virusa, činjenica je da on prilično efikasno i precizno tamani stariju populaciju, iscrpljuje nacionalne zdravstvene sustave, drastično snižava dostupnu razinu zdravstvene usluge širim slojevima pučanstva te enormno zadužuje nacionalna gospodarstva kod svjetskih centara financijske moći. Koji lebde nad razvodnjenim državama kao Duh Sveti nad vodama i najavljuju Veliki Reset kao novo stvaranje. Iako su svima puna usta zaštite starijih – ono kao čuvali su oni nas, sada čuvajmo mi njih -teško je se oteti dojmu da je, sudeći po filozofiji kojom je prožeta naša kultura, ovaj virus, ubojica starih i nemoćnih, došao kao naručen. Kulturi koja ultimativno cijeni mladost i ljepotu, a užasava se starosti i onoga što ona donosi – ne može biti strana pomisao o uklanjanju izvora nelagode. Uostalom, nije li eutanazija legalizirana u mnogim zapadnim državama!? Ako se ovi trendovi nastave, za desetljeće-dva najdulje bit će legalizirana u svim.

   Paradoks zapadnih društava jest u tomu da su to stara društva koja se užasavaju starosti te se pokušavaju pomladiti kroz uvoz migranata, koji pak kao temeljnu značajku vlastitoga identiteta imaju negaciju vrijednosti društva u koje bi se trebali integrirati. Glede konačnog ishoda pouka povijesti je neumoljiva: nadvladat će životniji element, a poražen će biti onaj dekadentniji. Tako je u povijesti uvijek bilo. Tako je pred nama odluka: ili ćemo se mijenjati sami vraćajući se nekim ishodištima vlastitoga identiteta ili će nas mijenjati drugi namećući nam temeljna ishodišta svoga identiteta. Kultura smrti koja je trenutno dominantna u zapadnim društvima u novom koronavirusu dobila je neplaniranog (ili ipak planiranog?) pomoćnika, s potencijalom za dosad neviđeni senicid. Pridoda li se tomu popularizacija eutanazije i sofisticirani infaticid zamaskiran neoliberalnim novogovorom kao ''reproduktivno zdravlje'' – razmjere ataka na život kao takav u našoj kulturi ukazuju se u svojim zastrašujućim razmjerima.

   Tom turobnom dojmu doprinosi i činjenica da su ovu tešku godinu osim virusa i potresa obilježile i brojne smrti, odlasci velikih i važnih ljudi iz oblasti umjetnosti, politike, zabave,sporta… Umrli su, nabrajam nasumice: Božidar Alić, Ivo Banac, Zdravko Tomac, Kićo Slabinac, Tomislav Merčep, Milovan Šibl, Anto Kovačević, Mustafa Nadarević, Vera Zima, Zdenka Vučković, Slaven Letica, Branko Cikatić, Špiro Guberina… Od svjetskih faca: Sean Connery, Kirk Douglas, Jiři Menzel, Ennio Morricone, Diego Maradona… Svijet se nepovratno promijenio. Ili ja samo dramatiziram jer i sam – gle, čuda! - starim?

Senicid ili mogućnost Lapota

„Teško vreme za matore, prijatelju moj“

Džoni Štulić

Ovo naše vreme nije dobro vreme za stare ljude ili kako ih je naša generacija nazivala - za matore - poigravajući se tim nazivom, gotovo šarmantno, sve dok mečka starosti nije počela da igra i pred našim vratima.

Uostalom, ni jedno vreme nije bilo dobro za njih, ali samo u nešem vremenu se ta nebriga, odricanje od starih ljudi, pa i svesno dovođenje istih na rub egzistencije i guranje preko tog ruba, ovoliko zavija u oblande licemerja. Puna su nam usta (i ostale društvene mreže) brige za stara lica, članaka o srećnom starelju, razumevanju, pomoći i akcijama za promenu postojećeg stanja, međutim, realno sve se manje toga čini da se išta zbilja i promeni. Stari ljudi su okrenuti sami sebi, svojoj sudbini i drugim iracionalnim opcijama - kao što su razne predizborne kratkoročne pomoći - kao nikada do sada.

Znate li šta je to zapravo senicid?

A šta je lapot i zašto je on daleko pošteniji i humaniji od senicida.

Senicid je kovanica nastala spajanjem dveju latinskih reči, senex i ceadere, novijeg je porekla i zapravo znači ubistvo staraca. Humanije rečeno - ali samo rečeno - radi se o uklanjanju staraca, kada je njihovo izdržavanje postalo teret za jedno društvo i vrši se izazivanjem smrti, ubistvom, navođenjem na samoubistvo ili napuštanjem starih do smrtnog ishoda.

Lapot je običaj fizičkog lišavanja starijih članova porodice, koji se sprovodio nekada, (nadam se samo nekada), u Srbiji, kada je njihov opstanak dovodio u pitanje opstanak nekih drugih mlađih, gladnih lica.

Stari su na lapot, predanjima i poštovanjem običaja, već bili pripremani, ili su ga i sami počinili te suočekivali isto kada za to dođe vreme. Lapot je u tim delovima predstavljao sastavni, tog teškog života u doba nemaštine i uvek je postojala nada da on neće biti izvršen. To se činilo, zadavanjem samrtnog udarca po glavi, preko pogače, specijalno umešene za tu priliku, jer ono što te hrani i održava u životu, jednom ti dođe i glave.

Odvratno mi je i samo poređenje, ali lapot se čini, ako je to moguće reći na taj način, nekako humaniji od senicida, koji mi danas činimo.

Znate li kakvo je stanje u domovima za stara i nemoćna lica, u domovima za napuštena lica, kakav je odnos prema starima u ustanovama zdrastvene zaštite...Kakav je odnos sistema prema starima i kakoje sistem socijalne zaštite sve to kod nas predvideo...i tako dalje, tako dalje.

Kod nas je gotovo zabranjeno govoriti da problem postoji, jer ne samo da donosiocu loših vesti slede sankcije, nego prikrivanjem problema, zatvaranjem očiju pred realnošću, prividno dovodimo do toga da problema i nema.

A život pokazuje sasvim drugačiju sliku.

U domovima za stare ljude, korisnike nema ko da pazi, hrane se veoma slabo, jednolično, primera radi gotovo svakodnevno za večeru dobijaju komad hleba, parizera i jedno bareno jaje, koje nema ko da im oljušti i da ih nahrani, tako nemoćne, nesposobne da jedu samostalno, te se tako svako veče ta oskudna hrana i baci, a ljudi ostaju gladni. Isto je i sa drugim obrocima. O redovnom presvlačenju, održevanju higijene i lekarskim pregledima da i ne govorim. Tako se ustanove te vrste pretvaraju, od mesta gde će živeti stari ljud,i u mesta gde će umirati i to ako je moguće što pre.

O zdravstvenoj zaštiti koja nije odgovarajuća ni za koga kod nas, ne treba puno ni pričati. Lekari, kada su teške bolesti u pitanju, prvo pogledaju koliko godina ima pacijent, pa onda odluče da ga ne treba lečiti, ni operisati, jer mesta i sredstava nema ni za mlađe. Stari i bolesni su predviđeni da umru.

Socijalna davanja za stare su gora nego u Dikensovim romanima, a penzije su obezvređene, nenormalnim poskupljenjima i inflacijom.

Moćnici koji u ovoj zemlji raspolažu ogromnim novcem, nemaju potrebnu vrstu empatije usmereneka starima: oni ne misle na starost, smatrajući da sami nikada neće ostariti ili da će se obezbediti materijalno, pa to neće biti problem. Svoje stare ili su lično zbrinuli ili ih baš briga za njih, jer se radi o novokomponovanoj eliti, koja u mladosti nije imala pomoć finansijski nemoćnih roditelja, pa i oni tako...

Da skratim, rešenje je da nikada ne ostarimo i ne zanemoćamo.

E, budući da to nije moguće, problem mora da se rešava sistemski, mnogo ranije nego što on nastaje, tačnije generacijama ranije. Kao što se problem gužve u saobraćaju, recimo, ne rešava kada ona nastane, već mnogo ranije, kao što se, recimo problem podmlađivanja fudbalske repezentacije (eto primera koji je svima jasan) rešava ulaganjem u sport i formiranjem mladih sportista, tako i o starosti i starima moramo misliti mnogo ranije. Zakasnili smo više decenija sa pravilnim postavljanjem sistema u ovoj oblasti. Za neke ljude i cele generacije jeste kasno, ali ne znači da se ne treba prionuti na posao.

Naše društvo, uostalom kao i svako drugo, sastavljeno je od raznih segmenata. Stari ljudi svakako čine naše društvo. I o njima moramo voditi računa, da bi sistem bio uspešno zaokružen.

Za naše društvo se često kaže da sve više stari, ali na žalost ne zbog toga jer stari ljudi dugo i kvalitetno žive, već zato što ga mladi napuštaju, želeći da svoju starost provedu na nekom drugom organizovanijem mestu. Možda je ulaganje u dostojanstven život starih, jedno od rešenje i za ostanak mladih ovde.

Zaustavimo senicid.

Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji

Običaj je pravilo nastalo dugim ponavljanjem u jednom društvu, opšte prihvaćeno u okviru određene zajednice, podložan je promenama, ali i zaboravu kako godine odmiču, pa tako naš narod pamti mnoštvo običaja koji su bili živi deo društva. Mnogi su opstali i danas, a neki su, srećom, zaboravljeni i ostavljeni u davnim vremenima.

Naša tradicija je bogata mnoštvom lepih, poučnih, korisnih stvari koje nam daju razloge da budemo i više nego ponosni. Međutim, uvek postoji i jedna druga strana koja nas navede da shvatimo da uvek postoji i nešto što bi trebalo da menjamo i što ne bi smelo da se ponovi.

Sam Bora Stanković je opisivao razne situacije koje pamti naša istorija, a koje se tiču kulture i načina na koji su živeli ljudi u tadašnjoj Srbiji koja je bila pod vlašću Turaka, a danas imamo ekranizovan uvid u mnoga dešavanja, zahvaljujući upravo bezvremenim delima jednog od naših najboljih pisaca, ali i interesovanju domaće kinomatografije da se bavi ovim temama, budi se tako interesovanje našeg naroda za tradiciju, običaje i mnoge nepoznanice tog doba koje ne bi trebalo da ostanu zaboravljene.

I dok su mnogi običaji lepi i vredni čuvanja, ipak postoje i oni koji nikada ne smeju ponovo da ožive, a jedan od njih je svakako LAPOT.

Koren i značenje reči lapot („lap“) je staroslovenskog porekla, a označava gubljenje, iščezavanje, nestajanje. Sličnost sa ovom rečju kada je u pitanju oblik i značenje imaju: lapoti, lapara, izlapeo…

Šta je lapot?

Lapot spada u najstrašnije običaje civilizacije, jer je reč je o ubijanju starih, a najbližih članova porodice. On nije samo vezan za naše krajeve, već je bio prisutan i kod naroda Severne Evrope, ali i kod američkih Indijanaca i Japanaca. Postavlja se pitanje da li je lapot bio vrsta drevne eutanazije, a prikazuje odnose deteta i roditelja, čije je izvorište Edip, mitološki junak Grčke.

Latop u Srbiji i regionu

Lapot je mitski običaj senicida u Srbiji, odnosno ubijanje roditelja ili starijih članova porodice, onda kada njihovo izdržavanje postane preveliki teret za porodicu.

Prema pisanjima T. R. Đorđevića iz 1918. godine o običajima brdskih predela okoline Zaječara, ubistvo bi bilo izvršavano sekirom ili motkom, i celo selo bi bilo pozvano da prisustvuje događaju. U nekim mestima bi stavljali kukuruznu kašu na glavu osobe pre ubistva da bi na taj način pokazali kako kukuruz ubija starce, a ne oni sami.

Ova legenda ima svoj koren u narodnim pričama o rimskoj vlasti i lokalnim tvrđavama kojima su gospodarili, a antropolog Senka Kovač u jednoj studiji o starenju pominje da se u Istočnoj Srbiji imenom „lapot“ naziva običaj ubijanja starih.

Ovaj običaj je bio zastupljen u Istočnij Srbiji, makedonskom Torbešiju (oblast Skoplja), delu Crne Gore (pleme Pješivac npr.) i zapadni deo Bosne i Hercegovine. Ubijanje su najčešće vršili njihovi sinovi i rođaci uz prisustvo celoga sela. Seoski telal bi išao od kuće do kuće i vikao: „Lapot je u toj i toj kući, dođite na podušje.“

Na različite načine su ubijali starce, pa se tako u Homolju praktikovalo odrubljivanje glave sekirom ili plugom, u Timoku ubijanje motkom, u Makedoniji su klali, u Crnoj Gori udarali sekirom u potiljak, dok su u Bosni trovali.

S obzirom da su verovali da ih posle smrti čeka bolji život, starci su se pokoravali ovom drevnom običaju, pa sinove čak i blagosiljali: „Sine moj, da si živ i zdrav mnogo godina i da dočekaš starost, pa i tebe sin ovako da isprati na onaj svet.“

Mit ili stvarnost

U studiji objavljenoj 1999. godine Bojan Jovanović tvrdi da su prethodni antropolozi poput Trojanovića, Đorđevića i Čajkanovića pomešali mit sa stvarnošću i da je dobro poznata priča o unuku koji je sakrio svog dedu da bi ga zaštitio od lapota posle loše žetve, vraćajući ga potom u selo gde je mudrost starog čoveka pomogla da se preživi, služila upravo kao osnova za utemeljenje mišljenja da stari ljudi treba da budu poštovani zbog svog znanja i zbog mudrih saveta

 U DANASNJEM SVETU NE BI TREBALA DA POSTOJI RECENICA " STA CEMO SAD -JOS JEDNA GLADNA USTA". NA ZALOST SVE JE VISE GLADNIH USTA,  A ZIVOTNI VEK SVE DUZI. NA SKORO UNISTENOJ PLANETI ZIVI VISE OD 8 MILIJARDI LJUDI.SVE MI JE TO JASNO. GLAD VREBA CELOKUPNU LJUDSKU VRSTU. MEDJUTIM, DA LI MORAJU BAS STARI LJUDI DA PLATE ZIVOTOM NECIJI DRUGI ZIVOT? DA LI JE MOGUCE DA SMRT NA TAKO JEZIV NACIN DONOSI NECIJI SRECAN ZIVOT? UBITI RODITELJE ONDA KAD VISE NISU POTREBNI ZAISTA JE VELIKI GREH.  ZAR NE POSTOJI NEKAKVA ZAKONSKA ZASTITA KOJA BI STARE LJUDE STITILA KAO DELFINE IBELE MEDVEDE? A OPET STA STAR I NEMOCAN COVEK DA URADI KAD NEMA CIME DA ZADOVOLJI OSNOVNE POTREBE.?

SENOCID JESTE GENOCID. PO MENI ISTO JE NATERATI STARU  OSOBU DA SE UBIJE KAO DA JE LICNO UBIJES I TO ZATO STO TI VISE NE KORISTI! JEZIVO!

 

VESTACKA JAJA BILA GEJTSA

 ili

 NARAVNO UVEK SE SVE PODVEDE POD  TEORIJU ZAVERE DOK NAS ISTINA NE POGODI PRAVO U CENTAR MOZGA I SHVATIMO DA SE NAJVECI BROJ ZAVERA ZAVRSI POTPUNOM ISTINOM.TAKO I SVAKA PRICA SA BIL GEJTSOM KRENE KAO TEORIJA ZAVERE. MENI JE FASCINANTNO KAKO SE TAJ COVEK UVEK NADJE U CENTRU SVIH TEORIJA ZAVERE. AJDE PONEKE ALI ON JE U SVAKOJ ZAVERI MIRODJIJA. SHVATILI SMO PRICU SA VESTACKIM MESOM, VESTACKOM PECENICOM, VESTACKIM PIRINCEM PA STO NAM JE ONDA TOLIKO CUDNO DA I JAJA MOGU BITI VESTACKA?

Jeste tesko poverovati da je udareno bukvalno u zivot jer jaja su simbol zivota. A opet i nas zivot je neka vrsta vestackog bitisanja na ovoj planeti sa tacnim vremenom trajanja i tacno odigranim  i zavrsenim ciljem svakog od nas . Prica o vestackim jajima je dobila status teorije zavere jer su se mnogi naucnici oglasili  povodom te reklame na kojoj se vidi proizvodnja vestackih jaja (2017 godina) svrstavajuci je  u obican oglas za pravljanje igracaka za decu. Zasto je onda Bil Gejts tu reklamu pretocio u stvarnost u januaru 2023-ce?

Globalistički milijarder Bil Gejts, koji ima istoriju neverovatno dalekovidnih ulaganja neposredno pre katastrofe u svetu, investirao je u veštačka jaja pre nego što je cena jaja porasla.

Misterija oko nestašice jaja i skoka cena raste. Prema indeksu potrošačkih cena, cene jaja su porasle za 66 odsto od prošle godine. Kao odgovor na nedostatak jaja, mnogi potrošači su se okrenuli veštačkim jajima na biljnoj bazi.

Ljudi širom sveta plaćaju više za jaja u prodavnicama zbog preko 41 miliona koka nosilja koje su umrle od ptičijeg gripa. Poslednjih meseci došlo je i do niza misterioznih požara u fabrikama jaja širom SAD.Bill Gates ima istoriju ulaganja u sve što je veštačko, uključujući proteine insekata, Beyond Meat i vakcine. Stoga ne treba da čudi što je investirao u Hampton Creek , kompaniju koja dovodi veštačka jaja u mejnstrim.il Gejts je postao savetnik kompanije za proizvodnju veštačkih jaja i bio je jedan od njenih najglasnijih pristalica u svetu Silikonske doline gde je sedište Hampton Krika.

Ubrzo nakon ulaganja, Gejts bi hvalio veštačka jaja Hempton Krika u raznim blogovima i gostovanjima.

Dve godine nakon što je lansiran 2013. godine, epidemija ptičijeg gripa pogodila je svet, što je dovelo do toga da se neki potrošači zauvek okrenu veštačkim jajima, što je kompaniji omogućilo da se etablira u američkim i evropskim supermarketima.

Hampton Creek je od tada preimenovan u Eat Just i sada takođe prodaje biljno meso pod brendom Beyond Meat.

Bil Gejts je nastavio da podržava Eat Just i zagovarao je da više ljudi jede meso biljnog porekla kako bi se smanjio ugljenik metana (podrigivanje) koje proizvode krave.

Naime, veštačka jaja su stvorena tako da oponašaju ukus običnih, ali pošto ne dolaze iz životinjskog sveta, prihvatljiva su za ljude koji su izabrali ovakav način života.

Lažna jaja su se prvi put pojavila sredinom 90-ih godina, a njihova proizvodnja se širila po celoj Kini. Tada su troškovi proizvodnje lažnog jajeta činili polovinu od stvarnog ekvivalenta. Uz odgovarajuću opremu i materijale jedna osoba je mogla da proizvede 1.500 veštačkih jaja dnevno

Evo jos jedna prica iz 2013-te ili sta sve kinezi mogu da iskopiraju

 

Lažni orasi
Orasima se uklanja jezgra, a umesto njega se stavlja grumen betona pa se ljuska ponovo zalepi. Da bi pojačali "iluziju oraha", svaki grumen betona se pažljivo umota u papir da bi se izbjegla svaka sumnja.

Lažni med

Ispiranje meda je proces proizvodnje lažnog meda koji se lažno označava i izvozi u Indiju, a odatle u Ameriku.

(old_image)

Proizvodi se pravi od zašećerene vode, kukuruznog ili piričanog sirupa i jedne vrste nerafinisanog šećera, a tek mu se na kraju doda sasvim malo pravog meda.

Lažni pirinač

Singapurske vlasti su izjavile da neke firme prave imitaciju pirinča od plastičnih otpada i krompira.

Ovaj lažni "proizvod" deluje stvarno u sirovom stanju, ali kad se skuva postaje tvrd i žilav.
"Onome ko pojede tri činije lažnog pirinča isto je kao kada bi pojeo celu plastičnu kesu", izjavio je jedan kineski funkcioner. Pravi se tako što se meša običan i slatki krompir pa se formira u oblik zrna riže i na kraju mu se dodaju sintetički industrijski ostaci. Ova riža se ne ponaša kao normalna riža, već ostaje tvrda čak i nakon kuhanja.

Lažna govedina

Pravljenje skupe govedine od jeftine piletine i svinjetine koja se onda prodaje po najvišoj mogućoj ceni je posebna vrsta. Nažalost, to se relativno lako može uraditi, potrebno je oko 90 minuta mariniranja u mešavini visokoprocentnom ekstraktu govedine i agensa za postizanje glazure.

Aditivi za "maskiranje" mesa su opasni. Neprestano konzumiranje može da prouzrokuje lagano trovanje ljudskih organa koje vodi do deformiteta, a čak su moguće i neke vrste raka.

Lažna jaja

Veštačka jaja se prave od hemikalija, alginske kiseline, kalijuma, kalcij-hlorida, želatina, parafina, veštačkih boja i vode i prodaju se kao da su prava. Kuvaju se u urinu dečaka, a ljuska se pravi od krede.

Da zlo bude veće, uputstava za pravljenje ovih lažnih jaja mogu se naći na brojnim veb-stranicama. Imitacija stvarno podseća na pravo jaje, ali samo dok se ne skuva, nakon čega žumanac postaje nalik loptici-skočici.

ZA VREME PANDEMIJE JOS JEDNA PRICA O VESTACKIM JAJIMA

 

Dve Francuskinje osmislile su revolucionarnu vegansku zamenu za jaja. Les Merveilloeufs su čudesna jaja koja nastaju pod nadzorom stručnjaka Pariske škole za industrijsku biologiju.

Veganska jaja, koja su osmislile Filipin Solije i Šerilin Tavazuk, uskoro – sredinom godine, najverovatnije – trebalo bi da budu u prodaji, prenosi Juro njuz. 

Umesto kokošijih, Les Merveilloeufs (kovanica nastala od reči merveilleux – čudesno i oeufs – jaja) moći će da konzumiraju oni koji žele da se hrane veganski. 

„Lista sastojaka i dalje se dopunjuje i uskoro će biti otkrivena. Za sada najveći deo čine mahunarke. Ispitujemo još pravi balans sastojaka koji bi činio konačnu formulu“

Veganska jaja će se koristiti potpuno isto kao i kokošija. Bez problema moći će da se prave kajgane, kuvana jaja, kolači sa jajima… Ipak, jedan od izazova su recepti sa penom od belanaca koja i dalje nije onakva kakva bi trebalo da bude.

„Spremne smo da se suočimo i sa tim izazovom“, poručuju kreatorke veganskih jaja. 

Kada je u pitanju „pakovanje“, to jest ljuska, stručnjaci rade na opcijama koje će biti u skladu sa ekološkim principima najvišeg standarda.

U odnosu na kokošija jaja, veganska sadrže oko 10 odsto proteina i masti manje, nisu toliko kalorična i, budući da su od mahunarki, imaju dijetalna vlakna. 

Za ono što će najviše interesovati konzumente – ukus – Solijeova i Tavazukova kažu da je teško opisati, ali ističu da ova jaja imaju „sumporastiji“ ukus od kokošijih.

„Kada smo počeli sa pravljenjem veganskih jaja, najteže je bilo kopirati to kako jaja reaguju pri kuvanju“, otkrile su naučnice i dodale da se jaja na koja smo navikli koriste na toliko različitih načina, što usložnjava proces repliciranja. 

NARAVNO DA VERUJEM DA SVE MOZE DA SE NAPRAVI. TEHNOLOGIJA JE TOLIKO MOCNA. SAD KOLIKO JE TO ZDRAVO ILI NIJE ZDRAVO NE MOGU DA KAZEM JER NISAM STRUCNJAK. ALI ZAR MI  I OVAKO SVAKI DAN JEDEMO HRANU KOJA JE 'PRAVA'  I 'ZDRAVA'  I NE ULAZIMO U ANALIZIRANJE SASTOJAKA. A KAD UDJEMO SHVATIMO KOLIKO U TOJ HRANI NISTA NIJE PRAVO IZDRAVO. TAKO DA PUSTIMO MI CIKA BILA GEJTSA NEK SE IGRA. NE IDE MU LOSE.