PRIPADNOST ODREDJENOJ GENERACIJI JE NASTALA NASIM RODJENJEM. PODELJENI U RAZNE X, ZED, MILENIJALCE ILI BUMERE SVEJEDNO. SVAKA GENERACIJA JE IMALA NESTO SVOJE. POSTO PRIPADAM BUMERIMA RESILA SAM NESTO O TOME.
PRVO O BEJBI BUMU
BEJBI BUM JE NAZIV ZA POJAVU POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA KADA SE RADJALO NAJVISE DECE DA BI SE NEKAKO NADOKNADIO VELIGI GUBITAK POPULACIJE. ZATO U BUMERE SPADAJU ONI RODJENI IZMEDJU 1946 I 195\64 GODINE.
Isticanje bumerskog društva kao dominantno muškog je bitno sa aspekta razumevanja dinamike društvenih odnosa. Jaka među-muška konkurencija inicijalno je pothranjivala tradicionalne rodne uloge i patrijarhalni poredak, nasleđen od tzv. “tihe generacije” rođenih pre Drugog svetskog rata.
Sudbina bumera, međutim, po svemu sudeći nije bila jednostavna. Opšta liberalizacija društva, pojava seksualnih sloboda, redefinisanje uloga polova, promocija ljudskih prava i jednakosti, podizanje materijalnog nivoa kvaliteta života i pojava dokolice i nove pop-kulture učinili su bumere zbunjenom generacijom.Začeti, rođeni i odgajani u jednom vrednosnom sistemu, bumeri su već tokom sazrevanja morali da prihvate nove društvene paradime i okolnosti, na koje su se neki rado privikli, a neki ne, ostavši zarobljeni u eri koju su oblikovali njihovi roditelji.Zanimljivo, generaciji koja im sledi date su daleko fluidnije granice u datumima, pa se s pravom može posatviti pitanje gde spadaju svi oni rođeni između sredine šezdesetih i sedamdesetih kada nastupa era Generacije X? Neki ovu “međugeneraciju” nazivaju “kasnim bumerima”, ljudima koji su doživeli drugačije odrastanje od onih rođenih u prvim godinama posle rata, ali koji su ostali čvrsto prikovani za analogne tehnologije i načine razmišljanja. dok su njihovi vršnjaci u Americi klicali Martinu Luteru Kingu, prisustvovali spaljivanjima ženskih grudnjaka i izlivima masovne histerije na koncertima Bitlsa i Rolingstonsa, jugo-bumeri su marljivo gradili “svetlu budućnost”, samoupravni socijalizam i jugoslovensko bratstvo i jedinstvo, sve dok se ti koncepti nisu u svega nekoliko godina devedesetih urušili poput kule od karata, bez ikakve šanse da budu restaurisani ili bar ideološki rehabilitovani.
Krik ideološki i egzistencijalno promašenog života posleratne generacije Jugoslovena maestralno je opisao Dušan Kovačević u “Balkanskom špijunu”, gde protagonista Ilija Čvorović kaže: “Pa jel to znači da sam ja celog života bio budala koja je radila protiv svojih principa, da sam bio stalno na suprotnoj strani, jel to znači?”
Poslednja domaća bumerska godišta iskusila su posebne fenomene, poput crnog talasa u muzici i kinematografiji, izraziti kosmopolitizam unutar tadašnjeg narativa “mekog autoritarizma”, ali i osećaje besperspektivnosti, depresije i odavanja teškim drogama, tj. totalne vrednosne i ideološke ispražnjenosti.
Posmatralno formalno, najstariji bumeri danas imaju 75 godina i uveliko su sveli svoje životne i “račune praštanja”.
U Sjedinjenim Državama je poslednjih godina postalo vrlo popularno davati “konačnu ocenu” o njiihovoj istorijskog ulozi i mlađe generacije su tu (naravno) prilično kritički nastrojene, prebacujući im izostanak vizije kreiranja boljeg društva za njihovo potomstvo, ali i prirodnu sredinu.
Pa ipak, u pozitivnu “kolonu” im se pripisuju liberalizacija društvenih odnosa, inicijalni uspesi na planu suzbijanja rasizma, nejednakosti žena i ugroženosti raznih manjina, kao i izgradnja ukupnog društvenog bogatstva.
Iako često etiketirani kao individualisti, sebični, cinični, pesimistični i narcisistički, bejbi bumeri nigde u svetu (pa ni kod nas) ne predstavljaju u potpunosti koherentnu i jednobraznu grupaciju.
Iako su posle Drugog svetskog rata imali mogućnost da akumuliraju materijalno bogatstvo i blagostanje, tektonske promene u globalnim pogledima na svet koje su ih zadesile izmakle su im svako čvrsto ideološko tlo pod nogama, ostavljajući im da svrhu sopstvene egzistencije nađu u dostignućima poput individualne kulturne, umetničke, materijalne zaostavštine ili - najčešće - lične, u vidu dece i daljeg potomstva
Bumer je osoba rodjena u generaciji B
Na balkanu se taj izraz koristi kao uvreda osobama od 40 ili 50 godina koji pokusavaju da budu u trendu
Netko vam je rekao „Okej, bumer“ (OK Boomer) ili ste na unukovom Facebooku vidjeli neku od podrugljivih slika s tim napisom? Možda je vrijeme da se uvrijedite, jer vam je time poručio da ste nerazumni, stari i dosadni.
Netko vam je rekao „Okej, bumer“ (OK Boomer) ili ste na unukovom Facebooku vidjeli neku od podrugljivih slika s tim napisom? Možda je vrijeme da se uvrijedite, jer vam je time poručio da ste nerazumni, stari i dosadni.
Tako je i novozelandska parlamentarka Chlöe Swarbrick (25) prije nekoliko dana starijem kolegi parlamentarcu Toddu Mulleru (50), koji joj je dobacio za vrijeme dok je držala govor o klimatskoj krizi, odgovorila s dvije riječi: “Okej, bumer!” I to je bilo dovoljno da ga ponizi i da mu kaže da ni iskustveno ni emocionalno ne može razumjeti današnji moderni svijet. Zvuči li vam to poznato?
A sve je počelo nedavno videom koji je obilno dijeljen na društvenim mrežama. Sijedi muškarac u polo majici kazao je kako današnji mladi imaju sindrom Petra Pana i da jednostavno ne žele odrasti. Tisuće tinejdžera odgovorile su mu s: “Okej, bumer!” Ili kako bi se kod nas reklo: “Dobro je, deda!”
U samo par dana ova je fraza osvojila svijet; tiska se na majicama, šalicama, pronašla je mjesto u brojnim vicevima. Sociolozi i društveni komentatori pitaju je li to znak da je međugeneracijskoj solidarnosti došao kraj te u svemu prepoznaju da mladi ne namjeravaju više “iz pristojnosti” trpjeti starije.
Netko vam je rekao „Okej, bumer“ (OK Boomer) ili ste na unukovom Facebooku vidjeli neku od podrugljivih slika s tim napisom? Možda je vrijeme da se uvrijedite, jer vam je time poručio da ste nerazumni, stari i dosadni.
Tako je i novozelandska parlamentarka Chlöe Swarbrick (25) prije nekoliko dana starijem kolegi parlamentarcu Toddu Mulleru (50), koji joj je dobacio za vrijeme dok je držala govor o klimatskoj krizi, odgovorila s dvije riječi: “Okej, bumer!” I to je bilo dovoljno da ga ponizi i da mu kaže da ni iskustveno ni emocionalno ne može razumjeti današnji moderni svijet. Zvuči li vam to poznato?
Naime, “bumer” je skraćni naziv za bejbibumera, pripadnika “baby boom” generacije; demografskog segmenta populacije koji se smjestio između “tihe generacije” i “generacije X”. Bumeri su rođeni između 1946. i 1964. godine i današnjim mladima predstavljaju – dinosaure. Ili umirovljenike, što im dođe na isto.
A sve je počelo nedavno videom koji je obilno dijeljen na društvenim mrežama. Sijedi muškarac u polo majici kazao je kako današnji mladi imaju sindrom Petra Pana i da jednostavno ne žele odrasti. Tisuće tinejdžera odgovorile su mu s: “Okej, bumer!” Ili kako bi se kod nas reklo: “Dobro je, deda!”
U samo par dana ova je fraza osvojila svijet; tiska se na majicama, šalicama, pronašla je mjesto u brojnim vicevima. Sociolozi i društveni komentatori pitaju je li to znak da je međugeneracijskoj solidarnosti došao kraj te u svemu prepoznaju da mladi ne namjeravaju više “iz pristojnosti” trpjeti starije.
Zastupnica Swarbrick se opravdava. Kaže da u te dvije riječi pronalazi izlaz iz besmislenih debata koje se vode u polariziranom društvu u kojem argumenti nisu važni pa dodaje da se energija može i pametnije potrošiti. “Bumer je stanje duha”, zaključuje.
Popularna stranica Urban dictionary frazu “Okej, bumer” definira ovako: “On kad vam bejbibumer kaže neko glupo sranje, a vi mu ni ne želite objašnjavati zašto griješi, jer bi to značilo da se morate boriti protiv desetljeća neznanja i pogrešnih informacija. Pa ga jednostavno ‘otresete’ i kažete mu – Okej, bumer!”
Kao ilustracija navodi se i jedan konkretan primjer. Bejbibumer: “Djeca su danas previše alergična. Nama nekada nije ništa smetalo.” Odgovor: “Okej, bumer.”
Zvuči poznato?Oni koji su rođeni posle osamdesetih, ali pre nego što je internet postao deo svakodnevice, dobili su najbolje od oba sveta. Odrasli smo u svetu u kom intenet nije bio njegov sastavni deo, ali je postao negde u tinejdžerskom dobu ili u osnovnoj školi, rasli smo sa internetom, tako da ga veoma dobro razumemo. Još bolje ga razumeju i mlađe generacije, ali one ne razumeju period bez interneta, jer udišu internet od rođenja. A onda imamo bumere, koji su tu izbačeni iz koloseka (čast izuzecima) i koji ne mogu da se snađu u savremenom svetu.
Za primer ću uzeti moju mamu (izvini, mama) koja mi s vremena na vreme pošalje vest koja je više nego očigledno fake news, sa nekog sajta za koji ne želim ni da znam kako ga je našla. Pošalje mi članak uverena da je u pitanju istina. “Mama, ovo je lažna vest”, kažem. Ona se našla uvređena: “A kako znaš?” Pa znam, znam na prvi pogled da prepoznam očigledan fake news, odrasla sam uz internet, znam koji su sajtovi od poverenja, ako ništa drugo, znam kako da proverim da li su od poverenja.Bumeri, jednostavno, ne znaju da razlikuju šta je istina, a šta laž na internetu, verovatno jer potiču iz doba kad lažne vesti nisu u toj meri harale medijima, već ono što čuješ na Dnevniku je istina i ne dovodi se u pitanje.
Druga stvar u vezi sa tehnologijom je opše vladanje njome. Moguće je i da ste vi jedan od onih koji svojim roditeljima redovno čiste Google Chrome od viška tabova i virusa i uz to im stalno objašnjavate kako se nešto koristi na telefonu ili kompjuteru. Ali oni uglavnom vrlo slabo razumeju principe interneta. Jednom sam tati rekla da internet ne radi nedeljom jer me je mrzelo da nešto pogledam za njega na računaru, on mi je poverovao. I to je sasvim ok, zato što nisu rasli u tom periodu i izmiče im razumevanje interneta.
Naučili su da ako imaju krov nad glavom, ako im je toplo i imaju šta da jedu – nemaju šta da se žale. Kažu da smo mi preosetljiva generacija i da su oni kroz svašta prošli i ništa im ne fali. Uopšte ne shvataju da su oni jedna i te kako istraumirana generacija i da su generacijsku traumu preneli na nas.
Milenijalci i zumeri su generacije okrenute ka brizi prema sebi. Oni neće da prihvataju svakakve uslove na poslu samo da bi radili, žele svoju decu da vaspitavaju sasvim drugačije nego što su njih njihovi roditelji, ne smatraju idealnim posao od 9 do 5 gde će sve vreme provesti grbeći se u kancelariji. Mlađe generacije sve više uviđaju da sistem ne funkcioniše, sistem koji su nam preneli bumeri i generacija X.
Ne razumeju da milenijalci i zumeri nisu lenji, već žele da žive jedan ispunjen život. Ne žele da robuju sistemu, a bumeri potiču iz kulture kad se tako nešto vrednovalo. Postoji taj generacijski jaz koji je između nas i naših roditelja koji je nemoguće prevazići. Naravno, sve zavisi od toga kakvi su vaši roditelji i kakvo imate iskustvo sa bumerima, ali generalno gledano kao generacija definitivno ne razumeju mlađe generacije.
No, to nije jedina stvar koju ne razumeju o savremenom svetu. Mnogi roditelji ne razumeju važnost mentalnog zdravlja, ne razumeju kako zdravlje treba da bude na prvom mestu. Da ako nemamo zdravlje, nemamo ništa drugo, džaba karijera i sve drugo što smo postigli, kada bez zdravlja fizičkog i psihičkog ne možemo u tome da uživamo. Videla sam previše puta da stariji ljudi sve stavljaju ispred svog zdravlja i odrasli smo u takvoj kulturi da se tome aplaudira.
Naučili su da ako imaju krov nad glavom, ako im je toplo i imaju šta da jedu – nemaju šta da se žale. Kažu da smo mi preosetljiva generacija i da su oni kroz svašta prošli i ništa im ne fali. Uopšte ne shvataju da su oni jedna i te kako istraumirana generacija i da su generacijsku traumu preneli na nas.
Milenijalci i zumeri su generacije okrenute ka brizi prema sebi. Oni neće da prihvataju svakakve uslove na poslu samo da bi radili, žele svoju decu da vaspitavaju sasvim drugačije nego što su njih njihovi roditelji, ne smatraju idealnim posao od 9 do 5 gde će sve vreme provesti grbeći se u kancelariji. Mlađe generacije sve više uviđaju da sistem ne funkcioniše, sistem koji su nam preneli bumeri i generacija X.
Ne razumeju da milenijalci i zumeri nisu lenji, već žele da žive jedan ispunjen život. Ne žele da robuju sistemu, a bumeri potiču iz kulture kad se tako nešto vrednovalo. Postoji taj generacijski jaz koji je između nas i naših roditelja koji je nemoguće prevazići. Naravno, sve zavisi od toga kakvi su vaši roditelji i kakvo imate iskustvo sa bumerima, ali generalno gledano kao generacija definitivno ne razumeju mlađe generacije.
Generacijske podele danas se koriste sa dubokim predubeđenjima, premalo promišljanja i sa magijskom uverenošću kakvu sam sretala samo kod onih koji veruju u horoskop. Ok boomer i milenijalci su razmaženi je novo device su uredne, a škorpije zle.
Sa druge strane, iz ugla teorija o društvu postoje dve relativno sukobljene strane.
Jedna smatra da su generacije (pa tako i generacijske podele) vrlo opipljive društvene strukture koje dele zajedničko istorijsko iskustvo i određene osobine koje ono uzrokuje. Sličan ovom terminu je i termin kohorte – što je demografski pojam za grupu pojedinaca rođenih tokom iste godine ili određenog višegodišnjeg vremenskog razdoblja – dok je generacija manje određena trenutkom rođenja, a više deljenjem istorijskog iskustva. Prema istraživanjima – slično iskustvo stvara sličnu strukturu opažanja, svesti i sećanja.
Druga strana teoretičara smatra da su generacijske podele proizvod teoretskih (i političkih) struja koje svesno stvaraju teorije o kohezivnim zajednicama baziranim na starosti individua, kako bi se skrenula pažnja analize sa drugih socijalnih, a primarno klasnih podela.
Imajući na umu oba stanovišta, otkrivamo odlike generacija tokom dvadesetog i aktuelnog veka prema demografskim teorijama. Pozabavićemo se i istorijskim događajima koji ih povezuju, te kako je to u vezi sa ekonomskim i klasnim previranjima unutar njihovih epoha – izbegavajući banalne karakterizacije i posmatranje generacija kao monolitnih psiholoških entiteta.
Region je tokom ove epohe bio u još kompleksnijim socioekonomskim uslovima. Uz veliku depresiju, dešavala su se politička previranja u okviru Kraljevine Jugoslavije, atentat u Marseju, međunacionalni sukobi u zemlji koja ne uspeva da necentralizovano ujedini sve narode koji se nalaze na njenoj teriroriji, korupcionaške afere o kojima smo već pisali. Sa dolaskom tridesetih, posledice globalne ekonomske depresije osećaju se posebno na polju potražnje robe. Privrednici pokušavaju da udruživanjem u kartele preduprede gubitke zbog ekonomske krize, ali kartelskim delovanjem uspevaju da kontrolišu i dižu cene brojnih sirovina, čime dodatno slabe kupovnu moć, uspostavljaju monopol i štete privredi.
Dotadašnja visoka nezaposlenost u tridesetim kulminira novim otpuštanjima, smanjenjima nadnica. Vlada u nemogućnosti da tome stane na kraj pokreće kampanju kojom nastoji da ubedi stanovništvo da je prisustvo stranaca u zemlji prepreka njihovom zapošljavanju.
Novi
talas nezaposlenosti dodatno podstiče migracije stanovništva širom
zemlje. Ogroman broj ljudi čak dva puta godišnje menja mesto stanovanja
zarad pronalaženja bilo kakvog posla, ali i zbog nemogućnosti plaćanja
stanova. Zabeleženo je da se javljao i značajan broj onih koji su
dolazili u Beograd u potrazi za poslom, bez novca za povratnu kartu, gde
su nakon neuspešne potrage za poslom tumarali ulicama. Glavni grad je
bio konačna stanica brojnih ljudi sa sela, u nadi da će u velikom gradu
imati veće mogućnosti zaposlenja. U ovom periodu zabeležen je i značajan
porast broja samoubistava.
O opštem siromaštvu govore i podaci o
veoma visokoj smrtnosti novorođenčadi i dece, kao i podaci o gladi
stanovništva: krivulja pada kvaliteta ishrane pokazala je da je tokom
1925. godine prosečan stanovnik unosio 1924 kalorija dnevno, dok je do
1930. godine ovaj broj pao na 1108 kalorija na dnevnom nivou.
Pored nezaposlenog visokoobrazovanog stanovništva, i oni zaposleni u Kraljevini bili su izuzetno nisko plaćani. O ovome govori podatak da su lekari, često radili kao šverceri, muzičari ili nešto treće, kako bi, i pored niskih plata, uspevali da obezbede egzistenciju.
U SAD-u je ovaj period, primera radi, obeležen time da je i predsednik Ruzvelt, oko sebe gradio kampanju štednje, pokazujući kako se u Beloj kući jede jednako skromno i minimalistički kao i u domaćinstvima širom zemlje. Zato literatura ove generacije sa druge strane okeana opisuje kao konzervativne, kompulsivno štedljive, okrenute ka stvaranju nasledstva za svoju decu, patriote koji stavljaju rad iznad zadovoljstava, imaju sklonost autoritetima i jak osećaj moralnih obligacija.
Uslovi u našem regionu nisu mogli voditi identičnim rezultatima, uzevši u obzir visok nivo socijalne raslojenosti, političkih neslaganja, korupcije koja se pretvarala u mentalitetski šablon. Generacije stasavale tokom ove ere razvile su visok nivo podozrivosti i nepoverenja prema sistemu, te posmatranja države kao pljačkaškog aparata u okviru koga se mogu naći na prosperitetnoj strani pljačkaša ili gladovati. Ovo je stvorilo dobru osnovu za stvaranje posleratnog birokratskog aparata koji daje visok nivo povlastica onima koji mu pripadaju.U ovu generaciju demografija ubraja one rođene u periodu od 1922. do 1927. godine, čiji je istorijski formativni trenutak bio Drugi svetski rat. Kako je on zahvatio veliki deo planete, posledice na formaciju generacije ostavio je svuda, ali na različite načine u zavisnosti od toga da li se država našla na strani poraženih ili pobednika. Generalna osobitost koja se pripisuje ovoj generaciji je veća sklonost kolektivizmu nego individualizmu, zbog osećaja zajedništva u odnosu na suprotnu stranu u ratu. Ovoj i generaciji nakon nje pripisuje se da su generacije graditelja, koja je kolektivistički gradila društva i obnavljala svet nakon rata.Pod ovom generacijom podrazumevaju se rođeni između 1928. i 1945. Ovu generaciju su tokom detinjstva i odrastanja zahvatile i velika depresija i Drugi svetski rat, ali se smatra da ih je tokom adolescencije zahvatio postratni ekonomski bum koji im je otvorio prilike za edukaciju i pronalazak poslova. Ipak, sveprisutne globalne tenzije oko Hladnog rata (prisutne i u regionu) stvarale su dubok osećaj nesigurnosti cele generacije, pa se zbog toga kao najveće vrednosti ove skupine prema demografima, smatraju težnja bezbednosti, porodičnom okruženju i generalno zoni komfora.Kada se rat završio, došlo je vreme predahu i većoj slobodi u stvaranju novih generacija. Počevši od 1945. godine nastupa bejbi bum. Iako je ovaj period rapidnog nataliteta trajao do 1965. godine, generacija nazvana Bejbi Bumeri ili Bumeri I obuhvata rođene između 1945. i 1955. godine. Generacija iznikla u ovoj deceniji najviše je zahvaćena prosperitetom nastalim nakon rata i dočekao ju je mnogo bolji život, rast konzumerizma, i mnogo više novca koji se trošio na hranu, odeću i putovanja.Starost bumeri dočekuju u manje finansijski bezbednim okolnostima, pa je pitanje penzije jedno od briga koje ih muči. U mnogim zemljama je produžen radni staž upravo zbog rastuće populacije koja treba da dobije penziju, dok se u onim sa privatnim penzijskim osiguranjem fokus bumera pomerao na obezbeđivanje penzionog osiguranja. Drugi najveći izdatak ovih generacije je obezbeđivanje visokog obrazovanja svojim potomcima, pa spadaju u generaciju sa najvećim dugom za studentske kredite (plaćajući ih za svoju milenijalsku decu). Za razliku od fokusa generacije iz Velike depresije na stvaranje nasleđa za decu, bejbi bumeri su, prema nekim demografima, veći fokus stavljali na edukaciju dece. Što se tiče konzumacije medija, pripisuje im se da više naginju tradicionalnim medijima, ali po nekim statistikama čak 90% ove generacije koristi Fejsbuk.
Kada pričamo o bumerima na dnevnoj bazi, uvek se postavljamo kao da pričamo o nekoj povlašćenoj generaciji koja je za razliku od novih generacija kupovala kuće, vikendice i automobile i imala bezbedna radna mesta do kraja života. Navedeno je zapravo potpuno neprimenjivo na celu generaciju bumera, pa tako postoje u demografiji i Bumeri II, rođeni između 1955. i 1965. godine koji su “zakasnili” za bolja vremena, a odrasli na vreme za širenja side.
Bumeri II su se mnogo teže probijali kroz tržište kojim su vladali Bumeri I, sa kolektivizma su zbog toga više prigrlili individualizam i borbu za svoju egzistenciju, a zakasnili su i za sigurne penzije, pa su mnogi od njih zbog promena još uvek u radnom odnosu.
U
Srbiji i regionu je ove generacije zadesio rat, inflacija i slom
društva u kakvom su odrastali, baš onda kad su osnovali porodice. Mnogi
su ostali bez poslova i prilično nesnađeni u novim okolnostima do
današnjeg dana.
Pod
generacijom X podrazumevaju se oni rođeni između 1965. i 1980. godine.
Demografi ih smatraju generacijom novih muzičkih pravaca i generacijom
izgubljenom između dve velike kohorte (bumera i milenijalaca). Neki
izvori navode da su se tokom devedesetih pripadnici ove skupine definisali kao “nefokusirani dvadesetogodišnjaci”,
besciljna generacija, nevoljna da odraste (slično onome što danas kažu
za milenijalce, o kojima će biti reči) i generacija serije Prijatelji.Ovoj generaciji se pripisuje i to da su imali smanjena očekivanja, u
kontrastu sa bumerima koji su odrastali verujući da je sve moguće.
U
SAD se smatraju i prvom generacijom koja je svedočila povećanju broja
razvoda, onom sa najnižim brojem glasača, usled visokog skepticizma
prema sistemu – onom koja je odustala od borbe i bez analize društvenih
problema. Sa druge strane, opisivali su se i kao samopouzdani i
optimistični, i kao generacija odrasla uz MTV.Period stasavanja ovim generacijama desio se između 1986. i 1996. što
daje jasan signal u kakvom društvu su u našem regionu ovi pojedinci
postali odrasle osobe – usred rata, ekonomskih slomova, ekspanzije
kriminala i sveopšteg beznađa. Ove generacije pokazivale su nizak nivo
poverenja prema sistemu, a visok nivo sklonosti da stvari preuzmu “u
svoje ruke”, bilo da su to sprovodili kriminalom, švercom, biznisima
(ova generacija širom sveta beleži visok broj preduzetnika) ili
antisistemskim protestima.
Ako ste rođeni bilo kad u širokom rasponu od 1981. do 1996. godine –
potpadate pod kategoriju milenijalaca. Ovaj termin povezivao se
inicijalno sa onima koji su završili srednju školu u rasponu oko 2000.
godine, i na kraju se proširio na sve one koji bi se identifikovali sa
Generacijom Y, što je drugi naziv ove kohorte.
Kao jedan od oblikujućih događaja ove generacije navodi se svetska finansijska kriza (2007-2008) i njene posledice koje su milenijalce zahvatile baš u periodu otpočinjanja karijera. Uspon interneta
i tehnologija navodno se takođe odrazio na njih u formativnom smislu.
Milenijalci su najčešće deca Bumera I i II (otud i treći naziv kohorte –
Eho Bumeri iz podnaslova) pa se smatra da će do 2030. godine naslediti
njihova bogatstva (tamo gde ih ima) i nekretnine. Procenjuje se da će
time, primera radi oni postati najbogatija generacija u američkoj
istoriji. Ovo nije u potpunosti primenjivo na zemlje poput naše, gde je
pred kraj prošlog veka došlo do naglog siromašenja generacije bumera.
Milenijalcima se pripisuje sklonost televiziji, ali i novim medijima, konzumacija društvenih mreža i sklonost mobilnim uređajima.
Smatra se da na nivou potrošnje imaju manju lojalnost brendovima i da zahtevaju vrhunsku korisničku podršku pri kupovini usluga. Spadaju u generaciju sa najvećim procentom visokoobrazovanih pojedinaca, zbog čega su kod njih planiranja porodice i kupovine nekretnina kasnije u odnosu na njihove prethodnike.
U masovnim medijama najzastupljenije su teorije o milenijalcima, od toga da su više okrenuti modi, do toga da su okrenuti altruizmu i ekologiji. Neki tvrde da su skloniji davanju otkaza, ili da zahtevaju posebne uslove na radnim mestima. Prema nekim istraživanjima, tvrdilo se da su milenijalci više okrenuti aktivizmu i altruizmu. Naredna istraživanja pokazivala su da ima premalo ili da uopšte nema dokaza za ovakve tvrdnje, a neka čak i da milenijalci pokazuju manje nivoe empatije od ostalih kohorta. Ista kontradikcija javila se i kod istraživanja na temu preduzetničkog duha, gde im se prvo pripisivala sklonost preduzetništvu, a potom su se pojavila istraživanja koja ukazuju na to da opada broj mladih ljudi koji poseduju biznise.
Česte su analize njihovog ponašanja na radnom mestu, pa se tako često zaključuje kako je njihov rad motivisan nagradama i naknadama. Neka istraživanja kazuju da su skloniji društveno orijentisanom radu, a druga da su skloniji korporacijama. Zbog ovolikih kontadiktornosti, analiza generacije koja je trenutno u poslovnom zaletu i tek utiče na društvo svojim aktivnostima može biti nešto preciznija (ako uvažimo mogućnost preciznog zaključivanja o grupi ljudi samo na osnovu perioda kada su rođeni, slično horoskopu) u daljim vremenskim odrednicama.
Generacija koja sledi za milenijalcima je ona rođena između 1997. i 2006. godine. Nazivaju ih i post-milenijalcima, zumerima (zoomers) a kao formativni “događaj” imaju ceo proces odrastanja u hiper-povezanom multimedijalnom svetu. Nazivaju ih i novom tihom generacijom, jer takođe odrastaju tokom perioda nakon ekonomske krize i osećaja sveopšte nesigurnosti koji je dodatno pojačan početkom pandemije virusa Covid 19.
Pripisuje im se visoka okrenutost tehnologijama, posebno mobilnim uređajima, a kao potrošači su navodno veoma lojalni brendovima.
Interesantna je statistika koja se odnosi na američke Zilenijalce – navodno su religiozniji od svojih prethodnika. Konkretno, tvrdi se da čak 41% njih odlazi u crkvu, dok je to slučaj sa svega 18% milenijalaca, 21% generacije X i 26% bejbi bumera. Sa druge strane, smatraju se i najtolerantnijom generacijom do sada, posebno kada su u pitanju rodne i seksualne različitosti.
Verovali ili ne, Generacija Z nije poslednja u nizu, i nakon nje dolazi generacija Alfa, čiji najstariji pripadnici imaju već 14 godina. O ovoj generaciji se još uvek ne može demografski značajno zaključivati, ali ih svakako formira odrastanje u hipertehnološkom okruženju, kao i odrastanje u sred pandemije.
Generacije se kao nove društvene grupe prepoznaju tokom 18. veka, kada porodica prestaje da bude privredno jedinstvo, a omladina kreće da traga za vrednostima nestaleškog društva. Otac u takvim uslovima kao rodni i starosni autoritet gubi na moći, a nova ekonomska nezavisnost mladih postaje osnov njihovog samoviđenja. U 19. veku javlja se omladinska proleterska kultura, a istovremeno se javlja i buržoaska omladinska kultura.
Socijalni i politički konflikti među generacijama uglavnom se “kuvaju” oko naizgled neravnopravne konzumacije i posedovanja resursa od strane starijih. Tokom četrdesetih godina prošlog veka, starija generacija predstavljana je kao poreski teret mlađima. Tokom pedesetih, stariji su optuživani za zauzimanje kreveta u bolnicama. Danas se bumeri osuđuju za kupovinu i hordovanje nekretnina na uštrb milenijalaca. Optužuju se i da su imali bezbrižnije živote zahvaljujući besplatnom školstvu u njihovo vreme, pristupačnoj kupovini nekretnina, i nekonkuretnom tržištu rada. Tvrdi se da su oni poslednja generacija koju očekuju sigurne i dobre penzije.
Sve ove pretpostavke delom se mogu pripisati ejdžizmu, a delom zatvaranju očiju na bitnije klasne razlike, ali i rodne, nacionalne i druge disparitete.
Osim ovih izvora generacijske podele, postoji i istorijsko stanovište da su mladi pokretači promena i revolucija, kojima teže da ruše gerontološki autoritet oca/popa/ kralja.
Kada je u pitanju obrazovanje, dokazano je da, iako je čak i državno obrazovanje prestalo da budebesplatno u najvećem broju zemalja, postoji mnogo više visokoobrazovanih danas nego u vreme kada su se školovali bumeri. Ipak, na primeru naše zemlje možemo lako zaključiti da diploma ni na koji način ne garantuje zaposlenje niti pomeranje kroz vertikalne strukture društva. Glavni faktor pomeranja kroz hijerarhiju društva, i posedovanje nekretnina i dalje počiva najvećim delom na klasnoj pozadini svake individue – dakle više zavisi od toga u kojoj porodici su se rodili, nego od toga kada su se rodili.Bogatstvo se najčešće prenosi putem nasleđivanja i daljeg ulaganja u biznis. Pristup pojedinaca zdravstvenom, edukativnom sistemu i mogućnosti kupovine nekretnina najčešće su uslovljene njihovim prethodnim ekonomskim statusom kao i aktuelnom političkom situacijom, a ne datumom rođenja. Uprkos ovim očiglednim činjenicama, generacijske podele se i dalje koriste da maskiraju stvarne nejednakosti u društvu i preusmere konflikte.
SVAKO VREME NOSI SVOJE BREME. NIKADA SE NISU RAZUMELE MLADJE I STARIJE GENERACIJE. MEDJUTIM, SMATRAM DA JE SADA JAZ PREVELIKI. BUMER I ZUMER SU BUKVALNO KAO NEBO I ZEMLJA. I ZATO BUMERI NE VREDJAJTE SE KAD VAM KAZU DA STE STARI I DA STE ISPALI IZ REALNOG VREMENA JER TO JE ISTINA.
Нема коментара :
Постави коментар