DULE

KO SU DULE? POSLEDNJIH DANA PODSETILA SAM SE PRICE O RADJANJU I BOGA MI KAO NOVOPECENA BABA KOJA JE PROSLA CETIRI CARSKA REZA BILA SAM SMRTNO UPLASENA! NA SRECU POSLE MARATONSKOG PORODJAJA SVE SE DOBRO ZAVRSILO!

Od 2012. godine dule postoje i u našoj zemlji i obično se za njih kažu da su „duhovne babice”. Dula je osoba koja prati trudnicu na porođaju, pruža joj emotivnu podršku i pomaže joj da što lakše donese bebu na svet.

Prirodni porođaj kod kuće je tabu tema u Srbiji iako se sve više žena iz Evrope odlučuje na ovakav vid rađanja.

Ivana Veličkov, babica i dula, majka troje dece, jedna je od žena koja je iskusila kako izgleda porađati se u kućnim uslovima. , I EVO NJENIH OBJASNJENJA KAKO TO SVE IZGLEDA. Koja je uloga dule, žene koja olakšava porođaj drugoj ženi i pomaže joj da pronađe snagu u sebi za prosec rađanja? Od trenutka kada sam doživela planirani porođaj prijateljice u šumi pre 12 godina u Hrvatskoj. Intuitivno sam joj tada pomagala na načine o kojima sam kasnije učila na formalinim i informalnim edukacijama u inostranstvu. Fascinirana činjenicom koliko je telo inteligentno, a da živimo zapravo u kulturi prepunoj straha vezno za rađanje. To je dogadjaj koji je dalje odredio tok mog života. Postala sam majka rodivši u porodilištu. Poredeći  prirodni porođaj u šumi i moj vaginalni, medikalizovani, dirigovani, bolnički porođaj, poželela sam da sledeći put rodim na taj način koji se činio daleko prijatnijim i lepšim iskustvom za mamu i bebu a sledećom trudnoćom koja je bila zdrava fiziolška trudnoća, iznad 37. nedelje što je uslov za kućni porođaj i zdravim plodom, rodila sam kod kuće. Izbor načina trećeg porođaja odredila su dva prethodna iskustva. Treće dete sam  rodila u vodi u bazenu.Svaki me je od tih porođaja gradio kao majku i odredio kakva babica želim da postanem, šta želim da omogućim ženama i kako da im budem adekvatna podrška. Ako me pitate koji bih porođaj izdvojila, nema toga jer besprekorno cenim svako životno iskustvo i ono prijatno i ono manje prijatno iz koga puno učimo, rastemo i razvijamo se - smatra Ivana uceci  kroz edukacije «Midwifery  today»u Nemačkoj, »Woterbirth  and gently birth»Barbare Harper u Budimpešti i druge, ustanovila sam da postoji niz medicinskih benefita za bebu i mamu. Na kućnom porođaju, odlaže se sečenje pupčanika što bebi obezbedi autotransfuziju trećine krvi koja je u placenti zarobljena ako se odmah preseče pupčanik, žena može da bira položaj koji joj prija i da time obezbedi optimalno pozicioniranje bebe u karlicu, što pomaže i gravitacija kao i dodatne centimetre prostora u karlici ako karlica nije sputana ležećim položajem, tako bebi omogućavamo više prostora i bolji apgar skor na rođenju i mami manje bolan i stresan porođaj. Više o benefitima prirodnog procesa rađanja objašnjeno je u jedinoj za sada relevantnoj  knjizi  «Porođaj»,autor je cenjeni prof. dr Vuk Stambolović. Više naučnih studija i relevantnih medicinskih istraživanja na tu temu možete naći na Cochranee library sajtu. O psihološkim benefitima tek može jako puno da se priča - navodi Ivana. Postoje babice i ginekolozi, akušeri  koji se zalažu za prirodni porođaj, u našoj zemlji ređe, nije konvencionalno, ali već u Sloveniji imamo samostalne babice koje imaju svoje firme za kućne porođaje. Mene je put studiranja za babicu na Visokoj strukovnoj medicinskoj školi  u Ćupriji zapravo odveo u Sloveniju na praksu kućnih porodjaja kod jedne ugledne,poznate,jako iskusne babice i profesorke dr Teje Škodič Zakšek. Od nje sam puno naučila kroz praksu -  kaze Ivana. Na kućnom porođaju može proteći sve besprekorno što je čest primer ali se mogu dogoditi i akušerske komplikacije koje su retke. Babica ima dužnost da obzervira porođaj, prati stanje ploda i njegove otkucaje srca fetal doplerom, da zaštiti medjicu, preseca pupčanik, da pregleda majku, ušije međicu ako je do pucanja došlo, da pregleda bebu i izvrši antropometrijska merenja bebe, da pregleda placentu i još puno toga... Babica je dužna da na vreme uoči potencijalne komplikacije i ako do njih dođe ona ima sa sobom aparate, medikamente a pre svega veštine i manevre, standardizovane protokole zbrinjavanja određenih akušerskih urgentnih stanja. Sa druge strane žene koje se porođaju kod kuće znaju daleko puno više o porođju nego što možemo da pretpostavimo i to je njihov odabir, svesne su i rizika i benefita, čitale su stranu literaturu za babice i slušale brojne edukacije i njima treba omogućiti izbor kroz adekvatnu medicinsku skrb da bezbedno rode kod kuće - kazala je Ivana i kaže da dalje o njihovom zdravlju brine tim stručnjaka: babica, pedijatar i ginekolog, ako bude potrebe i IBCLC savetnica za DOJENJE. Moj lični razvoj kroz majku u dulu, kroz dulu u babicu i kroz edukacije, iznedrio je autorsku Školu za trudnice i psihofizičku  pripremu za porođaj koja je sertifikovana od ministarstva zdravlja Srbije. Ženama puno znači jer radimo preveniranje mnogih stvari koje su predmet brige i zdravih trudnica a to su: pucanja međice, optimalno pozicioniranje bebe u karlicu što prevenira tortikolis u toku trudnoće a u samom toku rađanja dobija se pravilniji i brži tok rađanja i još puno toga. Ovu edukaciju mogu pratiti i medicinski stručnjaci - rekla je. Važno je da otac bude na adekvatan način integrisan, upoznajući se sa svojom ulogom i funkcijom u procesu rađanja kako bi mogao znati tačno kako da doprinese olakšanju procesa rađanja. Iskustvo je da su mi muškarci koji su prošli sa suprugama moju pripremu jako zahvlani jer su porođaj doživeli bez straha i jako intimno i emotivno. Uglavnom svedoče njihove reči: "Ovo je nešto što niko ne sme da propusti","Ovo je nešto najlepše što sam doživeo u životu" - uverava nas onStručan tim babica i dula sa Balkana, B-doule iz Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Srbije napravile smo edukaciju koja se odnosi na važan aspekt kako biti profesionalna podrška ženi koja rađa- dula- emotivna, psihička, informativna potpora. Ponosna sam što sam postala edukator za dule i što je sada kroz nas omogućeno ženama da prate ovu edukaciju na našem jeziku...

Fenomen dule
Istorijski gledano, žene su često rađale uz prisutnost druge žene, neke iskusne rodilje koja im je ulivala sigurnost i štitila ih u trenutku rađanja. Često su to bile majke i bake, ili pak bliže članice zajednice, iz čega se s vremenom razvilo akušerstvo. Međutim, s povećanjem prakse rađanja u porodilištima, promenila se i uloga babice: ona postaje više medicinski stručnjak koji se brine za ženu uglavnom s medicinske tačke gledišta i vrlo retko ima mogućnost da se posveti jednoj rodilji u potpunosti. Međutim, ženine potrebe su u trenucima rađanja ostale iste, što je dovelo do pojave dule.

Dula je žena koja pruža podršku trudnici i rodilji tokom trudnoće i porođaja. Ona je i sama prošla iskustvo porođaja, pa samim tim i iskustvo prisustva uz druge rodilje na porođajima. Odlike koje krase dulu su smirenost, toplina, osećajnost i izdržljivost, koja je ponekad potrebna ako je porođaj dugotrajan.
Podrška koju pruža dula u potpunosti je podređena potrebama rodilje, bilo da je reč o ohrabrivanju žene i pomoći da ostvari ono što želi, ili da joj pruži praktičnu pomoć koja je katkada jednako važna: dodati vodu, dozvati osoblje ili se pak javiti na telefon rodilje.Fenomen dule kao podrške žene ženi rodilji pojavljuje se 70-ih godina prošlog veka, kada se počinju sprovoditi istraživanja o tome koliko podrška žene laika utiče na iskustvo i ishod porođaja − rezultati tih istraživanja pokazali su mnoge dobrobiti. Prisutnost dule na porođaju umnogome smanjuje pojavu svih vrsta intervencija, poboljšava ishod porođaja i smanjuje učestalost carskih rezova.Sto nisam znala za ovo???? Dula je grčka reč koja znači robinja, sluškinja.
Ona je i sama rodila i ima pozitivno iskustvo o porođaju. Ona nije medicinski stručnjak, ali je upoznata s praksom porođaja zemlje u kojoj radi, poznaje svrhu i učestalost medicinskih intervencija i kao takva je u mogućnosti pružiti rodiljama tačne informacije.
Trudnoća je idealno razdoblje da pronađemo dulu, ženu koja će nam u potpunosti odgovarati i koja će zadobiti naše poverenje. S njom slobodno možemo otvoriti sve teme: što nas veseli, uzbuđuje ili zabrinjava.ada imamo neke sumnje, s potpunim poverenjem možemo popričati s njom i vrlo je verovatno da ćemo puno sigurnije znati šta da odlučimo.
Njena uloga nije da koriguje naše stavove; ona poseduje osnovne informacije o trudnoći, porođaju i dojenju, i kao takva može nam pomoći da donesemo najbolju odluku za sebe i dete.Dula razume fiziologiju porođaja i iznad svega veruje u prirodu i u ono što žena može. Kao što je sposobna pružiti sigurno okrilje svih devet meseci dok dete raste u njoj i odgovorno se brinuti o sebi u trudnoći, žena je jednako sposobna doneti na svet to maleno biće. Međutim, upravo je porođaj trenutak kada je tu veru lako izgubiti i osloniti se na „one koji znaju bolje“, na lekare i babice. Podrška je potrebna, ali najčešće ne onakva kakvoj prvobitno težimo. Rodilju je važno pravim rečima ohrabriti i osigurati sve potrebne uslove kako bi se osećala sigurno, zbrinuto i „„neposmatrano“. Dula zna i stalno ima na umu ono što medicinsko osoblje uglavnom zaboravlja. Ona poznaje rodilju, zna njene želje i potrebe. Takođe, zna da hormoni imaju važnu ulogu u samom porođaju i zna što hormonima treba da odrade svoj posao. Zna koliko je važan oksitocin koji žena luči tokom porođaja i koji je preko potreban da bi se dete s posteljicom rodilo. Isto tako zna da se lučenjem hormona adrenalina sprečava delovanje oksitocina. A svi znamo da se adrenalin luči kada smo u strahu, kada smo pod stresom ili napeti, čak ako je i neko u našoj blizini pod stresom.
Ona zna da je oksitocin „sramežljiv“ hormon i da ga ne možemo lučiti ako se osećamo „posmatrano“.Stoga će dula dati sve od sebe da nam to osigura. Čak i tokom porođaja u bolnici, koji kod nas još uvek prednjače, moguće je osigurati koliko-toliko sigurnu atmosferu, gde ćemo biti što manje „posmatrani“ i imati mogućnost okrenuti se osluškivanju svoga tela. Dula tokom porođaja može biti i naš glas. Može odgovarati na mnoga birokratska pitanja, može zagovarati ono što žena želi i truditi se da se to osigura kako bi žena mogla nesmetano biti usredsređena na sebe, signale svoga tela i sarađivati s detetom koje se rađa.Najbolje vreme za odabir dule je na početku trudnoće. Tako se osigurava dovoljno vremena za obostrano upoznavanje i zbližavanje kroz razgovore o potrebama, željama i strepnjama. Iako je njena podrška tokom trudnoće važna, idealno je da dula bude uz ženu u trenutku kada je najpotrebnija − a to je tokom porođaja.

Neka naša porodilišta s naklonošću gledaju na dulinu prisutnost na porođaju, stoga je prilikom odabira porodilišta važno o tome se raspitati. Međutim, ako iz nekog razloga njena prisutnost nije moguća, ona je neto ko rodilju može osnažiti kod kuće kada trudovi počnu i kada se polako sprema za porođaj u bolnici.
Ipak, ako istrajemo u tome da bude uz nas sve vreme, prilično je velika verovatnoća da ćemo osigurati maksimum za sebe i dete.
Znaćemo da se neko brine samo za nas, da zna sve naše želje i potrebe i da će dati sve od sebe da nam osigura najbolje uslove kako bismo mi mogle da se posvetimo osluškivanju onoga što nam telo govori i u miru doneti na svet toliko iščekivano dete.
A nakon porođaja i detetovog dolaska na svet, kažu, povezanost s dulom i prijateljstvo ostaju!

ZNAM SADA STE U CUDU I NE GLEDATE BAS BLAGONAKLONO NA OVAJ TEKST. SIGURNOST PORODILISTA NE MOZE SE ZAMENITI  KUCNOM VARIJANTOM NIKAKO. PA DOBRO SVI TO MISLIMO DO MOMENTA PORODJAJA, A PROPUSTE KOJI SE DESAVAJU JER DOKTORI I BABICE SVE TO RADE RUTINSKI NE UZIMATE ZA ZLO SVE DOK SU DETE I MAJKA ZIVI????

PRICE IZ PORODILISTA NALIK SU HORORU I JEDINO DOBRO PRODJE ZENA KOJA SE PORODI POTPUNO PRIRODNO! SHVATATE - BEZ POMOCI DOKTORA, MEDIKAMENATA, OPERACIJE....

I TO JE SUSTINA POMOCI DULE KOJA POZNAJE PROCES PORODJAJA, POZNAJE ZENU KOJA RADJA, A IMA I KOMUNIKACIJU SA BEBOM KOJA TREBA DA DODJE NA OVAJ SVET.

PA NISTA RAZMISLITE O OVOM. KAO O NEKOJ MOZDA BOLJOJ I SIGURNIJOJ MOGUCNOSTI. A I BEBU NE MOGU DA VAM UKRADU!

KINA- FABRIKA SVETA,

ZNALA SAM JA ODUVEK DA 1,4 MILIJARE LJUDI NA SVETU AKO SU ISTE RASE ,NECIONALNEM VERSKE I POLITICKE PRIPADNOSTI NE MOGU PROCI NEZAPAZENO NI U JEDNOJ SFERI ZIVOTA. AKO OSTAVIMO PO STRANI NJENU ISTORIJSKU, KULTULOROLOSKU, MEDICINSKU TRADICIJU I ZADRZIMO SE SAMO NA EKONOMIJI, STO I SAMI ZNATE DA CINI OSNOV SVIH DRZAVA NA SVETU DOLAZIMO DO ONOG DELA I TVRDNJE DA JE KINA FABRIKA SVETA.

Kina trenutno ima jacu ekonomiju 50 puta u odnosu na 1980-tu godinu. Nalazi se na drugom mestu po ekonomiji na svetu. Medjutim ,jasno vam je da je samo pitanje dana kada ce preuzeti tron. I ne zovemo je dzabe fabrikom sveta jer recimo Kina proizvodi 70% svih rashladnih uredjaja na svetu, 58% obuce, i najveci procenat Biblija stampa se u Kini! Ako Kina uspori usporava se ceo svet. Veca ekonomija znaci i bogatiju populaciju sto je za nase potrosacko drustvo najvaznija stvar. U Kini svake nedelje novi milijarder. Trecina novca luksuznih brendova potice bas iz Kine ( Luj Viton, Sanel, Guci,) i zato su oni mnogima najbolje trziste. I ne samo moda naravno. Tehnoloske kompanije najveci broj gedzeta prodaju Kinezima koji su njima prosto opsednuti. Svaki sedmi Ajfon kupuje Kinez, a naravno najveca potrosnja  elektricne energije ( i ostalih vrsta energije) , kao i kupovina nafte celika i bakra najveca je u  najmnogoljudnijoj zemlji sveta. Turizam  u oba smera u Kini fumkcionise neverovatno. Recimo Kinezi potrose 277 milijardi godisnje na putovanja. To je petina ukupnog novca potrosenog na turizam u svetu. Kina je i veliki investitor. Na primer: zeleznica u Etiopiji i Keniji ,infrastruktura sirom Evrope ( pa i kod nas), putevi u Pakistanu, mostovi  i skole u Dzibutiju. Tokom poslednje ekonomske krize 2009-te godine ( kada je bila pandemija "svinjskog gripa), mnoge su zemlje stale, ali je Kina postala investitor spasilac  isnazno je okretala finansijski tocak izvlaceci tako mnoge zemlje iz krize ( naprimer Australiju). Medjutim, tokom ove korona pandemije sve oci sveta su uprte u Kinu ,jer ako ovoga puta ona ne bude mogla da okrece finansijski tocak, svet ce bukvalno stati.

I ako ste pomislili da je Kina toliki oslonac celom svetu bez cene koju placamo setite se da na svetu sve ipak ima svoju cenu. Kina koristi finansijsku pomoc da bi sirila svoj politicki uticaj, a finansijski sistem Kine je potpuno zatvoren , pa strani kapital ne moze ni u zemlju ni iz nje. Ipak to ne znaci  da ako se otvorite prema kineskoj ekonomiji komad tog velikog  "kolaca"  nece biti vas.

Uprkos nestabilnostima u svetu, ekonomskoj recesiji u svetu, padu globalne trgovine i investicija, turbulencijama na tržištima kapitala, restrikcijama kretanja i pada u turizmu, krizi globalizacije i povećanja protekcionističkih politika – kineska privreda je otporna i stajaće na pozitivnoj strani istorije u borbi s rastućim protekcionizmom“, naglasio je Si i dodao:"Najvažnija je dugoročna perspektiva te je nadasve potrebno poslati poruke stabilnosti celom društvu, kao i svim subjektima na domaćem tržištu. Moramo ubrzati napredak digitalne ekonomije, "pametne" proizvodnje, zdravstvenog sistema, novih materijala, te uopšteno novih područja industrije, poput biotehnologije"Prema rečima kineskog predsednika, najvažnije je ubrzati rast domaćeg tržišta, koji će onda podstaći rast onog stranog. Kina ima stotinu miliona registrovanih poslovnih entiteta, kao i 170 miliona visoko obrazovanog stanovništva, najveće industrijske kapacitete na svetu, te najmasovniji potencijal domaćeg tržišta kojeg čini 1,4 milijarde stanovnika , "Pritisci na kinesku ekonomiju su veliki, ali Kina mora stajati snažno u obrani otvorenog svetskog trgovinskog sistema, insistirati na multilateralizmu i demokratizaciji međunarodnih odnosa, te razvijati otvorenost, međunarodnu saradnju idobrobit za sve.

Ovih dana zaista u vazduhu lebdi pitanje da li ce Amerika ( koja je sada na tronu) pasti na kolena pred koronom ili ce se izvuci i zadrzati poziciju. A sto se tice Kine tu su nedoumice jos vece jer ima tri mogucnosti: ili ce se izvuci i postati Broj 1, ili ce stagniriti ili se cak urusiti i time za sobom povesti ostatak sveta ukljucujuci i Ameriku, ili ce ostati na mestu broj 2. Cela ova prica zaista lici na najvecu svetsku teoriju zavere jer nema nikakve logike. Ako vec Kina svima finansijski pomaze ( bez obzira na cenu) ciji je cilj da joj srusi ekonomiju? Americi- ali zasto kad su vec broj jedan? Da ne bi izgubili poziciju. Ili ima i neki treci igrac? Ali to sad vec postaje neka druga prica.

ZAVRSICU TAKO KAO STO SAM I SVAKU SVOJU PRICU O KINI. ZEMLJA KOJA ME FANSCINIRA NAJVISE NA SVETU! NJIHOVA MNOGOLJUDNOST DAJE NESLUCENE MOGUCNOSTI. ZASTO IH NE ISKORISTE U POTPUNOSTI NE ZNAM! ZEMLJA SA TOLIKO TRADICIJE,  MUDROSTI I KULTURE, A ZEMLJA NOVOG SVETA, BUDUCNOSTI, TEHNOLOGIJE I NAJBOLJE SVETSKE EKONOMIJE. TOLIKO SUPROTNOSTI KOJE IZGLEDAJU NESPOJIVO, KINI MEDJUTIM TO JE NORMALNO! FABRIKA SVETA U SVEMU !

ZRACENJE, ZRACENJE I HOLIVUD

ZRACENJE, ZRACENJE I HOLIVUD ! ZBOG ZRACENJA LJUDI OBOLJEVAJU OD KANCERA. LEK ZA KANCER JE ZRACENJE! STA NAS SVE ZRACI I DA LI CE NAS NA KRAJU BAS ZRACENJE SVE UBITI ? A PRE TOGA NARAVNO SVE RAZBOLETI !

Holivudski megahit "Džingis Kan: Osvajač" ostaće upamćen kao jedan od najsmrtonostnijih. Film je počeo da se snima davne 1954, a ulogu mongolskog poglavice Džingis kana je tumačio Džon Vejn, a tatarsku princezu je igraka Suzan Hejvord. Iza njega je stajao čuveni Hauard Hjuz, pionir vazduhoplovstva i bogati producent.  Tokom snimanja  imali su problema sa nepristupačnim terenom, kao i sa velikim vrućinama, budući da su snimali u pustinji u Juti, koja je odgovarala scena azijskih stepa u kojima je osvajao Džingis Kan. Ova odluka pokazala se kao kobna po celu ekipu.Naime, izabrali su da snimaju na lokaciji nedaleko od ozloglašene oblasti za nuklearno testiranje u Nevadi. Više od 100 nuklearnih bombi stvaralo je radioaktivne oblake, visine nekoliko hiljada metara, čuje su smrtonosne čestice raznosili jaki vetrovi.okacija na kojoj su snimali film bila je prekrivena smrtonosnom prašinom. Filmsku ekipu činilo je 220 ljudi, od kojih je čak 92 umrlo od raka.

Džon Vejn je umro od raka pluća, a Suzan Hejvord od raka mozga. Hauard Hjuz se osećao krivim za brojne smrti jer je izabrao kobnu lokaciju. Kada je 70-ih primetio da filmska ekipa umire, platio je neverovatnih 12 miliona dolara da bi kupio sve poSve do njegove smrti, film nije prikazivan.

Rendgen, putovanje avionom, hrana, mobilni telefoni sve nas to na ovaj ili onaj način izlaže određenoj količini radioaktivnog zračenja.  Čovek u proseku tokom godine bude izložen zračenju od 620 milirema. Ta radijacija dolazi i iz prirodnih i iz veštačkih izvora. Polovina te količine rezultat je izloženosti radonu, bezbojnom, bezmirisnom i prirodnom plinu, a deo dolazi iz svemira i same Zemlje, objašnjavaju u USNRCU (United States Nuclear Regulatory Commission). To su prirodni izvori. Druga polovina radijacije kojoj smo izloženi dolazi direktno iz stvari koje smo sami stvorili, a koje mogu biti medicinske, komercijalne ili industrijske forme. Međutim, medicinski aparati su ti na koje otpada 96 posto krivice za našu izloženost radijaciji koja je potekla od ljudi. U osnovi, količina od 620 milirema iz svih navedenih izvora nije štetna, uveravaju u USNRC-u, ali nije na odmet da znamo koje su sve te svakodnevne stvari koje uzimamo zdravo za gotovo, a koje su izvor zračenja. S obzirom da je medicinsko zračenje krivo za 96 posto radijacije koje primamo iz izvora koje smo sami stvorili, svako bi trebalo da ograniči koliko god je moguće količinu i vrstu x-zraka koje prima. X-zraci, mamografija i CT povećavaju dozu radijacije kojoj je čovek izložen. Snimanje pluća x-zracima stvara dozu od 10 milirema, a skeniranje čitavog tela CT-om oko 1.000 milirema. Skeniranje pluća CT daje oko 700 milirema, a glave oko 200. X-snimak zuba izlaže nas količini od 1,5 milirema, a ruke oko 0,5 milirema.Mobilni telefoni opasni po naše zdravlje. Ukoliko se drži u džepu na grudima dugoročno štetno deluje na srce. Prilikom poziva treba sačekati par sekundi pa tek onda aparat prisloniti na uvo.Rizici po zdravlje usled upotrebe mobilnih telefona još nisu u potpunosti sagledani. Ovu sveprisutnu opasnost koja negativno utiče na kvalitet života treba hrabro prepoznati, umesto da se stalno gura pod tepih. Treba da se objasni da je priroda rada mobilnog telefona da zrači, kao što to čine rendgen, skener, magnet, sunce. Suština nije u tome da je mobilni telefon opasnost sam po sebi, već ukoliko je dugo aktiviran. S obzirom na pružene pogodnosti on se danas prosečno u toku dana koristi sat i po, pri čemu glava trpi najveće zračenje. Ono je, naravno, kumulativnog karaktera, što znači da posledice u vidu tumora mogu da se jave mnogo kasnije. Da  bi se izbegao direktan kontakt glave i mobilnog, poželjno je da se koriste slušalice, a telefon drži u ruci udaljen od tela. Međutim, u praksi se dešava da osobe koje govore preko slušalica telefon ne drže u ruci, već u džepu, što je, takođe, pogrešno. Jer, ukoliko se drži u džepu na grudima dugoročno štetno deluje na srce, a ako stoji u donjim džepovima - na reproduktivne organe. Uostalom, da ovo otkriće nije potpuno bezazleno indirektno priznaju i sami proizvođači, savetujući da se ne priča dugo, da se razgovara preko zvučnika i da se telefon drži dalje od tela! Kao zaštita korisnicima se nude specijalne futrole, za koje su istraživanja pokazala da odbijaju zračenje do čak 98 odsto.

Koliko i na koji način se razvija dečji mozak zavisi od uticaja različitih nadražaja iz njihove okoline. Kod mališana se, inače, brže razvija nervni sistem, a ukoliko je izložen lošim nadražajima koji se emituju iz mobilnih telefona, dolazi do veće brzine deobe nervnih ćelija. Ako se izloženost lošim nadražajima ne prekine, povećava se rizik od štetnih posledica po zdravlje. Američka istraživanja su pokazala da igrice na digitalnim ekranima utiču na prednji deo kore velikog mozga. Preterano izlaganje ovim tehnologijama direktno je povezano sa problemima poremećaja i manjka pažnje, kašnjenjem u kognitivnom razvoju, koje podrazumeva otežano učenje, pamćenje, manjkavost sposobnosti mišljenja i rasuđivanja, kao i pojačanu impulsivnost

I naravno da ne zaboravimo UV zracenje sunca koje dovodi do raka koze.

A kad kancer napadne ljudsko telo ciljanjim zracenjem se leci. Meni je to potpuno ne logicno. I uopste lecenje kancera zracenjem i hemijom koja ubija i zdrave celije.

5G mreza i mnogo pre nego sto se uoipste postavlja ovih dana donela je sem price o super brzom internetu pricu o neverovatnom zracenju koje ce nas prvo razboleti, a onda i ubiti.

Sta zajednicko imaju prica iz polovine  proslog veka i prica sa pocetka druge decenije ovog veka? Smrtnost od kancera! Ali opet ja i moja razmisljanja. Tada se tacno uspostavila veza izmedju nuklearnog zracenja i kancera. Danas se govori da se ne zna sta je uzrok kamcera i da zato nema lek za tu bolest, al se ipak ljudi zrace i piju hemiju iako je ishod gotovo uvek smrt. Sad sta je istina ,da kancer nastaje od radijacije koja je sada sve vise medju nama ili da se ne zna uzrok oboj smrtonosnoj bolesti koja sve vise napada decu i mlade jer su oni najveci korisnici novih tehnologija!

STA NA KRAJU RECI? SAMI SMO ZUDELI ZA NOVIM TEHNOLOGIJAMA. MEDICINAI NAUKA SU IZUZETNO NAPREDOVALE ALI SE NE ZNA OTKUD KANCER, KAO NI VIRUSI KOJI OVIH DANA HARAJU PLANETOM, KAO SIDA I MNOGE DRUGE STVARI. POTPUNO NELOGICNO EKSPANZIJA ZNANJA NA SVIM POLJIMA, A NE ZNA SE RESENJE ZA BOLEST KOJA POSTOJI JAKO DUGO!

MATRIX

STVARNO NE ZNAM  ZASTO VISE PISEM O MATRIXU! ZASTO ME TOLIKO FASCINIRA TA MOGUCNOST DA NE ZIVIMO  U STVARNOM NEGO U VIRTUALNOM SVETU? MOZDA ZATO STO MANJE BOLI/ JER OVA STVARNOST JE UZASNA PA MI JE NEKAKO LAKSE AKO SE SVE OKO MENE NE DOGADJA ZAISTA! TAKO DA HAJDEMO JOS  JEDAN TEKST O MATRIXU.

Da li ste stvarni?” “A ja?” Nekada su takva pitanjima zaokupljala samo filozofe. Naučnici su taman počeli da shvataju kakav je svet i zašto je nastao, ali čini se da su neke pretpostavke o prirodi sveta ista pitanja nametnuli i nauci.Neki fizičari, kosmolozi i tehnolozi danas oduševljeno zagovaraju teoriju da svi mi živimo u ogromnoj kompjuterskoj simulaciji, u virtuelnom svetu u stilu “Matriksa” za koji greškom smatramo da je stvaran.

Naši instinkti se tome, naravno, opiru. Sve izgleda suviše stvarno da bi bilo simulacija. Težina šoljice koju držite u ruci, bogata aroma kafe u njoj, zvuci oko vas - kako je moguće da je toliko obilje iskustava lažno?

Razmislite, međutim, o izvanrednom napretku u kompjuterskim i informacionim tehnologijama u proteklih nekoliko decenija. Računari su nam pružili začuđujuće stvarne igrice - uključujući i nezavisne likove koji reaguju na naše odluke - kao i simulatore neverovatno uverljive snage. Sve to je dovoljno da postanete paranoični. filmu “Matriks”, zla sila zatvara ljude u virtuelnom svetu koji oni bez sumnje prihvataju kao “stvaran”. Međutim, naučno-fantastični filmovi o košmaru zarobljenosti u univerzumu proizvedenom u našem umu postojali su i ranije, na primer, “Videodrom”, Dejvida Kronenberga (1983) i “Brazil” Terija Gilijama (1985).Iznad svih tih distopijskih vizija lebde dva pitanja: Kako možemo znati? I, da li je to uopšte važno?”Ideja o tome da živimo u simulaciji ima nekoliko poznatih zagovornika. Juna 2016. Ilon Mask je izneo uverenje da izgledi da živimo u “objektivnoj stvarnosti” iznose “jedan prema milijardu”. Na sličan način, “Guglov” stručnjak za veštačku inteligenciju Rej Kerzvajl kaže da je “možda neš ceo univerzum naučni eksperiment nekog srednjoškolca u drugom univerzumu”.Ili je mozda u pitanju ono sto ja stalno pisem da smo mi Zemljani ustvari SIMS na nebeskom kompjuteru koju igraju naprednije civilizacije.

Štaviše, fizičari su spremni da ispitaju tu mogućnost. Aprila 2016. nekoliko njih je raspravljalo o tom pitanju u Američkom prirodnjačkom muzeju u Njujorku.Postoje najmanje dva moguća načina na koje svet oko nas ne bi morao da bude stvaran.Kosmolog Alan Gat sa Tehnološkog instituta Masačusets (MIT) sugeriše da ceo naš univerzum možda jeste stvaran, ali da je ipak reč o laboratorijskom eksperimentu. On veruje da je neka superinteligencija stvorila naš univerzum, na isti način na koji biolozi uzgajaju kolonije mikroorganizama.U načelu, nema razloga da isključimo mogućnost stvaranja univerzuma u veštačkom Velikom prasku, ispunjenom stvarnom materijom i energijom”, kaže Gat.

Takav univerzum ne bi uništio univerzum u kome je stvoren. Novi univerzum bi obrazovao vlastiti mehur prostor-vremena, odvojen od onog u kome je napravljen. Taj mehur bi se brzo odvojio od roditeljskog univerzuma i izgubio vezu s njim.Ovaj scenario, prema tome, ništa ne menja. Naš univerzum možda jeste nastao u eksperimentalnoj posudi nekih superbića, ali je fizički “realan” kao da je “prirodno” nastao.Međutim, postoji i drugi scenario, koji privlači svu pažnju zato što, kako se čini, podriva naše suštinsko poimanje stvarnosti.Ilon Mask i njegovi istomišljenici tvrde da su ljudi simulirana bića, odnosno skupovi informacija kojima se manipuliše u džinovskom računaru, poput likova u video-igrici. Čak je i naš mozak simuliran i reaguje na simulirani senzorski input. Prema takvom shvatanju, ne postoji Matriks iz kojeg bismo mogli da pobegnemo. Tu živimo i to nam je jedina šansa da uopšte “živimo”.Zašto bismo poverovali u ovakvu bizarnu mogućnost? Razlog je prilično jednostavan: mi već pravimo simulacije, a savršenija tehnologija trebalo bi da omogući najbolju simulaciju, sa svesnim akterima koji je doživljavaju kao potpuno stvarnu.Ljudi ne prave kompjuterske simulacije samo u igricama, već i u istraživanjima. Naučnici pokušavaju da simuliraju aspekte života na nivoima koji sežu od subatomskog do celokupnih društava i galaksija, čak i čitavih univerzuma. Primera radi, kompjuterska simulacija životinja može da nam kaže kako one razvijaju složena ponašanja kao što je obrazovanje jata ili krda. Neke simulacije životinja mogu da nam pomognu da shvatimo kako nastaju planete, zvezde i galaksije.Takođe možemo da simuliramo ljudske zajednice pomoću prostih “agenata” (autonomnih entiteta) koji prave izbore u skladu sa određenim pravilama. One nam pružaju uvid u to kako se uspostavlja saradnja, kako se razvijaju gradovi, kako funkcionišu drumski saobraćaj, ekonomije i još mnogo toga.Takve simulacije postaju sve složenije kako se razvija moć kompjutera. Ko može da tvrdi da za kratko vreme nećemo moći da stvorimo kompjuterske agente - virtuelna bića - koji pokazuju znake svesnosti? Napredak u razumevanju i mapiranju mozga, kao i široki kompjuterski resursi koje obećava kvantno računarstvo, sa svakim danom to čine verovatnijim.Ako ikada dođemo do tog stadijuma, pravićemo ogroman broj simulacija, koje će preovladati u odnosu na onaj jedini “stvaran” svet oko nas.Imajući sve ovo u vidu, zar ne bi trebalo očekivati da je neka druga inteligencija negde u univerzumu već stigla do te tačke? Ukoliko je takoonda je logično da svesna bića poput nas pretpostave da se zapravo nalazimo u takvoj simulaciji, a ne u onom jednom svetu u kome su te simulacije stvorene.

Filozof Nik Bostrom sa Univerziteta Oksford takav scenario je podelio na tri mogućnosti:

• (1) Inteligentne civilizacije nikada neće doći u fazu kada će moći da prave takve simulacije, možda zato što će same sebe istrebiti;
• (2) Doći će do te tačke, a zatim iz nekog razloga odlučuju da ne naprave te simulacije;
• (3) Postoji ogromna verovatnoća da se već nalazimo u takvoj simulaciji.

Postavlja se pitanje koja je od ove tri opcije najverovatnija.

Astrofizičar i nobelovac Džordž Smut tvrdi da ne postoje ubedljivi razlozi da verujemo u (1) ili (2).

Čovečanstvo, doduše, u ovom trenutku stvara sebi mnoštvo problema: klimatske promene, nuklearno naoružanje i opasnost od masovnog izumiranja. Međutim, ti problemi ne moraju biti konačni. Što je još važnije, ništa ne ukazuje na to da su detaljne simulacije, u kojima agenti sebe doživljavaju kao stvarne i slobodne, u načelu nemoguće. Budući da znamo koliko su rasprostranjene druge planete (pri čemu se planeta slična Zemlji nalazi na našem kosmičkom pragu), bilo bi veoma araogantno pretpostavljati da smo najnaprednija inteligencija u celom univerzumu.

A šta se sa mogućnošću broj (2)? Iz etičkih razloga, možda ne bi bilo u redu stvarati simulirana bića koja veruju da postoje i da su nezavisna. Međutim, i to je malo verovatno, smatra Smut. Na kraju krajeva, jedan od glavnih razloga zbog kojih danas izvodimo simulacije jeste da saznamo više o stvarnom svetu. To može da nam pomogne da poboljšamo svet i spasavamo život. Prema tome, postoje opravdani etički razlozi da se to uradi.

Prema tome, ostaje nam treća mogućnost: verovatno se nalazimo u simulaciji.

Sve su ovo, međutim, nagađanja. Postoje li bilo kakvi dokazi za to?

Neki naučnici tvrde da postoje dobri razlozi da verujemo da se nalazimo u simulaciji, a jedan od njih je i činjenica da naš univerzum deluje kao da je skrojen prema određenom modelu. Prirodne konstante, kao što je jačina osnovnih sila, imaju vrednost koja deluje kao da je specijalno prilagođena kako bi učinila život mogućim. Čak i mala odstupanja značila bi da atomi više nisu stabilni, ili da zvezde ne mogu da se formiraju. Zbog čega je tako, jedna je od najvećih misterija kosmologije.

Jedan od mogućih odgovora podrazumeva “multiverzum”. Možda postoji mnoštvo univerzuma, koji su svi nastali događajima tipa Velikog praska i kojima vladaju različiti zakoni fizike. Međutim, ideja o paralelnim svetovima je prilično spekulativna. Prema tome, u najmanju ruku je zamislivo da je naš svet simulacija čiji su parametri precizno podešeni da daju zanimljive rezultate, kao što su zvezde galaksije i ljudi.Iako je tako nešto moguće, takvo razmišljanje nas nikuda ne vodi, jer “stvarni” svet naših tvoraca takođe mora biti precizno podešen da bi oni mogli da postoje. U tom slučaju, stav da smo deo simulacije ne objašnjava misteriju precizne podešenosti.a osnovu vlastitih istraživanja u oblasti fundamentalne fizike, Džejms Gejts sa Univerziteta Merilenda veruje da postoji konkretniji razlog da sumnjamo da zakone fizike diktira kompjuterska simulacija. On je proučavao materiju na nivou subatomskih čestica kao što su kvarkovi, komponente protona i neutrona u atomskom jezgru. On kaže da zakoni koji diktiraju ponašanje tih čestica imaju odlike koje podsećaju na šifre koje ispravljaju greške u manipulisanju podacima u kompjuterima. Možda su ti zakoni zapravo kompjuterske šifre?

Verovatno je izuzetno teško, ako ne i nemoguće, naći čvrste dokaze da smo deo simulacije. Osim ako ona zaista nije posledica greške, biće teško napraviti test čiji rezultati ne bi mogli da se objasne na neki drugi način.Možda nikada nećemo znati, kaže Smut, jednostavno zato što naši umovi nisu sposobni za tako nešto. Na kraju krajeva, svoje agente u simulaciji pravite tako da funkcionišu po pravilima igre, a ne da ih podrivaju. Možda je ovo kutija izvan koje ne možemo  da razmisljamo.Međutim, možda postoji dublji razlog zbog kojeg ideja da smo informacija kojom upravlja složeni kompjuterski program ne bi trebalo previše da nas zabrinjava. Zato što je reč o nečemu što je za fizičare ionako “stvaran” svet.Neki fizičari smatraju da priroda, u suštini, nije čista matematika već čista informacija: bitovi, poput jedinica i nula u računarima. Uticajni teoretičar fizike Džon Viler to naziva “It From Bit”.Prema tom shvatanju, sve što se događa - od interakcija fundamentalnih čestica pa nadalje - jeste neka vrsta računa. “Univerzum možemo da posmatramo kao džinovski kvantni kompjuter”, kaže Set Lojd sa MIT. “Ako pogledate ‘utrobu’ univerzuma - strukturu materije na najmanjem nivou - onda se ta utroba ne sastoji ni iz čega drugog nego od kvatnih bitova koji učestvuju u lokalnim, digitalnim operacijama.”ako stižemo do same suštine. Ako je stvarnost samo informacija, onda nismo manje ili više “stvarni”, zavisno od toga da li jesmo ili nismo u simulaciji. O oba slučaja, informacija je sve što možemo da budemo. Da li je uopšte bitno da li je informaciju programirala priroda, ili su to učinili superinteligentni tvorci? Nije jasno zašto bi bilo - osim što bi, u poslednjem slučaju, ti kreatori najvrovatnije mogli da utiču na simulaciju, ili da je jednostavno isključe. Da li toga treba da se bojimo?

Maks Tegmark sa MIT, imajući u vidu ovu mogućnost, preporučuje da bi nam bilo bolje da izađemo i uradimo nešto zanimljivo od naših života pre nego što tvorcima simulacije postanemo dosadni.

Da li zbog toga ljudi cine sve ovo sto cine, da ne bi bili dosadni? O ne! A dobro je dosadno, i zato toliko zla oko nas.

I NA KRAJU SHVATAMO DA JE NASA PERCEPCIJA ONO STO NAS VODI KROZ ZIVOT.  NISTA DRUGO. A STA JE STVARAN ZIVOT AKO UOPSTE POSTOJI, A STA JE SIMULACIJA ZAVISI OD TOGA KOJU SMO PILULU POPILI -CRVENU  ILI PLAVU - TO JEST KAKVA JE NASA PERCEPCIJA SVETA!

AKO JE PRETESKO DA PRIHVATITE DA MI NISMO STVARNI I DA NISTA NIJE STVARNO NEMOJTE BRINUTI. KO VAM BRANI DA TAKO MISLITE, MISLITE VI I DALJE TAKO AKO STE TAKO SRECNIJI.

SUROGAT MAJKE-BEBE NA PRODAJU

SUROGAT MAJKE, BEBE NA PRODAJU, UKRAJINA! MORALNA DILEMA PO MENI JE ZAISTA VELIKA , DOTLE DA JE SVE TO AKO SE RADI KAO U UKRAJINI ZLOCIN!

Ideja da jedna žena može da iznese dete druge žene je stara koliko i mitološko razmišljanje i susreće se još u Bibliji. Pretočena je u realnost relativno nedavno: prva uspešna surogat trudnoća je zabeležena 1985, a već rođenje „Bebe M“ u Sjedinjenim Državama 1986. godine je eskaliralo u sudski sukob oko starateljstva.Primer realnosti na „terenu“ industrije surogat materinstva imamo danas veoma blizu, u Ukrajini, zemlji koja možda i najbrže od svih „netrećesvetskih“ zemalja, s mogućim izuzetkom Sjedinjenih Država, hrli u raspad i budućnost distopijske post-države. O tome pricam. Dakle, ako se i dogodi surogat roditeljstvo izmedju osoba koje su se  dogovorile ( istina za neku cenu) jos nekako moze i da se opravda, kao i slucajevi kada majka sama da dete na usvajanje. Mozda onda ovo vreme dok je trudna i upoznaje buduce roditelje njene bebe nekako  daje  neku sigurnost. Mada dati ono sto je zaista neprocenjivo ( ni za koju svotu novca) jeste vrlo problematicno i otvara mnoga pitanja. A ovo sto je sada otkriveno u  Ukrajini ( a mislim da toga ima mnogo po svetu) nista ne moze opravdati. Tu nema dileme, to je najgora moguca vsta zlocina.
BioTexCom je ukrajinska agencija odgovarajuće distopijskog naziva, koja se specijalizuje za „ljudsku reprodukciju”, kako stoji na njihovom sajtu. Razlog zbog kojeg se našla u centru pažnje je serija tvitova španskog korisnika @gmm223 koja je objavljena krajem marta i koja je ukazala na mračnu poslovnu praksu ove kompanije: fotografije redova beba u „jaslicama“ BioTexComa, zapravo u hotelima i iznajmljenim kućama po Kijevu. Kako izveštava španski Publico , ova kompanija – i ukrajinska „roba“ uopšte – je veoma tražena u Španiji: obraćaju joj se roditelji koji ne mogu da imaju decu, bilo iz razloga neplodnosti ili zato što je u pitanju istopolni brak. Surogat materinstvo je protivzakonito u Španiji, ali novac ne poznaje granice, pa je tako moguće autsorsovati trudnoću u neku manje regulisanu zemlju, po mogućstvu bele boje kože, kao što je na primer Ukrajina. Ali, pandemija Kovid-19 je zakucala kolac u točak ovog vida ekonomske aktivnosti. Kao i praktično sve države sveta, Ukrajina je zatvorila granice za strane državljane, tako da su sva surogat deca rođena od kraja marta sada i bukvalno – ničija deca. Samo, za razliku od junaka istoimenog filma, snimljenog po istinitoj priči, ova deca nisu ostavljena u prirodi, nego su proizvod privrede, omogućena pre svega time što postoje ljudi dovoljno siromašni i očajni da svoje telo iznajmljuju kao inkubator, a s druge strane, ljudi s dovoljno novca da takvu uslugu plate. Potencijalni roditelji iz Španije su ostali bez načina da odu po svoje dete, a deca su ostala bez ikoga ko bi se brinuo o njima osim slabo plaćenih babica. Ova deca su neprijavljena, nemaju ni imena ni državljanstva, majke koje su ih rodile nisu u mogućnosti da se staraju o njima i ima ih više od 500. BioTexCom nudi čitav dijapazon usluga, čije cene se kreću od 10.000 evra, pa sve do 50.000 evra i najveća je agencija koja se bavi ovim poslom u Ukrajini, ali daleko od toga da je jedina. Nisu joj strani skandali, jer su njeni prethodni rukovodioci optuženi za trafiking to jest prodaju novorođenčadi, kao i za smrt jednog novorođenčeta. Sve ovo nažalost nije dalo nikakve sistemske rezultate, jer cela oblast je i dalje neregulisana, a BioTexCom radi punom parom i danas - koliko to pandemija dozvoljava. Na sajtu agencije stoji detaljno objašnje trenutne situacije, a tu je i informativan video koji prigodno otvara advokat firme, praćen plačem i vriskom desetina beba. Takođe, njihov zvaničan tviter nalog zdušno deli fotografije novorođenčadi koja čekaju na svoje biološke roditelje. U odeljku vesti na sajtu mogu se naći i takve poslastice kao što je popust za „održavanje“ deteta od 50% zbog „ekonomske situacije“, kao i opciju da budući roditelji potpišu sve ugovore onlajn i pošalju novac za odeću za bebu. Možda je najjezivije baš to što nas BioTexCom uverava da i dalje potpuno normalno radi, pošto to otvara pitanje mera koje se preduzimaju u cilju zaštite porodilja i trudnica od Kovid-19.

Pored izloženosti virusu, surogat majke su sada suočene i sa nemogućom situacijom: dete su „isporučile“ i sada su pravno potpuno nezaštićene. Mogu samo da nadaju da će dobiti novac, što lako može da se ne desi ako mušterija odustane – možda baš zbog istanjenih džepova usled ekonomske krize izazvane Kovid-19 pandemijom. U tom slučaju, mogu ili da preuzmu brigu o detetu na sebe ili da ga ostave za usvajanje, jer odgovornost BioTexComa zvanično ne postoji. Ove žene su se okrenule ovakvom vidu prodaje svog tela pre svega jer žive u nemaštini i zato nije realno očekivati da žele u tim uslovima da se staraju o detetu. Pored toga, kao što i slučaj prve surogat bebe pokazuje, majčinski instinkt i ljubav se ne mogu tako lako poništiti ugovorima i novcem, naročito u ovakvoj situaciji kada beba ne odlazi ni u čiji dom, nego provodi svoje prve dane života u nekom hotelu.Još jedna surova realnost prodora tržišta u materinstvo je i to da deca, kao automobili, vrede najviše kada su nova; drugim rečima, sa svakim danom života im opada vrednost. Istraživanja su ukazala na to da parovi koji se odlučuju na ovakav korak žele pre svega novorođenče, a praksa je pokazala da imaju potrošačko pravo da ne preuzmu i ne plate za dete koje je „prestaro“. Pitanje je koliko dece u Ukrajini – i drugim zemljama u kojima je ova oblast prepuštena divljanju profitera bez granica, kao što su Sjedinjene Države i Rusija – sada provodi prve dane svoga života u situaciji jedva nešto boljoj nego da su roba u magacinu.

Ako Kovid-19 donese išta dobro, to će biti skretanje pažnje na to kakva nehumana praksa stoji u osnovi „industrije“ surogat materinstva. Pandemija je ogolila nakaznost sistema koji je u svojoj nezajažljivoj potrazi za profitom prodro u samo izvorište života – materinstvo i rođenje. Ovu oblast svaka zemlja, uključujući i Srbiju, mora što pre da reguliše. Moratorijum na komercijalno surogat materinstvo je najmanje što se za početak može učiniti kako bi se zaštitili oni najranjiviji: novorođenčad i „surogat“ majke, jer je ovakav sistem stvoren da baš njih najdirektnije eksploatiše.

Cela ova prica nastala je u vreme kada po prvi put vidim pricu  o satanistima i Picagejt aferi, o adrenochromu i slicno. Ni da nisam videla sve to ne bih mogla ovaj tekst  tek tako da citam ili jos i da pisem o njemu jer sam  licno dozivela "kradju beba" na delu ,ali to je druga prica koja po meni samo ima slicnost u jednom - prodaja beba. Pa zelele to surogat majke ili su bebe ukradene od roditelja radi prodaje to je nesto najnehumanije i najstrasnije  jer je sve radi novca.

Bebe ne mogu i ne smeju biti roba. I ne znam da li je moguce da to ne moze nikako da se zaustavi. Ako ljudi prodaju drogu i oruzje prodaju ih svesno svesnim ljudima koji znaju opasnost svega. Ali beba , to neduzno majusno stvorenje nije valjda doslo na svet sa jednom jedinom svrhom - da se za njegov dolazak na ovaj svet plati odredjenom svotom novca. Jezivo.šokantni podaci o trgovini decom i pedofiliji koja je prisutna i u Srbiji, kao i o međunardnom lancu trgovine decom. Istaknuto je i da se deca iz Srbije, preko Severne Makedonije šalju u američku državu Alabamu, gde je dozvoljeno surogat majčinstvo, a da je cena celo tog aranžmana oko 33.000 evra,

Na taj način se deca predaju na usvajanje, ali zastrašuje podatak da oko 60% dece koja završe u lancu pedofijlije i dečje prostitucije, potiče iz hraniteljskih porodica.

UPRAVO OVIH DANA TREBA DA POSTANEM BAKA. I SAD SE OSECAM UPLASENIJE I NEMOCNIJE NEGO KAD SAM JA SAMA RADJALA DECU! U KAKV SVET DOLAZI TO MAJUSNO, NEVINO DIVNO STVORENJE. MOZEMO LI GA  RODITELJI I OSTALI CLANOVI PORODICE ZASTITI NEKAKO U OVOM SUROVOM SVETU U NAJGOROJ CIVILIZACIJI DO SADA.

JER KAZU STARI RIM JE PROPAO ZBOG RASKALASNOG ZIVOTA I PADA MORALA, KOLIKO TREBA DA PADNE LJUDSKI ROD KOJI CINI OVAKO STRASNE STVARI SVOJOJ DECI DA BI NESTALA OVA CIVILIZACIJA????

CIPOVANJE

MA POTPUNO BEZVEZE! DOK SE VECINA LJUDI PLASI CIPOVANJA ZBOG NEKAKVE KONTROLE OD NEKOG,  MANJE NJIH ALI IH JE SVAKIM DANOM SVE VISE CIPUJU SE SAMI - DOBROVOLJNO1 TEHNOLOGIJA SE ZAISTA ZAHUKTALA I SVE VISE COVEK POSTAJE KOMPJUTER! DA LI JE TO DOBRO ILI NE - KO ZNA? ZANIMLJIVO JE DA JA PRATIM CELU PRICU OTKAD PISEM BLOGOVE I TVRDIM DA SE ISTA PRICA PONAVLJA JEDNOM  UDVE0TRI GODINE! TO SAM TOLIKO PUTA DOKAZALA, EVO I SAD CU!

Britanske kompanije ozbiljno razmišljaju o čipovanju svojih radnika.Uzgred o Velikoj Britaniji se pisalo  13.11.2088-te  ito je ponovljena prica iz 2015-te. Za ranije nisma bas sigurna. Ne mogu toliko bas da pamtim.Ta informacija je procurila nakon što je velika švedska tehnološka kompanija Biohax otkrila da pregovara o saradnji s velikim brojem britanskih pravnih i finansijskih firmi. Jedna od njih, čije ime Šveđani nisu želeli da otkriju, navodno je deo velike četvorke revizorskih kuća i ima nekoliko hiljada zaposlenih. Kako piše Telegraph, razlog za uvođenje čipovanja nije veća kontrola zaposlenih već bolji nadzor vrednih dokumenata.- Čipovi će im omogućiti da unapred odrede ko sme da ulazi u koju prostoriju i ko ima pristup kojim spisima – rekao je osnivač Biohaxa Jowan Österlund, inače bivši tatu majstor. Guardian je kontaktirao sve četiri glavne revizorske kuće za koje se nagađa da će čipovati svoje radnike i rezultat je ovakav: KPMG, EY i PwC rekle su kako ne razmatraju taj potez, a Deloitte je odbio da komentariše. Čipovi su minijaturni, veličine zrna pirinča, svaki košta 150 funti (oko 1.270 kuna) i nalik su onima koji se koriste za čipovanje kućnih ljubimaca. Ugrađuju se između palca i kažiprsta. Zaposleni će njima moći da ulaze u kontrolisana područja, pomoću njih kupovati hranu u kantini, ući u zgradu i koristiti printere.ema gubljenja propusnice, nema zaboravljanja, uvek imate backup. Mikročipovi koriste istu tehnologiju kao beskontaktne kartice koje se sve više koriste – pojašnjava Österlund. Poslodavci i sindikati se protive .No, najveća organizacija poslodavaca u Velikoj Britaniji, CBI, nije oduševljen najavom iz Švedske. Tehnologija menja način na koji radimo i shvatamo svoj posao, no nije nam bilo prijatno da pročitamo ovakve najave. Poslodavci treba više da se koncentrišu na prioritetne aktivnosti, poput vidljivih pogodnosti za zaposlene – rekao je portparol CBI-a, organizacije koja inače obuhvata oko 190.000 britanskih firmi. Glavni sindikat Velike Britanije, TUC, zabrinut je za privatnost zaposlenih. Mikročipovanje će dati šefovima još više moći i kontrole nad radnicima. Poslodavci ne smeju da prisiljavaju radnike na ugradnju čipova – naglasili su u TUC-u za Guardian. Mahanjem otključava vrata .Telegraph piše kako je u Švedskoj čipovano 4.000 građana, a, očekivano, nisu svi bili oduševljeni. Da je inicijativa došla od vlade, nema šanse da bi bila prihvaćena. Mi smo privatna kompanija, radimo ovo s građanima, za građane – naglasio je osnivač Biohaxa. Uskoro planiraju  da otvore ogranak u Londonu, a poznati su po saradnji sa švedskim železnicama gde putnicima omogućuju kupovinu karte pomoću čipa u dlanu. Inovator Steven Northam prva je osoba u Velikoj Britaniji koja je dobrovoljno ugradila čip kako bi mogao da otvori kuću i pokrene automobil samo mahanjem dlana. Za deset do dvadeset godina ključevi će biti prošlost, sve ćemo otvarati dlanom – rekao je Northam za Telegraph. On je osnovao i kompaniju BioTeq koja je u Velikoj Britaniji dosad čipovala oko 150 ljudi, a svoju tehnologiju izvezla je u Španiju, Francusku, Nemačku, Japan i Kinu. Dakle ovde se radi o cipovanju koje mozemo nazvati KORISNO CIPOVANJE  ili tehnologija u sluzbi coveka. Dobro mozda se provlaci i ta toliko izvikana kontrola ,ali sve manje verujem u tu pricu.

A sada tekst od 16.05.2020, gde sve izgleda kao da se to tek sad dogadja. Doduse u nesto izmenjenom obliku,ali sustina je ista. Kompanija "Biohax" uspešno je sprovela projekat ugradnje potkožnih čipova kompanija u Švedskoj. Čak tri hiljade ljudi odlučilo se za ugradnju, a podršku su im dale i lokalne vlasti uvodeći mogućnost plaćanja železničke karte čipom. Sada se u kompaniji "Biohax" nadaju velikom proboju na tržište EU .Druga stanica za širenje biznisa je Italija, piše "Euronews". Eric Larsen, Šveđanin na čelu tamošnjeg ogranka, navodi da se čeka samo odobrenje italijanskog ministarstva zdravstva. Kada ga dobije, očekuje da će u Milanu i Rimu ugradnji pristupiti oko 2.500 ljudi. "Ova tehnologija nastala je da nam pomogne. To je kao da imate male supermoći", objašnjava Larsen. Većina ljudi ne shvata da naši čipovi nemaju GPS i da mi ne pratimo klijente. Ali jasno mi je da se ljudi boje jer o sličnoj tehnologiji imaju utisak samo iz holivudskih filmova", kaže Larsen . Lično, ne vidim tu ništa loše. To je pasivna tehnologija, kontroliše je vlasnik. Treba da budete jako blizu da se podaci očitaju. Ni ugradnja nije bolna, kao da vas ubode pčela”, kaže švedski IT-jevac Martin Levin, koji već tri godine ima dva čipa u ruci, čija ugradnja je koštala 150 evra. "Reč je o istoj tehnologiji kao i kod bankovnih kartica, i rizici su isti. Postoji mogućnost da neko uhvati signal. Još je veća komplikacija ako buduće verzije budu pratile podatke o vašem zdravlju ili ako budu sadržale druge privatne informacije", kaže Rob van Ajk iz Evropskog foruma za budućnost privatnosti. Kompanija ističe da nema razloga za strah. Veliku prekretnicu i masovno korištenje čipova očekuju s razvojem tehnologije s kojom će čip funkcionisati poput novčanika. Nadam se da će plaćanje postati glavna funkcija. Očekujem budućnost u kojoj će čip postati neka vrsta mobilnog identiteta", kaže Levin. Pregovori se u Italiji već vode u tom smeru sa "Vodafoneom" i "PayPalom", a i britanska kompanija "BioTeq" razvija tehnologiju za beskontaktna čip-plaćanja i nadaju se skorom rezultatu. I sad ako samo dobro pogledate delove tekstova hronoloski je nemoguce da u maju 2020-te tek razvijaju tehnologiju za BioTeq, a 2018-te vec cipovali 150 ljudi??? Sto dokazuje moju teoriju da se vesti ponavljaju s vremena na vreme, samo se cudim ako su to kvalifikovani novinari, kako ne provere datume i informacije. Cisto da se slazu, bilo bi sve onda mnogo uverljivije, mada...

NA KRAJU RAZMISLJAM. OKEJ SU TI KORISNI CIPOVI ZA PAMETNE KUCE, AUTOMOBILE,  TELEFONE I SVASTA NESTO. BUDUCNOST JE U TEHNOLOGIJI ILI OBRNUTO - SVEJEDNO. A STO SE TICE KONTROLE. PRVO I OSNOVNO NE VIDIM RAZLOG DA SE LJUDI KONTROLISU POMOCU NAMETNUTIH VAKCINA ( U KOJIMA SU CIPOVI) JER SE LJUDI ODAVNO VEC KONTROLISU NA OVAJ ILI ONAJ NACIN.

 MOZDA JE FORA SAMO U ZDRAVLJU. DA SU TI CIPOVI KOJE BI NAM UBACILI SA VAKCINOM SAMO INFORMACIJA O ZDRAVLJU STANOVNISTVA I KONTROLA MOZDA NAD TIM!

 UZGRED POGLEDAJTE SAMO I HRONOLOSKI VESTI O TOJ VEC TOLIKO IZVIKANOJ VAKCINI PROTIV COVIDA 19! PRVO OBAVEZNA VAKCINACIJA, PA NAVODNE STETNE POSLEDICE VAKCINISANIH, A ONDA PRICA DA SE RADI NA NJOJ! HAHAAH. ZNACI JOS JE I NEMA. TAKO DA GOSPODO NOVINARI MOLIM VAS,ALI MOLIM VAS UDARITE BAR HRONOLOSKI RED U TE INFORMACIJE KAD VEC BOG ZNA KOLIKO SU ISTINITE, DA IH BOLJE SHVATIMO. OVAKO SVE IZGLEDA KAO SPRDNJA, AL OPET UNOSI STRES!

POKAZI PAPIRE

DAKLE AKO ZELITE USPESNU I DUGOTRAJNU VEZU LJUBAV VISE NECE BITI DOVOLJNA. OD MOMENTA KADA UPOZNATE "LJUBAV SVOG ZIVOTA' PA DO OZVANICENJA VEZE ILI RASKIDA TREBA PRECI DUGACAK PUT. PUT POPLOCAN PAPIRIMA. I TO NE BILO KAKVIM, NEGO ONIM NA KOJIMA JE MINUS ZA VAS PLUS!

Danas vise nije vazno da li je vasa hemijska reakcija na buduceg partnera bila povoljna. Danas se cak i izgled i finansijski status stavljaju na drugo ili trece mesto. Danas su na prvom mestu ta biologija i hemija i jednostavna minus, plus matematika.

Evo o cemu govorim. Kada je pocela ekspanzija HIV-a  tamo krajem 80-tih mnogo ljudi se testiralo na  taj virus i to bez prinude- dobrovljno placajuci test. Sto je sigurno , sigurno. A da ne napominjem da je i taj virus kao i hiljade slicnih koji nam se desavaju od postanka civilizacije, nastao "slucajno", pobegao iz labaratorije takodje slucajno, mutirao prolazeci kroz drugu vrstu ( zivotinje) - naravno slucajno i tako dalje.  Mnoge zemlje su pocetkom XXI  veka uzevsi da je HIV tu i da ce tu i ostati  odlucili da potvrda o testiranju na ovaj virus bude jedna od obaveznih pri vencanjima. Narocito kasnije kad su ta vencanja postala i istopolna. Mnogima koji su mislili da je nemoguce da dobiju taj virus jer eto paze se ( kondomi, svoj spric itd) nije bilo jasno sta ce ta potvrda jer oni svome partneru beskrajno veruju, zato i stupaju u brak. A onda je odjednom jedan plus ( pozitivan na HIN) vezu dovodio u minus - raskid.

Sada ce otprilike ta fora da bude sa testiranjem na COVID-19 bez koje necete moci bukvalno nista. Ni da putujete, ni da se zaposlite, a bogami ni da nadjete partnera.

Zastrasujuce vreme nateralo nas je da pre svega mislimo na zdravlje. Iako se i do sada stalno govorilo da je zdravlje na mestu broj ! svakom coveku ispostavilo se da bas nije bilo tako - do HIV-a barem. Sada da ne pricam. Buduce majke u Srbiji na sav ovaj pakao sa virusom Korone sem testa na Koronu bez koga ne mogu u porodiliste, nose i potvrde o testiranju na HIV, razne herpese i simpl herpese, rubeole, toxoplazmoze, sifilis, citomegaloviruse, male boginje i jos nekoliko polnih bolesti  i bakterijskih infekcija. Kada buduca mama odradi TORCH i ostale testove mozete je slobodno uzeti i za zenu ako vec niste jer je 100% zdrava.   U ovom slucaju svi negativni testovi daju jedno veliko plus za nju. Ozbiljno treba razmisliti i o testiranju buducih tata ( pre nego sto rese da to postanu) da i one budu sigurne u njegovo zdravlje.

Kakva su vremena dosla svaka generacija nam je sve kilavija, od alergija, preko dijabetisa, malignih bolesti do teskih  depresija. Danas je skoro nemoguce cuti da neko nije bio na testiranju za neku bolest. Ili da ima neku bolest i terapiju. To je danas potpuno normalno. Svi smo bolesni od ovog ili onog.

Mozda zato ne bi ni trebali toliko da hejtujemo potvrdu o testiranju na Korona virus. Opet nekako je bolje da smo sigurni da osoba s kojom zivimo nije nosilac zaraze. Pa dobro, mozemo se svugde zaraziti, ali ipak treba imati svoju sigurnu luku ( svoj dom).

NE ZNAM KAKO CE VAM SE SVIDETI OVAJ TEKST JER TEORIJE ZAVERE GOVORE O NEPOSTOJANJU KORONA VIRUSA, O PRISILNOM VAKCINISANJU ( CITAJ CIPOVANJU), ALI OPET MALO JE NEREALNO DA SVI NA PLANETI LAZU DA VIRUS POSTOJI.

NARAVNO VASE PRAVO DA BIRATE VAKCINACIJU ZA OVU ILI BILO KOJU DRUGU BOLEST OSTAJE. A KONTROLA NAD SVIMA NAMA JE ODAVNO USPOSTAVLJENA TAKO DA JE PRICA O CIPOVANJU TAKODJE NEREALNA , AKO SE CIPOVANJE ODNOSI NA KONTROLU LJUDI, JEDINO AKO JE U PITANJU NESTO DRUGO.

ZDRAVLJE DEFINITIVNO MORA DA POSTANE NAJVAZNIJA STVAR NA SVETU, JER AKO OVAKO NASTAVIMO USKORO CE LJUDSKA VRSTA POTPUNO NESTATI!

USAMLJENOST

LJUDI SU SVE USAMLJENIJI I TO NIJE NISTA NOVO VEC NAPROTIV SVI JE OSECAMO U OVOM ILI ONOM TRENUTKU ZIVOTA. I NE ZNAM ZA KOGA JE STRASNIJA - ZA MLADE ILI STARE! USAMLJENOST JE TOLIKO STRASNA DA DOVODI NE SAMO DO DEPRESIJE NEGO I DO SAMOUBISTVA. A SADA NAM JE USAMLJENOST JOS VECA NEGO IKAD.  STO ZBOG PRETNJE ZARAZE VISRUSOM, STO ZBOG TEHNOLOGIJE KOJA NAS VEZUJE ZA KUCU! A NISTA BAS NISTA NE MOZE DA ZAMENI LJUDSKI KONTAKT I LJUDSKU REC.

Mozda ste se smorili od moje price o usamljenosti jer je ja cesto ponavljam na ovaj ili onaj nacin. Danas sam zato resila da budem kraca nego obicno i da napravim neke podele usamljnosti.

Osnovna podela ovih dana bila bi kako usamljenost ( ne samocu to je nesto drugo)  podnose mladi, a kako stari. Pa, informacije su svakako iz  "prve ruke" jer zivim sa 89-to godisnjim svekrom i sa svojom decom koja su izmedju 20 i 30 godina. Deda koji  je inace aktivan  ( redovne setnje i druzenje uzivo) morao je da zameni sedenjem u sobi . Tesko mu je palo medjutim deda ima neku svoju filozofiju i spremnost da sve prihvata. Tako je nekako vec za dve nedelje potpuno usao u fazon . Doduse bilo je tu gundjanja uz dnevnik i novine alui sve u svemu deda se ova dva meseca sjajno drzao. Nismo uspeli da ga ubedimo da zove telefonom svoje drugare, a setnju po ulici zamenio je setnjom u dvoristu i po nekim poslicem ( ciscenje dvorista, hranjenje  nasih kuca i maca ).

Sto se tice dece ( vidim na TV-u da su deca sad i ljudi od 20-30 godina) vrlo su lose podneli zabranu kretanja. I taman sam se ja ne neki nacin obradovala sto nisu asocijalna zbog silne tehnologije koja im zamenjuje fizicko druzenje, kad ono... "Visili " su na telefonu, "buljili" u laptove, ali im to nije ispunjavalo dan ( tu mislim i na celonocno bdenje). Kada god ih upitam kako su i sta rade odgovor je ona njihova  bezvezna recenica : Ma nista smaram se ili ma nista blejim i tako. Sad oni pored drustva  imaju i svoje ljubavne veze koje su postale "ljubav preko zice" i video poziva i funkcionisale su sasvim okej svih ovih dana. Sta onda nije bilo u redu? Usamljenost kakvu stariji ljudi ili ljudi srednjeg doba nikada nisu osecali. Usamljenost nove generacije je strasna jer kada su 24 sata u sobi prepusteni su sami sebi u jednom vrllo losem smislu. Moraju da se bore sa dosadom, sa sobom, sa preispitivanjem sebe i svega drugog i sto je najgore to ne mogu da podele ni sa kim. E to je ona usamljenost koju vam pokusavam docarati. Usamljenost koju nista ne moze da pobedi. Ni  razgovori sa ljudima koji traju beskonacno, ni igranje igrica i gledanje serija. Nista. Kako  je oni ipak pobedjuju kad  mogu da se slobodno krecu?  Da li je samo taj osecaj da mogu da vreme provede sa nekim drugim stvarima ,a ne sa svojim  licnim "pricama" dovoljno da im bude dobro? Pa naravno i sve te "bleje" sa drugim ljudima i fizicki kontakt sa bliskim osobama ne moze nista da zameni.  Tako da sam shvatila da ono sto mislim da njihov socijalni zivot nije ni nalik nasem ( i u nasoj mladosti, a i sada) je velika greska. To sto moja mladja cerka ulazi u kucu pricajuci na telefon sa ljudima sa kojima je dotle bila uzivo ne znaci  da joj nije bilo dobro  takvo  druzenje nego zapravo hoce da produzi vreme bleje sa nekim ,da ne bi ostala sama sa sobom.

 Moja generacija je mozda najbolje podnela ovu usamljenost jer smo bili vise nego ikad porodica! Svi smo okupili svoju decu i tako provodili vreme u obrocima i gledanju serija. A bilo je i pricanja sto je inace vrlo retko!

To je sto se tice podela po starosti kad je u pitanju usamljenost , a dosli smo do zakljucka da mladima mnogo teze pada nego starijima.

Sledeca podela bi bila po rodu i tu mogu da kazem da je zenama izuzetno prijala kucna atmosfera. Dobro necu sada o disfunkcionalnim porodicama. Nego o  normalnim prosecnim porodicama. Sto dovodi do zakljucka da su muskarci  nekako vise opredeljeni za spoljni svet. Mozda  bas zato sto ne razmisljaju toliko o porodicnim stvarima, vise su u fazonu  - moram da idem da stvorim uslove za dobar zivot svojoj porodici i to je u redu. Zene su  danas  vise zaposlene nego ikad, pa ipak im je ovaj predah kad su bile najvise domacice  bas prijao. A sto se tice dela  o usamljenosti gde recimo zive osobe u braku ali nisu ispunjene i zadovoljne  to spada u  onaj deo gde porodica ne funkcionise kako treba bas zato. Usamljenost u braku je opasna!

Usamljenost osecaju i oni koji su odbaceni od vrsnjaka ( ili ljudi  uopste) ,a da nisu sami za to krivi. Dakle mislim na mlade osobe koje vrsnjaci odbacuju zbog siromastva, drugacijeg fizickog izgleda ili nekih neobjasnjivo glupih stvari. I mislim da je ova usamljenost najopasnija.  Dok sve druge usamljenosti mogu na neki nacin da se prevazidju ova vrsta ne moze nikako.  Tu nema kontakata sa drugim ljudima ni fizickih ni onih preko telefona ili  kompjutera. I to moze dovesti do najgorih mogucih posledica ,pa i do samoubistva. I zato nemojte bre ljudi da budete toliko surovi jedni prema drugima.  Svi zivimo u jednom vrlo teskom vremenu, teskom na svaki nacin  i teskom  i pojdinacno i globalno. Nema sad toliko podela jer  virus ne bira koga ce napasti, svi smo ugrozeni. Pa ako ne od virusa onda od ostalih milion stvari koje prete da zatru ovu civilizaciju.

VELIKA JE MOLBA ZA SVE! OKRENIMO SE JEDNI DRUGIMA. BUDIMO  ZAISTA LJUDI I U MOMENTIMA KAD MORAMO DA ZAMENIMO LJUDSKE KONTAKTE ZA VIRTUALNE. TADA MOZDA I NAJVISE. AKO NAS OVAJ NOVI SVETSKI POREDAK UCI DA GLEDAMO SAMO SEBE, DA RADIMO I ZIVIMO ZATVORENI U SVOJIM KUCAMA ( ZBOG OVOG ILI ONOG) NEMOJMO TO DA DOZVOLIMO.

UMESTO STO SAGLEDAVAMO SAMO NAS ZIVOT I STO SMO POSTALI SVI MANJE VISE INOVERTNI  TREBA DA SE OKRENEMO DRUGIM LJUDIMA I DA IMAMO STO VISE KONTAKATA SA NJIMA. SAD NA OVAJ ILI ONAJ NACIN ZAVISI OD DRUGIH ZNAM, ALI IPAK SVE SE MOZE KAD SE HOCE. A LJUDE KOJI SU DRUGACIJI OD NAS NE TREBA BACATI NA MARGINU NEGO IM POMOCI DA  I ONI OSETE CARI LJUDSKIH DODIRA I RECI. I KAD GOD MOZETE DRUZITE SE FIZICKI SA OSTALIM LJUDIMA JER KO ZNA KOLIKO CEMO TO JOS UOPSTE MOCI!

IZBORI I PREDVIDJANJA

MENI SU POTPUNO ISTE PREDIZBORNE  POLITICKE KAMPANJE I PREDVIDJANJE APOKALIPSE! POLITICARI NAM PRICAJU O 'BOLJEM ZIVOTU' KOJI CE SE DESITI ZA 5, ILI 10 GODINA? A NAUCNICI NAS PLASE APOKALIPSOM KOJA JE MOZDA VEC POCELA A MOZE DA BUDE  BUKVALNO ZA MILION GODINA! SAD VI MISILITE DA OVE DVE STVARI NIKAKO NE  MOGU DA SE POREDE! NAPROTIV! I SAD KAKO  SE NIKAKO NE BAVIM POLITIKOM U KOJU SE TOTALNO NE RAZUMEM PISACU O NAUCNIM PREDVIDJANJIMA APOKALIPSE IAKO SAM U VISE NAVRATA VEC PISALA O TOME, ALI SADA SAM JOS MALO  DODALA SKORASNJIH DESAVANJA.
Nastojeći da označi opasnosti sa kojima bi, osim novih pandemija, u narednih pet do pedeset godina mogle biti suočene Sjedinjene Američke Države, američko izdanje internet sajta "Politiko" navodi još devet vidova pretnji od kojih strahuju naučnici i zaduženi za nacionalnu bezbednost u SAD.Samo odmah da pojasnim, da se ovde ne radi samo  o SAD ,ali je ona uzeta kao najbolji primer.
Prva je globalizacija ekstremističkog principa "belačke nadmoći", koja, kako se ističe, ima viševekovnu tradiciju u SAD i nekim drugim zemljama sveta.

Iako su nekada postojali kao lokalne, izolovane grupe, sledbenici ovog principa danas su povezani u globalnu mrežu, a američki Stejt Dipartment nedavno je jednu takvu organizaciju prvi put označio kao terorističku. Sad ne znam da li je ta prica o "belackoj" dominaciji potrosena posle toliko vekova, narocito posle ove zadnje najvece do sada migracije stanovnistva, posle koje su mnoge rase pomesane za dug naredni period.
Drugi vid opasnosti su napadi na poverenje i istinu putem širenja lažnih informacija, uticanja na izborne rezultate i drugih napada zasnovanih na manipulaciji podacima.
Poverenje i istina su temelji slobodnih i otvorenih društava, a izazivanje haosa u otvorenim društvima ostavlja prostor autoritarnim tendencijama, kaže Sju Gordon, koja se donedavno nalazila na čelu obaveštajne zajednice SAD. Pisanje o laznim informacijama i  sirenju panike pomocu nacionalnih  ( "verodostojnih") medija je nasa realnost vec odavno. Tako da ne znam vise u sta da verujem, niti verujem.
Treća opasnost leži u sferi takozvane biološke bezbednosti, u kojoj, kako se navodi, u budućnosti može doći do prirodnih događaja poput sadašnje pandemije, ali i nesrećnih slučajeva u laboratorijama, bioterorizma ili čak biološkog rata. I o ovome ne treba mnogo polemisati. Pandemije se stalno desavaju, sad samo je pitanje koja ce biti ta - totalno pogubna za ljudsku vrstu i kad ce se ona desiti.
Četvrta opasnost su tehnološki udari velikih razmera, kao što su namerna obaranja elektroenergetske mreže i GPS sistema, ili neočekivane solarne oluje, koje mogu imati isti ili sličan efekat. Kako ističe autor analize, remećenju modernog načina života, u velikoj meri zasnovanog na tehnologijama, sklone su Rusija i Severna Koreja, koje u tu svrhu koriste sajber napade. Sad ne bih se ja slozila sa ovim zakljuckom jer mislim da sajber napade koriste svi!
Peta pretnja je danas pomalo zaboravljena opasnost od izbijanja nuklearnog rata, iako su, kako se navodi u analizi, vlasti SAD tokom proteklih decenija mnogo učinile na smanjenju nuklearne pretnje, sprečavajući da atomsko naoružanje dospe u ruke terorista.
Šesti problem su klimatske promene - pre nego što je COVID-19 preuzeo primat u svetskim medijima, najvažnija tema bilo je globalno zagrevanje, koje će u budućnosti sve više uticati na ljudske živote, kroz prirodne nepogode kao što su šumski požari i uragani, kao i pojave kao što su porast nivoa mora i poteškoće u snabdevanju vodom i hranom u nekim delovima sveta.
Sedmu pretnju, ne računajući smrtni bilans i ekonomske poteškoće, predstavljaju dugoročne posledice pandemije - imajući u vidu do sada ispoljavanu nespretnost u borbi protiv korona virusa, pitanje je da li će SAD biti spremne za ono što će posle pandemije uslediti zbog preraspodele moći u svetu, koja se već deceniju odvija na štetu Vašingtona, upozorava "Politiko". Osmu opasnost po SAD predstavljaju katastrofalni zemljotresi, a najozbiljnija pretnja u tom smislu su veliki geološki rasedi u Kaliforniji i na još tri lokacije u zemlji.
Deveta pretnja su nepoznanice o svetu oko nas, kojih je i dalje mnogo, iako čovečanstvo neprestano saznaje nove stvari zahvaljujući napretku nauke i tehnologije.
Primer može biti jedan od pomenutih geoloških raseda, koji se prostire u saveznim državama Oregon i Vašington, a za čije postojanje do pre pola veka niko nije ni znao, navodi sajt.
Globalno zagrevanje Faktor apokalipse: 3
Iako globalno zagrevanje zasigurno oblikuje moderan svet, zbog čega nam je sve toplije, opasnije, manje hrane i slično, samo po sebi teško da će dovesti do apokalipse, smatra Volš. Prema ovom scenariju, apokalipsa može da usledi isključivo kao rezultat nepromišljenog delovanja ljudi i štete koju su sami naneli planeti.
Naučnici tvrde kako se globalno zagrevanje kao fenomen pojavilo nakon početka industrijske ere, a nivoi CO2 povećali su se za 50 odsto u proteklih 150 godina. To je dovelo do povećanja prosečne temperature, a efekti su vidljivi na smanjenju ledenog pokrova u arktičkim predelima. Prema NASA istraživanju, područje Arktika bi u potpunosti moglo biti bez leda do leta 2040. g., a otapanje leda s Grenlanda bi povećalo nivoa mora za šest metara - što bi imalo veliki uticaj na civilizaciju.
2. Dominacija veštačke inteligencije Faktor apokalipse: 6
Ovo je scenario u kom je najteže oceniti verovatnoću, ističe Volš koji poput Ilon Maska smatra da u tome postoji realna pretnja za čovečanstvo. Gotovo 100 godina nakon što se prvi androidni robot pojavio u klasiku "Metropolis" Frica Langa, stvoreni su prvi humanoidni roboti koji mogu da pomažu ljudima.
Iako mnogi misle kako roboti nikad neće biti sposobni za misli i ponašanje za koje nisu programirani, veruje se kako se rizik za njihovu dominaciju povećava kako oni postaju sve kompleksniji i napredniji. Prema hipotezi "Grey Goo", nanoroboti bi mogli postati dominantne sile u svetu u kom će ljudi biti građani drugog reda.
3. Pandemija Faktor apokalipse: 2
Uprkos skorašnjoj pojavi smrtonosnih virusa, poput prve pojave H1N1 virusa koji je ubio pet odsto ljudske populacije, ljudi generalno smatraju da danas žive u sigurnijem i zdravijem svetu te nas napredak medicine štiti od globalnih pandemija.i druga je epidemija H1N1 virusa 2009. g. dokazala kako smo nismo u pravu i da se rizik bolesti povećava usled masovnog uzgoja životinja jer se stvaraju savršeni uslovi za mutaciju virusa i stvaranje novih sojeva. Već danas, neke su bakterije i virusi postali otporni na postojeće tretmane, pa postoji realna pretnja pojave bolesti od koje se nećemo znati ni moći odbraniti.
4. Asteroid Faktor apokalipse: 2
Šanse da veliki asteroid udari u Zemlju su realno niske, ali ovo se ipak navodi kao jedan od verovatnijih scenarija apokalipse. Pretpostavlja se da svakih 500.000 godina Zemlju udari asteroid veličine jednog kilometra, a zavisno od njegove veličine posledice mogu biti katastrofalne - megacunamiji visoki 100 metara koji bi uništili sva obalna područja, niz seizmičkih i klimatskih nesreća poput globalne zime ili pak sloja prašine koji bi godinama mogao prekrivati Zemlju.Smatra se kako je asteroid Čiksklub prečnika 10 km koji je pogodio Zemlju prije 65 miliona godina uništio 75 odsto oblika života na našoj planeti.
5. Supervulkan Faktor apokalipse: 6
Supervulkan se definiše kao vulkan sposoban izbacivati masu veću od 1000 kubnih kilometra i da su po 100 puta veći nego vulkani poput Krakatoa, Sv. Helene ili Pinatuboa. Postoji konsenzus u naučnim krugovima koji kaže da je takav scenario gotovo neizbežan i da bi mogao ugroziti ljudsku civilizaciju kao što je bilo s "Toba katastrofom" - erupcijom supervulkana pre 70.000 godina za koju se pretpostavlja da je prouzrokovala globalnu vulkansku zimu te izbrisala 60 odsto ljudske populacije sa Zemlje. Danas se smatra kako je potencijalno najopasniji Jelouston.
Poslednja erupcija super vulkana u Jeluston Nacionalnom parku bila je pre 600.000 godina, pa naučnici predviđaju da ako do nje ponovno dođe, dve trećine SAD-a mogle bi biti uništene. Oblak vulkanskog pepela u potpunosti bi "izbrisao" sav biljni svet i stvorio sloj debljine oko tri metra, a i ostatak sveta ne bi izbjegao posljedice, a pretpostavlja se kako bi nastupila velika glad (prema proceni UN-a rezerve hrane u svetu bi potrajale tek 72 dana) i oružani sukobi.
6. Smrt Sunca Faktor apokalipse: 9
Ako na Zemlji još uvek bude ljudi za 5,4 milijardi godina, vrlo je verovatno da će biti svedocimsmrti Sunca. Budući da ono nema dovoljno mase kao supernova, ono će iskoristiti sav vodonik iz svog jezgre porasto 30 30 puta i tako će postati crveni div.Ta će faza potrajati oko dva miliona godina, s brojnim solarnim olujama, topljenjem leda na Zemlji i podizanjem nivoa mora od oko 60 metara pri čemu će se naša planeta pretvoriti u neku sličan Merkuru - a sva će civilizacija nestati.
POKUSALA SAM DA UOBLICIM I RAZDVOJIM STVARI KOJE NAM SE MOGU POCETI DESAVATI VRLO BRZO I STVARI KOJE  NAS NECE TAKO SKORO  ZBRISATI SA LICA ZEMLJE. NESTO OD TOGA KAO STO REKOH VEC NAM SE DESAVA, ALI KAO DA IGNORISEMO SVA UPOZORENJA ,STO OD PRIRODE, STO OD NAUCNIKA!
PA BUKVALNO - SRECNO NAM BILO SA NADOLAZECOM APOKALIPSOM ALI I POLITICKOM SITUACIJOM  U KOJOJ SE TRENUTNO VODI RAT OKO GLOBALIZACIJE!

BAND AID 1984

BITI GLADAN ILI BITI BOLESTAN OD VIRUSA KOJI JE OPASAN ,A MOZDA I NIJE,  PITANJE JE SAD! I DOK SVI GOVORE O VIRUSU  O GLADNOJ DECI NIKO NE GOVORI. SEM ONE DAVNE 1984 - TE GODINE . KAD SU SVI POZNATI PEVACI NA SVETU SNIMILI PESMU PODRSKE GLADNOJ DECI U ETIOPIJI I POSLALI DONACIJU!  I KAO DA JE ZAISTA BITNIJE DA SE DETE SPASI OD VIRUSA DA NE UMRE, NEGO DA SE SPASE OD GLADI DA NE UMRE! OD VIRUSA SE MOZDA I SPASI, ALI OD GLADI? TU I984-TU POMINJE I ORVEL! SLUCAJNO? MADA, DANAS DVA NAJPOZNATIJA RIJALITIJA SE ZOVU UPRAVO - VELIKI BRAT ( 1984) I FARMA ( ZIVOTINJSKA) STO POKAZUJE DA JE  ORVEL PREDSKAZAO NASU BUDUCNOST! 
Jezik političara kreiran je tako da laži zvuče iskreno, a ubistva poštovano. Oni daju privid čvrstine čistom vetru. U našem vremenu ne postoji takva stvar kao što je “držati se dalje od politike”. Svi problemi su politički problemi, a politika je mešavina laži, utaje, gluposti, mržnje i šizofrenije... I sada se mislite kakve veze ima politika sa nasom gladnom decom. I  nema to veze sa materijalnom stranom. To sto nemamo novca doduse zavisi od politike takodje, ali ovde je politika o kojoj nikada nisam pisala ( ni sada necu)  uzeta u drugom kontekstu. Zelim da kazem da je politika kljucna u igri prestola, gladi i smrti! Da se ne bi bavili finansijama ( jer ne znaju kako da objasne krizu) narodu je dato da se bavi globalnom  pandemijom. Gladna deca koja su verovatno gladnija nego ikad vise ne mogu da dobiju paznju ni politicira, ni javnih licnosti, ni muzickih zvezda. Band Aid usprkos tehnologiji koja bi mogla da poveze ceo svet ( kao ova pnademija) niko ne peva ni za ciju decu na svetu! Tuzno, ruzno, zalosno, strasno... Pa ta deca nisu nestala, tu su oko nas i treba im pomoc. Samo da pomenem da ih ne ugrozava samo glad nego mnoge stvari, ali zadrzacu se sada samo na gladi jer covek tako funkcionise - mora da jede da bi ziveo uopste!
Pored pomenute činjenice da nas “Veliki brat posmatra” preko društvenih mreža, što je  potvrdio i slučaj Edvarda Snoudena, u romanu “1984”  (Orvel) objavljenom  otprilike u ovo vreme davne 1949. godine, svi su posmatrani preko modernih uređaja. Svaki izraz lica je pomno praćen ne bi li se otkrilo da li neko eventualno planira da učini nešto loše. U istoj knjizi najveći strah koji pisac iskazuje jeste onaj o nestanku individualizma i slobodne reči, što simbolizuje kroz jednu partiju koja kontroliše sve.
Po istom principu danas velike korporacije prate kretanje kupaca kako bi analizirali navike i smislili način da ih ubede da kupuju još više. Na internetu nam se “niotkuda” pojavljuju oglasi o stvarima koje smo pre toga pretraživali. Kamera ili mikrofon na računaru mogu da uključe bez našeg znanja, dakle – Veliki brat nas posmatra.U romanu “1984” pisac veli: “Rat je mir. Sloboda je ropstvo. Neznanje je moć”. E sada malo razmisljajte. Kontrola je izmisljena radi upravljanja ljudima. To znamo. Potrosacko drustvo funkcionise samo preko  marketinga ( pracenja drustvenih mreza  i slicno). Deca samo na TV-u mogu da vide sve vrste sladoleda. Drustvo i drzava su tu da iznesu ponudu. U ovom slucaju jako bezobraznu ( ne onu bezobraznu ponudu nazalost), jer vecina dece ne moze da kupi sladoled. A ni mnogo toga drugog. I tako se opet vracamo na politiku, hteli ili ne. Uplasite decu ( majke, oceve, babe, dede, tetke ) sve ljude da ce tesko preziveti ovu pandemiju. Kad nekako prezive ( sto je verujte veoma lako), od straha kojim su kljukani mesecima srecni su sto su zdravi i zivi i GLADNI! PA NE DA NISU NESTALI SVI PROBLEMI NASTANKOM PANDEMIJE NEGO SU SE STVORILI NOVI I NOVI  I NOVI!
U istoj knjizi Ministarstvo istine je zaduženo za vesti, cenzuru i, naravno, laži. Što je slika i prilika današnjih medija, u kojima dominira svesno izvrtanje informacija, a preplavljeni smo rijaliti TV sadržajima koji nam odvlače pažnju od istinskih problema, a među kojima su najpoznatiji oni kojima je kumovao upravo Orvel – “Veliji  brat” i “Farma”. Dok uporedo sa mukom zarađeni novac, pritisnuti reklamama, trošimo na stvari koje nam i ne trebaju, jedemo sintetičku hranu…
 Onaj ko kontroliše prošlost, kontroliše budućnost. Onaj ko kontroliše sadašnjost, kontroliše prošlost”, napisao je Džordž Orvel, a mi se svakodnevno srećemo sa prekrajanjem istorije, pa se čak i na zvaničnim internet stranicama različitih institucja moguvideti različiti podaci, tumačenja događaja, kako iz bliske nam, tako i dalje istorije, sa zaključcima koji su čak i dijametralno suprotni. Dok udžbenici istorije često nude pogrešne, površne, jednostrano napisane informacije u skladu sa aktuelnom politikom.
“Sve životinje su jednake, ali neke životinje su više jednake nego druge” citat je iz njegove “Životinjske farme”, što gledamo skoro svakodnevno.O tome da bi svi trebalo da budemo jednaki govore pozitivni zakoni, međutim jasno je da za političare, biznismene, crkvene velikodostojnike koji voze džipove, ne važe zakoni kojima podležu obični smrtnici. Paragrafi su očigledno rastegljivi, pa su tako neki jednakiji od nas ostalih. O ovome upravo pricaju  dva najmocnija coveka danas Tramp i Putin. Tako sam bar obavestena ovih dana . Da su krenuli  u obracun sa Dubokom drzavom ,da bi postigli jednakost svih ljudi.  I dok ponovo pisem ove reci ( pisala sam vec dva tri bloga o ovom velikom dogadjaju) sve mi dalje lici na bajku. A kad smo kod toga  deca su i u bajkama sama i gladna!
Da li ce se ponovo okupiti drustvo ljudi koji zaista razumeju da je GLAD DECE najveci svetski problem i krenuti da pricaju o tome i da kao onda snime pesmu koja ce postati simbol pomoci gladnoj deci sveta.
Da se vratim na onu recenicu :Neznanje je moc! E pa ta je recenica mnogo bolja za ovo vreme u kome zivimo. Zato se izvinjavam sto sam u mojim blogovima cesto ponavljala : Znanje je moc!  Pogresila sam.
Danas svako ko je mocan ( citaj bogat) pravi se da ne postoje gladna deca. I srecan je jer kao ne zna! Tako umiruje svoju savest  i cuva svoje bogatstvo za sebe. I dzabe ovolika obavestenost. Neke informacije i ne postoje, a i ako ih ima ljudi se prave da ih nisu culi!
Ne raspolazem trenutno novijim ciframa, ovo su od pre  tri cetiri godine. Recimo u  Juznom Sudanu  je gladno  skoro milion dece do 5 godina  ( toliko gladno da bi mogli da umru). U Srbiji od 36.000 korisnika narodne kuhinje svako  trece je dete. Na svu srecu kod nas deca ne umiru jos od gladi! A procenjuje se da je cak 200.000 dece gladno u Srbiji.
Da se nadovezen na gladnu decu. Deca koja su gladna imaju oslabljen imunitet i podloznija su razboljevanju!
I UMESTO DA SE I POSLE PANDEMIJE OPET PRICA O NOVOJ PANDEMIJI I VAKCINI ZA KOJU SE UZGRED  DAJU NEVEROVATNE CIFRE ( ETO I MI DALI 2 MILIONA EVRA) MISLIM DRZAVA SRBIJA DALA ZA VAKCINE KOJE CE MOZDA POMOCI A MOZDA I ODMOCI. I DA OD PRE NEKI DAN TESTIRAJU LJUDE U SRBIJI. CELE PORODICE OKO 17.000 . KOLIKO TO KOSTA. PA OPET IZBORI KOJI KOSTAJU ZAISTA MNOGO I TAKO DALJE.  KOLIKO LI JE TO OBROKA I SLADOLEDA ZA NASU GLADNU DECICU SIROM SVETA , PA I U SRBIJI!  I DZABA GA BILO I TA PRICA O CIPOVANJU KROZ VAKCINE I NADZORU! PA NEK NAS GLEDAJU KAD VEC ZELE, A DA NAS KONTROLISU? PA ODAVNO TO RADE. ZATO CEMU BRIGA JOS I OKO TOGA!
P.S. I DRUGE DRZAVE TROSE ISTO KAO I MI ZA OVAKVE GLUPOSTI! A NE ZA HRANU ZA DECU!

I POSLE ZIVOTA - ZIVOT

I POSLE ZIVOTA  - ZIVOT! ALI KAKV ZIVOT! POTPUNO DRUGACIJI, ALI DA LI  I BOLJI? ZDRAVSTVENI PASOS? TESTIRANJE OKO 7000 PORODICA IZVUCENIH IZ IMENIKA SLUCAJNIM ODABIROM,  STO JE OKO 17.000 LJUDI!NOVA NORMALNOST!
Necu mnogo da ponavljam jer sam vec pisala o tome koliko ce posle pandemije  roboti i kompjuteri biti na ceni. Jer oni ne mogu da dobiju virus? Halo pameti - a njihov onaj sto ih programira, reprogramira, " razboljeva"    i "ubija? A ako bas hocete da vam i dalje radi ljudska vrsta, moze ali od kuce preko  interneta! Sve vise ce poslodavci dozvoljavati rad od kuce, cak ce ga i promovisati i stimulisati. Poslovni sastanci? Sta to bese? Telefonski razgovori, onlajn razgovori zamenice ono divno caskanje uz kaficu i gledanje u oci. Citavi poslovni uspesi su izgradjeni upravo na tom "psiholoskom" momentu razgovora "uzivo" gde vam poslovni partner namerno ili nenamerno svojim neverbalnim govorom otkriva svoje tajne i slabe tacke.
Izbegavace se jos mnogo dugo i ostali sastanci  iguzve bilo kog karaktera, a sto je jedina pozitivna tacka svega licna higijena ce nam totalno uci u rutinu ( podsvest), pranje ruku ce nam postati automatizovano.
Kako nece biti sastanaka nijedne vrste restorani ce zadrzati i unaprediti opciju dostave. Trgovine ce morati da urade to isto. Sad ja ne znam kako ce takav svet funkcionisati. Malo poredjenje, citanje knjige na internetu i prave knjige su za nasa osecanja potpuno razlicite kategorije. Okretanje strana sa obaveznim pljuckanjem u prste i "zavrtanje usiju" na strani do koje smo stigli je neprocenjivo i nezamenjivo. Tako isto, jesti sam u kuci ili eventualno sa ukucanima jeste dobro, ali "pobeci" nekad u omiljen restoran je jos bolje. Narucivanje haljina i cipela preko interneta mozda jeste usteda vremena, ali ako ste zena znate da nista ne moze da zameni popodne u sopingu sa prijateljicama!
Deca ce morati takodje da se prilagode novom nacinu zivota. Pa ako su vec zbog tehnologije postajali asocijalni, sada je trenutak da zauvek postanu izdvojeni od copora. Da gledaju samo sebe i zaborave da postoji, druzenje, empatija, ljudski kontakt i rec. Ucenje od kuce, na daljinu kako kazu. Ta daljina u ovom slucaju nije samo fizicka na zalost. Ta udaljenost postaje jos veca usamljenost u gradu punom ljudi, sto dovodi do psihickih pa i fizickih problema. Mladi su nam vec bili " naceti" ovo ce ih potpuno dotuci. Steta nepopravljiva i nemerljiva za svo buduce vreme koje dolazi.
Dobro putovanja su zbog  finansijske krize bila nedostupna mnogim ljudima i do sada, ali sada ce i oni  imucniji dobro razmisliti da li se ispalati da krenu na putovanje avionom kad znaju da ce samo ukrcavanje u avion trajati i cetiri sata, pa posle leta ista procedura na drugom aerodromu, pa mozda i karantin ( 14,28 dana), plus cene karata povecane nekoliko puta. I dok ce neki istrpeti sve to i cak dici kredit za odmor kako se i dosad radilo, mnogi nece smeti da se usude na bilo kakav kredit ,pa ni na ovaj "mali" za godisnji. Za one vece kredite tek nema nikakve sanse. Kad ce se ostati bez posla neizvesnije je nego ikad. Kako su ljudi saterani u kuce, a kuce su u gradovima uglavno msoliteri,  svi su se vise nego ikad zazeleli prirode te masovno odlaze na selo kod rodjaka, i li kupuju kuce koje su napustene ( a njih ima dosta po Srbiji). Vise nego ikad selo dobija na ceni, poljoprivreda i ekologija. Eto i nekih korisnih stvari. Takodje, ljudi pocinju mnogo vise da se brinu za svoje zdravlje,ali i za zdravlje drugih ljudi.
To bi bio samo mali rezime zivota posle. Kako ce sve ustvari funkcionisati tek ostaje da se vidi. Mada ulazenje u gradski prevoz kao u avion uz dugu proceduru ( iako se zuri na posao), i pijenje kafe i jedenje rucka sa maskom i rukavicama  lici vise na "Nemogucu misiju" nego na stvaran zivot!
Vlasti u Velikoj Britaniji u pregovaraju sa tehnološkim kompanijama o izradi „zdravstvenih pasoša“, koji će putem testiranja na virus korona i tehnologije prepoznavanja lica stanovništvu te zemlje omogućiti bezbedan povratak na radna mesta.
Kako navodi londonski „Gardijan“, biometrija lica mogla bi biti korišćena radi obezbeđivanja ličnog digitalnog sertifikata — nazivanog i „imunitetskim pasošem“ — radi ublažavanja uticaja koji na rad privrede CC0 / PixabayNe ima obavezno fizičko distanciranje, preventivna mera koja će ostati na snazi i posle najtežih restrikcija uvedenih zbog pandemije kovida 19.
Specijalizovana britanska firma „Onfido“, specijalizovana za proveru identiteta primenom biometrije lica, vladi je već izložila detaljne planove i učestvuje u nizu razgovora o rešenju za čitavu zemlju, a njeni predlozi mogli bi biti sprovedeni u delo u roku od nekoliko meseci.Gardijan“ navodi da bi kompanija u ovu svrhu mogla da primeni testiranje na antitela, što dokazuje da li je neko već preležao virus, odnosno testiranje na antigene, što je indikator trenutnog prisustva infekcija u organizmu.Gardijan“ navodi da bi kompanija u ovu svrhu mogla da primeni testiranje na antitela, što dokazuje da li je neko već preležao virus, odnosno testiranje na antigene, što je indikator trenutnog prisustva infekcija u organizmu. Tako  da ne brinemo, ako mi ne vodimo dovoljno racuna o svom zdravlju tu je drzava i SZO da se pobrine da svi budemo uredno vakcinisani ( citaj cipovani) da mogu lakse da nas kontrolisu ma sta god radili. Nemojte da mislite da ja nisam zahvalana na tolikoj paznji za moje zdravlje i zdravlje moje porodice, ali ipak nekako ne volim deo gde je misterija sve u vezi neke bolesti, a potpuno nepoznato da li je neophodna vakcinacija?
Sad mi jos nije jasno ako smo vec bili u karantinu planetarno zar nije moglo da se "odradi" testiranje svega  i svacega? Zbog cega nas sad pojedinacno izvlace" iz sesira" pa kao slucajni uzorci postajemo pokusni kunici!
MNOGO ME BUNI I ZABRINJAVA OVAJ ZIVOT POSLE PANDEMIJE, JER IAKO SAM NAZIRALA PROMENE NISAM BILA SVESNA DA SU TE PROMENE BAS OGROMNE! KAKV CE ZIVOT ZAISTA BITI NE ZNAM, ALI NAZNAKE MI SE NE SVIDJAJU! NOVA NORMALNOST JE BAS UZASAN TERMIN1 I NE ZNAM  STA TO TACNO ZNACI! ALI TU JE HTELI MI ILI NE!

KINSIJEV SINDROM

KINSIJEV SINDROM! KRENEM  DA PISEM O NECEMU DRUGOM, ALI OVIH DANA SAMO DVE TEME I NE VREDI! ILI DA SE IZNOVA SMARAM KORONA PANDEMIJOM ILI DA PISEM O PEDOFILIMA! TAKODJE TVRDE DA SU OVIH DANA TE DVE STVARI JAKO POVEZANE! IMAM CETVORO DECE OD KOJIH JE CETVRTO TREBALO BITI UKRADENO! UZASAVAM SE KOLIKO SU ODRASLI SUROVI PREMA DECI! TOLIKO ZLA NANOSITI NJIHOVIM CISTIM DUSAMA I TELIMA JE PROTIV SVIH PRIRODNIH ZAKONA U KOJIMA SVE ZIVOTINJE STITE ZIVOTOM SVOJU MLADUNCAD!
 Svetska zdravstvena organizacija (SZO) objavila je dokument „Standardi za seksualno obrazovanje u Evropi: Okvir za političare, nadležne u obrazovanju i zdravstvu i specijaliste“ u kojem se savetuje da deca budu podučavana o seksualnom samozadovoljavanju i transdženderizmu pre nego što nauče čak i da govore.ZO savetuje da deci uzrasta 0-4 godine budu pružene „informacije o uživanju i zadovoljstvu koje pruža dodirivanje sopstvenog tela … masturbacija“.
Takođe, decu od malih nogu treba ohrabriti da „steknu svest o džender identitetima“ i dati im „pravo da džender identitete istražuju“.
U odeljku koji se odnosi na uzraste 4-6 godina insistira se na tome da vaspitači „pruže informacije o istopolnim seksualnim odnosima“ i „pomognu deci da razviju poštovanje prema različitim normama u vezi seksualnosti“.
Naravno, u svetu sa imalo duševnog zdravlja ni jedno dete ovih uzrasta ne bi trebalo izložiti ma kakvim informacijama o seksu.
Dr. Džudit Rajsman razobličila je Novi seksualni poredak za čije je uspostavljanje Rokfelerova fondacija odvojila ogromne svote novca, uloženog kako bi opskurna i opscena „istraživanja“, koja su sprovodili dr Alfred Kinsi i „Institut za seks“ na Univerzitetu Indijana na čijem je čelu on bio, postavila temelj za „seksualnu revoluciju“, uspostavljanje zakona kojima se normalizuju homoseksualizam i pornografija i uvođenje nastavnih programa u vrtićima i školama u kojima se deca modeluju po meri Novog svetskog poretka kao objekti za pedofiliju, pretvarajući svet u savremenu verziju Sodome i Gomore. Dr Rajsman je nedavno postavljena na čelo savetodavnog odbora organizacije „Veterani – za spasavanje dece“, odlučne da razotkrije najviše ešalone elitnih pedofilskih prstenova koji su se obrušili na našu decu. Dr Rajsman je svoju karijeru posvetila višedecenijskom istraživanju procesa tokom koga je seksualnost postala moćno oružje za formatizaciju čoveka po meri moćnih interesa.Njena istraživačka misija usmerena je na izlaganje, dekodiranje i borbu protiv modela seksualnosti čiji je naučni utemeljitelj bio Dr Alfred Kinsi (Alfred Kinsey) na čijim je studijama: Seksualno ponašanje muškarca (1948) i Seksualno ponašanje žena (1953) zasnovano funkcionisanje seksualno-industrijskog kompleksa kao edukaciono-pornografsko-homosekslualno-farmakoindustrijskog giganta koji umrežen i opremljen metodama, tehnikama manipulacije, kontrole i formatizacije pojedinaca, naroda i država, bespogovorno nameće svoj model sveta, orvelijanski nazivajući apsolutnu, totalnu i totalitarnu neslobodu, kontrolu i inžinjering – ljudskim pravima i slobodama.
Amerika je pod kontrolom opscenog zla – pedofilskog kulta. Veoma sam zadovoljna što sam nedavno odabrana za člana savetodavnog odbora tima za specijalne operacije sastavljene od bivših specijalaca, obaveštajaca, profesionalaca veoma dobro obučenih za svaku vrstu borbe. U timu su i bivši najviši pripadnici federalne izvršne vlasti, internacionalnih kontraobaveštajnih službi, filma i televizije. To je sjajan tim: „Veterani – za spasavanje dece“, na čijem je čelu Kreg Sojer, bivši specijalac Nejvi sila. Ti ljudi su rešeni da razotkriju najviše ešalone elitnih pedofilskih prstenova koji su se obrušili na našu decu. Neki od pripadnika najviših ešalona vlasti učestvuju u satanističkim ritualima u kojima se sprovodi ritualno satanističko zlostavljanje i ubijanje dece.
Veoma je je ohrabrujuće i da je Trampova administracija otvorena za uvide koje predstavljam javnosti tokom poslednjih četrdesetak godina. Veoma je teško danas poricati realnost mojih istraživanja u kontekstu užasa sa kojim se suočavamo, ali ostaje da vidimo. Struktura moći je takva da ne možemo znati kako će se stvari u SAD razvijati. Neohodno je da ljudi ne dozvole da se nastavi politika seksualizacije dece. I ljudi se u suštini ne slažu sa ovim procesima. Oni se zalažu za mnogo konzeravtivniji, hrišćanski odnos prema deci, porodici, njenoj ulozi i vrednostima.
Takvom se predstavlja i američka administracija, a da li će izdržati na tom putu, ostaje da vidimo. Tokom poslednjih meseci Trampova administracija je uhapsila nekoliko hiljada pedofila, što se pod Obamom nije dešavalo. Veoma je obeshrabrujuće stanje uma, odnosno bezumlja koje je dominantno na svim našim univerzitetima a koje se prenosi na naše studente. Univezitetske vlasti dekani univerziteta, predsednici univerziteta, profesori svih univerzitetskih disciplina, unisono i sa neverovatnom odlučnošću podržavaju politiku seksualnosti Novog svetskog poretka. Radi se o ljudima na pozicijama od velikog poverenja i ugleda u društvu.Navešću jedan primer: Trebalo je 1984. godine da za Ministarstvo pravde u administraciji Ronalda Regana, radim na istraživanju porasta zloupotrebe dece tokom vremena. Dobila sam grant od 800000 dolara –što je komplementarno sa nekoliko miliona dolara danas. Ispostavilo se da moj Američki univerzitet u Vašingtonu DC, to istraživanje nije odobrio. Takođe, u to vreme nije odobrio ni moje istraživanje o Alfredu Kinsiju. I zbog toga mi nemamo nikakve podatke od 1984.godine do danas koji bi nam predstavili pravu sliku o stanju uma naše nacije. Ne znamo takoreći ništa o uništavanju naše dece kojem su bila podvrgnuta sa svih strana, što je podržano i od tzv.levice i desnice.
* “Podesta mejlovi“ su, iako je Vikiliks objavio veoma mali procenat mejlova koje je Hilari Klinton razmenila sa šefom svog izbornog štaba, Džonom Podestom, po svemu sudeći, najviše uticali na ishod predsedničkih izbora u SAD, najviše zahvaljujući pretnji da će se obelodanjivanjem novih 650.000 mejlova razotkriti pedofilska mreža i njena povezanost sa „Vašingtonskim prstenom“. Mejlovi su pokazali da su pedofili instalirani na najvažnije pozicije u svetskoj strukturi moći u svetu.
Tačno je da su pedofili instalirani na vodeće pozicije. To je urađeno zahvaljujući dudugotrajnom delovanju strukture koju sam nazvala „seksualno-industrijski kompleks“ koji obuhvata: 1. „naučnu oblast“ seksologiju ili takozvano „sistematsko izučavanje seksualnog ponašanja“ (koje neprekidno, navodnim novim „naučnim“ dokazima pomera granice „normalnosti“ u seksu); 2. fondacije (koje između oastolog finansiraju i etabliranje najrazličitijih LGBT organizacija širom sveta); 3. pornografiju; 4. farmaceutsku industriju.Trenutna kampanja seksualno – industrijskog kompleksa usmerena je na legalizaciju pedofilije.
Podsetiću vas da je Američka psihijatrijska asocijacija (APA) 1973. uklonila homoseksualnost sa svoje liste „poremećaja“ – na osnovu glasanja svojih članova. Taj potez APA-e postavio je temelje za legitimizaciju homoseksualizma. I, pazite: 22 godine nakon toga, 1995, APA je uklonila pedofiliju i sadizam iz klasifikacije „poremećaja“ svog Dijagnostičkog i statističkog priručnika IV (Diagnostic and Statistical Manual IV).
Kao i kada je u pitanju homoseksualna propaganda i psihološke operacije umekšavanja (desenzitizacije – uklanjanje otpora prema homoseksualizmu), kojima su bile potrebne godine delovanja da bi nas dovele tu gde smo danas, pedofilski lobi istim koracima „normalizuje“ seksualni odnos tipa „odrasli – dete“. I, opet su profesionalci Američke psihijatrijske asocijacije na njihovoj strani.
Od kako je Donald Tramp na mestu predsednika SAD, preko 5.200 ljudi iz Pentagona je uhapšeno zbog zlostavljanja dece! Oko stotinu slučajeva je istraženo i proglašeno torturom nad decom u cilju seksualnog „uživanja“. To nije slučaj samo sa Pentagonom već i sa Ministarstvom spoljnih poslova i ostalim vodećim institucijama koje upravljaju državom.
Sada, zahvaljujući ogromnom novcu Rokfelera, Gejtsa i Soroša, na čelu država, poput Hrvatske na primer, u koju sam bila pozvana kako bi raskrinkali politiku seksualnosti Novog svetskog poretka, nalaze se pedofili. To se dešava širom sveta i UN su deo te strukture. Rokfelerov, Gejtsov i Sorošev novac (onih koji su proglašeni „filantropima“) finansiraju strukture koje realizuju njihove interese – pre svega UN, koje podržavaju abortus i monstruoznu seksualizaciju dece, pokušavajući da snize starosnu granicu pristanka na seksualne odnose na deset godina i niže.
I ta granica se neprekidno smanjuje.
Ti, takozvani „filantropi“ finansiraju isključivo univerzitete koji ispunjavaju njihovu agendu uspostavljanja novog seksualnog poretka i totalitarne kontrole. To se veoma dobro vidi iz „Podesta e-mail“-ova i Vikiliksa, koji predstavljaju izvanredno značajan izvor informacija. Džon Podesta i njegov brat su kreirali ono što se plasiralo kao „vrhunska umetnost“ a da bi to bilo moguće er nema roditelja koji će se predati kada je u pitanju budućnost njegovog deteta.* Razobličili ste najmračnije tajne seksualnog „istraživanja“ Alfreda Kinsija, kao jedne od najbolje skrivanih naučnih prevara koja je postavila moralne osnove za seksualnu revoluciju u SAD, 60-tih godina prošlog veka i omogućila normalizaciju homoseksualizma, pornografije, pedofilije, incesta, sadomazohizma, grupnog seksa – uspostavljanje Novog seksualnog poretka. Alfred Kinsi ne bi, međutim, ništa uradio da nije bio pod direktnim patronatom Dejvida Rokfelera.
Dejvid Rokfeler, koji je nedavno umro u 101.godini, zaslužuje apsolutnu pažnju u našoj analizi. Osnivač „Standard oila“ i nekadašnji najbogatiji čovek na svetu, koga establišmentski mediji slave kao najznačajnijeg filantropa koji svoja dobra dela ostvaruje preko Rokfelerove fondacije, finansirao je pokrete dizajnirane za seksualni inžinjering (seksualnu revoluciju) i njenog inauguratora Alfreda Kinsija. Dejvid Rokfeler je pionir u socijalnom ižinjeringu. Od 1900-tih, Rokfelerova fondacija, pokrenula je mnogobrojne projekte u čijoj realizaciji sada učestvuju Džordž Soroš i Bil Gejts. Mračna strana ovih napora nikada neće biti uključena u razmatranje dela i života ovog monstruma.
Rokfelerova fondacija, finansirala je eugeničke projekte Trećeg rajha a kasnije dva najveća američka eugenička projekta: program seksualne revolucije Alfreda Kinsija i Margaret Sanger – abortus po porudžbini i populacionu kontrolu, plasiranu pod sintagmom „planirano roditeljstvo“. Planirano roditeljstvo je nagradilo fondaciju Rokfeler i njegovu familiju za njihove zasluge populacionoj kontroli, tako što je dodelilo nagradu „Margaret Sanger“ – Džon D.Rokfeleru Trećem 1967.godine.
Treći element u tom mozaiku zla je „Plejboj“ Hjua Hefnera koga su finasirai Kinsijev institut i „Planirano roditeljstvo“, u cilju promovisanja masovnog promiskuiteta. Hefner je kreirao potrebu za promiskuitetnim ciljevima „Planiranog roditeljstva“.
Rokfelerovlja fondacija, bila je glavni izvor prihoda za pedofila Alfreda Kinsija. U svojoj knjizi „Seksualno ponašanje Amerikanaca“, Kinsi je tvrdio da je dete seksualno biće od rođenja te da su seksualni odnosi sa odraslima neškodljivi. Dokaz je prikazao u pet tabela u kojima je opisivao „orgazme“ pri serijskom seksualnom zlostavljanju i silovanju dece od dva meseca starosti pa naviše. Urlici, padanje u nesvest, konvulzije dece, bili su opisivani kao „orgazmi“ od strane Kinsija – sadomazohističnog bi-homoseksualnog pedofila.
Rokfelerova fondacija je finansirala i medijski cunami koji je ovo pedofilsko smeće pretvorio u validne, naučno zasnovane činjenice. Kinsijeva lažna nauka se i danas predaje na univerzitetima. Alfred Kinsi je kreirao rangirajuću skalu (Heterosexual–Homosexual Rating Scale) kojom je klasifikovao seksualne identitete. Hetroseksualci i monogamisti su bili na samom dnu ove skale koja je sugerisala da je fleksibilnost seksualnog identiteta poželjna. Ne vrhu je – razume se- pozicionirao homoseksualnost.
Jasno i prirodno, budući da je Kinsi bio homoseksualac i pedokriminalac, sadista i sadomazohist, ovisnik o pornografiji i sve te njegove abrevijacije danas se smatraju kulturno prihvatljivim i široko su promovisane u popularnoj kulturi: filmovima, televiziji, knjigama, časopisima, reklamama itd. Normalizacija, kulturna validacija i mejnstrimizacija homuseksualnosti, jedan je od najvećih preokreta i može se smatrati trijumfom Alfreda Kinsija. Čitav ovaj proces normalizacije Sodome i Gomore traje od 1948. godine.

* Kinsijeva knjiga: „Seksualno ponašanje Amerikanaca“ bila je zaslužna za lansiranje pornografske industruje, oličene u Plejboju koga je 1954. osnovao Hju Hefner. Kako je zapravo dizajniran Plejboj?
„Plejboj“ je dizajniran da izvede zaokret ka pedofiliji, sodomiji i incestuoznom seksu sa decom. Plejboj je prvi pornografski magazin za momke sa koledža – srednjoškolce. Ta pornografija je dizajnirana da zavede čitaoce, odnosno gledaoce, jer tu i nema šta da se čita, već je to magazin koji se gleda, i to je izvedeno veoma pametno i sveobuhvatno. U to vreme počinju da se promovišu Rotšildi i tzv.“elita“. Plejboj je vrveo od devojaka iz Francuske, Norveške – koje su gledali tinejdžeri – zapravo deca, kako bi ih uveli u seksualni život. Plejboj predstavlja dečiju pornografiju.
Hju Hefner nije imao seksualna iskustva dok je bio u koledžu. Nije izgubio nevinost sve dok nije bio veren, kao i većina momaka u to vreme. 1950-ih najveći broj srednjoškolaca nije praktikovao seks, zato što su se čuvali za izabranice svoga srca. Kao i devojke. I onda se Hefner upoznao sa Kinsijevom knjigom, a Kinsi je iskoristio situaciju posle Drugog svetskog rata kako bi izmenio sliku o Amerikancima servirajući laži kojima je „dokazao“ da 95% Amerikanaca uživa u devijantnom seksu. Njegovi „izveštaji“ su slavljeni kao dokaz da Amerikanci žele da budu seksualno slobodni u aktivnostima kakve su ne samo homoseksuaizam, već i pedofilija. Hefner, a i čitav svet su u to poverovali jer je Kinsi radio pod autoritetom „nauke“ i akademije. I Hefner je egzaltirano uskliknuo: „Ja ću biti Kinsijev pamfletista! Ja ću obučiti druge ljude, reći im istinu o našim roditeljima i njihovoj seksualnosti!“.
I, Hefner je obučio milione ljudi širom sveta Kinseijevom seksu baziranom na pedofiliji. Samo nekoliko ljudi je shvatilo da se radi o procesu usmerenom protiv muškosti, kao i da duplerice Plejboja vode u impotenciju. Zapravo, sva pornografija stvara impotenciju u gledaocu – muškaracu.
* Plejboj magazin vas je 1994.godine tužio pred holandskim sudom za klevetu zbog toga što ste ga na holandskoj televiziji optužili za produkciju dečije pornografije i propagiranje incesta. Holandski sud vas je, međutim, oslobodio optužbe. Opišite nam, molim vas, taj proces.
Optužila sam Plejboj na holandskoj televiziji javno i namerno. Ljudi iz rukovodećih struktura holandske TV kompanije su se bili prepali od Hefnerove tužbe. Ja sam mi onda poslala hrpe dokaza: ogroman broj fotografija koje jePlejboj objavljivao, precizno datiranih i evidentiranih, kao dokaz da su moje tvrdnje tačne. Epilog je taj da je holandski sud, i to liberalniji nego američki, zaključio da je Hefner proizvodio i distribuirao dečiju pornografiju i – ja sam dobila sudski proces. Sudija je presudio u moju korist. Hefner se žalio na sudiju koji mu je odgovorio: „Zbog čega ne tužite dr Rajsman u SAD? Vi svakako imate resurse za taj sudski spor“. Ali, razume se, Hefner to nikada nije uradio. Zašto? Pa morao bi da se osloni na prezentovanje dokaza. A njegov magazin je sav posvećen dečijoj pornografiji. Kinski i Hefner su sistematično – od 1948.godine širom otvorili vrata seksualnom zlostavljanju dece.
Deset godina posle Plejboja, pokrenut je Penthaus magazin. Vrata za pornografiju, bila su širom otvorena.
I, što je najstrašnije: Kinsijeve i Hefnerove aktivnosti pokrenule su reviziju zakona o seksualnim prestupima preko „Model penal koda“ (Model Penal Code) krivičnog zakona iz 1955, koji je nazivan „Kinsijev zakon“ čime je legalizovan masovni abortus, istopolna sodomija i podstaknuto širenje pedofilije i epidemija dečije pornografije.
* Rokfelerova fondacija se diči svojom ulogom u promovisanju Kinsija. Da li je Kinsi odabran sa jasnom namerom da kreira „naučnu“ bazu na kojoj bi mogao da se sprovede seksualni inžinjering američkog naroda kao i svetske populacije i uvede zakon kakav je „Model penal kod“ koji takav inženjering štiti i podržava?
Odgovor na vaše pitanje je „DA! Apsolutno!“.
Zašto je Kinsiju Rokfeler dao tako značajno mesto? Kinsi je bio niko i ništa u toj oblasti. Bio je zoolog. Merio je insekte zvane „šišarac“. Razlog zbog koga je Rokfeler dao Kinsiju pare i učinio ga super slavnim, je taj što je u razgovoru sa njim shvatio da je Kinsi pervertit, voljan da uradi sve stvari koje su se od njega tražile.
Podsetiću vaše čitaoce da je 1954. Kongres SAD, zabrinut zbog uticaja koji velike fondacije oslobođene od plaćanja poreza imaju na nacionalno, socijalno, ekonomsko i političko blagostanje, oformio Komisiju na čijem je čelu bio republikanac Karol Rijs (Carol Reece) iz Tenesija, kongresmen i heroj iz Prvog svetskog rata. Rijsov komitet potvrdio je ono što je sudija Vrhovnog suda, Luis Brandes (Louis Brandeis) jednom prilikom rekao u vezi sa ovim fondacijama: da su one postale država u državi i da služe postizanju političkih ciljeva. Rijsova komisija je izvestila da je stara svetska aristokratija ujedinjena sa naslednicima američkih „barona pljačkaša“ uspela da ostvari kontrolu nad ogromnim resursima „delujući izvan političkog procesa“.
Veoma je zanimljivo da je Rijsova komisija istražila svu dokumentaciju grantova koje je dodelila ova fondacija – osim jednog. Nije im bilo dozvoljeno da zavire u Kinsijeve fajlove. Kongresu je rečeno da ne sme da zaviri u Kinsijev dosije! Komisiji je izričito stavljeno do znanja da će njen rad biti obustavljen ukoliko se istraga o Kinsijevoj delatnosti nastavi.
Zbog čega? Zbog toga što, da je te 1954.godine američka javnost saznala na čemu počiva Kinsijev rad, on i njegov tim bi bili uhapšeni i ne postoji ni jedan način na koji bi bio izglasan zakon poput „Model penal koda“.
Javnost bi saznala bi šta je Kinsi sa svojim sradnicima radio u takozvanoj sobi 34, gde je seksualno zloupotrebljeno 317 dece u formi naučno – protokolarnog istraživanja koje je podrazumevalo da saradnici štopericom mere vreme za koje su deca, pod dejstvom stimulusa koje su dobijali od „naučnika“, doživljavala ono što je Kinsi registrovao kao orgazam.
Tom prilikom silovana su deca, počevši od bebe od 2 meseca starosti do petnaestogodišnjaka: tokom 24 sata, neprekidno, kako bi doživela ono što su oni nazvali „orgazam“. Na osnovu takvih „istraživanja“ je Kinsi zaključio da su dečaci, uprkos nasilnim reakcijama i plakanju, uživali u ručnoj i oralnoj stimulaciji koju su sprovodili pedofili. Za Kinsija je ono što bi svi drugi ljudi videli kao silovanje bilo tek „seksualna igra“ sa decom, potpuno „bezopasna i neškodljiva“, naročito ako je dete „dalo saglasnost“.
Kinsi je takođe svom istraživanju priključio i ovo ohrabrujuće zapažanje: „Žensko dete, prema našoj evidenciji može da doživi orgazam sa 4 meseca“.
Institut Kinsi, koji se nalazi na Indijana univerzitetu, nastavlja da odbija da za javnost otvori arhive o delatnosti tima Alfreda Kinsija kojim su „dobijeni podaci“ o dečijoj seksualnosti.
Da je javnost videla Kinsijeve grafičke tabele 31-34, one nikada ne bi bile objavljene u knjizi, o njima se ne bi pisalo u novinama i magazinima.
Šta bi bilo da je taj užas bio predočen američkoj javnosti? A trebalo je ta opskurna „istraživanja“ pretočiti u zakon. Model Penal Code je prvi nacionalni zakon koji je regulisao sferu seksualnih prestupa (do tada su postojali samo zakoni pojedinačnih država u sastavu SAD). Rokfeler se ogromnim svotama svog novca založio za Model Penal Code koji je u potpunosti prepisao sve „zaključke“ do kojih je Kinsijev tim došao.
Tako je došlo do sveopšte liberalizacije seksa: seksualno obrazovanje ušlo je u škole – zasnovano na Kinsijevim „naučno utemeljenim“ nalazima, obilato finansiranim i podržanim od strane Rokfelerove fondacije i moćnih interesa koji su znali da je u pitanju prevara. I što je još važnije, Kinsijevo istraživanje je postavilo osnovu za ustanovljenje zakona skrojenih od strane Američkog pravnog instituta čiji je osnivač, kao i SIECUS-a – Saveta za informacije i obrazovanje o seksu Sjedinjenih Država, takođe Rokfelerova fondacija.
Model Penal Code, bio je pažljivo dizajniran kako bi obezbedio pravnu podršku preokretu na polju zakonske regulative koja je do tog trenutka zabranjivala seksualne odnose pre braka, vanbračnu zajednicu, sodomiju, homoseksualizam, za silovanje se dobijala doživotna robija a u nekim državama SAD i smrtna kazna, preljuba je bila protivzakonita i onaj koji bi je upražnjavao ostajao bi bez kuće, automobila, novca i starateljstva nad decom, bio bi od javnosti smatran moralnom gnjidom i ništarijom. Dakle, promenjeni su svi zakoni koji su se ticali seksa i sve sfere koje su se doticale seksa morale su da budu revolucionisane.
Rokfelerov novac je dat u cilju destabilizacije ove zemlje. Do 1947. Kinsiju je dato 40.000 dolara godišnje od strane Rokfelerove fondacije, što je u to vreme bila ogromna svota novca. Na vrhuncu ovog projekta, Kinsijevi grantovi iznosili su polovinu svih donacija Rokfelerove Fondacije. Grantovi su omogućili angažovanje tima asistenata koji su obavili, sakupili i analizirali intervjue na hiljade „ispitanika“ – muškaraca i žena, koji je trebalo da predstavljaju presek američke populacije. Ova istraživanja, omogućila su Kinsiju da napravi bazu individualnih slučajeva koji su pružili statističku potporu za zaključke o seksualnim navikama Amerikanaca.
* Da li ste bili iznenađeni kada je u januaru 2009.godine, Plejboj objavio listu najuticajnijih muškaraca i žena u sferi seksa? Na prvom mestu bio je Alfred Kinsi.
Pa, naravno – Kinsi. Mezimac Rokfelerove fondacije! Bez Rokfelerove fondacije, Kinsi ne bi imao šanse da postane otac seksualne revolucije. Bez Kinsija i njegove seksualne revolucije i Hefnerovog uspeha kao Kinsijevog pamfletaša, „Planirano roditeljstvo“ ne bi moglo da postane multimilijarderski gigant za abortuse, koji sada isisava prihode od Rokfelerovih naslednika. Još 1915.godine, kada je Dejvid Rokfeler rođen, sudija vrhovnog suda Luis Brandejz, svedočio je o opasnostima postojanja velikih „filantropskih“ organizacija poput Rokfelerove fondacije zbog moguće kontrole specijalnih interesa koji se maskiraju kao dobročinstvo. „Stvara se država u državi koja je toliko moćna da prevazilazi kapacitete bilo koje obične, socijalne ili industrijske inicijative“ – tvrdio je Brandejz. „Ta moć je potpuno nespojiva sa demokratijom“.
Finansiranje Kinsijeve pedofilske agende seksualnih sloboda i njen domino efekat na pravni sistem, društvo i kulturu, omogućilo je razvoj moderne pedofilske porno industrije i epidemiju trgovine ljudima, kao i eugeničku praksu „Planiranog roditeljstva“. Naša savremena Sodoma i Gomora i njihova normalizacija svakako pokazuju koliko je bio u pravu sudija Brandejz.
Doprinos Dejvida Rokfelera ovoj krvavoj destruktivnoj zaostavštini nikada ne sme biti zaboravljen.

* Na koji način je Kinsijev rad pokrenuo revoluciju u seksualnom obrazovanju najpre u američkim školama, a sada i globalno?
Revolucija u seksualnom obrazovanju u SAD, počela je 1960-ih, kada su Kinsijevi učenici dominirali akademskim komisijama koje su izdavalele akreditacije za seksualne edukatore. Pre toga, seksualno obrazovanje se sastojalo od ljudske biologije i reprodukcije, higijene i braka. Nakon što je Kinsi objavio svoje nalaze, nekoliko grupa se zalagalo za podučavanje dece da su „seksualna bića“ od rođenja, i da moraju biti svesna svih vrsta seksualnog ponašanja. Savet za informacije i obrazovanje o seksu Sjedinjenih Država (SIECUS – sada Savet za informisanje i obrazovanje o seksualnosti) i Planirano roditeljstvo su lideri u stvaranju takvih nastavnih planova i programa. Kinsijev institut je stvorio SIECUS 1964. godine sa eksplicitnim ciljem da uključi Kinsijevu filozofiju u programe seksualne edukacije SIECUS i „Planirano roditeljstvo“ zajednički rade na postavljanju školskih sistema sa nastavnim programima zasnovanim na Kinsijevim istraživanju.
Deca se uče u školama da budu objekti za pedofiliju.
Oni koji su to osmislili, dobro znaju da je mozak dece moguće oblikovati, deci se govori da mogu da imaju oralni i analni seks sa onim koga izaberu – bilo da je dečak ili devojčica, odrasla osoba – bilo ko, petogodišnjaci se uče kako da mastrubiraju, i to se sve odvija pod zaštitom zakona. Kinsijev institut je član UN i oni sprovode treninge širom sveta. Sigurna sam da imaju svoje reprezente i u Srbiji. Kinsijev institut je napravio i aplikaciju za mobilne telefone preko koje ohrabruju ljude širom sveta da stupe u bilo koje seksualne aktivnosti u bilo kom starosnom dobu. Deci se danas sugeriše da bi trebalo da upražnjavaju analni seks.
Devojčice i žene su masovno u SAD uključene u sodomiju, dečaci su zavisni od pornografije i mi se suočavamo sa velikim problemima kada se radi o maloj deci. Ne samo dečacima. Jednom sam bila gost u hrišćanskom kampu i prišla mi je devjčica od oko 12 godina. Bila je veoma zahvalna na mojoj prezentaciji – ona je bila zavisna od pornografije još od vremena kada je imala 7 godina, i tokom moje prezentacije, shvatila je da je to problem.
Pre petnaestak godina, nakon predavanja prišlo mi je dete koje je takođe bilo u osnovnoj školi i postavilo mi pitanje: „Dr Rajsman, naša nastavnica seksualnog vaspitanja nam je rekla da možemo da izbegnemo trudnoću ako koristimo kondom. Htela sam da vas pitam: da li, ako nemamo kondom, možemo da koristimo aluminijumsku foliju“?
Gospode Bože, pomislila sam. Čemu uče decu koja bi trebalo da budu predana radu, da se igraju, da se druže? Umesto toga, izložena su perverziji i to u našim školama.
Radi se o procesu osvajanja ljudske populacije i integriteta muškaraca i žena. To danas veoma dobro vidimo u najnovijem naletu Novog svetskog poretka ka promociji transdžendera i retorici koja sugeriše da je ljudski identitet fluidan, čovek može da bude bilo šta. Kreirana je čitava skala identiteta i to pod okriljem nauke. Kakva je to vrsta ludila!? Pod „seksualnim obrazovanjem“ deci se serviraju LGBT seksualni materijali.
Nastavni kurikulumi kojima se to omogućava, plasiraju se pod uticajem specijalnih tela instaliranih u ministarstvima, uvezanih sa globalnim strukturama. Ovi materijali bi normalno bili klasifikovani kao „štetni za maloletnike“ – opsceni, čija distribucija bi se u bilo kom drugom okruženju smatrala za zlostavljanje dece. Takvo je stanje u SAD gde smatram da bi Izvršna naredba predsednika Trampa i/ili slična akcija nacionalnih lidera pomogla da se uoči masovna seksualna eksploatacija dece u našim javnim, privatnim i parohijalnim školama koje se finansiraju novcem poreskih obveznika.
Od obdaništa pa do 12-og razreda škole, distribuira se opscenost i to je među najhitnijim dečijim pitanjima javne politike sa kojima se suočavamo. Ova praksa garantuje potrošače za ranu, masovnu pornografiju i abortus, zajedno sa seksualnim zločinima, trgovinom dece, dečijim seksom i sada epidemijom dečije pornografije.
* Prosledila sam vam „Stručno uputstvo za primenu obrazovnih paketa za učenje o temi seksualnog nasilja u obrazovno-vaspitnim ustanovama“ koje je nedavno „Grupa za zaštitu od nasilja i diskriminacije“, koja deluje pri Ministarstvu prosvete, objavila na sajtu Ministarstva. „Obrazovni paketi za učenje o temi seksualnog nasilja nad decom“ izrađeni su kako bi postali „deo redovnog postojećeg nacionalnog kurikuluma, odnosno nastavnog plana i programa“. Kakav je vaš sud o ovim materijalima?
Pogledala sam programe koje ste mi poslali, koje su u Srbiji pokušali da ubace u sistem. Tim programima se deca treniraju za domaće i internacionalne predatorske mreže. U isto vreme, propagandni obrazac nalaže da se u medijima govori o zlostavljanju dece u porodici. To je uobičajena mantra.
Ovde je dovoljno znati da deca imitiraju ponašanje koje posmatraju – ili bar ponašanje koje im je predstavljeno kao normalno i prikladno. Programiranje popunjeno pojmovima koji im se serviraju u vaspitno obrazovnoj formi će imati tendenciju da proizvede decu po meri Novog svetskog poretka. Najgore što možete detetu da uradite je da mu u mozak ubacite slike sa seksualnim sadržajem i to podržite autoritetom vaspitača, učitelja i nastavnika.
Kada se detetu govori o seksu i kada mu se serviraju slike i postavljaju pitanja tipa: „Da li želiš da te dodiruju“? „Gde želiš da te dodiruju“ – dete se oseća uplašeno. Ono oseća da takva pitanja ne bi trebalo da mu se postavljaju i ispunjava ga mešavina velikog uzbuđenja i straha. Pedofilski monstrumi, postavljeni na rukovodeće pozicije upravo to stanje kod dece žele da izazovu širom sveta, jer je to stanje koje seksualni pervertiti i sadisti obožavaju – mešavinu straha, sramote i seksa. Da li je ovo prica o adrenohromu?
MENI NIJE DOBRO OD SAME POMISLI NA OVE PRICE KOJE I JA NA ZALOST SPOMINJEM OVIH DANA. AKO JE I DELIC ISTINA  MNOGO JE STRASNO! I NE ZNAM ZAISTA STA JE SA TIM LJUDIMA KOJI "NISU BOLESNI" NEGO SVESNO RADE NAJSTRASNIJE STVARI DECI! ZAO MI JE STO SE I JA PRIDRUZUJEM OVIM PRICAMA JER TO JE TAKVA TEMA OD KOJE SE BUKVALNO LEDI KRV  U ZILAMA. TEMA ZA KOJU NE ZNAM DA LI JE GORE DA SE PRICA O NJOJ ILI DA SE CUTI  ZBOG ZASTITE NASEG UMA!  MOJ UM NE MOZE DA SHVATI DA JE OVO MOGUCE! I ZELIM SVIM SRCEM DA  SE SVE OVO NE DOGADJA. NA ZALOST SVEDOCI SMO  PEDOFILIJE OD PAPE PA NA DALJE (AKO IMA DALJE), O HOMOSEKSUALIZMU KOJI JE USAO U UDZBENIKE I U VRTICE KAO NAJNORMALNIJA DEFINICIJA SEKSUALNOSTI I TAKO DALJE.
VOLELA BIH DA OVI TEKSTOVI NISU NIKADA NASTALI. PRATIM POMNO STA SE DESAVA I MOLIM SE SVAKI DAN DA CE DOCI VREME KAD CU PISATI TEKSTOVE KOJI  SADRZE SAMO INFORMACIJE O PONOVNOM ZIVOTU COVEKA PROCISCENE DUSE I SRCA, SLOBODNOG  I OTVORENOG UMA, SRECNOG I ZADOVOLJNOG!