понедељак, 19. фебруар 2018.

LJUTNJA I BES

LJUTNJA I BES SU NAJVECI POKRETACI! POKRETACI BUKVALNO SVEGA!
Ljutnja je uvek usmerena na nečije ponašanje, bez obzira na to da li osobu koja se tako ponaša volimo, ili smo prema njoj ravnodušni, ili smo sa njom u neprijateljskom odnosu. Zbog toga izražavanje ljutnje nije znak negacije odnosa poštovanja i ljubavi. Ljuteći se na osobe koje poštujemo i volimo, mi od njih zahtevamo da promene neko svoje ponašanje. Zato ljutnja upućena voljenom detetu, partneru ili roditelju nije negacija ljubavi i poštovanja. Veoma  je važno razlikovati ljutnju od osećanja prezira i mržnje. Dok je ljutnja uvek usmerena na promenu ponašanja, prezir i mržnja su uvek usmereni ka drugoj osobi kao ljudskom biću.
Kako mala deca nisu socijalizovana ona izražavaju nesocijalizovanu ljutnju: kada neka njihova želja nije ispunjena; kada su jača od druge osobe. Usvajanjem socijalnih normi, ideje pravednog i nepravednog, ljutnja postaje socijalizovana: ljudi se ljute onda kada smatraju da je ponašanje drugog nepravedno.Emocionalno pismene osobe znaju da nije važno samo izraziti ljutnju, već da je njen cilj promena ponašanja. Uvek kada se ljutimo na nekoga mi u stvari želimo da ta osoba promeni neko određeno ponašanje koje smatramo štetnim, nepravednim ili opasnim. Da bismo pomogli drugoj osobi da razume naš zahtev za promenu ponašanja, važno je da obratimo pažnju na način na koji se ljutimo. Ako se zbog naše ljutnje druga osoba uvredi, ona nam time pokazuje da je naš zahtev doživela kao napad na sebe, a ne na svoje ponašanje. I zbog toga je važno naučiti kako se ljutiti iz pozicije poštovanja sebe i poštovanja druge osobe. Moramo naučiti kako da u rečima koje koristimo napadamo samo tuđe ponašanje, ideje koje zastupa, a ne da u ljutnji upućujemo negativne etikete na drugoga kao na osobu.
 Bes je emocija proistekla iz nečije psihološke interpretacije usled vređanja, povređivanja ili pak odbijanja te osobe. Uvek ga prati i snažna želja za osvetom i ispravljanjem tuđih postupaka na jednako ofanzivan način.
U fizičke manifestacije besa spadaju povišeni krvni pritisak, ubrzani rad srca, kao i povećano lučenje adrenalina.
Socialna manifestacija besa uključuje mimiku lica, govor tela, kao i povišen/preteći ton prilikom razgovora. Danas psihologija smatra da je bes potpuno prirodna emocija koju svako živo biće oseti i manifestuje, čak smatraju i da ima strane koje su pozitivne po evulutivni opstanak.Bes je emocija usko povezana sa ljutnjom i javlja se vrlo rano u razvoju između trećeg i šestog meseca života, što govori o značaju i univerzalnosti emocija.
Bebe i deca ovu emociju obično ispoljavaju u situacijama u kojima je blokiran neki njihov primarni cilj. U ovom tekstu biće reči o tome šta su bes i ljutnja, zašto su korisni a zašto ne, koje vrste besa postoje, koje su predispozicije za razvoj destruktivnog besa, koje su činjenice i zablude o besu, kako ga sprečiti i kako se nositi sa besnim ljudima.
Ljutnja i bes su potpuno normalne, najčešće zdrave ljudske emocije. Ali kada se omaknu kontroli i postanu destruktivne javlja se osećaj da se nalazimo u vlasti nepredvidljivih i snažnih emocija.
vrste, ali nekontrolisani bes može narušiti ne samo socialni život ljudi koji ga manifestuju, već i njihovo psihičko i fizičko zdravlje. Ipak, ljutnja je veoma značajna emocija. Ona je od evolucionog, adaptivnog značaja, daje nam snagu da se borimo za sebe od najstarijih vremena. Pomaže nam da upoznamo sebe i druge. Pojedina istraživanja pokazala su da bes može da ima pozitivne efekte na duže staze u 40 % slučajeva.Mnogi ljudi priznaju da su im napadi besa pomogli da shvate sopstvene greške. Pokreće nas da se zauzmemo za sebe i branimo svoje granice što je povezano sa osećanjem samopoštovanja. Problem je kad se bes okrene protiv nas. Ljudi u besu često kažu nešto što  ne misle i time stvaraju dodatne probleme i sebi i drugima. Pored toga, dugotrajnja ljutnja i pogrešno kanalisan bes dovode do trajnog osećanja ogorčenosti koji može da izazove fizička i psihička oboljenja.
Pasivan bes - jedan od glavnih motiva za ove osobe jeste da udovolje okolini. Oni su poznati kao osobe koje potiskuju bes i onda odjednom planu pa se okruženje nađe u čudu.
Agrsivan bes -ove osobe sklone su agresivnom ponašanju, vređanju, maltretiranju i ponižavanju drugih ljudi, nekad i bez konkretnog povoda.
Pasivno-agresivne osobe osećaju veliki otpor prema autoritetima. Oni će često saslušati želje i potrebe drugih, ali ih uglavnom neće ispoštovati.
Neprijateljski -ove osobe su vrlo slične agresivnom tipu ali će uz to često trošiti i mnogo reči da bi ubedili okruženje da se ceo svet urotio protiv njih i da su oni, zapravo, najveće žrtve okolnosti.
Konstruktivan -aserativno (Asertivno ponašanje, koje mnogi smatraju veštinom, omogućiće vam da se u svakoj od situacija ponašate u skladu sa svojim željama i da pri tom izbegnete svađe)   rešavanje problema iz pozicije međusobnog uvažavanja. Ovakve osobe trude se da adekvatno kanališu bes i rešavaju probleme dijalogom.Naravno i porodično vaspitanje je veoma važno. Nošenje sa ljutnjom i besom se uči po modelu. 
 Bes automatski vodi ka agresiji– Ako osoba ima dobru samokontrolu bes neće voditi agresiji, ili barem ne učestalo. Samokontrola se vežba. 
Neophodno je biti agresivan kako bi dobio ono što želiš– Upravo suprotno. Neophopdno je biti asertivan. 
Ispoljavanje besa je uvek dobrodošlo– Istraživanja su pokazale da ljudi koji agresivno ispoljavaju bes dovode do toga da osobi bude trenutno bolje ali ona na duže staze ostaje besna. Dakle, ventiliranje besa na agresivan način potkrepljuje (a ne zaustavlja) agresivno ponasanje.Nemojte da krijete da vam nešto smeta. Izrazite svoje potrebe ali se potrudite da to uradite u smirenom dijalogu. Kanališite bes sportom, hobijima, pozitivnim aktivnostima. Obećajte sebi neku nagradu za konstruktivno rešavanje problem .Nije kliše-izbrojte do 10. Može i do 20.Setite se problema koje je prošli put izazvao vaš bes. Ne želite to ponovo da se desi zar ne?
Ako možete sačekajte da se sagovornik smiri pa onda nastavite razgovor. Sedite, nemojte stajati. Tako ćete bar za početak delimično smiriti situaciju.Proverite da li ste dobro razumeli šta vam sagovornik saopštava.Koliko god sagovornik vikao vi pokušajte da zadržite adekvatan ton. To je jako teško ali ako i vi budete vikali svakako se sagovornik neće smiriti.Ako morate da ih kritikujete kritikujte njihovo ponašanje, a ne ličnost.Stavite se u njihovu poziciju, ali ne samo u vašoj glavi. Recite mu da pokušavate da ga razumete.Izvinite se ako ima udela vaše krivice. Obavezno pitajte sagovornika šta predlaže, kako bi hteo da se problem rešava.
Iz svega navedenog upitacete se kako su onda ljutnja i bes najveci pokretaci i to bas svega sto cinimo? Pa logicno. Ako nas naljuti osoba koju volimo ucinicemo sve da dokazemoda nije u pravi ( ili shvatimo da jeste) pa mi ispravimo to sto cinimo pogresno.
Da ne govorim samo iz svog iskustva,ali pomislite da li mozete da pomerite sami orman -ne? Varate se kad ste besni mozete i te  kako. Probala sam vise puta i uspeva. Naravno ako ste zaista besni!
TAKO DA ODGOVORNO TVRDIM DA LJUTNJA I BES U OGRANICENIM KOLICINAMA MOGU DA UCINE DA KROZ KONSTRUKTIVNE SVADJE POSTANETE BOLJI LJUDI ILI DA UCINITE DA DRUGI POSTANU BOLJI LJUDI!
ALI SAMO DOK NE PREDJETE GRANICE STO JE U AFEKTU SKROZ NEMOGUCE!



Нема коментара :

Постави коментар