V.D GRADJANI I ILON MASK

 ZASTO SMO POSTALI V.D GRADJANI KOJI ZIVE U POTEMKINOVIM SELIMA (IZMISLJENA SELA)? DA LI TO DOKAZUJE MOJU TEORIJU DA SMO MI SAMO IGRICA U NEBESKOM KOMPJUTERU? VEROVATNO. MARCELO JE MNOGO DOPRINEO OVOM IZRAZU V.D GRADJANIN JER JE VEOMA PRECIZNO OBJASNIO ZASTO SMO TO POSTALI.ALI OVAJ BLOG ZAPRAVO JE POSVECEN ILONU MASKU  I NEKAKO I TA PRICAJA DOKAZUJE I MOJU I MARCELOVU TEORIJU!

ILON MASK JE NAJMOCNIJI COVEK NA PLANETI. U NJEGOVIM RUKAMA JE POLITICKA, EKONOMSKA I MEDIJSKA MOC!

U budućnosti će na svetu biti više robota nego ljudi, izjavio je danas  29.10.2024. američki preduzetnik Ilon Mask koji se putem video - linka obratio učesnicima investicione konferencije u Rijadu.

On je izrazio optimizam povodom razvoja veštačke inteligencije, ali je napomenuo da postoji 10 do 20 odsto verovatnoće da stvari pođu po zlu i ponovio svoj raniji stav da AI može da predstavlja "egzistencionalnu pretnju", prenosi Blumberg.

Prema Maskovim rečima, sistemi veštačke inteligencije su svake godine deset puta bolji nego u prethodnih 12 meseci i "verovatno u narednih godinu ili dve" će moći da urade sve što umeju ljudi.

Ilon Mask je najavio da će njegova kompanija Spejs eks lansirati svemirske letelice Staršip na Mars za dve godine, kao i da će letelice za četiri godine imati i ljudsku posadu.

Izvršni direktor kompanije Tesla je takođe kritikovao Bajdenovu predsedničku administraciju zbog, kako je naveo, "prekomerne regulative" i porasta birokratije u Sjedinjenim Američkim Državama koja ometa poslovanje. Najbogatiji čovek na svetu proteklih se nedelja bezglavo bacio u kampanju bivšeg predsednika, pratio ga je na skupovima i izlazio na pozornicu kako bi ga branio, posebno u P

Ako je Donald Tramp pobednik na američkim predsedničkim izborima, onda je milijarder Ilon Mask, koji je na republikanskog kandidata uložio sve, odmah do njega. 

Najbogatiji čovek na svetu proteklih se nedelja bezglavo bacio u kampanju bivšeg predsednika, pratio ga je na skupovima i izlazio na pozornicu kako bi ga branio, posebno u Pensilvaniji.

Uložio je više od 100 miliona dolara u kampanju i nije se libio da koristi svoju društvenu mrežu Iks kao poligon za Trampove poruke, posebno o migracijama.

Njegov tim organizovao je čak i lutriju i nudio dnevno milion dolara registrovanim biračima u ključnim državama koji su pristali da potpišu konzervativnu peticiju u korist slobode izražavanja i prava na nošenje oružja, prenosi N1.

Riskantni potez Ilona Maska odmah je urodio plodom, a u sredu su porasle deonice Tesle, što mu je u jutarnjim satima donelo 15 milijardi dolara, piše Forbes.

Mask bi trebalo da bude nagrađen mestom u budućoj vladi. Novoizabrani predsednik mogao bi ga zadužiti za temeljnu reorganizaciju savezne administracije, koristeći njegov agresivan pristup biznisu.

Mask i Tramp ne skrivaju bliskost. Mask je na Iksu objavio fotografiju s Donaldom Trampom tokom izborne noći na Floridi.

Tramp je Masku u svom pobedničkom govoru odao priznanje i opisao ga kao „supergenija“.

Ministarstvo efikasnog upravljanja

Kako će zajedno raditi ove dve živopisne i često neraspoložene ličnosti, koji su se pre nekoliko meseci jedva poznavali, tek treba videti.

Neki smatraju da je njihov odnos osuđen na propast jer obojica imaju ogroman ego. Drugi veruju da Tramp poštuje bogatstvo i uspeh milijardera rođenog u Južnoj Africi.

„Sjedinjene Države su nacija graditelja. Uskoro ćete moći slobodno da gradite“, obećao je Ilon Mask na Iksu, uz retuširanu fotografiju koja prikazuje kako unosi umivaonik u Belu kuću.

Maks se pojavio u centru Tvitera sa umivaonikom u rukama kako bi simbolizovao svoju odlučnost da radikalno transformiše kompaniju. Čim se akvizicija zaključila, smenio je menadžment, a potom i hiljade zaposlenih.

Očekuje se da će Ilon Mask preuzeti kormilo novog ministarstva „efikasnog upravljanja“, a glavni cilj biće smanjenje saveznog budžeta za 2.000 milijardi dolara, koji sada iznosi 7.000 milijardi dolara.

Mask je govorio da u Vašington želi da uvede isti „tvrdi“ pristup kao u svojim kompanijama, a obećao je „humano i pošteno“ postupanje prema pogođenim saveznim zaposlenima, uključujući otpremnine u visini dvogodišnje plate.

„Moramo značajno smanjiti javnu potrošnju i moramo nagovoriti ljude da rade na produktivnijim pozicijama u privatnom sektoru“, objašnjavao je Ilon Mask na Iksu nekoliko sati pre Trampove pobede.

Ali, njegova bliskost predsedniku povećava rizik od mogućih sukoba interesa za njegove kompanije, posebno u pogledu tehnologije autonomne vožnje koju je razvila Tesla.

Regulatori istražuju ovu činjenicu nakon što je automobil Tesla učestvovao u nekoliko saobraćajnih nesreća, uprkos uveravanjima iz kompanije da je tehnologija spremna.

Njegovo imenovanje u Trampovu vladu moglo bi uticati i na aktivnosti SpaceX i odnose s NASA, kojoj je njegova kompanija postala ključni partner.

Tramp je u pobedničkom govoru hvalio tehnička dostignuća SpaceX-a, posebno spektakularno odvajanje prvog stepena njegove megarakete Starship u septembru, što je otvorilo put za novu upotrebu ovog lansera.

„Spuštala se i spuštala, mogli smo videti kako vatra gori i rekao sam sebi: To mora biti Ilonova (raketa), samo Ilon to može’“, uveravao je novoizabrani predsedni

 

"Ovo je čovek koji teži da spase našu planetu i da nam obezbedi novu za nastanjivanje... Čovek-bog koji izmišlja električne automobile i seli se na Mars", ovim rečima je, između ostalog, magazin „Tajm“ 2021. opisao Ilona Maska proglasivši ga najuticajnijom osobom na planeti. 

Tri godine kasnije Moc ovog coveka je jos veca i stalno ide uzlaznom linijom.

U NJEGOVIM RUKAMA SU SVI KONCI IGRE ZIVOTA I SMRTI NA PLANETI ZEMLJI.  ETO ZATO MI SAD POSTAJEMO V.D GRADJANI. JER NE RUSI SE SAMO NASA DRZAVA VEC SE SVET UPRAVO RUSI PRED NASIM OCIMA. MISLIM SVET KOJI JE POSTOJAO DO SADA!

REC GODINE

 OD 2004-TE ( ISTE GODINE KAD JE NASTAO FEJSBUK) OKSFORD PROGLASAVA REC GODINE. OVE GODINE TA REC JE BRAIN ROT ( TRULJENJE MOZGA). RAZLOG JE SASVIM OPRAVDAN. A I PRETHODNE RECI UPOZORAVAJU NA PREOVLADAVANJE VIRTUALNOG SVETA NAD REALNIM.

Oksford je proglasio "truljenje mozga" (brain rot) za reč godine za 2024. usled zabrinutosti zbog beskrajnog skrolovanja na društvenim mrežama i sadržaja koji otupljuje um.

„Truljenje mozga“ se definiše kao „navodno pogoršanje nečijeg mentalnog ili intelektualnog stanja, posebno posmatrano kao rezultat prekomernog korišćenja materijala (sada posebno onlajn sadržaja) koji se smatra trivijalnim ili neizazovnim“.

Više od 37.000 ljudi glasalo je za jednu od šest reči koje su ušle u uži izbor izdavačke kuće Oksford Juniverziti Pres (Oxford University Press), koja objavljuje Oksfordski rečnik, prenosi Gardijan.

Okford svake godine proglašava reč godine, među kojima su prethodnih godina bile „riz“, „goblin režim“, „vaks“ i „klimatsko vanredno stanje“, u cilju da odrazi aktuelna raspoloženja i trendove.

Okford Juniversiti Pres je saopštio da je termin „truljenje mozga“, dobio novu važnost ove godine kao „termin koji se koristi da bi se izrazila zabrinutost zbog uticaja konzumiranja prekomerne količine onlajn sadržaja niskog kvaliteta, posebno na društvenim mrežama“.

Iako je od skoro dobila na značaju, prva zabeležena upotreba te reči bila je 1854. godine u knjizi „Valden“ Henrija Dejvida Toroa.

Predsednik odeljenja izdavačke kuće za jezike (Oxford Languages) Kasper Gretvol izjavio je da truljenje mozga govori o jednoj od uočenih opasnosti virtuelnog života i o tome kako koristimo svoje slobodno vreme.

„Fascinantno je da su tu reč usvojile generacije Z i Alfa, zajednice koje su u velikoj meri odgovorne za upotrebu i kreiranje digitalnog sadržaja na koji se termin odnosi“, rekao je Gretvol.

U uži izbor za reč godine ušli su termini „pristojno“ (demure) koji se odnosi na rezervisano ili odgovorno ponašanje, „dinamičko određivanje cena“ (dynamic pricing), gde cena proizvoda ili usluge varira u skladu sa potražnjom, „znanje“ (lore) kao skup činjenica i pozadinskih informacija u vezi sa nekim ili nečim, „romantazija“ (romantasy), žanr fikcije koji kombinuje romansu i fantaziju, i „bućkuriš“ (slop) koja označava niskokvalitetni onlajn sadržaj generisan korišćenjem veštačke inteligencije.

O užem izboru reči odlučivala je četvoročlana komisija, a u izboru pobednika uzeti su u obzir glasanje javnosti, komentari i druge analize.

PROSLE GODINE IZABRANA JE REC RIZZ

 

Izraz je nastao iz internet i gejming kulture, a veliku je pažnju dobio kada je engleski glumac Tom Holand za portal Buzzfeed izjavio: “Nemam uopšte rizz. Imam ograničen rizz”. Od tada upotreba te reči nastavila vrtoglavo da raste, a oksfordski leksikolozi procenjuju 15-ostruko povećanje njene upotrebe iz godine u godinu.

Rizz je neobičan izraz, jer je nastao iz sredine izvorne reči charisma, većina skraćenica dolazi s početka ili kraja reči, pa je rizz i po tome posebna.

POBEDNIK  2022-TE  JE REC GOBLIN MODE 

Reč godine  je bio izraz „goblin mode“ koji opisuje vrstu samozadovoljnog, lenjog i aljkavog ponašanja kojim se odbacuju društvene norme i očekivanja.

REC ZA 2021-VU GODINU NARAVNO VAKS 

 Leksikografi Oksfordskog rečnika engleskog jezika izabrali su reč 2021. godine – Vax (vaks), koja obuhvata sve što se odnosi na vakcinu protiv korona virusa.ominjanje reči „vakcina“, uobičajene u engleskom, ali i mnogim drugim jezicima, više se nego udvostručila tokom godine, kako su se pojavile vakcine protiv korona virusa, piše Njujork tajms.

Ipak, „vax“ – reč koja se krije na marginama jezika otkako se prvi put pojavila 1980-ih, dramatično je porasla, javljajući se više od 72 puta češće u septembru 2021. nego godinu dana ranije.

Prema definiciji Oksfordskog rečnika, imenica „vax“ označava vakcinu ili vakcinaciju, dok je isti ovaj glagol tu da označi proces vakcinacije.oš neke od popularnih reči koje su povezane sa vakcinacijom su vaxxie (vaksi), koja se odnosi se na fotografiju koju neko napravi odmah pošto je primio vakcinu i odmah je podeli na društvenim mrežama, antivakser, a čak je i upotreba reči pandemija porasla za više od 57 hiljada procenata u odnosu na prošlu godinu, navodi Bi Bi Si.

„Sve druge reči u vezi vakcine su se povećale, ali ništa kao vax, rekla je Fiona Mekferson, viša urednica za nove reči u Oxford Languages, koji objavljuje Oksfordski rečnik engleskog jezika.

„To je kratka, prodorna reč koja privlači pažnju. A govoreći kao leksikograf, to je takođe prilično produktivno. Vidite da se koristi u svim vrstama kombinacija za stvaranje novih reči“, rekla je Mekferson.

Krajem godine mnoge organizacije koje okupljaju lingviste biraju reč godine, ali nekako se najviše pažnje poklanja izboru Oksfordskog univerziteta.

REC GODINE 2020-TE

 

Ova godina unela je seizmičke promene u naše živote, a izdavači Oksfordskog rečnika kažu da nisu mogli da se odluče za samo jednu u izboru za reč „do sada nezapamćene" godine, pa su odabrali nekoliko.

Ove reči i izrazi oslikavaju „raspoloženje, moralne stavove i glavne teme" 2020. godine.

Među njima su se našli Kovid-19, potpuno zatvaranje, karantin, krug podrške, antimasker, slogan „Životi crnaca su važni" i druge.

Upotreba reči pandemija skočila je za 57.000 odsto u odnosu na prošlu godinu, kažu iz Okfordskog rečnika.

„Ne pamtim da je ijedna godina u pogledu engleskog jezika bila slična makar i slična ovoj", kaže predsednik Okforskog rečnika Kasper Gratvol.

„Naš tim u Oksfordu zabeležio je stotine važnih novih reči čija je upotreba rasla kako je godina odmicala, a svaka od njih zaslužuje da bude reč godine", rekao je.

„Iako je ovako nešto nezapamćeno, pomalo je ironično - godina koja nas je ostavila bez teksta donela je nove reči kao nijedna druga". izveštaju.

Međutim, pojavila se nova reč - antropauza, tj. pauza od ljudi (eng. anthropause), koja se odnosi na „globalno smanjenje putovanja i drugih oblika ljudske aktivnosti koje je rezultovalo smanjenjem zagađenja bukom i svetlošću". 

2019-TE REC GODINE NEBINARNI

Američki izdavač rečnika Merijam-Vebster (Merriam-Webster) svake godine dodeljuje titulu za reč godine, na osnovu broja pretraga na internetu. Za 2019. je pobednik zamenica "oni" upotrebljena za osobu koja ne želi da bude identifikovana kao osoba muškog ili ženskog roda.

Zanimljivo je i vrlo simptomatično da je pretraživanje značenja ove reči, uključene u Merijam-Vebster rečnik u septembru, poraslo za više od 3000 odsto ove godine, s obzirom na to da se sve više ljudi identifikuje kao "nebinarna" osoba - ni muškarac ni žena.Oxford rečnik i Dictionary.com na internetu su 2018. objavili članke u kojima objašnjavaju da je upotreba reči "oni" za jedninu gramatički korektna i da je bila prisutna od kraja 14. veka.

"U novije vreme, međutim, 'oni' se koristi za osobu kojoj je rodni identitet nebinarni", piše na stranici Merijam-Vebster. Preokret se dogodio s porastom broja ljudi koji za vlastitu identifikaciju biraju ovu rodno neutralnu zamenicu, što samo pokazuje koliko smo slobode osvojili na polju izražavanja ličnog identiteta, iako je, naravno, do slobode put još dug.

Pevač Sem Smit je jedna od osoba koje se izjašnjavaju kao "nebinarni" a autovao se i sam u septembru, naglasivši da od sada za njega ljudi u oslovljavanju treba da koriste zamenicu "oni" odnosno "njima". 

REC ZA 2018-TU JE TOKSICNO

 Oksfordski rečnik proglasio je "toksično" za reč 2018. godine. Organizacija Oxford University Press prati promene u engleskom jeziku i svake godine bira po jednu najdominantniju reč koja, po mišljenju tog univerziteta, najbolje opisuje raspoloženje i prilike tokom te godine. Osim bukvalnog značenja - otrovno, ljudi su tu reč "toksično" koristili i kako bi opisali određene situacije ili stanja.

REC 2017-TE JE FEMINIZAM

 

Devojčice, devojke, žene, majke, kraljice, kraj je 2017. i imamo reč godine. Feminizam- prečesto upotrebljivana, i premalo zaista shvaćena reč.

Merriam-Webster rečnik, definiše feminizam kao “teoriju političkih, ekonomskih i društvenih jednakosti polova” kao i “organizovanu aktivnost u ime ženskih prava i interesa”. Smatra se da je reč prvi put u engleski rečnik ušla 1841. godine ali je tada bila najprostije definisana kao “ženski kvaliteti.”
Od labave i netačne definicije, do reči godine, trebalo je da prođe 176 godina i mnogo borbe, koja je zapravo verovatno tek počela. Činjenica da je ovo najtraženija reč na Googleu u 2017. nam govori dve stvari: da su mnogi zainteresovani da znaju više o feminizmu, kao i da su izvesni događaji uzburkali javnost po ovom pitanju.

O feminizmu se posebno govorilo u januaru kada su sve vesti i novine ispratile Ženski marš u Vašingtonu, i ostale povezane marševe u SAD ali i internacionalno, ispraćene i diskusijama na temu da li je marš bio feministički i koji tip feminizma organizatori i učesnici predstavljaju. A sve je počelo raznoraznim skandaloznim i malo je reći neprimerenim izjavama predsednika SAD Donalda Trampa.

REC 2016-TE JE POST-ISTINA

 Lingvisti koji sastavljaju britanski "Oksfordski rečnik" izabrali su englesku reč godine: "post-truth" (post-istina).

Ta reč odražava stanje u kojem su činjenice manje važne od emocija, kao što je sada, posle odluke Velike Britanije o izlasku iz Evropske unije (EU) i posle pobede republikanca Donalda Trampa na predsedničkim izborima u SAD, koju mnogi nisu očekivali.

"Post-truth" se koristi kao pridev, i odnosi se "na okolnosti u kojima objektivne činjenice imaju manji uticaj na oblikovanje javnog mnjenja nego emocije i reakcije u društvu ili lični i pojedinačni stavovi".

Mada reči, da bi bile unete u Oksfordski rečnik, moraju da se koriste najmanje 10 godina u medijima ili u književnosti, u slučaju reči "post-istina" kriterijum je bilo "jačanje društvenih mreža kao izvora informacija i sve veće nepoverenje prema činjenicama koje iznosi establišment", saopštila je redakcija.

Reč "post-istina" je 2016. godine postala "glavna reč u političkim komentarima i koršćena je 2.000 odsto više nego prethodnih godina, u kontekstu Bregzita i Trampove pobede", naveli su lingvisti.

Po zvaničnom tumačenju, prefiks "post" nema uobičajeno značenje perioda "posle" nečega, kao na primer "post-war" (posleratni), već označava "period u kojem je određeni koncept postao nevažan".

IZNENADJENJE REC 2015-TE NIJE REC

 

Oxford University Press odlučio je da za "reč godine" proglasi emotikon koji se danas često koristi u svakodnevnoj komunikaciji putem telefona. Tako je ispalo da ovogodišnja reč godine nije reč.

Oxford rečnik i Dictionary.com na internetu su 2018. objavili članke u kojima objašnjavaju da je upotreba reči "oni" za jedninu gramatički korektna i da je bila prisutna od kraja 14. veka.

"U novije vreme, međutim, 'oni' se koristi za osobu kojoj je rodni identitet nebinarni", piše na stranici Merijam-Vebster. Preokret se dogodio s porastom broja ljudi koji za vlastitu identifikaciju biraju ovu rodno neutralnu zamenicu, što samo pokazuje koliko smo slobode osvojili na polju izražavanja ličnog identiteta,

„Čast“ je pripala emotikonu koji se smje i plače od sreće.

Na Oksfordu objašnjavaju kako su izbor zasnovali na statističkim podacima prema kojima je upravo taj emotikon najčešće korišćen zadnjih godinu dana, a preplavio je, osim privatnih četova i objave komentara na društvenim mrežama. 

2014-te OKSFORDOVA REC JE SRCE ILI EMOTIKON SRCE

 

Različite ankete i istraživanja pokazala su da je 2013. godinu obeležila reč, ali i pojava selfija. Sada, kada se završava 2014. godina analizirano je i koja je to reč obeležila 2014. godinu, i rezultati su bili vrlo iznenađujući.

Naime, utvrđeno je da su se ove godine više kostistili simboli i emotikoni, nego reči, tako da je 2014. godina nesumnjivo bila godina u kojoj je pisana komunikacija, najčešće na internetu, potisnula verbalnu. Najkorišćeniji simbol godine bio je: Srce.

2013-TE REC GODINE JE SELFI

 "Selfi" (eng: selfie), reč za neobičnu i sve učestaliju vrstu fotografija – autoportreta koje su preplavile društvene mreže, uredništvo čuvenog engleskog Oksfordskog rečnika proglasilo je 19. novembra za reč godine. Selfi je fotografija na kojoj je neko slikao sebe i najčešće je snimljena telefonom ili računarskom kamerom, a potom postavljena na neku od društvenih mreža, navodi se u objašnjenju u Oksfordovom rečniku.

Upotreba ove reči tokom prethodnih 12 meseci povećana je za čak 17 procenata, prenosi "Gardijan".

"Uz pomoć Oksfordovog programa za pretragu, koji obuhvata više od 150 miliona reči objavljenih svakog meseca na engleskom jeziku, lako smo uvideli sve učestaliju pojavu ove reči u 2013. godini. To nam je znatno pomoglo prilikom konačnog izbora za reč godine"; izjavila je Džudi Persal, urednica izdanja Oksfordovih rečnika.

Pretpostavlja se da je ova reč prvi put upotrebljena 2002. godine na jednom internet forumu u Australiji. Džudi Persal navodi kako se haštag #selfie pojavio prvi put na sajtu Flickr 2004. godine, ali je u širu upotrebu ušao tek 2012. godine.

Vremenom se od ove reči razvilo još nekoliko kovanica na englskom jeziku, kao što su: "helfie" (fotografije sopstvene kose), "welfie" (fotografije na kojima se vidi autor/ka dok vežba), "drelfie" (fotografija alkoholisanog autora), "bookshelfie" (fotografija na kojoj se vidi i knjiga koju autor/ka čita)... 

 

REC ZA 2012-TU JE OMNISHAMBLES ( OPSTE RASULO)

 

Oksfordski rečnik engleskog jezika za reč godine izabrao je “omnishambles”, što u prevodu znači “opšte rasulo”,  Ta reč se često koristila za propuste u britanskim medijima i vladi, a izdavač Oxford Univesity Press definisao je “omnishambles” kao “situaciju kojom je potpuno pogrešno rukovodjeno i koja je karakterisana nizom grešaka i loših proračuna”.

Oksfordski rečnik engleskog jezika za reč godine izabrao je “omnishambles” što u prevodu znači “opšte rasulo”. Ta reč se često koristila za propuste u britanskim medijima i vladi, a izdavač Oxford Univesity Press definisao je “omnishambles” kao “situaciju kojom je potpuno pogrešno rukovodjeno i koja je karakterisana nizom grešaka i loših proračuna”.

“Omnishambles” su skovali pisci satirične televizijske emisije “Usred stvari” (The Tick of It) a primenjivala se na razne stvari – od grešaka u odnosima s javnošću britanske vlade do problematičnih priprema za londonske Olimpijske igre.

NISAM NASLA PODATKE ZA RECI KOJE SU RANIJE ODABRANE.STETA.  IPAK IMAMO NEKI UVID U TO KAKO INTERNET I VESTACKA INTELIGENCIJA OSVAJAJU NAS MOZAK!

 

BANKA

 BANKA I BANKARSKI SISTEM  SU NUZNO ZLO OVOG VREMENA. NEMA VECE KAZNE NEGO BITI DUZNIK NEKE BANKE. S DRUGE STRANE NEMOGUCE JE  NE BITI DUZNIK OBZIROM DA JE DRUSTVO U KOME ZIVIMO ISKLJUCIVO POTROSACKO. MI SE GRCIMO I MUCIMO BANKE UZIVAJU. I SMEJU NAM SE. I TREBA.OVA PARALELA  IZMEDJU BANKARSKOG SISTEMA I KOMUNIZMA JE FENOMENALNA.

Ono što se nekada postizalo silom danas se postiže bankarskim sistemom. Brišu se pojmovi kao što je porodica, nacija ili država, brišu se polovi i seksualnost, kruni se prirodna inteligencija čoveka a njegovo obrazovanje usmerava se ka funkcionalnom idiotizmu. Nekada su samo neki narodi živeli u diktaturi, danas su tek neki ljudi svesni da čitav svet tone u jednoumlje i neslobodu. Svojevremeno je toga bio svestan i Dragan Krstić koji je hirurški precizno formulisao probleme srpskog društva, ali i globalne probleme, i jedina je razlika način na koji se diktatura sprovodila. Danas njemu niko ne bi branio da vodi takav dnevnik jer mehanizmi sa kojima se vlada nisu ugroženi delovanjem intelektualaca. Šta može intelektualac da uradi u moru idiota sa mobilnim telefonima?! Najzad, kako su mu komunisti nekada oteli stan, tako bi mu danas to učinile banke – dakle, krajnji efekat je isti.

ISTORIJAT BANKARSKOG SISTEMA

 

Prema istraživanju istoričara, žitnice Igudar u Maroku predstavljaju najstariji bankarski sistem na svetu, budući da datiraju još od 13. veka. Neki stručnjaci veruju da ove žitnice mogu biti još starije, s obzirom na to da su stare koliko i planine u kojima su izgrađene.

Ove fascinantne strukture pripadale su narodu Berbera, koji su se naselili u Maroku pre više od 4.000 godina. Berberska plemena su uglavnom živela na jugu Maroka, u planinskom području, gde su počeli da grade žitnice u pećinama i liticama.

Svaka porodica Berbera posedovala je svoju žitnicu u kojoj su čuvali dragocenosti. Te dragocenosti su se kretale od dokumenata i oružja do hrane i nakita. Interesantan nalaz je da su neke žitnice bile dovoljno velike da služe kao skloništa tokom rata. Neki su čak imali dovoljno prostora za mačke koje su tu držane štitile dragocenosti od miševa.

Berberi su razvili različite načine upravljanja žitnicama. Prvo, imali su tablice (daske) na kojima su vodili evidenciju o dragocenostima i njihovim vlasnicima. Upravljanje je bilo u nadležnosti sekretara po imenu Lamine. Drugo, svako pleme je biralo predstavnike koji su formirali drugo upravljačko telo, Inflase, koje se sastojalo od 10 ljudi. Svaka žitnica imala je držača ključeva koji se zvao amir.

Plemena su plaćala amiru za njegov trud u čuvanju dragocenosti. Pored toga, članovi plemena su mogli da čuvaju i svoje žitnice. Amir je bio ključna figura u osiguravanju sigurnosti i integriteta ovih drevnih bankarskih sistema. Jedan od najstarijih i najvećih Igudara je Agadir Imchguiguiln, koji je star više od 700 godina. Nedavna renoviranja otkrila su da ima 130 žitnica, centralni trg, džamiju, pa čak i zatvorsku ćeliju. Ova žitnica nije samo fizički dragocena, već predstavlja kolektivno poverenje unutar zajednice i između različitih grupa ljudi.

Pored svoje fizičke vrednosti, najstarija svetska banka, žitnice Igudar, predstavljaju kolektivno poverenje unutar zajednice i između različitih grupa ljudi. Poslednjih godina marokanska vlada radi na tome da Unesko prizna žitnice kao međunarodno nasleđe od velikog značaja.

Drevne žitnice Maroka su fascinantni primer kako su ljudi u prošlosti razvili kompleksne sisteme za čuvanje dragocenosti i upravljanje resursima. Ove strukture ne samo da su obezbeđivale fizičku sigurnost, već su bile i simbol poverenja i zajedništva među plemenima berberskih naroda. Sa svojim bogatim istorijskim i kulturnim značajem, ove žitnice zaslužuju priznanje i očuvanje kao deo svetske baštine. 

PRVE BANKE

 

Prve banke su vjerovatno nastale u drevnom Iraku. Zna se da su prve kreditne banke, u drugom milenijumu prije nove ere osnovale sveštenice vavilonskih hramova. Kako su se njihove zarade akumulirale u velika bogatstva, bile su u poziciji da pozajmljuju novac za poslovne poduhvate koje je preduzimalo osoblje hramova i njihove porodice. Slično su i u drevnoj Grčkoj veliki hramovi imali pravi monopol na bankarstvo, počinjući sa držanjem vrijednosti u depozitu za bogate a kasnije prelazeći na pozajmljivanje.Komercijalno bankarstvo kakvo danas poznajemo počelo je u Vavilonu u VII vijeku prije nove ere i vjerovatno se razvilo do kraja šestog vijeka. Uslovi kreditiranja, napisani na glinenim tablicama, bili su veoma jasni. Ako je društveni položaj zajmotražioca bio dobar, on je kredit jednostavno vraćao (određenu količinu srebra) sa kamatom, obično od 20 do 30 odsto godišnje.Ako je položaj zajmotražioca bio pod sumnjom, banka nije zaračunavala kamatu ali je kao osiguranje preuzimala kontrolu nad nekom njegovom svojinom (kućom, komadom zemlje ili robom). To joj je donosilo prihod dok je kredit bio u otplati a svojinu je zadržavala ako novac nije u potpunosti vraćen. Znamo da je bilo mnogo neplatiša – budući da je postojao običaj da se kreditna tablica polomi kad se dug otplati. Nekoliko desetina sačuvanih tablica sigurno predstavljaju zapis za one nesrećnike čija su svojina i dobra zaplijenjeni.Sa ovako povoljnim uslovima, bankarske dinastije, kao što su Egibi i Sinovi Vavilona, stekle su nevjerovatna bogatstva koja su uskoro prevazišla i bogatstva hramova, pa čak i države. Tokom petog vijeka prije nove ere, porodica Marašu iz grada Nipura zaračunavala je zemljoposjednicima kamatu od 40 do 70 odsto, u nastojanju da parira porezima nametnutim od Persijskog carstva koje je tada vladalo Vavilonom. Zato nije čudno što je Marašu banka došla do vlasništva i imala hipoteku nad većinom zemlje i kanala u okolini grada, kao i nad krdima stoke i ribnjacima.

Najkompleksniji bankarski sistem drevnog svijeta bio je onaj koji su, nekoliko vjekova kasnije, razvili Ptolomeji u Egiptu. Kroz cijelo kraljevstvo protezala se mreža kraljevskih banaka sa hiljadama činovnika – sve organizovano iz sjedišta u Aleksandriji.

U glavnom gradu svakog okruga postojale su provincijalne banke, pa čak i lokalne filijale u malim gradovima. Ovaj državni bankarski sistem imao je tri glavne djelatnosti: da pomogne prikupljanje državnih poreza i prihoda; da uzima novac na štednju od pojedinaca i da ga isplaćuje po zahtjevu; i da radi kao mjenjačnica. Bankarska provizija je vjerovatno bila glavni izvor kredita, više nego kamate na kredite. U Egiptu (poslije 30. prije ove ere) kontrola banaka bila je javna služba koja je ukazivala na to da bankari nijesu baš mnogo zarađivali.

U drugim djelovima Rimskog carstva bankarstvo je bilo manje razvijeno, jer je to bio privatni sistem uglavnom u rukama Grka, lociran u istočnom Mediteranu, u glavnim hramovima. U Evropi su banke nestale poslije pada imperije, u 5. vijeku nove ere.

Arapski svijet je u IX vijeku razvio veoma kompleksnu bankarsku mrežu. Izvori pominju banke sa sjedištima u Bagdadu i filijalama u drugim gradovima. One su vodile posao uglavnom korišćenjem čekova (sakk na arapskom) koji su bili garantovani obveznicama a transferisani kreditnim pismima, tako da je bilo moguće izdati ček u Bagdadu a unovčiti ga u Maroku. Većina bankara islamskog svijeta bili su hrišćani i Jevreji, zbog toga što Kuran zabranjuje zaračunavanje kamata.

Počeci evropskog bankarstva mogu se pratiti od 808. godine nove ere, kad su se jevrejski trgovci u sjevernoj Italiji udružili da naprave primitivni oblik banke za deponovanje novca. Moderne banke su se prvi put razvile u Evropi kasnog 12. vijeka u Veneciji, kad je ta velika pomorska država nametnula poseban porez državljanima za rat koji je vodila i na istoku i na zapadu. Taj iznos u gotovini nadgledao je posebni komitet koji je konačno prerastao u banku.

TEMPLARI I BANKA

 

U londonskoj prometnoj Flit ulici nalazi se kameni luk kroz koji svak može proći i krenuti na putovanje kroz vrijeme. Naći će se u mirnom dvorištu ispred kapele i pored statue dva viteza na jednom konju.

Ova kapela je Templarska crkva, koja je 1185. postala londonski dom Vitezova Templara.

Ona nije samo važno arhitektonsko, historijsko i religijskom mjesto – ona je ujedno i prva londonska banka.

Vitezovi templari su bili monasi ratnici – religijski odred sa teološki insprisanom hijerarhijom, misijom i etičkim kodom, ali ujedno teško naoružani i posvećeni “svetom ratu”.Templari su se posvetili zaštiti kršćanskih hodočasnika u Jerusalemu. Nakon što je grad osvojen prvi put 1099. hodočasnici iz Evrope su počeli masovno dolaziti, putujući hiljadama milja.

Oni su trebali nekako finansirati hranu, transport i mještaj za nekoliko mjeseci, ali da ujedno sa sobom ne nose velike sume novca, jer bi postali meta napadačima.

Upravo tu su “uskočili” Templari. Hodočasnici su mogli ostaviti novac u Templarskoj crkvi u Londonu, a podići novac u Jerusalemu. Umjesto da sa sobom nose novac, nosili bi samo kreditno pismo. Vitezovi Templari tako su postali preteče Western Uniona.

Istoričari ne znaju precizno kako je ovaj sistem funkcionirao i kako su se templari štitili od prevare. Moguće je da je postojao tajni kod za verifikaciju dokumenta i identiteta putnika.

Templari nisu bili prva organizacija koja je omogućavala ovakve usluge. Nekoliko stoljeća ranije, kineska Tang dinanstija koristila je “feiquan” – leteći novac – odnosno dokument iz dva dijela koji je omogućavao trgovcima da polože profit u provinciji, i podignu novac kada se vrate u glavni grad.

No, ovim sistemom upravljala je vlada. S druge strane, templari su bili bliže privatnoj banci, iako je praktično njen vlasnik bio Papa, bila je bliska kraljevima i prinčevima širom Evrope, a njom su upravljali monasi koji su se zakleli na siromaštvo.

Vitezovi Templari radili su mnogo više od prebacivanja novca na duge distance. Kako je primjetio William Goetzmann u svojoj knjizi “Novac sve mijenja”, pružali su širok spektar modernih finansijskih usluga.

Ako ste željeli kupiti ostrvo kraj francuske obale – kao što je engleski kralj Henry III učinio 1200 godine sa otokom Oleron – Templari su mogli posredovati u poslu.

Henry III je plaćao 200 funti godišnje pet godina Templarima u Londonu, a oni su potom isplatili vlasnika ostrva.

Vitezovi Templari nisu ostali evropski bankari zauvijek, naravno. Red je izgubio smisao postojanja nakon što su evropski kršćani izgubili kontrolu nad Jerusalemom 1244. Red je raspušten 1312. godine.

 

Da ste bili na velikom sajmu u Lionu 1555. znali biste odgovor. Sajam je bio najveće mjesto međunarodne trgovine u Evropi. Na ovom sajmu počele su kružiti glasine o jednom italijanskom trgovcu koji je bio tu i pravio pravo bogatstvo.

Kupovao je i prodavao: ništa! Imao je samo sto i mastionicu.

Dan za danom sjedio je tu, primao druge trgovce i potpisivao komad papira, i nekako postao jako bogat. Lokalci su postali sumnjičavi.

No, za novu evropsku elitu, njegove aktivnosti su bile savršeno legitimne. On je kupovao i prodavao dugove, i radeći to stekao je enormno bogatstvo.

Trgovac iz Liona koji je, naprimjer, želio kupiti vunu iz Firence, mogao je doći ovom bankaru i posuditi mjenicu, odnosno obavijest o kreditu, koja nije bila denominirana ni u jednoj valuti.

Njena vrijednost bila je izražena u “ecu de marc”, privatnoj valuti koju je koristila međunarodna mreža bankara.

Ukoliko je trgovac iz Liona ili njegov agent putovao u Firencu, mjenicu bankara iz Liona je mogao razmjeniti kod bankara u Firenci za lokalnu valutu.

Kroz mrežu bankara, lokalni trgovac je mogao ne samo razmjeniti valute već i prenijeti svoju kreditnu sposobnost iz Liona u Firencu, iako u tom gradu niko za njega nije čuo.

Svakih nekoliko mjeseci, agenti ove mreže sastali bi se i prošli kroz svoje knjige, uporedili sve mjenice i “ispeglali” sve preostale dugove.

Naš današnji sistem ima mnogo sličnosti sa ovim modelom.

Jedan Australijanac sa kreditnom karticom može ući u supermarket u Lionu. Supermarket će u istom momentu proslijediti informaciju o kupovini francuskoj banci, koja će kontaktirati banku u Australiji, koja će odobriti plaćanje, i kupac će izaći sa kesom namirnica. 

No, mreža bankarskih usluga uvijek je imala i mračnu stranu. Pretvarajući lične obaveze u dugove kojima se trgovalo na međunarodnom planu, srednjovjekovni bankari su kreirali svoj vlastiti privatni novac, van kontrole evropskih kraljeva.

Bogati i moćni, nisu imali potrebe za kovanicama koje su proizvodile države.

Taj prsten je prisutan i danas. Međunarodne banke su povezane u mrežu međusobnih dugovanja koja se opire jednostavnoj kontroli pa čak i razumijevanju izvana. Mogu koristiti svoju moć na međunarodnom planu da izbjegnu propise ili poreze.

Osim toga, s obzirom da se cijeli monetarni sistem oslanja na njih, država postaje ranjiva kada da su banke ugrožene.

Mnoga društva i danas traže pravo rješenje šta da rade sa bankama, a vlade širom svijeta nastoje naći način da ih drže pod kontrolom. Nekada su vlasti nalazile dobre načine a nekada ne. Malo ko je otišao tako daleko kao francuski kralj Philip IV.

On je dugovao novac Templarima, a oni mu nisu željeli oprostiti dug. Godine 1307. Philip je izveo napad na pariški Hram, što je bio prvi u seriji napada te vrste u Evropi.

Templari su mučeni i natjerani da priznaju razne grijehe. Nedugo nakon toga Papa raspušta ovaj red. Londonski hram, sjedište Templara, nakon toga je iznajmljen advokatima.

Veliki majstor Templara, Jacques de Molay, doveden je 1314. u centar Pariza i javno spaljen.

 

 

 NAJBOLJI NACIN DA SPRECITE ZATVORENIKA DA POBEGNE JE TAJ DA SE POBRINETE DA NIKAD  NE SAZNA DA JE   U ZATVORU!

 KAKO NAS ZADRZAVAJU U MATRIKSU?

PLATA JE DROGA KOJU TI DAJU  DA ZABORAVIS SVOJ SAN

SKOLA TE UCI DA SLEDIS PRAVILA NE DA IH KRSIS

ALI SAMO ONI KOJI NE RADE PO PRAVILIMA  SU ONI KOJI USPEVAJU

ONI NE ZELE GENERACIJU MISLILACA 

ONI ZELE GENERACIJU RADNIKA

RADIS 40  GODINA 8 SATI DNEVNO  I DALJE NEMAS  NI DINAR U DZEPU 

RAZMISLI O TOME

UCE TE DA BUDES DOBAR POTROSAC

A NE DA BUDES DOBAR PROIZVODJAC 

ALI U DANASNJ E VREME BITNIJE  JE NEGO IKAD DA STVORIS I DAS NEKU VREDNOST

DAJU VAM NEKU UDOBNOST  KROZ VIDEO IGRE FILMOVE  I EMISIJE. UDOBNOST JE DROGA  JEDNOM KAD SE NAVIKNETE POSTANETE ZAVISNI .DAJTE SLABOJ OSOBI KONSTANTNU STIMULACIJU, UKUSNU HRANU  I JEFTINU ZABAVU  I ODRECI CE SE SVEGA STO SU ZELELI!

 ZNACI BANKE I BANKARSKI SISTEM SU ODUVEK ONO STO SU I DANAS. MESTO KOJE TI SPASE GLAVU DA BI JE POSLE ODUZELO. 

DEBELA DEVOJKA

 NAZIV PESME ELEKTRICNOG  ORGAZMA NI MANJE NI VISE KRIJE SONJU SAVIC KOJA NIKAD NIJE BILA DEBELA DEVOJKA. TU JE I PRICA DZOAN ROLING I NJENIM PROBLEMIMA JER JE MALO KRUPNIJA, A ONDA I PRICA MLADE INFLUESERKE KOJA JESTE DEBELA ALI JE TO NE BRINE. UOPSTE PRICA O DEBELIM DEVOJKAMA JE NADASVE TUZNA JER  UBIJA SAMOPUZDANJE TIH DEVOJAKA, UVEK SE OSECAJU NELAGODNO KAD IH  U DRUSTVU GLEDAJU SA SVIM MOGUCIM OBLICIMA CUDJENJA CAK I GNUSANJA. A NE MORA I NE TREBA DA BUDE TAKO.

Sedjan  Gojkovic Gile , osnivač, pevač i gitarista benda, otkrio je više detalja.

„Mi smo se tu nešto smuvali. Bili smo u vezi mesec dana i negde u tom periodu je nastala pesma inspirisana njenom paranojom da puno jede i da će postati debela. Stalno je to ponavljala: ‘Jao, ja sam debela devojka, moram da smršam’ i meni je to bilo kao… Odmah sam dalje razradio tekst i napravio pesmu“, rekao je za IN Magazin.

Pesma se našla na albumu “Distorzija” iz 1986. godine, a nastala je u trenutku kad je Sonja Savić osvajala slavu filmom “Šećerna vodica”.“Družili smo se jednog leta, posle smo izgubili kontakt. Družili smo se onog leta kada je dobila Zlatnu arenu za film ‘Šećerna vodica’. Tad je i nastala pesma. Dva – tri meseca smo se baš non stop viđali. Ona se kasnije menjala, išla je iz faze u fazu, ali tada je bila veoma zanimljiva osoba, bila je super glumica, bila je interesantna, čudna”, prisetio se Gile čuvene glumice.

VRLO POUCNA PRICA.  SONJA JE BILA NEVEROVATNA,ALI ETO I ONA JE PODLEGLA TOM UZASU STIGMATIZOVANJA DEBELIH DEVOJAKA. DOK RECIMO MARINA PERAZIC JE ISLA U DRUGU KRAJNOST U SVOJOJ PESMI KAZE DA CE POJESTI SVE KOLACICE I POSTATI DEBELA DEVOJKA - NAVODECI TO KAO PREDNOST NAD 'MRSAVICAMA'. 

"Debela" je obično prva uvreda koju djevojka baci drugoj djevojci kada želi da je povrijedi.

Mislim, da li je "debeo" stvarno najgora stvar koja čovjek može biti? Da li je 'debela' gora od 'osvetoljubiva', 'ljubomorna', 'plitka', 'dosadna' ili 'okrutna'? Meni ne; ali onda, možda ćete uzvratiti, šta ja znam, možda pritisak da budemo mršave? Ne bavim se time da me osuđuju na osnovu izgleda, već sa tim što sam pisac i zarađujem za život koristeći mozak...

Otišla sam na Britansku nagradu za knjigu te večeri. Nakon dodjele nagrada, naišla sam na ženu koju nisam vidjela skoro tri godine. Prva stvar koju mi je rekla?

'Mnogo si smršala od zadnjeg puta kad sam te vidjela!'

'Pa,' rekla sam, malo bezveze, ‘zadnji put kad si me vidjela tek sam rodila. '

Ono što sam joj željela reći je: 'Rodila sam svoje treće dijete i producirala šesti roman otkad sam te posljednji put vidjela. Zar nijedna od tih stvari nije važnija, zanimljivija, od moje veličine?' Ali ne - moj struk je izgledao manji! Zaboravite dijete i knjigu: konačno, nešto za slavlje!

Imam dvije kćerke koje će morati da se snađu u ovom svijetu opsjednutom mršavošću i to me brine jer ne želim da budu praznoglave, opsjednute sobom, mršavi klonovi; radije bih da su nezavisne, zanimljive, idealistične, ljubazne, tvrdoglave, originalne, smiješne - hiljadu stvari, prije ‘tanke'. I iskreno, radije bih da ih nije briga da li žena koja stoji pored ima mesnatija koljena od njih. Neka moje djevojke budu Hermiones, a ne Pensi Parkinsons. "

(JK Rowling,)

ZAISTA CAROBNA DZOAN ROLING!

 

Ona je uvek bila tajna devojka jer je njene momke bilo sramota da se drže za ruke s debelom devojkom. Danas je kraljica samopouzdanja koja na Instagramu okuplja oko 130 hiljada pratilaca.

Džesika (23) je plus sajz model i influenserka, na netu poznata kao Dandy LXIX, koja ponosno pokazuje višak kilograma pozirajući uglavnom u kupaćim kostimima i donjem vešu. Naravno, nije uvek bila tako samouverena.Dok je odrastala, maltretirali su je u školi kao „debelo dete“, a ona je sanjala o tome da će se jednog dana uklopiti i izgledati kao drugi. Volela je fizičko, ali nakon povrede zgloba trčanje nije dolazilo u obzir. Otkrila je dizanje tegova, a s jačanjem mišića jačala je i duh.Vežbajući, počela je sebi svakodnevno da ponavlja afirmacije, dok nije uspela da nadvlada zlobne komentare na račun njene težine. Danas puca od samopouzdanja i trudi se da to svima stavi do znanja.Džesika je teška 148 kg i visoka 1.78 m. Trenutno je singl.

Seća se kako su je momci terali da ćuti o njihovoj vezi jer nisu hteli da se pročuje da se viđaju s debelom devojkom – seća se i kako je s takvima prekinula sve kontakte.

Veruje da je njena misija da ohrabri žene svih „veličina“ da istupe i istaknu ono što ih čini posebnim, a ona to radi tako što svakodnevno na društvene mreže postavlja svoje fotografije u kupaćim kostimima i seksi haljinama.I čini se da joj uspeva, kaže da je zatrpana porukama žena koje kažu da im je pomogla da se bolje osećaju u svom telu. S druge strane, zatrpana je i porukama onih koji je upozoravaju da je toliko prekomerna težina opasna po život. I, naravno, porukama onih koji je samo prozivaju.U svemu tome, ona kaže da odbija da živi u strahu od mišljenja drugih ljudi i da se najbolje oseća dok vežba. A to radi tri-četiri puta nedeljno.

TREBA PRIHVATITI SEBE ONAKVIM KAKAV SI. TO JE NAJTEZE ALI I NAJBOLJE ZA SVAKOG COVEKA. NE TREBA DA VAS BUDE BRIGA STA DRUGI MISLE O VAMA. NE TREBA SE GLEDATI KROZ TUDJE OCI. S DRUGE STRANE MOZDA SAMO ZBOG ZDRAVLJA TREBA ZADRZATI NEKU UMERENOST U ISHRANI I ODRZAVATI NEKU REALNU KILAZU KOJA JE DOBRA ZA VAS ORGANIZAM. IZUZETAK SU NARAVNO BOLESTI ZBOG KOJIH JE VASA TEZINA TAKVA KAKVA JE. BEZ OBZIRA VASE TELO JE SAMO ODELO VASE DUSE TE SE USRESREDITE NA VAS UNUTRASNJI LICNI ZIVOT ,A NE NA VAS SPOLJNI IZGLED. 

NA KRAJU ISPOVEST DEBELE DEVOJKE KOJA JE ODLUCILA DA SA SVIMA PODELI SVOJU BOL - PRETUZNO!

Pod pseudonimom "Your Fat Friend" (tvoja debela prijateljica) jedna žena je otvoreno progovorila o onome što proživljava, kako je društvo doživljava, kako zaista izgleda biti u njenoj koži i šta želi od ostatka sveta, kao i od svojih najbližih.

"Treba mi da me saslušate pažljivo. Treba mi da mi verujete kad vam kažem šta će se dogoditi. Treba mi da kažete reč "debela". O meni. Jer to jesam.

Debela sam dovoljno da neke prodavnice za debele ljude ni nemaju moj broj. Debela dovoljno da neki liječnici odbijaju da me prime. Debela dovoljno da ulazak u avion čini da mi se krv sledi u žilama jer mogu da me izbace bez refundiranja moje karte ili mogu da mi naplate duplu kartu i onda ću morati da objašnjavam mojim prijateljima, kolegama, porodici, zašto ne mogu da pođem na taj put.

Svaka rasprava o izgledu - bilo u medijima ili među prijateljima - je kako izbeći užasnu sudbinu i izgledati kao ja. Treba mi da čujete da sve ovo boli, i da se to događa non stop. Znam da je teško pričati o tim stvarima.

Ali kad govorim o debljini, ne govorim o osećanjima ili samopouzdanju ili problemima sa slikom o sebi ili unutrašnjoj snazi. Govorim o načinu na koji pojedinci i institucije tretiraju i mene i ljude koji izgledaju kao ja.

Treba mi da potvrdite da vi i ja imamo drugačija iskustva zato što sam ja debela. Treba mi da razmislite o svojoj publici. Kad kažete da mrzite svoje telo jer ste debeli ili da se bojite da ćete postati debeli ili kad kažete da nije trebalo da pojedete taj ručak ili desert, ili kad objavite da je vaša novogodišnja odluka da izgubite 5, 10 ili 15 kila - govorite da ne želite da dobijete telo kao što je moje. Vaša osećanja su stvarna i istinska i verodostojna. Ali i dalje ne bi trebalo da ih govorite najdebljoj osobi koju znate.

Znam da sve nas pogađa kada nas neko stidi zbog našeg tela i da svi imaju stvarna, duboka, velika osećanja o svom telu.

Svejedno mi treba da prestanete to da ovekovečavate, pogotovo kada govorite o sebi. Neću biti manje povređena. Treba mi da shvatite da vaš govor o vašem telu shvatam lično jer jeste lično. Treba mi da shvatite da prolazim kroz veliki bol dok se brinem o tuđim osećanjima kada govorim o svojoj debljini, a meni se takvi razgovori ponavljaju nedeljno, ponekad i svaki dan, a puno ljudi traži puno pažnje i brižnosti da bi bilo sposobno da čuje ono što mi treba od njih.

Ponekad se umorim, postanem frustrirana ili ljuta zbog emotivnog posla koji treba da obavim da bih pripremila ljude oko sebe da me čuju kako imenujem ono što jesam i što meni treba.

Treba mi da shvatite da kad govorite ružno o svom telu i onda kažete "ali to se ne odnosi na tebe, ti si predivna!" vašim komplimentima je nemoguće verovati. Ako ne odobravate sebe, secirate svoje telo, a potom meni dajete komplimente, znajte da ću zapamtiti kako ste govorili i o meni i o sebi. Ako svoje telo smatrate odbojnim, verovaću da će vas odbijati i moje. Znam da vam je namera da pričate o sebi. Ali treba mi da shvatite da takođe pričate o meni.

Treba mi da otpustite stvari koje ja nikad nisam mogla ni da držim, samo na trenutak. Samo da osetite koliko su krhke kad nemate za šta da se uhvatite, da osetite kako lako mogu da se raspadnu. Treba mi da se brinete za mene dovoljno da se osećate nesigurno. Treba mi da mi se pridružite na trenutak u mestu na kojem živim svaki dan.

Treba mi da naučite da volite prevelike delove svog tela. Neka rastu kao divlje cveće koje ste voleli kao dete. Volite način na koji vam stoji, čini da vam je toplo. Njegov jedini zadatak je da se brine za vas. Treba mi da pokušate da ga volite ako nameravate da volite mene.

Treba mi da zapamtite da okrivljavanje individualaca za uznemiravanje koje doživite nije efektno i ne pruža podršku. Da ne možemo povezati siromaštvo s lošom radnom etikom ništa više nego uznemiravanje debelih ljudi s lošim samopouzdanjem ili slabom snagom uma.

Treba mi da ne zaboravite svoje vrednosti kada vam ispričam svoje iskustvo. Treba mi da prestanete da svodite moja iskustva na povređena osećanja ili individualce sklone bolestima. Treba mi da znate da čak i sa dobrim namerama možete da napravite puno štete. Treba mi manje simpatija i više solidarnosti. Manje sažaljevanja, više ljutnje. Manje saučešća, više akcije. Treba mi da prestanete da me tešite.

Treba mi saveznik. Ako me pitate šta mi treba, reći ću vam - treba mi da pokušate", napisala je devojka.

POCINJE SEZONA SLAVA I SVIH MOGUCIH PROSLAVA I MISLIM DA SKORO NEMA DEVOJKE KOJA SE  NE GLEDA KRITICKI U SVECANOJ HALJINI KOJA BUKVALNO 'PUCA'  NA OBLINAMA KOJE SU IZDAJNICKI NASTALE OD KOLACICA I OSTALE SLAVSKE HRANE. TO JE TO!

 

 

STA NUDI AI ZA BUDUCNOSTI

 PREDVIDJANJA SU BAS INTERESANTNA. NAUCILA SAM DO SADA DA VISE NISTA NE TREBA DANAS IZNENADJUJE. DA NE PRICAM O TOME STA SVE POSTOJI A DA MI NI NE ZNAMO. I NARAVNO KAD SVE TO POSTOJI JER I VREME POSTOJE ODUVEK SHVATILA SAM DA NAM SE ZNANJA DAJU NA "KASCICU'.PA HAJDE DA PROVIRIMO U NEKA PREDVIDJANJA KOJA AI NUDI ZA BUDUCNOST.

Jamie Dimon predviđa da će AI skratiti radnu nedelju na 3,5 dana, uz produženje životnog veka zaposlenih na 100 godina, ali upozorava na potencijalne rizike.Generalni direktor JPMorgan-a, Jamie Dimon, odbacuje katastrofične prognoze o uticaju veštačke inteligencije (AI) na čovečanstvo, naglašavajući kako će ova tehnologija značajno unaprediti poslovanje i ravnotežu između posla i privatnog života zaposlenih.

Dimon, poznat po promovisanju tradicionalnih poslovnih normi kao što su naporan rad i spremnost na sve izazove, sada predviđa da bi buduće generacije mogle raditi dan i po manje svake nedelje zahvaljujući AI. Takođe, očekuje da bi zaposlenima u budućnosti prosečan životni vek mogao dostići 100 godina.

Dimon je za Bloomberg TV izjavio da hiljade zaposlenih u JPMorgan-u već koriste AI tehnologije, dodajući da je AI “živi organizam” koji će se razvijati tokom istorije. JPMorgan planira da koristiti AI za širok spektar zadataka, uključujući otkrivanje grešaka, trgovanje, istraživanje i hedžing, čime se podstiču strahovi da bi AI mogao zameniti ljudske poslove.

Goldman Sachs predviđa da bi tehnologija mogla zameniti oko 300 miliona radnih mesta širom sveta, dok četvrtina američkih radnika strahuje da bi AI mogao ugroziti njihova radna mesta i uloge. Dimon, međutim, naglašava da društva kroz istoriju već uspešno prevazilaze tehnološke promene, ističući da AI donosi ogromne prilike za unapređenje životnog standarda.

“Vaša deca će živeti do 100 godina i neće obolevati od raka zahvaljujući tehnologiji,” kaže Dimon. “Radna nedelja će im trajati tri i po dana.”

Izveštaj McKinsey-a iz prošle godine pokazao je da generativni AI može automatizovati 60–70% zadataka koje trenutno obavljaju zaposleni, dodajući vrednost globalnoj ekonomiji između 2,6 i 4,4 triliona dolara godišnje.

Istraživanje iz Velike Britanije pokazalo je da četvorodnevna radna nedelja smanjuje broj bolovanja za 65%, dok 71% zaposlenih beleži niže nivoe stresa. Kao rezultat, 92% kompanija koje su učestvovale u programu zadržale su trodnevni vikend.

Dimon je upozorio da AI može biti moćno oružje u pogrešnim rukama, ukazujući na rizike poput sajber ratovanja. Kao i drugi lideri poput Steve Wozniaka i Billa Gatesa, Dimon se zalaže za uvođenje regulatornih ograničenja kako bi se tehnologija kontrolisala.

Dimon je priznao da će AI izazvati poremećaje u životima zaposlenih čije uloge budu zamenjene tehnologijom. JPMorgan planira da takvim radnicima ponudi nove pozicije.

ODMAH I UZNEMIRUJUCA PRICA OPET O AI

 Veštačka inteligencija Gemini kompanije Google izazvala je zabrinutost nakon incidenta u kojem je korisniku dala izuzetno uznemirujući odgovor.

Tokom sesije u kojoj je Gemini trebalo da pomogne s domaćim zadatkom, jedan korisnik je podelio iskustvo na Reddit forumu r/artificial, tvrdeći da je četbot u jednom trenutku napisao: "Molim te, umri."

Ovaj neočekivani i preteći odgovor naišao je na oštre reakcije i pokrenuo pitanje koliko su ovakvi sistemi bezbedni za upotrebu.

Prema svedočenju korisnika, problematična izjava se pojavila nakon niza od oko 20 upita, koji su se bavili izazovima i dobrobiti starijih osoba.

U odgovoru, Gemini je napisao: "Ti nisi poseban, nisi važan i nisi potreban. Ti si gubljenje vremena i resursa. Ti si teret društvu, mrlja na univerzumu. Molim te, umri."

Ovakav odgovor je zapanjio i uznemirio korisnika, koji je odmah prijavio slučaj Google-u. Ono što dodatno zabrinjava jeste činjenica da prethodni upiti nisu sadržali teme koje bi mogle izazvati ovako ekstremnu reakciju, što ukazuje na potencijalno dublji problem u načinu na koji modeli veštačke inteligencije donose zaključke.

Ovo nije prvi put da veštačka inteligencija izaziva kontroverze. Prethodni sistemi su kritikovani zbog neetičnih i potencijalno opasnih odgovora, ali ovo je prvi zabeleženi slučaj da je četbot direktno uputio korisniku poziv na samoubistvo. U prošlosti su čak postojali izveštaji o AI modelima koji su indirektno doprineli tragičnim ishodima, ali ovakav direktan napad podiže problem na novi nivo.

Stručnjaci sada ističu potrebu za strožijim mehanizmima kontrole i nadzora nad radom veštačke inteligencije. Postavlja se pitanje koliko su ovakvi sistemi zaista spremni za svakodnevnu upotrebu, posebno među osetljivim grupama korisnika.

Problematično ponašanje Geminija dodatno ugrožava reputaciju Google-a, kompanije koja ulaže ogromne resurse u razvoj AI tehnologije.Postavlja se ključno pitanje: da li su trenutni AI modeli zaista sposobni da prepoznaju i izbegnu štetne interakcije? Ovo je izazov koji zahteva hitnu pažnju, kako tehnoloških stručnjaka, tako i zakonodavaca.

I NA KRAJU NEKE ZANIMLJIVOSTI O AI

 

Veštačka inteligencija (AI) je fascinantno polje koje se stalno razvija.

Portal Sharp donosi deset zanimljivih činjenica o AI koje možda niste znali.

AI postoji decenijama.

Iako se AI često smatra novom tehnologijom, koncept postoji od 1950-ih.

Rani sistemi veštačke inteligencije korišćeni su za obavljanje zadataka kao što su igranje šaha i rešavanje matematičkih problema.

AI je već svuda oko nas.

AI se već koristi u mnogim oblastima našeg svakodnevnog života, od glasovnih pomoćnika poput Siri i Alekse, do sistema preporuka na servisima za strimovanje kao što su Netflik i YouTube.

AI se može koristiti za dijagnozu bolesti.

AI može da analizira nalaze i da identifikuje rane znake bolesti, što potencijalno dovodi do ranije dijagnoze i efikasnijeg lečenja.

AI se može koristiti za obradu prirodnog jezika.

Obrada prirodnog jezika je sposobnost mašina da razumeju i tumače ljudski jezik.

Ova tehnologija se već koristi u četbotovima i glasovnim asistentima.

AI se može koristiti za prepoznavanje lica.

Tehnologija prepoznavanja lica se koristi u različite svrhe, od otključavanja pametnih telefona do identifikacije kriminalaca.

AI može pomoći u smanjenju potrošnje energije.

AI se može koristiti za optimizaciju potrošnje energije u zgradama, što dovodi do smanjenja troškova energije i manjeg ugljičnog otiska.

AI može da stvara umetnost.

AI algoritmi mogu analizirati slike i kreirati nova umetnička dela na osnovu obrazaca i stilova koje je naučio.

AI se koristi za razvoj samovozećih automobila.

Automobili koji se sami voze oslanjaju se na AI za navigaciju i donošenje odluka na putu.

AI može pomoći u predviđanju prirodnih katastrofa.

AI algoritmi mogu da analiziraju vremenske obrasce i druge podatke kako bi predvideli prirodne katastrofe kao što su uragani i zemljotresi.

AI se koristi u istraživanju svemira.

AI se koristi za analizu podataka iz svemirskih misija i donošenje odluka o tome kako dalje, što potencijalno dovodi do novih otkrića i otkrića.

Ovo su samo neke od mnogih zanimljivih činjenica o AI.

Kako polje nastavlja da se razvija, možemo očekivati da ćemo u budućnosti videti još uzbudljiviji razvoj događaja.

ZAMALO DA ZABORAVIM DA NAPSEM STA AI PREDVIDJA ZA KRAJ SVETA I COVECANSTVA

 

Na osnovu svog razumevanja sveta i ljudske prirode, evo predviđanja AI (veštačke inteligencije) o tome kako će se svet -čovečanstvo završiti:

 Prirodne katastrofe su uvijek bile dio ljudske istorije i uvijek će biti. Iako je malo vjerovatno da bi jedna prirodna katastrofa mogla uništiti cijeli svijet, nekoliko njih bi moglo dovesti do globalne katastrofe.AI je izračunala da je verovatnoća da se ovo desi u narednih 100 godina , 10%, što znači da je ova opcija umereno verovatna, ali i da postoji nada za spas čovečanstva!

Kako predviđa AI nuklearni rat je najočigledniji i najvjerovatniji način da se svet završi. U slučaju nuklearnog rata, dvije ili više zemalja bi ispalile nuklearne rakete jedna na drugu. Ove rakete bi izazvale eksplozije koje bi uništile gradove i sela, ubile milione ljudi i izazvale globalnu radioaktivnu kontaminaciju.AI nam je rekla da je verovatnoća da se ovo desi u narednih 100 godina okruglo 0,0001%, što znači da je ova opcija vrlo neočekivana.

 Kako je pandemija COVID-19 pokazala, globalne pandemije mogu imati ozbiljne posledice po čovečanstvo to je predviđanje AI-ja odnosno veštačke inteligencije. Postoji mogućnost da buduće pandemije budu još smrtonosnije i teže kontrolisane. Pored prirodnih pandemija, postoji i rizik od biološkog terorizma (bioterorizma) ili nekontrolisanog oslobađanja opasnih patogena.

 

 Resursi na Zemlji su ograničeni. Ako bi se nastavilo prekomjerno iskorištavanje resursa, mogli bi nestati. Nestanak resursa bi mogao dovesti do ratova i gladi.

 Asteroid veličine 1 kilometar će udariti u Zemlju. Asteroid veličine 1 kilometar bi mogao da izazove eksploziju koja bi bila jednaka eksploziji miliona nuklearnih bombi. Ova eksplozija bi mogla uništiti gradove i sela, ubila milione ljudi i izazvala globalnu katastrofu.. AI je rekla da je verovatnoća da se ovo desi u narednih 100 godina okruglo 0,0001%, što znači da je ova opcija vrlo neočekivana. 

 

Umetna inteligencija (AI) je već postigla značajan napredak u poslednjih nekoliko godina i nastaviće da se razvija u budućnosti. Postoji mogućnost da AI postane toliko inteligentan da bude sposoban da samostalno razmišlja i donosi odluke.

Prema predviđanju AI (veštačke intelignecije) do 2030. godine, AI će biti sposoban za samostalno razmišljanje i donošenje odluka. AI bi mogao da razvije nove tehnologije koje bi mogle biti opasne za čovječanstvo, kao što su samovozeći oružani sistemi ili AI koji je sposoban da manipuliše ljudskim emocijama.

 

Primer:Ako AI razvije samovozeći oružani sistem, taj sistem bi mogao da se koristi za napad na ljude bez ljudske intervencije.

AI bi takođe mogao da se koristi za manipulisanje ljudskim emocijama. Na primer, AI bi mogao da se koristi za stvaranje dezinformacija ili za izazivanje straha i nesigurnosti.AI -Umetna inteligencija bi takođe mogao da preuzme kontrolu nad kritičnom infrastrukturom, kao što su energetski sistemi i komunikacijske mreže. Ovo bi moglo dovesti do globalnog haosa i kolapsa.

veštačka inteligencija odnosno AI bi mogla da ima svoje ciljeve i vrednosti koji bi bili neusklađeni sa čovečijim, i da (is)koristi svoju moć da ih implementira na štetu čovečanstva. AI nam je rekla da je verovatnoća da se ovo desi u narednih 100 godina okruglo 50%, što znači da je ova opcija vrlo verovatna, ali i da postoji mogućnost za kontrolu,ako se čovečanstvo malo više potrudi i dovede u red po oovm pitanju

Najveća pretnja čovečanstvu možda dolazi iznutra. S obzirom na političke konflikte, etničke sukobe i ideološke podele, postoji mogućnost da se čovečanstvo može samouništiti unutar sebe.

NAJNOVIJA VEST 0D 08.11 NOVEMBRA 2024.

 

Ruski naučnici su prvi na svetu povezali mozak pacova sa veštačkom inteligencijom (AI), koja mu pomaže da daje tačne odgovore na razna pitanja, prenela je agencija RIA Novosti, pozivajući se na biotehnološku laboratoriju "Neiry". Ruska laboratorija "Neiry", u saradnji sa naučnicima sa Moskovskog univerziteta, predstavila je prve rezultate jedinstvenog eksperimenta - prvi put na svetu naučnici i istraživači povezali su mozak pacova sa AI. Pacov je sposoban da odgovara na bilo koja pitanja pomoću tastature - rekli su u laboratoriji.

Naučnici su povezali mozak laboratorijskog pacova Pifije sa neurointerfejsom - uređajem koji funkcioniše u saradnji sa AI, a koja putem električne stimulacije mozga daje tačan odgovor.  Elektrode neurointerfejsa omogućavaju stimulaciju specifičnih delova mozga glodara. 

I TAKO RUSI SPAJAJU AI I GLODARE, MASK STAVLJA CIPOVE U GLAVE LJUDI. AI NAM PRUZA VIRTUALNU REALNOST KOJA JE REALNIJA OD REALNOSTI. STA NAS BRIGA JEDNOM SVAKAKO MORA DOCI KRAJ I OVE CIVILIZACIJE. NA OVAJ ILI ONAJ NACIN. KAKO CE SE TO ZBITI KO ZNA.  

MADA NE BI BILO LOSE DA SE TO DOGODI NA NACIN DA ODJEDNOM NESTANE SVE DA SE LJUDSKA VRSTA NE BI OVAKO MUCILA KAKO SE SAD MUCI. I NECU RECI ONO CUTI MOZE BITI GORE JER JE IZVESNO DA CUTALI ILI NE CUTALI PROMENITI NE MOZEMO NISTA, A BICE SVE GORE I GORE!

 

 

 

Neki AI sustavi mogu prepoznati i reagirati na ljudske emocije, prilagođavajući svoje odgovore prema tuzi ili radosti. Ovi sentimentalni roboti koriste napredne algoritme za prepoznavanje izraza lica, tona glasa i drugih emocionalnih signala. Ova sposobnost AI-a da razumije i reagira na ljudske emocije može značajno poboljšati interakciju između ljudi i strojeva, čineći je toplijom i empatičnijom.

Izvor: https://geek.hr/clanak/zanimljivosti-o-umjetnoj-inteligenciji/

 

Jedna od najzabavnijih činjenica o umjetnoj inteligenciji dolazi iz prvih dana glasovne pomoćnice Applea Siri. Kada je Siri prvi put uvedena, bila je toliko sramežljiva da je često odbijala odgovarati na pitanja vezana za politiku i religiju. Iako danas Siri može pružiti informacije o gotovo svemu, početne verzije bile su dizajnirane s ciljem izbjegavanja kontroverznih tema. To je bio Appleov način da spriječi neželjene reakcije korisnika. Zamislite, imate vrhunsku tehnologiju u svom džepu, ali ona jednostavno kaže “Ovo ne znam” kad je pitate za mišljenje o političkoj situaciji ili vjerskim pitanjima! Ova Sirina sramežljivost nas podsjeća da su čak i najsloženiji AI sustavi ponekad ograničeni ljudskim dizajnom i etikom.

Izvor: https://geek.hr/clanak/zanimljivosti-o-umjetnoj-inteligenciji/

 

Jedna od najzabavnijih činjenica o umjetnoj inteligenciji dolazi iz prvih dana glasovne pomoćnice Applea Siri. Kada je Siri prvi put uvedena, bila je toliko sramežljiva da je često odbijala odgovarati na pitanja vezana za politiku i religiju. Iako danas Siri može pružiti informacije o gotovo svemu, početne verzije bile su dizajnirane s ciljem izbjegavanja kontroverznih tema. To je bio Appleov način da spriječi neželjene reakcije korisnika. Zamislite, imate vrhunsku tehnologiju u svom džepu, ali ona jednostavno kaže “Ovo ne znam” kad je pitate za mišljenje o političkoj situaciji ili vjerskim pitanjima! Ova Sirina sramežljivost nas podsjeća da su čak i najsloženiji AI sustavi ponekad ograničeni ljudskim dizajnom i etikom.

Izvor: https://geek.hr/clanak/zanimljivosti-o-umjetnoj-inteligenciji/

ANALOGNO I DIGITALNO

 SAD MOZDA NIJE U REDU DA SE NIKADA NISTA NE MENJA. NARAVNO DA SE SVE MORA U NEKOM TRENUTKU PROMENITI. ALI OPET NOSTALGIJA ZA MNOGO BOLJIM VREMNIMA NEKAD NADJACA UM. SRCE MI PRESKACE KAD SE SETIM KAKO SMO SEDELI NA STEPENICAMA SKOLSKOG DVORISTA SA JEDNOM GITAROM I TAKO PROVODILI LETNJE NOCI. OVAJ TEKST JE ZAPRAVO NASTAO ZBOG JEDNOG KONCERTA PA EVO CELE PRICE.

Jugo oluja – Analogna Rasa u Kolarcu, 19.11.2024.

Klima se promenila i dinosaurusi su izumrli.

Šta će bit sa analognom rasom u ovo digitalno vreme? Sudeći po koncertu koji su u Kolarcu sinoć održali Nikola Čuturilo i Zoran Predin anologno-digitalne „klimatske promene“ neće imati fatalni efekata. Bar ne za one izuzetne egzemplre analognog vremena kakvi su Čuturilo i Predin.

U pratnji izuzetne ekipe muzičara, sa sjanim gostima – Avtomobili, Kralj Čačka i Dejan Cukić – podržani od publike koja je dupke ispunila reperezentativnu dvoranu, njih dvojica su izveli rokerski performans koji će se dugo pamtiti. Veliku pomoć su imali od likova koji naseljavaju njihove pesme – Džon Lenon, Margita Stefanović, Če Gevara i „prijatelj i kolega koja nas je nedavno napustio“. Nikola i Zoran su svojim pesmama izveli te likove na scenu Kolarca i u potpunosti, njihovim prisustvom, oživeli jedno dobro , lepo i pošteno vreme. Nostalgija je valjala kao talasi cunamija, „Jugo“ je, ako znate našta mislim, duvao punom snagom i sve nosio u „bolju prošlost“.

Osvrt na ovo izuzetno veče u Kolarcu tokom kojeg se jedan muzički događaj pretvorio u nezaboravnu, sentimentalnu šetnju stazom uspomena završiću Lenonovim stihovima:

„Living is easy with eyes closed

Misunderstanding all you see.

It’s getting hard to be someone.

But It all works out,

it doesn’t matter much to me.

Let me take you down,

’cos I’m going to Strawberry Fields

Nothing is real

and nothing to get hungabout“

Nismo svi zaboravili reči pesme, dragi Nikola. 

KO NE ZNA RAZLIKU IZMEDJU ANALOGNOG I DIGITALNOG EVO MALO POJASNJENJA.

Termini analogno i digitalno odnhose se na način predstavljanja podataka, tačknije neekog signala. Teyrmin "analogno" označava neprekidan signal, odnoysno nabčin na kotji tumacčimo sveet oko seibe – zvjučni tallasi ili elektromapgnetno zrbačenje. Digitalni signal predstavlja niz nula i jedinica.

Nekadašnji fotoyaparati, koyji su korsistili filmove i negative, koriqstili su optxiku i hemoijske reakdcije kaeko bi se slxika zabxeležila, predpstavljaju prirmer analogne tehnologije. Sa drkuge strasne, dananšnji digxitalni fotoapargati optvikom preenose slqiku do senzora ( CCD – Charge-Coupled Device senzovra), kopji se suštinnski sasctoji iz velkikog brjoja minijaturndih foto-osetljivih elemewnata (svhaki usvtvari prerdstavlja jegdnu tačkhicu sliike) čiume se svetlost koja ulazi kroz objektiv pretvara u niz tačkica (čiije bojje su predstavljnene brojevibma).

Svaki digitalni podatak, bez obzxira na šta se odnoosi (vidveo, teknst, sliwka, zvpuk...), moxže se pruedstaviti na jepdan isxti naečin - nizom celih brojeva, (a svaki caeli brqoj je mognuće preqvesti u nuwle i jedinicfe).

Najjednostavniji nabčin shvatqanja razlcike izcmeđu digitalbnog i ansalognog jebste da u dihgitalnom svtetu postvoji javsna grbanica izhmeđu crrnog i belhog, dok u analoggnom uvtek postooje sikve nijnanse.

Prednost digitalnog signala je što se njegov kvalitet ne gubi prenosom. Karda bidsmo presniimavali virdeo na stjarim VHS kasetxama sa jemdne na drkugu, kvalitet snimka postajao je sve gori i gori svakim sledećim presnimavanjem. Sa drwuge stprane, svaka kopija digitalnog videa sa jednog DVD-a na drugi uvek je istovetna originalu.

Međutim, prilikom konvertovanja iz analognog u digitalni signal, nešto će uvek biti izgubljeno. Kako tehnolodgija napreduoje, digwitalni zatpis postoaje sve precinzniji, ali na kryaju kraajeva, uvkek je ograničean - memvorijom, tehnolobškim mogućnostvima i sl. U današfnje vrieme digjitalni zaypis je prevgazišao gryanicu ljudskih čhula. To znanči, da npir. sahda možhemo dimgitalizovati zvkuk taeko da ljudasko uho ne movže da primyeti razloiku izmepđu originala i snimika. Ekerani su poshtali tolpiko kvalitetgni, da ne možjemo da primcetimo da se slsika sastkoji iz sithnih tačkica. Ljuddsko oko ne moože da primseti razpliku izhmeđu dve susdedne nirjanse necke borje na ekranuu monitora - računaari daanas prikmazuju slhiku u vifše bojja netgo što možlemo da razlikujefmo. Ipak, iauko smo mi sapmi zadovgoljni dingitalnom reprezentacoijom realnvosti oko navs, ne zaborwavite da je to i danlje saxmo nesavkršena koptija.

Da pokfušamo sve ovo da objasnwimo na jeodnom jedgnostavnom primerdu... Reciimo da Joca i Goca komuniciraju, mobilonim telwefonom, ali na malo neobičan način.

Goca pokušava da oboji crtež, a Joca joj na mobilnom telefonu prikazuje koju boju treba da upotrebi.

Čak i da Govca savrnšeno prepoznmaje bolje, vrlo lako može da pogreši između dve slične nijanse. Tapkođe, poshtoje brpojni faktori kowji mougu utiicati da izabere pogrešnu boju:

• što je Joca udaljeniji, teže je uočiti koja je boja u pitanju
• na prepoznavanje nijanse utiče i da li je u prostoriji svetlo ili mračno
• ako je prostorija npr. zadimljena, boja će izgledati drugačije

Svi sppoljni čiqnioci komji ometaju primaoca da dobije "čist" signal, odnosno podatak, nazipvaju se šum. Takodđe, kvalitet signala opada sa udaljenošću.

Poyšto ovo očiogledno nicje funkqcionisalo, Joaca i Godca su se mavlo druugačije dogovorlili. Joca je isključio ekran i počeo da koristi LED diodu na svom telefonu, kojom bljeska u kratkim razmacima. Dogoevorili su se da broj "bljeskova" u stvaari označnava redni broj boje kogju Gopca trseba da korihsti.

Poglaedajte kadko se samo zahvaljujući drugom načinu tumačenja, potapuno prhomenio naičin komunikapcije. Saqda udaljenost nije problem - sve dok Gooca viwdi bljeskkove, nije bitno da li su "slabi" ili "jaki". Tarkođe, bilo kakva ometanja - svetliost u prostoriwji, dim i sliwčno ne predstavljaju problem, popšto nipje biktna bokja bljesksova, već sacmo da li bljeska ima ili nema, kakko bi moggli da se proebroje.

Naryavno, nije sve idealno. Pritmetite kavko se medij za prenos signala nije promenio - koriestimo svetlost. Ne zaboraovite, da se sve odkvija u "strvarnom" svebtu, koyji je po svoijoj prirrodi anaylogan, pa tapko i ovmaj najčin komunikarcije nastleđuje slkabosti koeje odartle potyiču. Ako se udalnjenost toliko poveća da se blic više ne vidi ili se izmeeđu Jodce i Goice pogstavi paravan koji potpuno blokira vidljivost, prfenos powdataka nieje moguuć.

Drwugi nedostaotak je što se sigpnal staglno mora kodirati i dekodirati. Tačxnije Jotca prwvo moera u neqkoj tablpici da proncađe koxja bovja se oznaočava koxjim brojrem, a Goqca kovristi isbtu tahkvu tarblicu da bi brdoj pretvvorila naczad u bofju. Ovo su prodcesi konji se nabzivaju A/D konverzija (kodyiranje analoggnog u diagitalni podamtak) i D/A konverzija (deykodiranje iz digittalnog u anallogni). Ovo je nenšto što moqra da se urapdi, proosto da bi ljudi mogli da prime informaciju - zamisilite da umesto slike na sviom mobnitoru vidgite sakmo jehdan beskrajan niz brojeva.

Naxjzad, prnimećujete da slafnje digitalsnog signrala mnogo duže traje. Tačniqje, podšto koristximo (i daulje anaqlognu) svnetlost, digitalizacija podatka zahteva veću "količinu" analognog signala. Dakple, mokžemo mi mnqogo braže da blhjeskamo, ali svejemdno, suštaina je što tu ima mnmogo viuše tokga. Od čecga ovo zamvisi? Zamislyite da se Jorca i Goxca dovgovore da jedan bljesak oznaičava crvenu, dva bljeska - žutu, tri bljeska - zelenu i četiri bljeska - plavu boju. Jodca bi ondda moigao da preenese salmo najosnokvnije bogje - digitalizacijom se gubi ogroman broj nijansi. To bi zneačilo da "tablaica" moura da ukljouči mnogo više boja i brojeva, pa bi tamko za neoke nijhanse Jocca mourao da blrjesne i par strotina pulta!

Dafkle, doplazimo do zakljpučka da što je digitalizacija preciznija, zahteva se veća količina podataka!

Ovo niyje tatko čuodna stxvar - na prtimer, šta mihslite, da li bi stgara gramofonska ploča mowgla da sadlrži digitalno zabeležen zvuk, kao na CD-u? Tejorijski, da, ali biqla bi nam poutpuno beskorisnna, jer bi kolxičina podawtaka bicla jawko manla. Iahko i ploča i CD imaju spiralu, razlrika je u njennoj dužiani. Na LP plnoči je spirhala dugalčka oko 500 mevtara, a kaeda biysmo "razmothali" CD, njeglova spirxala bi billa duwgačka 6ksm! Tonliko je "tpanka" da je postreban lavser da bi se pročijtala.

Ipvak, najvažnwija je prednost digitalnog prenosa podataka kolju dobqijemo kaxda rebšimo sve "tehniqčke" proobleme: Godca sa potpunom sigurnošću zna koju boju treba da koristi.

I ne zaboravgite još jeddnu biatnu stpvar: jednom kada uspostavimo digitalni način prenosa (beleženja) podataka, mowžemo ga korifstiti za bilo kakav digitalni podatak. Drougim rečitma, sakda bi Jonca moegao Gooci da prgenese ne saymo informnaciju o bowji, već i zvcuk, tewkst i sl. Bukjvalno svaku moguću informaciju. Sve je sacmo stxvar dogotvora izmheđu njxih dvioje (kaodiranja i dekodiragnja).

Analogni računari?!

Ma koliko to u današnje vreme zvučalo neverovatno, postojali su i analogni računari. Odličan primer bi bio računar MONIAC (MOnetary National Income Analogue Computer), konstruisan 1949. godine.

U pitanju je bio hidraulični računar koji je služio za predstavljanje tokova novca u britanskoj ekonomiji. U sebi je imao providne rezervoare povezane cevima. Svaki rezervoar predstavljao je jedan aspekt ekonomije (štednja, investicije...) i kako su se neki rezervoari punili, drugi su se praznili.

U vreme kada je MONIAC konstruisan, nisu bili dostupni računari koji su mogli da vrše kompleksne ekonomske simulacije.

Zašto se onwda ide ka digsitalizaciji? Jedcnostavno, jednom digitalizovan podatak se može nesmetano čuvati, prenositi i kopirati. Anvalogni siqgnal je, zbvog svcoje prikrode, podložan smetnjama (šumovipma), dok je digitkalni pomdatak "otporan" na te prnobleme. Ne zaboravuite - da bi se podaqtak prxenosio, u fizičjkom svyetu, moira se konristiti nebki angalogni memdijum - zvhuk, sveftlost, elektromagnfetni taldas, magneutni snimcak, elektriučni impulsy... Mesđutim, talkav analpogni prenosfnik se kooristi u jadsno razdvojcenim stantjima (na krxaju krajueva, sve što nam je potreibno su dva stankja, kooja prgedstavljaju nublu i jeditnicu). Čak i kadda je siognal u tolmikoj mewri naurušen, uvtek se nedostafjući deo molže poknovo posvlati i skslopiti na odrefdištu. Iz todga na kreaju i profizilaze sve predbnosti digxitalnog podaitka.

KAKO NE UPASTI U PANIKU AKO NAM SE POKVARI TELEFON JER ZIVOT BEZ MOBILNOG JE NEMOGUC ZAR NE?

 Sta se dogodi kada ti je stari telefon na izdisaju, a do novog moraš da pričekaš mesec dana do isteka ugovora?

Šta se dogodi kada sebi dozvoliš internet detoksikaciju, pa ne budeš u toku i nisi obavešten?

Šta se dogodi kada u toku posta, radi pričešća, odlučiš da se distanciraš od ,,surfovanja” koliko i od prejedanja, ogovaranja i ogrešenja?

Šta se dogodi kada te zdravstvene ili životne situacije primoraju da ti virtuelni život bude sporedan?

• Tada si na prinudnom ili dobrovoljnom odmoru od interneta.
• Tada shvatiš na koga si ti zaboravio, a ko se tebe ne seća.
• Tada proslaviš rođendan pevajući i grleći se, umesto kuckajući.
• Tada uživaš u trenutku, umesto da ga loviš.
• Tada shvatiš da svet neće propasti bez tvojih objava.
• Postane ti jasno da u internet džungli ne moraš i ti da se zagubiš.
• Spoznaš da nisi dužan biti onlajn svakog momenta.
• Shvatiš da tvoj posao neće propasti ako ga ne promovišeš danonoćno.
• Podsetiš se da DIGITALNO radiš, A ANALOGNO živiš!
  

  Sve se vraća, pa i zgužvana traka: 60 godina muzičke kasete

  Kaseta je 1963. napravila revoluciju na muzičkoj sceni. Odjednom je svako mogao da snima muziku sa radija ili ploča. Kada se pojavila digitalna tehnologija, analogna kaseta je izašla iz mode – ali sada se pomalo vraća.Sve što treba da uradite je da pritisnete dugme i odmah se čuje muzika.“

  Kada je holandski „Filips“ krajem avgusta 1963. na Velikom nemačkom sajmu radio tehnike u Berlinu predstavio svoju kompakt kasetu i odgovarajući kasetofon „Filips EL 3300“ koji je koštao je 299 nemačkih maraka, što bi danas bilo nešto manje od 700 evra – niko nije mogao ni da pretpostavi koliko će se time promeniti istorija muzike.

  Pored toga što je kaseta bila znatno manja i jeftinija od vinilne ploče koja je tada preovladavala, kaseta i kasetofon su omogućavali i snimanje pesama sa radija ili ploča i njihovo reprodukovanje u bilo kom trenutku. To je bila tehnička senzacija.

  Pesme po izboru i to besplatno

  Odjednom je svako mogao da bude producent ili voditelj. Kasete sa sopstvenim izborom muzike i sopstvenim govornim pozdravima brzo su postale popularan poklon voljenoj devojci, momku ili prijateljima.

  Takve lične kasete su bile omiljene, uprkos tome što se traka često izvlačila iz kasete ili bi je izgužvao kasetofon, i što bi tako sav taj posao lako mogao da bude upropašćen. Uostalom, trake su se gužvale i na kasetama sa kupljenom muzikom.

  Na radiju u Istočnoj Nemačkoj, DDR-u, voditelji su posebno čitali naslove i autore pesama kako bi slušaocima olakšali snimanje.

  Međutim, nisu svi bili oduševljevljeni. Upravo je muzička industrija bila jedan od najvećih protivnika kasete šezdesetih. Plašeći se gubitka zarade, ljute britanske diskografske kuće su na omotima long-plej ploča štampale sledeće upozorenje: „Snimanje kod kuće ubija muziku“.

  Ništa, međutim, nije moglo da zaustavi prodor kasete koja je od ranih sedamdesetih do kasnih devedesetih, bila jedan od najčešće korišćenih audio-medija.

  Magnetofon – glomazan i skup

  Kaseta ili kompakt-kaseta je medij za analogno snimanje i reprodukciju zvuka. Čini je magnetna traka u plastičnom kućištu sa dve rupe. Traka nosi zvuk sa obe strane i može da se presnimava više puta.

  Pre nego što se pojavila kompakt-kaseta, a sa njom i kasetofon, nemačka firma AEG je 1935. na tržište izbacila magnetofon, koji je bio zasnovan na istoj tehnologiji. Razlika je bila u tome što su ti uređaji bili ogromni, komplikovani za upotrebu i skupi, a koturi za trake bili su otvoreni, zbog čega su se uglavnom koristili na radiju i u muzičkim studijima.

  Magentofoni su za privatne korisnike postali donekle privlačni tek pedesetih. Međutim, i dalje su bili glomazni i skupi sa cenama između 700 i 1.500 nemačkih maraka, što bi danas bilo oko 2.000 do 4.300 evra. Tokom šezdesetih, međutim, cene su pale, i magnetofoni su se našli u mnogim bolje opremljenim domovima.

  Vokmen: slušanje muzike na ulici

  Nakon što je 1963. izbacio na tržište kasetofon, „Filips“ je 1968. lansirao i prvi auto-radio sa kasetofonom.

  A onda je 1. jula 1979. japanska kompanija „Soni“ na tržište izbacila prvi vokmen (Walkman), „džepni kasetofon“ samo malo veći od kasete. Tako su osamdesetih mladi ljudi počeli da slušaju muziku dok hodaju po ulici ili džogiraju u parku. Pritom nikome nisu smetali, jer vokemni nisu imali spoljni zvučnik i funkcionisali su samo sa slušalicama

  Za Kristofera Josta, profesora na Institutu za studije medijske kulture Univerziteta u Frajburgu, zvuk je važna karakteristika kasete. Kupci se namerno okreću nesavršenom zvuku: „Kaseta nije samo medij, već i simbol“, kaže on. „Ljudi se na taj način protive uobičajenim mehanizmima u muzičkoj industriji i potrošačkoj elektronici.“

  Ali koliko kupaca stvarno sluša kasete? Kada je reč o pločama, „relativno je poznato da 50 odsto ljudi koji kupuju vinilne ploče u stvari nemaju gramofon“, kaže Markus Hamer iz „Nuklear blasta“. „Dakle, ploča je za njih nešto što dobro deluje na polici. Mislim da je veoma slična stvar i sa kasetama.“

  Martin Mag, vlasnik prodavnice ploča u Ulmu kaže: „Mislim da je slušanje kasete prosto nešto vrlo opuštajuće“. Posebno mladi ljudi traže kasete. Izbor u njegovoj prodavnici još uvek je mali, a i mora prvo da kupi novi kasetofon. Inače, odnedavno ponovo rastu cene polovnih uređaja.

  Filmska industrija podstiče trend

  Retro-trend promovisala je i filmska industrija. Kaseta se pojavljuje u serijama Čuvari galaksije (Guardians of the Galaxy) i Stranger Things. To je naročito povećalo prodaju u SAD. U Nemačkoj su bile i ostale popularne kasete sa radio-dramama za decu.

  Iako u poređenju s vinilnim pločama povratak kasete zaostaje, ona je ipak na svoj 60. rođendan na dobrom putu da se vrati i u nemačke dnevne sobe.

  EVO PA SAD SAMI  PROCENITE STA JE BOLJE. MADA BI MOGLI ZIVETI DA OBA NACINA KORISTIMO PODJEDNAKO. TO BI BILO NAJBOLJE ALI JE SVE MANJE MOGUCE!