STA BI DA GA NEMA

 DA NEMA FEJSBUKA, DRUSTVENIH MREZA, MEDIJA KOJI SU NA SVIM MOGUCIM UREDJAJIMA NE ZNAM STA BI OBICAN COVEK RADIO? DO SADA NISMO ZIVELI. TEK SADA MOZEMO DA SE 'ISPUCAMO' DO KOSKE. NIT NAS ZNAJU NIT NAS STID, NIT IMA POSLEDICA. DOBRO MALO BLOKA ALI TO JE MAMA CENA U POREDJENJU SA SRECOM KOJU OSECAMO DOK 'PLJUJEMO' SVE I SVASTA.

Da li na ulici prilazite nepoznatim ljudima da bi im rekli kako izgledaju ili vec sta zelite? Naravno da ne. Da li kad ste u drustvu bas komentarisete sve ? Ne. Ali kad se docepate drustvenih mreza ,e tu sebi date oduska. Pa udri .A tema toliko mnogo. A vi se naravno razumete u sve.

Komentari na fejs stranicama ili grupama su jako interesantni za obradu. Postoji par vrsti komentara:

1) Očekivani komentari: Komentari koji kazuju svoje mišljenje ka onome što je napisano. Očekivanih komentara bi trebalo da ima najviše, ali njih baš ima najmanje.. svega 5%...

2) Hahahahah komentari: Obično grupa neartikulisanih zvukova i glasa. Komentar se sastoji iz hahahah, xaxaxaxax, lol, xD , :D itd.25% komentara na stranicama čine hahaha komentari.

3) Spam komentari: Komentari koji nemaju nikakvo značenje, i samo pokazuje koliko je glup onaj ko je napisao komentar. Obično se odlikuje porukama tipa: Ako ne uradis ovo umreces za pet dana. Postavi ovo na 10 mesta na fejsu i nećeš umreti... Ali ima i modernijih: Pogledajte zašto je ovaj video zabranjen na YouTube-u, a 9 miliona ljudi kaže da im se sviđa! ili možda "Pao/la sam sa stolice kad sam pogledao ovo (link)". Neverovatno je samo koliko ljudi veruje u te stvari, iako je provereno da su to samo trice. Ovakvih komentara ima 70% 

Ne obazirući se na to što su potpisani imenom i prezimenom ljudi ostavljaju svakojake komentare ispod objava na Facebook stranicama. Ne libe se da psuju i vređaju, a ponekad su stavovi koje iznose vrlo zabrinjavajući. I to prevazilazi negativne komentare o brendu (ili usluzi) koji promoviše određena stranica.
Ipak, mislim da ću najduže pamtiti komentar na vest o tome da je devojčica umrla od previše vode. Razrogačila sam oči kada sam nekoliko sekundi po objavljivanju posta na FB pročitala ispod komentar “kad poraste umrla bi od previše k***a”. Verujem da nema onog ko s gnušanjem neće reći da ovo prelazi granicu dobrog ukusa.

Evo šta sve možete da uradite da svoju stranu zaštitite i očistite od bezveznih komentara.
1. Moderation Blocklist – U Manage Permissions postoji divna opcija gde možete da sastavite listu nepoželjnih reči. Odvojite ih zarezom, a kada u komentaru bude napisana neka od tih reči FB će je automatski prepoznati kao Spam i neće ga prikazati. Osim u slučaju da vi ne odobrite isti komentar. Desi se da, primera radi, psovka nema negativnu konotaciju i ja onda dozvolim objavljivanje takvog komentara na stranici koju administriram.
Falinka Blockliste je što nije “pametna”, ne prepoznaje ćirilicu i morate da napišete sve varijacije dotične nepoželjne reči. Budite vrlo inventivni prilikom sastavljanja ove liste, jer su ljudi isto tako vrlo domišljati kada treba da ocrne nekoga ili nešto.
Tu je i Profanity Blocks gde Facebook blokira najčešće prijavljene reči i fraze koje je zajednica označila kao uvredljive.

U Manage Permissions postoje i korisne opcije da isključite mogućnost da svi postuju (uključeni i fotografije i klipovi) na vašem tajmlajnu. Objektivno objašnjenje je: zato što ovo mesto ljudi često koriste da vam postave neko pitanje, a ono se ili ponavlja ili je neprijatno. Ukoliko nemate otvoren Wall oni će vam ili poslati poruku u Inbox ili ostaviti komentar na vašu objavu, što svakako možete lakše da kontrolišete.

2. Brisanje komentara – Svaki page manager ima mogućnost da ukloni komentare koji mu se ne dopadaju i to jednostavnim klikom na “X” sa desne strane komentara. Tada je komentar vidljiv samo administratorima stranice, a ukoliko žele da ga obrišu to mogu da urade klikom na “Delete“. I nakon toga postoje opcije vraćanja (ponovne objave komentara, ako se proceni da je ipak ok), prijavljivanja da je komentar izopačen, pogrdan ili uvredljiv. Treća opcija je banovanje.
Dobra vest je da i iz aplikacije takođe mogu da se obrišu komentari i to prevlačenjem prstom preko nepoželjnog teksta, nakon čega se sa desne strane pojavljuje crveno dugme “Delete”.

3. Banovanje korisnika – Postoje jednostavno ljudi koji se nikada neće opametiti i nastaviće da “buše” na stranici i nakon obrisanog komentara. Bilo da je nastavio da “maltretira” jedan post ili učestalo ima nepoželjne komentare možete ga banovati na dva načina: iz liste fanova (kliknete na See All ili izaberete ime u New Likes), a zatim “X” na osobu koji želite da banujete. Proverite Ban Permanently box i kliknete Okay.
Ipak se češće dešava da određenu osobu banujete direktno iz komentara. Izaberete Delete Comment, a potom Delete and Ban User i toj osobi će biti trajno onemogućen pristup vašoj stranici. Mislim da je sasvim ok da u polju About naglasite da nećete tolerisati govor mržnje.
Uvek imate opciju da nekoga pomilujete (popularna srpska reč, s višestrukim značenjem!) i to tako što odete na Edit Page, pa na See Banned Users i pored imena određene osobe kliknete “unban”.

Istina, sada dolazimo do povlačenja argumenata da je mušterija uvek u pravu, a da je vaša FB stranica vlasništvo zajednice, ali ponekad metla mora da radi.
Koji je prag tolerancije svako sam odlučuje.Fejsbuk je sad ušao u neku destruktivnu i negativnu fazu, tako da je najbolje ništa ne komentarisati”, svetlelo je na mom ekranu. Jedna nova, a opet tako poznata istina.

Zašto to radimo, zapitala sam se. Zašto čitamo gomilu ružičastih tekstova o tome kako treba živeti (s osmehom), a onda od obične društvene mreže napravimo mrežu ogorčenih, primitivnih i namrgođenih ljudi? Uprljali smo sve čega smo se takli, jer žmurimo tamo gde treba da gledamo, a budno pratimo ono što nas se ne tiče.

“Ništa novo pod suncem”,“Ljudi se samo ponašaju u skladu sa onim što jesu. Čak i kad se pretvaraju da su bolji ili drugačiji. Razumeš? I u toj želji da se prikaže u boljem svetlu možeš da prepoznaš čovekovu čudnu prirodu.”

Što duže mislim o njegovim rečima, sve više mi se čini da je Fejsbuk jedan veliki socijalni eksperiment. Nigde se jasnije ne otkriva naša potreba za isticanjem znanja, lepote, postignuća. Na Fejsu smo svi srećni, zanimljivi, uspešni, a u komentarima zajedljivi. Svako može biti fotograf, pesnik, pisac. Na Fejsu možeš (kao i u životu) da imaš dva lica. Umesto dva obraza – nijedan obraz i deset profila.

Kategorije “istinitog” i “lažnog” takođe imaju novu dimenziju. Sve je istina i sve je laž, zavisi sa koliko profila gledaš. Možeš da komentarišeš, vređaš, pametuješ, pohvaljuješ, ismevaš. Možeš da kupuješ, prodaješ, objavljuješ i deliš. Tvoj profil je tvoje carstvo i tu si sam svoj gazda. Što, mora se priznati, u životu nije čest slučaj. U tome i jeste glavni i nerazmrsivi čvor.

Kad god naiđem na taj fenomen, ja se zapitam zašto tvoje onlajn i oflajn lice nije isto? Zašto moraš da spustiš drugog da bi uzdigao sebe? Koliko ti je loš dan pa hoćeš i moj da upropastiš? To me vrati na komentar sa početka teksta: “Fejsbuk je sad ušao u neku destruktivnu i negativnu fazu, tako da je najbolje ništa ne komentarisati.” Prevedeno na srpski – ako komentarišeš, sam tražiš đavola.

“Traženje đavola” je lak i nepromišljen posao. Na primer, dopada ti se neki film, napišeš komentar kako je film odličan, bolji nisi gledao. Čini se da tu nema prostora za napade. Odjednom se javi neki samoproklamovani filmski stručnjak. On kaže da je film poslednji promašaj kinematografije i da si ti glup što ti se sviđa. Ima li svrhe braniti se? Ako nabrojiš svoje argumente nećeš ga ubediti u suprotno, isto kao što njegovo površno mišljenje da si glup neće učiniti da ti se film manje sviđa. I to je bezazlena stvar. Ljudi su “bez dlake na tastaturi” kad treba da ocene kako radite svoj posao, kako se volite ili kako čuvate svoje dete. Najkraći put da pokažeš koliko si uspešan u svojoj struci, srećan u vezi ili marljiv u roditeljstvu jeste da napišeš otvoreno kako to drugi nisu. Ili da generalizuješ stvari. Ili da brkaš babe i žabe.

Jer ako je žena uspešna lekarka, putuje s drugaricama (ili ne daj, Bože, sama) onda je lako zaključiti (i napisati!) da je frigidna, zlobna i teška. Sledeća stanica: starost s mačkama i psima. Ako je majka nahranila bebu šargarepom kupljenom u prodavnici – ona je loša majka? Dobre majke same sade u dvorištu povrće za svoju decu.

Etiketiranje i postavljanje dijagnoze je takođe nešto što ćete dobiti besplatno na mreži. Potrebno je samo da kažete šta mislite i uvek će se naći neko ko misli suprotno. Za mene je jezik ono što je po definiciji: osnovno sredstvo sporazumevanja. Da bismo učinili život jednostavnim, najbolje je da koristimo reči za ono čemu služe. Da se (spo)razumemo. Bez spora, ako je moguće. Saslušaš drugu stranu, proširiš svoja razmatranja i vidike i nastaviš dalje.

Tamo gde se razgovor zaglavi i zapne, uvek je bezbolnije (ne)stati. U tome valjda i leži sloboda govora – svako ima pravo da je iskoristi na koji način hoće. Kad nisi u skladu sa sobom, ne možeš biti ni u skladu sa drugima. Ni onlajn, ni oflajn.Sa druge strane, ako imaš svoj mir van mreže, Fejs ti ne može ništa.

Zbog petnaestogodišnjice VICE UK smo pre par nedelja seli da razgovaramo o uredničkim idejama, i iskrslo je Binovo ime. Neko je rekao da je pročitao jedan njegov komentar u kome tvrdi da je upoznao svoju partnerku – majku svoje dece – na komentarima na VICE Fejsbuku. Želeo sam da saznam da li je to istina, pa sam ga našao na internetu, otkrivši, ni na čije iznenađenje, da mu Bin nije pravo ime (zove se Ben), pa sam pozvao telefonom njega i njegovu partnerku Sofiju.

VICE: Dakle, započeli ste vezu na komentarima na VICE-ovom Fejsbuku.
Sofija: Da, primetila sam da taj Bin Skinor baš mnogo komentariše, i pomislila sam, ’Ne smeta mu da bude malo kontroverzan – on je tip osobe koja voli da troluje’. Ja bih ponekad komentarisala isti članak, a onaj o hapšenju Džastina Bibera smo oboje prokomentarisali, „Mislim da je on u stvari u redu“.
Ben: Da: „Džastin Biber je zbog toga počeo da mi se dopada“.

To mu je dalo ljudski lik.

Sofija: Da, upravo tako. Posle toga i nismo mnogo razgovarali, sve dok Bil Kozbi nije bio optužen za seksualni napad. Svi su se okomili na starog Bila, a Ben je rekao: „Zašto biste poverovali da bi tako uspešan čovek kao što je Bil Kozbi uradio tako nešto“. Ja se nisam složila s njim, rekla sam nešto tipa, „Obično imaš pravo, ali ovog puta se ne slažem s tobom“. I to je bilo to. Potpuno sam ga oborila s nogu.

To je bio taj trenutak, Bene?
Bene: Ne, taj trenutak se dogodio kada mi je rekla da radi u seks šopu [smeje se]. Ne – ono što je mene kupilo je to što mi se dopala; izgledala je lepo, i pisala je smešne stvari.
Sofija: Izgledala je lepo i bila duhovita.
Ben: Da. Onda sam je malo uhodio na Fejsbuku.
Sofija: Mnogo.
Ben: Mnogo. A među slikama je imala sliku Bagavad Gite, glavne knjige Hare Krišni, na koju sam se duže vreme ložio, pa sam pomislio, ’To je to – ona je ona prava za mene’. Uputio sam joj zahtev za prijateljstvo, i sve ostalo je istorija.

Kako je izgledao vaš prvi sastanak?
Sofija: To je bilo 26. februrara 2015. Znala sam da će moji da misle da sam luda što idem u Lids da se nađem sa nekim nasumičnim tipom koga sam upoznala na internetu, pa sam om rekla da idem u posetu prijateljici. Rekla sam jednoj prijateljici kuda idem – što se mene ticalo, Ben je mogao da bude i psihopata i ubica.

Ben: Da, a tvoja prijateljica me je naterala da joj pošaljem sliku izveštaja iz banke, da bi znala gde živim.
Sofija: A ti si mislio da sam ja pandurka!
Ben: Mislila sam da je pandurka na tajnom zadatku, koju je poslao VICE da me skemba zbog toga što sam izazivao – pa, svakakve stvari. U to vreme sam mnogo duvao.
Sofija: Sećam se da sam ga pitala, „Odakle si“, i tako to, a on nije hteo da mi kaže, zato što je u tom trenutku mislio da sam pandurka na tajnom zadatku.
Ben: Ja sam mislio, ’Ovo ide isuviše glatko, nešto nije u redu’.
Sofija: Imao si ideju da me odvedeš na to mesto u Lidsu, a kada smo stigli tamo, bilo je zatvoreno. Takođe, da stvar bude dovoljno bizarna, sledeći put kada smo hteli da odemo u taj restoran, neko nas je gađao suvim mafinima dok smo pokušavali da stignemo do tamo.Zvuči kao dobro iskustvo za zbližavanje.
Ben: Da, bilo je. Prvog vikenda koji smo proveli zajedno si došla u Lids, baš smo se naduvali i onda otišli u krevet.
Sofija: Da, vratili smo se kući i ja sam previše pričala; ti si odlepio od toga koliko sam pričala.
Ben: Umalo da padnem u fras zbog nje. Dovela me je na rub frasa. Ali do tog trenutka smo već počeli svakodnevno da razgovaramo po ceo dan, pa je moralo tako da bude, stvarno.

Jednostavno drustvene mreze imaju kao i sve na ovom svetu dobru i losu stranu. Neko je usamljen i to mu je jedino mesto za komunikaciju. Neko je u dusi hejter i opet drustvene mreze su dale"dusu" za to. Na Fejsbuku sam pronasla rodbinu -zaista. Prijatelje koje imam na Fejsu stvarno smatram prijateljima. Mislim, virtualnim al su ok. Nikad nismo imali ne slaganja u misljenju, niti losih komentara. Naravno ima i bas losih stvari koje resavam na gore pomenute nacine. 

SVE U SVEMU. BEZ OBZIRA KOLIKU SLOBODU DOBIJAS PISUCI KOMENTARE NA DRUSTVENIM MREZAMA IPAK RAZMISLI DA LI BI IH NEKOME REKAO U LICE. AKO NE, ONDA OPET RAZMISLI DA LI UOPSTE TREBA DA IH NAPISES. NIJE TO STO CES UVREDITI NEKOGA NEGO ZBOG SEBE. NIJE DOBRO DA SEBI DAJES TOLIKA PRAVA NA KOMENTARE ,NE ZNAS TI BAS SVE. NIKO NE ZNA,  A AKO PISES KOMENTARE SAMO DA BI IMAO VISE LAJKOVA A NE MISLIS STVARNO TAKO ONDA SI TEK UCINIO NESTO LOSE. TA LAZ SAMO TEBI STETI. I DA NE PAMETUJEM VISE. DRUSTVENE MREZE SU OK. I MNOGO SU POTREBNE U OVOM VREMENU. CUTI GLAS NARODA NEKAD MOZE MNOGO DA POMOGNE U TRAZENJU ISTINE. PA IAKO SU SANSE MOZDA SAMO 30% IPAK SE ISTINA FORMIRA HTELI MI TO ILI NE. I ZATO PAZITE STA I KAKO KOMENTARISETE!