APSOLUTNA ISTINA

 LAKO JE APSOLUTNOM NULOM I SA ONIM  STO SE MOZE DOKAZATI.ALI STA JE SA ISTINOM? ISTINA UVEK IMA DVA LICA. A STA AKO SE APSOLUTNA ISTINA IPAK MOZE DOKAZATI. TO BI BILO SUPER.

 PA DA VIDIMO,/

Ljudska populacija, ova i ovakva – robujući „njegovom visočanstvu“ intelektu – sklona je ubeđenju da tako nešto kao što je apsolutna istina ne postoji. Važi opšte uverenje da je svaka istina relativna – shodno prostoru, vremenu i okolnostima u kojim ona, kao takva, vredi i opstojava.

Takvo mišljenje, odnosno verovanje, neposredan je odraz naše, ljudske, duboke utemeljenosti u iluziji. Zapravo, pravi temelj toj iluziji čini upravo naš sopstveni egocentrizam, odnosno naša nasušna potreba za samozavaravanjem. To je onaj isti egzistencijalni princip koji je dominirao i onom sirotom lisicom iz priče – kada je našla njoj neodoljivo privlačan i mirisan kokosov orah, ali u nemogućnosti da dopre do njegove suštine, njegove unutrašnjosti, u svojoj ozlojeđenosti i rezignaciji svima redom je pričala o njegovoj bljutavosti i bezvrednosti! O čemu se tu, u našem slučaju, zapravo radi?

Pa, kao prvo, promislimo bar malo; da li se istina koja je relativna – odnosno koja to danas jeste a sutra nije, i koja to ovde jeste a onde nije – uopšte može nazivati istinom? Zar „istina“ nečega ne bi trebala, i morala, da predstavlja upravo – nepromenljivu i nepobitnu činjenicu, odnosno apsolutni objektivitet, datog objekta (bilo čega)?! …Pa čak i ako je nama samima ta „bit“ trenutno nedostižna i ne-uhvatljiva (usled naših neadekvatno optimizovanih, ili tačnije neoptimizovanih, čula za tu vrstu percepcije) to svakako ne znači da je ona i nepostojeća. Prema tome, u skladu sa svim tiim, „Istinom“ bi se, zapravo, smelo nazivati samo ono što je to što jeste i takvo kakvo jeste, nepodredivo faktoru promene i prolaznosti. To što jeste jeste istina, odnosno apsolutna istina; dok, samim tim, svaka druga „tzv. istina“ jeste ništa drugo do samo naša sopstvena, relativna, misaona tvorevina, proizvod odsustva istinske svesnosti u sagledavanju Stvarnosti, tj. proizvod podleganja zabludi i iluziji – dakle: LAŽ!

Ako se, na prim., meni lično nešto učini lepim, to, naravno, uopšte ne mora da znači (kao što i ne znači) da će taj „objekat“ isto tako delovati i na sve druge subjekte posmatranja; to je, jednostavno, samo proizvod određenih spoljašnjih okolnosti i mog unutarnjeg stava datog trenutka – i ništa više. Pa čak, možda ću i ja sam već sutra, odnosno već sledećeg trenutka, imati drugačije, ili čak sasvim suprotno, mišljenje o tom objektu (situaciji, stvari, osobi). Mi možemo utvrditi čak i određene opšte standarde za, konkretno, lepotu, koje ćemo svi uvažavati i poštovati, ali da li nas ta „ugovorna solidarnost“ dovodi, i uopšte može dovesti, do komunikacije sa samom ISTINOM, odnosno do sklada sa njom? Naravno, nipošto ne! Čak naprotiv: povećava našu slabost, neznanje, nesvesnost, nesigurnost, konfuziju… odnosno utemeljuje naše podleganje, iliti robovanje, zabludama i iluziji. Na prim., naučnici se mogu složiti oko ocene da je Svemir nastao pre otprilike 20 mlrd. godina – i to će biti proglašeno činjenicom, odnosno postaće važeća (opšteprihvaćena!) istina. Atom biva proglašen najsitnijom, odnosno nedeljivom, česticom – i to postaje važeća istina. Usled nepoznavanja autentične istine, nauka se može složiti oko uverenja da je život na ovoj čudesnoj planetarnoj tvorevini nastao kao proizvod sasvim slučajnog spoja složenih hemijskih reakcija, i to biva važeća istina. Mi možemo utvrditi uverenje da Bog postoji – i to za nas postaje istina; ali možemo se dogovoriti i u korist suprotnog stava – pa ćemo onda to prihvatiti kao istinu… Ali, sve te „istine“ nisu ništa drugo do slabašni oslonci u našem očajničkom tumaranju kroz tamu iluzije, na našem sudbinskom putu ka svetlosti autentične istine. Ako smo toga zaista svesni, onda nećemo više relativna rešenja smatrati konačnim istinama, a pravu konačnu istinu – apsolutnu istinu – smatrati, kao što i smatramo, vrhovnom iluzijom.

Standardi, činjenice, istine, koje je čovek „instalirao“ i promovisao jesu pseudo-vrednosti i nemaju autentičnu potporu, značenje i značaj. To su sve iz-mišljene, relativne veličine i samo prividne vrednosti, koje su uvek uslovljene prostornim odrednicama, vremenskim odrednicama i okolnostima. Promenom bilo kojeg od ova tri parametra automatski dolazi i do promene vrednost i važnosti dotičnih „činjenica“ odnosno „istina“. Na primer, ono što je ovde, sada i u ovim okolnostima lepo, dobro, ispravno itd., ni slučajno ne mora biti, kao što uglavnom i nije, jednako lepo, dobro i ispravno čak ni ako su vreme i mesto isti a samo se okolnosti izmene – a kamoli ako se promene sva tri parametra. Zato takva „lepota“, „dobrota“, „ispravnost“, i sve ostalo tog tipa, jeste jednom rečju: LAŽ! Oni mogu egzistirati samo dok ima koga da ih promoviše, podupire i, svojim uverenjem u njihovu „konzistentnost“, daje im živototvornu energiju njihovog opstojavanja. Čim toga nema, sve te autentične iluzije, odnosno „senke istine“, bivaju netragom raspršene – što, zapravo, znači da one nikada i nisu zaista postojale u stvarnosti, već samo, i isključivo, u umovima svojih sopstvenih tvoraca i poklonika…

Prema tome, jedino savršena – nepromenljiva i neprolazna – lepota zaista jeste lepota i može se lepotom nazvati; jedino savršena dobrota zaista jeste dobrota; jedino savršena – bezuzročna i sveuključiva – ljubav zaista jeste ljubav; …odnosno, jedino savršena, apsolutna istina – istina koja jeste to što jeste, bez obzira na mesto, vreme i okolnosti – zaista jeste istina!

Istina, odnosno „apsolutni objektivitet“, određenog „objekta“ nipošto se, dakle, ne nalazi, niti je to uopšte i moguće, unutar naše sopstvene ocene – našeg uverenja i mišljenja o njemu – već je ona isključivo u oblasti njegovog „apsolutnog subjektiviteta“, njegove sopstvene činjeničnosti: njegove TAKVOĆE! Ona, istina, dakle apsolutna istina, ima svoju sopstvenu energiju životnosti i opstojavanja. Ona je savršeno nezavisna od bilo koga i bilo čega, jer ona jeste sama suština SVEGA. Ona je Činjenica „Onoga što Jeste“. Ona Jeste i pre nego što je išta u univerzumu nastalo: Činjenica, Svedok „Ništavila“. Ona jeste i u toku egzistiranja ovog Svemira kakav on sada jeste, a ona će biti i nakon svega ovoga… jer ona je večna i beskrajna: ona jeste Večnost i Beskraj!

Istina uopšte ne treba, kao što nikada nije ni potrebovala, pojavu nekakvih, ovakvih, „razumnih“ bića koja bi je, tobože, iz-mislila i promovisala, kao i, ujedno, time odredila i ono što ona nije. – To je samo čovekovo egoistično uverenje: „Ovo je za mene istina ovde, sada i pod ovim okolnostima, i druga istina ne postoji. Sve što je u suprotnosti sa tim za mene je laž!“ Na taj način, svaka „istina“ biva relativna i relativizovana (a uzima se, prihvata i deluje kao apsolutna), i svako je kreator sopstvenih – zapravo, svako samoga sebe nesvesno promoviše u „Boga“ („Tvorca“); a iz takvog stava nužno proizilazi utemeljenje u nesvesnom: „Ničega nije bilo pre mene.“, odnosno: „Istina je misaona tvorevina ljudskog bića, tj. ljudskog uma, i nije postojala pre njega.“ – Kao da lepota nije postojala pre nego što ju je čovek sagledao kao takvu. Kao da istina nije bila istina i pre nego što bi je neko prepoznao. I kao da svet nije postojao pre nego što sam se ja rodio! …Kakve li zablude. Kakve li mreže izatkane od naše sopstvene iluzije. Kakve li katastrofalne i nesrećne ZAMENE TEZA?!!

To, da je svet nastao („počeo postojati“) mojim rođenjem, zapravo i jeste istina u odnosu na mene lično – na moju ličnu ovozemaljsku i ovoživotnu egzistenciju – ali to je tako površno, fragmentarno, egocentrično i, zapravo, krajnje neinteligentno sagledavanje Stvarnosti, Celine, Istine: „Onoga što Jeste“; jer Istina je sve drugo samo ne LIČNA. Ustvari, ona je ne-lična i ne-nelična, ne-racionalna ali i ne-iracionalna, ne-dokučiva ali i ne-nedokučiva …jer ona jeste Jedinstvo, odnosno sama srž, bit, biće, tj. suština Sveobuhvatne Celine Postojanja: Univerzuma! Kao takva, apsolutna, ona samom sobom obuhvata i objedinjuje sve suprotnosti – produkte sveta relativnosti (tj. ovog relativnog, racionalnog uma, koji taj i takav svet percipira) – samom sobom ih savršeno prožima i, samim tim ih, nedodirnuta i neuprljana bilo čim, savršeno transcendira. Ona, dakle, nije „od ovoga sveta“, i zato se u objektima ovoga sveta i ne može percipirati, odnosno zato je ovaj, isključivo „racionalni“ um, svojim grubim i neproduhovljenim čulima, i ne može pojmiti.

Da bi se „uhvatila“ Istina, neophodno je imati „oči koje vide“ i „uši koje čuju“, a takav vid i sluh, koji u pojavnom sagledavaju ono Nevidljivo – a koje Sebe manifestuje upravo putem tog „vidljivog“ – ima samo čisto i nevino srce. Takvo srce je beskrajni okean transcendentalnog nektara: bezuslovne, sveobuhvatne, sveprihvatajuće i nerazlikujuće Ljubavi. Ono pulsira ljubavlju, jer ono jeste ljubav. I ono zrači istinom jer ono jeste istina. Zato jedini put ka Istini jeste put Ljubavi – put Srca. I zato Istinu spoznaje onaj, i samo onaj, um koji prljavu i dotrajalu odeždu svoje ocenjivačke, egoistične svetovnosti odbaci na obalama sveprihvatajućeg i sveljubećeg nebesnog Srca, te se, poput autentične lutkice od soli, spontano rastoči u svetoj vodi okeana večnog Postojanja. Tada on gubi sve krute, one samoustanovljene, granice svoje izolovane individualnosti i, u potpunoj predanosti Celini Postojanja, konačno zaista realizuje Ljubav i Istinu – jer on tada jeste Ljubav i Istina. To je jedini Put, jer Put je samo Jedan! …Pa, zar nije i sam Hrist, koji jeste ona Božanska Svetlost u dubini našeg sopstvenog srca, rekao: „Ja sam put i istina i život; niko neće doći k Ocu do kroza me“?!

Stoga, ako neko i dalje misli da postoje samo i isključivo relativne istine, neka misli. I ako neko i dalje živi u ubeđenju da je ovaj povodljivi, racionalni um pravi i potpuni gospodar tapije na Znanje i na verodostojno sagledavanje Stvarnosti, neka mu bude. Ali i pored svega toga, kroz večnost će uvek, i zauvek, neumoljivo bitisati sušta činjenična izvesnost koja, rečima jednog upućenika, glasi: “Zakone univerzuma uopšte ne zanima šta vi verujete a šta ne.“ A samu suštinu tih zakona je čuveni poeta duše i duhovne istine, Halil Džubran, možda najsuptilnije i najkonciznije pretočio u reč izrekavši:

– „Život je stariji od sveg što živi; kao što je i lepota zalepršala prije no što je lepo rođeno na zemlji, i kao što istina beše istina prije no što i izgovorena bi.“

MOZDA OVO NIKAKO NE BI TREBALO DA UZMEM ZA PRIMER JER APSOLUTNA ISTINA JE OZBILJNA STVAR ALI KAKO JE VECERAS DOCEK 2025-TE I KAKO SE SVAKAKVA CUDA U NASOJ SRBIJI DOGADJAJU TIPA SVAKO U MEDIJIMA PRICA SVOJU ISTINU ,A ISTINA JE NEGDE TAMO ONDA JE OVO OKEJ PRIMER.

 "Drevni Egipćani predvideli Simpsonove": Slika sa sarkofaga koja neodoljivo podseća na Mardž Simpson postala viralna

Drevni Egipat je predvideo Simpsonove! Iako je ova vest šala, u jednom grobu koji je otkriven pronađena je slika koja neodoljivo podseća na lik iz popularnog američkog sitkoma. To je bilo dovoljno da korisnici društvenih mreža budu oduševljeni. 

Otkrivanje drevnog egipatskog groba je po sebi značajno. Ali šta biste rekli na otkriće groba sa slikom na kojoj je žena koja neverovatno liči na lik iz Simpsonovih?

Upravo se to dogodilo kada je otkriven grob star 3.000 godina na drevnom groblju u egipatskom gradu Minja, na zapadnoj obali Nila. Na poklopcu sarkofaga je lik koji neverovatno podseća na Mardž Simpson.

Slika prikazuje ženu sa žutom kožom, plavom krunom i zelenom odećom. Fotografija je postala viralna na Redditu, u temi simbolično nazvanoj ArtefactPorn, gde su korisnici brzo primetili neverovatnu sličnost, prenosi Euronews.

Jedan od šaljivih komentara glasio je: "Jedini zabeležen trenutak u istoriji kada Simpsonovi nisu to prvi uradili". To se odnosi na popularnu teoriju zavere koja tvrdi da Simpsonovi predviđaju svetske događaje. A sada u šali korisnici komentarišu da je Drevni Egipat predvideo Simpsonove. Međutim, dok se zbijaju šale na internetu, važno je reći da slika zapravo prikazuje ćerku visokog sveštenika po imenu Tadi Ist.

SAD JE POTPUNO JASNO ODAKLE SIMPSONOVIMA TOLIKO INFORMACIJA IZ BUDUCNOSTI. JER NA OVOM SVETU SVE JE BESKONACNO I PROSTOR I VREME. PRITOM SIMPSONOVI SU KAO I TESLA I LEONARDO DA VINCI I ILON MASK PUTNICI KROZ VREME. ILON MASK U JEDNOJ EPIZODI DOLAZI KOD SIMPSONOVIH DA DOBIJE NOVE IDEJE KAD SU NJEGOVE 'PRESUSILE' 

I DA ZAOKRUZIMO PRICU. AKO SE MOZE DOKAZATI APSOLUTNA ISTINA ONA POSTOJI!

 

 

 

 

ZDRAVITAS

 NE ZNAM KAKO SAM IZGUBILA IZ VIDA OVU PRICU. A TOLIKO SAM CITALA O 'SLUCAJNIM ' SMRTIMA  DONORA ORGANA. U OVOM SLUCAJU STRAH RODITELJA JE POTPUNO OPRAVDAN JER JEDNO JE LEKARSKI DOKUMENT U ZDRAVSTVENOJ USTANOVI ,A DRUGO PODACI O DETETU NA ONLINE STRANICI NA INTERNETU.

Platforma “Zdravitas” trebalo je da ove školske godine zaživi u Srbiji - da profesori fizičkog umesto u sveskama, podatke o motoričkim sposobnostima i telesnoj masi đaka upisuju onlajn. Među podacima su, međutim, i matični brojevi roditelja i dece. Roditelji su zabrinuti i ne žele da na nekom sajtu bude toliko podataka o deci, prosvetari ne prihvataju još jednu obavezu, a iz Fondacije "Share" upozoravaju na rizik od “curenja” takvih podataka.

Iz Ministarstva prosvete su na početku ove školske godine najavili da će se kroz platformu “Zdravitas” od trećeg razreda osnovne do završetka srednje škole pratiti razvoj dece, “kako bi se na vreme uočile i otklonile eventualne nepravilnosti”.

Nastavnici i profesori fizičkog su i do sada pratili motoričke aktivnosti učenika, uključujući i telesnu masu i visinu, ali su podatke upisivali u svoje sveske. Postoje i redovni zdravstveni sistematski pregledi. Međutim, “Zdravitas” znači da će ti podaci biti onlajn. Imena i prezimena dece i roditelja, njihovi matični brojevi, jedinstveni obrazovni broj đaka, visina i masa, indeks telesne mase, izdržaj u zgibu, pretklon u sedu, praćenje brzine trčanja, čunjasto trčanje, sed za 30 sekundi - samo su neki od podataka koji će biti evidentirani.

Svrha je, kako je istaknuto na platformi, praćenje telesnog i motoričkog statusa učenika u okviru nastave fizičkog vaspitanja.Niko nas nije obavestio ni šta je ta platforma, ni čemu služi, a da ne pričamo o tome što niko nije tražio saglasnost od nas da se podaci naše dece uzimaju i unose na neki sajt. Samo su odlučili i nas roditelje stavili pred svršen čin i to budi dodatnu sumnju. Kako da budemo sigurni da ti podaci neće biti zloupotrebljeni, zna se da je u današnjem vremenu informacija najvredniji resurs -kazu roditelji.Razvoj dece već prate lekari na sistematskim pregledima, ne vidim potrebu da to rade učitelji i nastavnici fizičkog. Ako to i rade, zašto bi ti podaci bili javni Pravnica iz Fondacije Share Jelena Adamović ističe da mora da postoji zakonski osnov i razlog za prikupljanje bilo kog podatka, ali stiče utisak, kaže, da je u slučaju “Zdravitasa” upotrebljena logika - “sakupićemo i šta nam ne treba, za svaki slučaj”.

Zašto je neophodno da se zna matični broj roditelja da bi se pratile motoričke sposobnosti dece? Kakve to veze ima jedno s drugim? Čini se da je ceo sistem napravljen po nekoj logici - sakupićemo i šta nam treba i šta nam ne treba, pa ćemo da razmišljamo za šta ćemo šta da koristimo. To je logika “za svaki slučaj” ili “čisto da imamo”. Zakon nameće suprotnu logiku, odnosno načelo minimizacije, prema kome treba prikupljati samo neophodan minimum podataka - navodi ona.

U Politici privatnosti “Zdravitasa” istaknuto je da se uneseni podaci čuvaju trajno i da će se koristiti za praćenje učenika tokom celog školovanja. Za Adamović je i trajno čuvanje takvih podataka sporno.

Ako je svrha da se pomogne deci, zašto podatke čuvati i nakon što je ta svrha ostvarena? Ima dosta elementarnih pitanja sa stanovišta Zakona o zaštiti podataka o ličnosti koja ova aplikacija očito krši. Načelo minimizacije i načelo ograničenja roka čuvanja su ozbiljno ugroženi ovom platformom - zaključuje ona.

Upozorava da će podacima moći da pristupe roditelji, škole i Ministarstvo i pita zašto je neophodno da veliki broj ljudi ima uvid u naloge, ističući da je to rizik da će podaci jednog dana “iscureti” negde. Ako se projekat kosi sa nekom zakonskom regulativom, suludo je ulaziti u to i dovoditi i prosvetne radnike i čitavu školu u problem. Još nemamo čistu situaciju, iako je rečeno da je sve po zakonu. Nemamo ništa napismeno. Kad se ti podaci upišu onlajn, oni su dostupni Školskoj upravi, Ministarstvu prosvete i ostalima. Roditelji nekad ne žele da otkrivaju probleme svoje dece - da li su gojazna ili neuhranjena, niska ili visoka, da li imaju neki deformitet Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti već je formirao predmet u vezi sa projektom “Zdravitas” i pokrenuo vanredni inspekcijski nadzor nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.

PODACI O DECI U NAUCNE SVRHE

 Podatke iz Zdravitasa moći će da vide i naučni radnici za potrebe svojih naučnih istraživanja, ali njima neće biti dostupni lični podaci dece, već samo pol, uzrasti rezultati merenja.

STATISTIKA

„Šta će statistici ime i prezime“,je pravo pitanje. Hajde da se u veku novih tehnologija ne oslanjamo na papir nego na elektroniku ,kad vec imamo E dnevnik, sto da nemamo i E upis o psihofizickom stanju dece. Medjutim, jedno je upis podataka bez imena i prezimena, maticnih brojeva i slicno i upis samo rezultata merenja i procena. Sem toga ti podaci postoje vec u zdravstvenim ustanovama koji su isto u kompjuteru.

Ministarstvo prosvete Srbije odložilo je puštanje u rad korisničkog dela portala Zdravitas, koje je bilo planirano za 2. decembar.

Ministarstvo prosvete je 29. novembra saopštilo da je donelo odluku o odlaganju "uvažavajući zabrinutost određenog broja roditelja, nerazumevanje dela javnosti, pogrešna tumačenja, interpretacije i dezinformacije u pogledu svrhe informacionog sistema Zdravitas, podataka koji se unose u sistem i njihove zaštite".

Početkom septembra je najavljeno da će se kroz novi informacioni sistem Zdravitas pratiti motorne aktivnosti đaka od trećeg razreda do kraja srednje škole, kako bi se na vreme uočile i otklanjale eventualne nepravilnosti kod dece.

To znači da bi nastavnici trebalo da prikupljaju podatke poput JMBG učenika i roditelja, jedinstvenog obrazovnog broja đaka, pola, visine i mase deteta, masne komponente telesnog sastava i druge koji se mere na časovima fizičkog vaspitanja, a potom da ih ubacuju u platformu Zdravitas.

Deo prosvetnih radnika, sindikata u prosveti i roditelja protivili su se platformi Zdravitas, kako zbog količine ličnih podataka koji bi trebalo da se prikupljaju, tako i zbog njihove zaštite.

PO MOM MISLJENJU KAD MINISTARSTVO DOPUSTA ODLAGANJE NECEGA STO JE IZ NEKOG RAZLOGA NAMETNUTO KAO PROGRAM 'ZDRAVLJA'  ONDA SIGURNO POSTOJI NEKA PRICA KOJA NIJE BAS ZAKONITA. I TO SVAKAKO NIJE TEORIJA ZAVERE KAKO SE UVEK PREDSTAVLJA JAVNOSTI, KAD TA JAVNOST NEKAKO VIDI I TU SAKRIVENU PRICU. TO JE ISTINA KOJA SE SAKRIVA UVEK IZ RAZLOGA STO SKODI DIREKTNO ZDRAVLJU I BEZBEDNOSTI COVEKA. ZAMISLITE BOGATASE KOJI IMAJU REGISTAR 'SVEZE KRVI" I NOVAC DA KUPE KOJI GOD ZELE 'REZERVNI DEO"? TO JE VISE NEGO STRASNO ALI STO BI MI U TOME BILI MIMO SVETA?

OSVETNICKA PORNOGRAFIJA

 BOJANA MALJEVIC JE URADILA SERIJU OD 4 EPIZODE SA NAZIVOM 'SMOLA' KOJA PRATI ZIVOT DEVOJKE MINE KOJOJ  JE ZIVOT UNISTEN POSTO JE SVOM DECKU POSLALA INTIMNE SLIKE. ON JE TO ZLOUPOTREBIO A SISTEM NIJE PREPOZNAO PATNJU DEVOJKE KOJA SE OBRACALA SVIM MOGUCIM I NEMOGUCIM INSTITUCIJAMA. JER U NASEM ZAKONU OSVETNICKA PORNOGRAFIJA SE NE PREPOZNAJE KAO KRIVICNO DELO. NARAVNO SERIJA NIJE OBJAVLJENA IAKO JE PONUDJENA RTS KAO TELEVIZIJI KOJA IMA DOMET VECI NEGO OSTALE TELEVIZIJE. NISTA CUDNO. OVIH DANA SE RTS I TAKO SRAMOTI STO NE PRENOSI PROTESTE STUDENATA KOJI SU NIKAD MASOVNIJI. SISTEM NI NJIH NE PREPOZNAJE KAO ODLUCNE MLADE LJUDE KOJI HOCE DA MENJAJU OVAJ SISTEM U KOM ZAKON MNOGO TOGA KAO NE PREPOZNAJE. 

Osvetnička pornografija, odnosno nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava[1] predstavlja globalan problem svih modernih društava koji sa ubrzanim razvojem digitalnih tehnologija postaje sve učestaliji, a posledice sve teže otklonjive. U Srbiji se nažalost o ovoj temi i dalje premalo priča, a ovaj problem je u žižu interesovanja javnosti došao tek 2021. godine, kada su u medijima objavljene informacije o postojanju različitih Telegram grupa[2], sa velikim brojem članova[3], koje su korišćene za razmenjivanje intimnih fotografija i video snimaka devojaka.

 

Sa jedne strane, ova praksa deljenja intimnih fotografija i snimaka žrtava (najčešće mladih žena), bez pristanka oštećenih, ima dalekosežne psihološke, društvene i emotivne posledice po osobu koja je pretprela ovakvu povredu privatnosti i dostojanstva. Sa druge, ukoliko uzmemo u obzir da su povrede učinjene u digitalnom prostoru, i da se na ovaj način čine dostupnim većem broju ljudi, posledice mogu biti još veće – kako zbog teže mogućnosti uklanjanja ovakvog sadržaja, tako i zbog dugotrajnosti posledica koje po žrtvu mogu nastupiti i godinama nakon objavljivanja fotografija ili snimaka. Takođe, ukoliko se sporni snimci objave nekoliko godina od kontakta sa nasilnikom, automatski postaje i teže dokazati odgovornost konkretnog lica.

 

Ovakve povrede predstavljaju tešku povredu dostojanstva pojedinca/ke, njihove privatnosti i telesne autonomije, sa namerom da se izazove strah, javno poniženje, uznemirenost, a u pojedinim slučajevima koriste se i za ucenjivanje žrtve. Oštećene neretko same imaju osećaj stida i bespomoćnosti, uprkost tome što je krivica samo na počiniocu, a često su praćene i različitim vidovima stigmatizacije, osude i straha od sekundarne viktimizacije ukoliko odluče da ovakve povrede privatnosti prijave nadležnim institucijama.

 

Objavljivanje intimnih snimaka lica nije zaobišlo ni javne ličnosti i u skorije vreme primećeno je kako se koristi kao vid diskreditacije, omalovažavanja ili političkog obračunavanja sa neistomišljenicima.[4] Plasiranjem ovakvog sadržaja, cilj je poniziti žrtvu, uništiti njihovu reputaciju i kredibilitet i poslati preteću poruku drugima šta im se može dogoditi. Sa razvojem deepfake tehnologije, sada je takođe moguće napraviti donekle uverljive lažne snimke pornografskog sadržaja, korišćenjem lica jedne osobe na telu druge, zajedno sa veštački generisanim imitacijama glasa te osobe.

Uprkos učestalosti ovakvih postupaka, Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali može biti podvedeno pod druga krivična dela, poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kao i neovlašćenog fotografisanja. Naime, ovakvi predmeti ne gone se po službenoj dužnosti, već samo po privatnoj tužbi oštećenog lica, dakle neophodno je da žrtva bude ta koja će podneti privatnu tužbu protiv učinioca. Ovo je posebno problematično upravo zbog straha od dalje viktimizacije. Zbog ozbiljnosti ovakvih slučajeva i straha od dalje osude okoline, potpuno je razumljivo zašto žrtva neće biti voljna da prijavi ovakvu povredu, pa postoji opravdana bojazan da je broj ovih slučajeva u praksi daleko veći. Zbog toga je podrška i uključivanje različitih aktera (organizacija civilnog društva, policije, tužilaštva, psihologa) u ovaj proces vrlo važno kako bi se žrtve osnažile da što pre prijave ove povrede.

 

Krivični zakonik propisuje kazne za krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta ili snimka, propisujući da će, ukoliko se ovo učini bez saglasnosti lica koje se nalazi na spornom spisu, portretu ili snimku i time „osetno zadre u lični život tog lica“, odgovorni biti kažnjeni  novčanom kaznom ili kaznom do 2 godine zatvora. Kazne su strože ukoliko to učini službeno lice prilikom obavljanja službe. Krivični zakonik takođe propisuje zaštitu u slučaju neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.[5]

 

U Srbiji je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal primarno nadležno za regulisanje ovog pitanja, ali žrtve se mogu obratiti direktno i policiji, uz dostavljanje dokaza kojima će potkrepiti svoje tvrdnje. Takođe, vrlo je važno napomenuti da su žrtvama na raspolaganju i različite organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ženskih prava kako bi na adekvatan način dobile informacije i savete o načinu podnošenja prijave.

 

U cilju sprečavanja ovog opasnog društvenog fenomena, neophodno je preduzeti niz mera kako bi se zaštitila privatnost i dostojanstvo građana/ki. Sa jedne strane, neophodno je aktivno raditi na izmenama Krivičnog zakonika kojim bi se kriminalizovala osvetnička pornografija kao takva i kojim bi se propisale odgovarajuće kazne za nasilnike. Ovo je posebno važno s obzirom da trenutno stanje nekažnjivosti stvara plodno tle za dalji razvoj ovakvih neželjenih postupanja i dalju povredu dostojanstva i privatnosti ogromnog broja građana/ki. Potrebno je raditi i na unapređenju rada pravosuđa, efikasnijem procesuiranju počinilaca, ali i pristupiti žrtvama koje su pretrpele ovakav vid digitalnog nasilja sa što više empatije.

 

Pored toga, edukacija i podizanje svesti o posledicama osvetničke pornografije igraju ključnu ulogu u sprečavanju ove vrste zlostavljanja. Tu je posebno važna uloga škola, organizacije civilnog društva i medija koji treba da sarađuju kako bi pružili obrazovne programe i kampanje koje informišu javnost o rizicima i šteti koju osvetnička pornografija može prouzrokovati. Ovi akteri takođe moraju zajedno raditi na osnaživanju žrtava da ovakve povrede dalje prijavljuju nadležnim institucijama.

 

Ne smemo zaboraviti odgovornosti velikih kompanija i platformi koje posluju u Srbiji, koje takođe imaju obavezu da preduzimaju niz aktivnosti kako bi prevenirali širenje osvetničke pornografije. Pre svega, sve velike globalne kompanije morale bi da imaju predstavništva u Srbiji kojima bi građani/ke mogli da se obrate ukoliko do ovakvih povreda privatnosti dođe, ali i da uspostave odgovarajuće mehanizme kontrole i prijave ovakvih sadržaja, kojim bi se sprečilo dalje širenje intimnih snimaka i fotografija žrtava.

OVO JE ISTINITA PRICA

 Sa zloupotrebom intimnih fotografija, nažalost, susreće se sve veći broj devojaka i žena u Srbiji. Otkad je otkriveno da se takve fotografije dele u Telegram grupama, žrtve su svoja traumatična iskustva sa ovom vrstom digitalnog nasilja podelile u nekoliko navrata, a sada je još jedna devojka iz Srbije, u anonimnoj ispovesti, ispričala kako je došla do saznanja koje joj je život pretvorilo u pakao.

Njena priča je podeljena na TikTok nalogu Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana “OsnaŽene", koje je prvo ukazalo na postojanje Telegram grupa u kojima se dele eksplicitne fotografije i snimci devojaka sa naših prostora, bez njihovog znanja i pristanka.

"U periodu studiranja, pre četiri godine, jedne večeri na Instagramu od nekog nepoznatog profila dobijam poruku sa sadržajem: "Da li si ovo ti?" i moja gola fotografija, bez vidljivog lica. Te fotografije sam isključivo slala svom dečku. O poruci koju sam dobila sam, naravno, odmah njega obavestila. Tada saznajem da je računar, na kom je ostao ulogovan na Fejsu, odnet na servis u Kaluđericu", priseća se anonimna devojka.

Drugi računar, koji je ostao u rodnom gradu para, je, kako dalje saznaje, duži vremenski period bio kod drugog seoskog servisera.

"Kontaktirali smo oba servisa i tražili da nam se kaže da li je bilo šta od podataka preuzeto iz računara. Oba odgovora su bila da nije. Sledeći korak na koji smo se odlučili je da odemo u policiju. Dečko i ja smo otišli u policijsku stanicu na Voždovcu. Oni su me uputili na Tužilaštvo za organizovani kriminal, tačnije na Odsek za visokotehnološki kriminal. Tamo smo mogli da dođemo samo do portirnice, gde su nam, nakon objašnjenja događaja, dali samo papir i olovku i rekli: "Opišite događaj, predajte, pa ćete biti kontaktirani kada vaš slučaj bude došao na red", priča devojka sa snimka. Ovo ju je, posle šokantnog saznanja, kaže, dodatno porazilo. Uporedo sa onim što se dešavalo, analizirala je sve profile svojih pratilaca na društvenim mrežama i došla do sledećeg otkrića.

"Jedan od naloga me je dodao na Fejsbuku i Instagramu. To je osoba koja dolazi iz istog grada kao i ja. Mlađa godinu dana, ne znam ništa o toj osobi. Analizom profila saznajem da je taj profil, verovatno, profil osobe koja me je dodala. Iskreno, ne znam ko je to, moj dečko ga takođe ne poznaje. Jedino što je moglo da ga dovede u vezu sa mojim fotografijama je taj serviser, koji je inače čovek u godinama, sa ženom i decom", kaže žrtva.

Dve godine kasnije, isplivalo je novo, poražavajuće saznanje.

"Jednog dana opet dobijam poruku na Instagramu: "Lepotice, tvoje slike se šire u jednoj Telegram grupi, mogu ti reći nik (nadimak). To je isto neka, skroz nepoznata osoba. U tom periodu mi stižu neki zahtevi, kao da su oživeli vampiri prošlosti - neki ljudi iz srednje, a išli smo u srednju pre sedam godina. Ono što je bilo čudno je da su ti ljudi svi bili iz informatičkog odeljenja. Malo je banalno, ali - informatičari - znaju sa računarima i postoji mogućnost da su baš oni videli u nekoj Telegram grupi i da su se svi odjednom povampirili", sumnja.

Tada je, kaže, sa svoje liste pratilaca izbrisala sve te ljude i zaključala profil kako ne bi mogli da vide sadržaj koji objavljuje. Na ono kroz šta je prošla i opisala u svojoj ispovesti, želi da upozori sve devojke.

"Smatram da nijedna devojka ne treba, niti zaslužuje da se njeno ime, prezime, društvene mreže i gole fotografije razvlače po Telegram grupama i šeruju. Bitno je da sebe okružite ljudima koji vas u bilo kojoj situaciji internet nasilja neće osuđivati, koji će vas podržati. Nikada ne treba da krivite sebe ili da se stidite. Oni koji treba da se stide i strahuju su internet nasilnici i treba raditi na tome da se sve to suzbije i potpuno iskoreni, ako je uopšte ikako moguće. Apsolutno niko nema pravo da ovo radi. Ovo treba da bude strogo kažnjivo krivično delo", zaključuje ona. 

TELEGRAM GRUPA

 Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene predstavile su nastavak istraživanja o Telegram grupi u kojoj se deli osvetnička pornografija, a koja, kako navode, broji 60.000 članova.

U pitanju je, navode, prvi deo, a autorke se fokusiraju samo na ovu Telegram grupu, jer su, kako navode, nakon istraživanja objavljenog u junu ove godine admini i vlasnici grupe počeli sa vređanjem i pretnjama.

„Neposredno nakon objavljivanja našeg prvog istraživanja – Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija, admini/ke i vlasnici/ce pomenute Telegram grupe počeli su sa vređanjem, pretnjama po fizičku bezbednost i tužbama, iako nije postojao osnov za to. U skladu sa tim, odlučile smo da drugo istraživanje u celosti posvetimo nijihovoj Telegram grupi i aktivnostima kojima se bave u okviru iste“, navodi se na sajtu OsnaŽene.

U svom istraživanju navode da je jedna od vlasnica Telegram grupe pod nazivom Merix koristila fotografije maloletne dvanaestogodišnje devojčice sa provokativnim opisima koje je postavljala na sajtove za upoznavanje. U njeno ime, kako prenose OsnaŽene, dopisivala se sa znatno starijim muškarcima, odnosno pedofilima.

Navodi se da je Merix na taj način htela da se osveti ocu devojčice.

OsnaŽene prenose da zloupotreba fotografija tuđe dece u Srbiji pokriva više zakona i propisa

Prema Krivičnom zakoniku zabranjuje se svako iskorišćavanje maloletnih lica u pornografske svrhe, uključujući proizvodnju, distribuciju, ili posedovanje takvih sadržaja. Takođe, fotografisanje i javno objavljivanje fotografija maloletnika bez dozvole može biti smatrano povredom privatnosti.

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti predviđa se zaštita ličnih podataka, uključujući i fotografije, te zahteva izričitu saglasnost za prikupljanje, obradu i objavljivanje podataka maloletnih lica.

Prema Porodičnom zakonu roditelji imaju pravo da štite interese deteta i mogu podneti tužbu u ime deteta u slučajevima kada su njegova prava povređena.Na osnovu pribavljenih dokaza podneta je krivična prijava i obavešteno je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

ZLOCIN BEZ KAZNE

 Telegram grupe u kojima se deli osvetnička pornografija ponovo su došle u fokus javnosti u Srbiji kada je udruženje Osnažene objavilo istraživanje pod nazivom "Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija", u kom je još jednom potvrđeno da ove grupe i dalje nisu nestale. Nevladin sektor ističe da je u pitanju gorući problem. Uprkos inicijativama, deljenje osvetničke pornografije u Srbiji nije propisano kao krivično delo. 

I DA SE VRATIMO NA SERIJU KOJA JE ZAISTA TREBALA BITI EMITOVANA

 

У овој причи под радним насловом Смола, говоримо о осветничкој порнографији. Када наизглед безазлени интимни видео са њеним бившим дечком избије на површину, Минин свет се распада. У седмом месецу трудноће, она се бори да заштити свој углед, породицу и каријеру. Уједно, Мина открива да њен будући муж није оно што се чинило да јесте, а родитељи су на ивици слома. Њен посао је у опасности, а колеге је гледају другачије.

Док се бори да уклони снимке, суочава се са за застрашујућом истином: ни полицијска, ни правосудна ни технолошка решења не могу да реше проблем - оно што се једном нашло на интернету, остаје на интернету заувек. Суочена с немилосрдним таблоидима и друштвеним мрежама, Мина мора пронаћи храброст да се суочи са овом гнусном осветом и крене путем правде и мира, пре него што буде прекасно...

Ова истинита и напета прича о неустрашивој Мини, која се бори за углед и своју будућност, погађа срца гледалаца, истовремено постављајући питања о последицама које могу пратити сваког појединца заувек

BOJANA MALJEVIC PRODUCENTKINJA

• 
  

Projekcija igrane serija „Smola“ , koja se bavi temom „osvetničke pornografije“, biće održana ovog vikenda za 40 žena iz nevladinih organizacija, a nakon što je RTS odustao od njenog prikazivanja u planiranom terminu, rekla je za Danas glumica i producentkinja Bojana Maljević. Podsetimo, ona je nedavno na društvenoj mreži X skrenula pažnju da je RTS odustao od emitovanja ove mini-serije, apostrofirajući da se to desilo usred svetske kampanje 16 dana aktivizma, kao i da je Kolegijum odlučio da sada prikaže „neke druge žanrove“, koje smatra važnijim.

Koji su to žanrovi bitniji, zapitala se Bojana Maljević, istakavši da je sada pravi trenutak da se ova serija prikaže, jer skreće pažnju na gorući problem kojim su izložene prevashodno žene i koji se neretko završava tragedijom.

Uz to, izlaganje tuđe intime javnosti Krivični zakon kod nas još ne prepoznaje kao krivično delo.

O tome koliko je bitno da ovakav igrani program bude blagovremeno plasiran, Bojana Maljević napominje da ova komponenta ima veliki uticaj.

„Naravno da postoji velika važnost i da je pitanje plasiranja i promocije serije važno. Naročito ako je reč o igranom programu koji ima važan društveni značaj. Temu serije „Smola“ koju kolokvijalno zovemo „osvetnička pornografija“, iako tu nema ni pornografije a ni osvete baš – temu u realnom životu upravo prati borba nevladinih organizacija i Poverenice da to postane krivično delo. I pazite, u celoj toj atmosferi koja je značajna za sve žene ove zemlje, za celo društvo, RTS od našeg partnera koproducenta Telekom Srbija dobija završenu mini-seriju „Smola“, svega četiri epizode koja ima, pored vrhunskog umetničkog i tehničkog kvaliteta, nažalost svetski aktuelnu temu….“ ističe Bojana.

Prema njenim rečima to se nudi RTS-u,  jer je najprirodnije da se takav ozbiljan program tamo i emituje.

“Dugo smo čekali odgovor a onda u sred 16 dana aktivizma smo saznali da su ipak odustali i da će emitovati „neke druge žanrove“ koje kolegijum smatra potrebnijim. Jako bih volela da znam koje su to serije i koji žanrovi, potrebniji za našu javnost sada. Od digitalnog nasilja i partnerskog nasilja nad ženama koje se prečesto završi femicidom“, ističe Bojana Maljević.

• 
  

Projekcija igrane serija „Smola“ , koja se bavi temom „osvetničke pornografije“, biće održana ovog vikenda za 40 žena iz nevladinih organizacija, a nakon što je RTS odustao od njenog prikazivanja u planiranom terminu, rekla je za Danas glumica i producentkinja Bojana Maljević.

Podsetimo, ona je nedavno na društvenoj mreži X skrenula pažnju da je RTS odustao od emitovanja ove mini-serije, apostrofirajući da se to desilo usred svetske kampanje 16 dana aktivizma, kao i da je Kolegijum odlučio da sada prikaže „neke druge žanrove“, koje smatra važnijim.

Koji su to žanrovi bitniji, zapitala se Bojana Maljević, istakavši da je sada pravi trenutak da se ova serija prikaže, jer skreće pažnju na gorući problem kojim su izložene prevashodno žene i koji se neretko završava tragedijom.

Uz to, izlaganje tuđe intime javnosti Krivični zakon kod nas još ne prepoznaje kao krivično delo.

O tome koliko je bitno da ovakav igrani program bude blagovremeno plasiran, Bojana Maljević napominje da ova komponenta ima veliki uticaj.

„Naravno da postoji velika važnost i da je pitanje plasiranja i promocije serije važno. Naročito ako je reč o igranom programu koji ima važan društveni značaj. Temu serije „Smola“ koju kolokvijalno zovemo „osvetnička pornografija“, iako tu nema ni pornografije a ni osvete baš – temu u realnom životu upravo prati borba nevladinih organizacija i Poverenice da to postane krivično delo. I pazite, u celoj toj atmosferi koja je značajna za sve žene ove zemlje, za celo društvo, RTS od našeg partnera koproducenta Telekom Srbija dobija završenu mini-seriju „Smola“, svega četiri epizode koja ima, pored vrhunskog umetničkog i tehničkog kvaliteta, nažalost svetski aktuelnu temu….“ ističe Bojana.

Prema njenim rečima to se nudi RTS-u,  jer je najprirodnije da se takav ozbiljan program tamo i emituje.

“Dugo smo čekali odgovor a onda u sred 16 dana aktivizma smo saznali da su ipak odustali i da će emitovati „neke druge žanrove“ koje kolegijum smatra potrebnijim. Jako bih volela da znam koje su to serije i koji žanrovi, potrebniji za našu javnost sada. Od digitalnog nasilja i partnerskog nasilja nad ženama koje se prečesto završi femicidom“, ističe Bojana Maljević.

Ona je u objavi na društvenoj mreži X rekla da će kao producent pokušati da posredstvom sponzora „pokrije“ nedostatak budžeta za emitovanje, iako bi, kako je dodala, bilo razumno da novac nikako ne prestavlja problem za emitovanje igranog programa od društvenog značaja.

Na pitanje Danasa da li je u tome uspela Bojana Maljević odgovara potvrdno.

„O da, naravno. Već ovog vikenda imamo u Srbiji projekciju za 40 žena i nevladnih organizacija iz cele Srbije koje se na jednom skupu bave pravima i zaštitom žena. Jedva čekam njihove reakcije. To je svakako interna projekcija, jer nas iskreno zanimaju njihove reakcije. Potom ćemo sličnu projekciju napraviti u Beogradu i za međunarodne NVO. Videćemo i kakav je stav Telekoma po celom ovom pitanju. Oni su spominjali da će poslati ponudu HBO i drugima koji će, uverena sam, biti zainteresovani. Ali ipak, mišljenje svih nas je da je „Smola“ program za RTS, parekselans. O našim ženama je reč, na našem jeziku… Radnja se dešava u Beogradu i Srbiji…“, napominje naša sagovornica.

Upitana jesu li ovakve situacije između producenata i emitera česte i na koji su način ru pravno regulisane Bojana odgovara da njena producentska kuća ima ugovor sa Telekomom Srbije i da su oni prepoznali značaj tema kojima se bavi.

TAKO JE TO U NAPREDNOJ SRBIJI!

 

U KOLIKO SE GRUPA DELE LJUDI

 SVAKI DAN PRICAM O TOME KOLIKO SU LJUDI PODELJENI I KOLIKO TO SAMO DONOSI PROBLEME. JER AKO SI PRIPADNIK LJUDSKE VRSTE BEZ OBZIRA NA SVE TI SI KRV, MESO , PROLAZAN,RANJIV I TVOJE FIZICKO TELO USTVARI JE ODELO TVOJE DUSE. A KAD SMO KOD DUSE ONA BI SE MOGLA GRUPISATI U OVE GRUPE KOJU SU DECA 'PROVALILA'.KAKO NAM OVA DECA DANAS DAJU LEKCIJE JER SU IZUZETNO PAMETNIJA I SHVATAJU OVAJ SVET OKO NAS ZA RAZLIKU OD NJIMA STARIJIH GENERACIJA OVAJ CE TEKST BIIU POTPUNO KRATAKSTO NIJE U SKLADU SA MOJIM PISANJEM. ALI ZELIM DA SE OVAJ TEKST PROCITA PRED NEDELJU 22.DECEMBRA KADA BI SVI U 16 CASOVA TREBALI DA BUDEMO ZAJEDNO U CENTRU BEOGRADA. TADA TREBA ZABORAVITI NA SVE RAZLIKE I SIRITI SAMO LJUBAV, RAZUMEVANJE, SOLIDARNOST, POSTOVANJE JEDNIH PREMA DRUGIMA. I BORITI SE KAKO VEC DECA RADE!

Učiteljica je upitala učenika: "Na koliko grupa se dele živa bića?

Učenik je samouvereno odgovorio: "U četiri grupe, učiteljice."

Učiteljica: "Mislim da grešiš, ali nabroji da čujemo."

Učenik: "Biljke, životinje, ljudi i deca."

Učiteljica: "Zar deca nisu ljudi?"

Učenik: "U pravu ste učiteljice, dele se na tri grupe."

Učiteljica: "Odlično, nabroji ih opet da čujemo."

Učenik: "Biljke, životinje i deca."

Učiteljica: "A šta se desilo s ljudima?"

Učenik: "Učiteljice, ljudi čija su srca puna ljubavi i ljubaznosti ostali su u grupi dece, dok su se ostali podelili u grupe biljaka i životinja.".

NE BUDIMO BILJKE I ZIVOTINJE!

IMUNITET KRDA I KOLEKTIVNA SVEST

 KAO KOJA JE VEZA?  PA PRILICNO JE LAKO. KOLEKTIVNA SVEST POSTALA JE SVEST KRDA, A IMUNITET JE POSTAO KOLEKTIVNA SVEST . JER REALNO IMUNI SMO NA SVE STO SE DOGADJA. MOZDA SMO OVIH DANA POKUSALI DA NESTO POPRAVIMO U VEZI TOGA. ALI SAMO MOZDA JER SE SUKOBI IZ CELOG SVETA PRELIVAJU I NA NAS. VRLO VRLO TESKA VREMENA !

Kolektivna svest/svesnost ili kolektivno svesno (fr. conscience collective, lat. collectivus conscientia) jest set zajedničkih verovanja, ideja i moralnih stanovišta koji postoji kao ujedinjujuća sila unutar društva.^[ Termin je uveo francuski sociolog Emil Dirkem, u svojoj Podeli rada u društvu iz 1893. godine

 

U današnjem digitalnom dobu, mediji imaju neposredan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja. Njihova moć da prenose informacije i utiču na naše stavove i verovanja nikada nije bila veća. Od televizije, radio stanica, novina, pa sve do društvenih mreža, mediji su postali ključni igrači u oblikovanju našeg razmišljanja i ponašanja. Kroz različite izvore i strategije, mediji uspevaju da plasiraju različite ideje, vrednosti i političke stavove, čime direktno utiču na formiranje javnih mišljenja. Shvatanje ovog uticaja je važno kako bismo bili svesni kako mediji oblikuju naše stavove i kako na njih da odgovorimo na kritičan i informisan način.

I. Uvod

A. Definicija javnog mnjenja

Javno mnjenje predstavlja stavove, mišljenja i uverenja koje grupa ljudi, odnosno javnost, deli o određenoj temi ili pitanju. To je kolektivna svest koja obuhvata različite perspektive i procene koje ljudi formiraju na osnovu informacija koje dobijaju putem medija, interakcija sa drugima i iskustava u društvu.

B. Značaj oblikovanja javnog mnjenja

Oblikovanje javnog mnjenja ima ključnu ulogu u demokratskom društvu. Javno mnjenje utiče na političke odluke i akcije, oblikuje socijalne norme i vrednosti, pa čak i utiče na ekonomsku aktivnost. Kada javno mnjenje ima visok nivo informisanosti i kritičke svesti, može se obezbediti odgovorna vladavina, veća participacija građana i bolje društvene promene.

C. Uloga medija u oblikovanju javnog mnjenja

Mediji, kao glavni izvor informacija za većinu ljudi, imaju ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja. Oni pružaju informacije, stvaraju slike stvarnosti i utiču na emocionalne reakcije javnosti. Mediji mogu da promovišu različite perspektive, podižu svest o važnim temama i podstiču diskusiju. Takođe, mogu da služe kao platforma za izražavanje mišljenja i pritužbi javnosti.

II. Mediji kao izvor informacija

A. Izbor medija kao izvora informacija

Kada su izbori medija kao izvora informacija u pitanju, važno je biti selectivan i kritički razmišljati. Različiti mediji imaju različite agende i pristupe u izveštavanju, pa je bitno birati one koji pružaju objektivne, tačne i pouzdane informacije. Takođe, treba uzeti u obzir različite izvore informacija kako bi se dobio celovit i balansiran pogled na događaje i teme.

B. Verodostojnost medija

Verodostojnost medija je ključna za oblikovanje javnog mnjenja. Kada mediji šire neproverene ili manipulisane informacije, to može dovesti do dezinformacija i pogrešnih zaključaka javnosti. Zato je bitno pratiti medije sa dobrim profesionalnim standardima, koji se oslanjaju na proverene izvore, vrše nepristrasno istraživanje i transparentno izveštavaju o tragovima informacija.

C. Objektivnost medija

Objektivnost medija predstavlja sposobnost da pruže uravnoteženo i neutemeljeno izveštavanje o događajima i temama. Mediji bi trebali da budu slobodni od političkih, ekonomskih i društvenih uticaja koji mogu da naruše objektivnost. Objektivan izveštaj omogućava javnosti da formira sopstvena mišljenja zasnovana na činjenicama i argumentima.

D. Uticaj vlasništva nad medijima

Uticaj vlasništva nad medijima može biti značajan u oblikovanju javnog mnjenja. Kada mediji pripadaju određenim političkim ideologijama, ekonomskim interesima ili korporacijskim entitetima, to može uticati na izbor i prezentaciju informacija. Koncentracija vlasništva nad medijima takođe može ograničiti raznolikost mišljenja i slobodu izražavanja.

III. Medijska manipulacija i propaganda

A. Manipulativne tehnike u medijima

Medijska manipulacija se odnosi na namerno korišćenje trikova, tehnika i strategija kako bi se uticalo na uvažavanje, stavove i ponašanje javnosti. To može uključivati korišćenje senzacionalizma, emocionalne manipulacije, selektivnog izveštavanja ili lažnih informacija. Manipulativne tehnike mogu iskriviti stvarnost i obmaniti javnost.

B. Propaganda kao sredstvo uticaja

Propaganda je sistematsko širenje ideja, informacija ili stavova radi promovisanja određenih interesa. Propaganda se često koristi u političke svrhe kako bi se oblikovalo javno mnjenje u korist političkih grupacija ili ideologija. Kroz korišćenje tehnika manipulacije, propaganda se koristi za uticanje na stavove, verovanja i ponašanje javnosti.

C. Posledice medijske manipulacije

Medijska manipulacija može imati ozbiljne posledice po javnost i društvo u celini. Kada su ljudi izloženi lažnim informacijama ili manipulativnim tehnikama, to može uticati na formiranje netočnih stavova, podrivajući javni dijalog i poverenje u medije. Takođe, može doprineti povećanju političke polarizacije i socijalnih tenzija.

IV. Medijska prezentacija političkih tema

A. Politizacija medija

Politizacija medija se događa kada mediji favorizuju određenu političku stranu ili ideologiju u izveštavanju. Kroz selektivno izveštavanje, naglašavanje određenih tema i potiskivanje drugih, mediji mogu uticati na političke stavove javnosti. Politizacija medija može ograničiti raznolikost mišljenja i umanjiti legitimitet demokratskih procesa.

B. Uticaj medija na političke stavove

Mediji mogu imati značajan uticaj na političke stavove javnosti. Izveštaji medija o političkim temama, kao i izbor reči, tona i pristrasnosti, mogu oblikovati percepciju javnosti o političkim akterima, strankama i politikama. Pored toga, mediji mogu uticati na mobilizaciju i angažman građana u političkom procesu.

C. Medijska izveštavanja o političkim akterima

Medijsko izvještavanje o političkim akterima može imati značajan uticaj na njihovu reputaciju i javni imidž. Izbor slika, naslova i tona u izveštavanju može oblikovati javnost o političarima i njihovim karakteristikama. Mediji mogu izazvati određenu percepciju političara kao poštenih ili korumpiranih, uspešnih ili neuspešnih, lidera ili demagoga.

D. Medijsko tretiranje političkih kampanja

Medijsko tretiranje političkih kampanja može uticati na ishod izbora. Kroz selektivno izveštavanje, fokusiranje na senzacionalističke aspekte ili vrednosno iskrivljavanje, mediji mogu oblikovati javno mnjenje o političkim kandidatima. Takođe, medijska pažnja koja se pruža određenim kandidatima može ih predstaviti kao ozbiljne ili nepopularne, što ima direktan uticaj na percepciju javnosti.

V. Efekat medija na javno mnjenje

A. Teorija agenda postavljanja

Teorija agenda postavljanja sugeriše da mediji imaju moć izbora tema o kojima javnost razmišlja. Kroz izbor i naglašavanje određenih tema, mediji mogu postaviti dnevni red i uticati na preferencije i stavove javnosti. Ova teorija ukazuje na moć medija u oblikovanju našeg razmišljanja o važnim pitanjima.

B. Teorija kultivacije

Teorija kultivacije sugeriše da stalna izloženost televiziji i drugim medijima može uticati na našu percepciju stvarnosti. Medijske reprezentacije i prezentacija nasilja, straha i drugih tema mogu uticati na naše verovanje o stvarnom svetu i naše stavove o društvenim pitanjima. Ova teorija naglašava uticaj medija na oblikovanje naše svakodnevnice.

C. Teorija izlaganja

Teorija izlaganja ukazuje na to kako nam konstantna izloženost određenim idejama ili informacijama putem medija može uticati na naše stavove i ponašanje. Kroz ponavljajuće prikazivanje određenih poruka, mediji mogu oblikovati naše mišljenje i podešavati naš sistem vrednosti. Ova teorija ukazuje na snagu medija u oblikovanju našeg identiteta.

D. Teorija selektivne percepcije

Teorija selektivne percepcije ukazuje na to kako pojedinci svetskih informacija na način koji potvrđuje njihove postojeće stavove i verovanja. Kroz selektivno traženje, interpretaciju i prihvatanje informacija, mediji mogu uticati na našu percepciju stvarnosti. Ova teorija upućuje na to da svako od nas ima tendenciju da interpretira informacije na način koji podržava naše predubeđenje.

VI. Uticaj društvenih mreža na javno mnjenje

A. Popularnost društvenih mreža

Društvene mreže su postale sve popularnije kao izvor informacija i komunikacije u današnjem društvu. Milioni ljudi širom sveta koriste društvene mreže kao što su Facebook, Twitter, Instagram i YouTube kako bi se informisali, povezali i izrazili svoje mišljenje. Popularnost društvenih mreža omogućava brzo širenje ideja i uticaja na široku publiku.

B. Viralnost informacija na društvenim mrežama

Informacije na društvenim mrežama često postaju viralne, tj. brzo se šire putem deljenja i ponovnog deljenja od strane korisnika. Viralnost informacija može imati značajan uticaj na oblikovanje javnog mnjenja, jer se brzo šire širom društva. Međutim, ova viralnost takođe može doprineti širenju dezinformacija i neproverenih tvrdnji.

C. Manipulacija javnim mnjenjem putem društvenih mreža

Društvene mreže se često koriste za manipulaciju javnim mnjenjem. Kroz lažne profile, robotizovane naloge, ciljano oglašavanje i algoritamsku manipulaciju, korisnici mogu biti izloženi selektivnim ili lažnim informacijama koje imaju za cilj uticati na njihove stavove i ponašanje. Ova manipulacija može biti posebno opasna jer se često dešava bez svesti korisnika.

VII. Regulacija medija u cilju zaštite javnog mnjenja

A. Zakonski okvir za regulaciju medija

Regulacija medija kroz zakonski okvir ima za cilj zaštitu javnog mnjenja od manipulacije, dezinformacija i nepoštenog izveštavanja. Ovakav okvir obuhvata zakone koji se odnose na slobodu izražavanja, medijsku konkurenciju, transparentnost vlasništva nad medijima, odgovornost za lažne informacije i etičke standarde novinarstva.

B. Etički kodeksi novinarstva

Etički kodeksi novinarstva predstavljaju smernice i standarde kojima novinari treba da se vode u svom radu. Ovi kodeksi obuhvataju principa kao što su objektivnost, tačnost, nepristrasnost, odgovornost i poštovanje privatnosti. Etički kodeksi pomažu u osiguravanju pouzdanih i moralno odgovornih izveštaja koji služe javnom interesu.

C. Institucije za zaštitu javnog mnjenja

Postoje institucije i organizacije koje se bave zaštitom javnog mnjenja od manipulacije i dezinformacija. Te institucije mogu biti nezavisna tela, medijski saveti ili regulatorna tela koja prate i nadziru medijski pejzaž. Njihova uloga je da osiguraju poštovanje zakona i etičkih standarda u medijima i da pruže podršku građanima u slučaju nepoštenog izveštavanja.

VIII. Mediji kao alat političke kontrole

A. Medijska cenzura

Medijska cenzura predstavlja supresiju ili kontrolu informacija od strane vlasti ili drugih moćnih entiteta. Kroz cenzuru, vlasti mogu ograničiti slobodu izražavanja i pristup informacijama, kako bi očuvali svoju političku kontrolu i suprotstavili se kritici. Medijska cenzura može biti opasna za demokratiju i slobodno javno mnjenje.

B. Medijsko pritisak

Medijski pritisak predstavlja upotrebu moći i uticaja medija kako bi se izvršio pritisak na političke aktere ili druge entitete. Kroz negativna izveštavanja, otkrivanje skandala ili plasiranje senzacionalističkih priča, mediji mogu pokušati da oblikuju javno mišljenje, ugroze reputaciju ili oslabe političku poziciju pojedinaca ili organizacija.

C. Manipulacija javnim mnjenjem u političke svrhe

Manipulacija javnim mnjenjem u političke svrhe je često prisutna u političkim kampanjama. Kroz korišćenje marketinških tehnika, spinovanje, dezinformacije ili kampanje difamacije, politički akteri mogu pokušati da utiču na stavove i ponašanje birača. Ova manipulacija može umanjiti kvalitet političkog dijaloga i zahtevati od građana da budu kritički orijentisani.

IX. Otpor javnog mnjenja prema medijskom uticaju

A. Medijska pismenost

Medijska pismenost se odnosi na sposobnost pojedinaca da kritički konzumiraju medije, razumeju kako se informacije stvaraju i distribuiraju, i procenjuju njihovu tačnost i verodostojnost. Kroz razvoj medijske pismenosti, ljudi mogu postati bolje opremljeni da prepoznaju manipulaciju, dezinformacije i lažne vesti, i formiraju informisane stavove.

B. Medijska kritičnost

Medijska kritičnost podrazumeva sposobnost analize i procene medija. Kroz postavljanje kritičkih pitanja, proveru izvora informacija, razumevanje medijskih manipulacija i prepoznavanje pristrasnosti, ljudi mogu postati otporni na efekte manipulacije medija. Medijska kritičnost podstiče građane da misle nezavisno i učestvuju u javnom dijalogu.

C. Građansko novinarstvo

Građansko novinarstvo se odnosi na participaciju građana u prikupljanju, analizi i deljenju vesti i informacija. Kroz upotrebu društvenih mrežaNajčešći principi građanskog novinarstva uključuju objektivnost, tačnost, samostalnost i nepristrasnost. Građansko novinarstvo može pružiti alternativne perspektive, promovisati važne teme i pojačati građanski angažman.

X. Zaključak

Uticaj medija na oblikovanje javnog mnjenja je neporeciv. Kroz izbor izvora informacija, medijsku manipulaciju, prezentaciju političkih tema i upotrebu društvenih mreža, mediji imaju moć oblikovanja stavova, verovanja i ponašanja javnosti. Ipak, otpor javnog mnjenja prema medijskom uticaju može biti postignut kroz medijsku pismenost, medijsku kritičnost i građansko novinarstvo. Regulacija medija, etički standardi novinarstva i institucije za zaštitu javnog mnjenja takođe imaju ključnu ulogu u osiguravanju integriteta medijskog pejzaža. Kroz ove mere, može se postići balansiranije i odgovornije oblikovanje javnog mnjenja.

Ponašanje gomile ili instinkt stada opisuje kako se pojedinci u grupi mogu ponašati kolektivno, bez centralizovanog pravca. Termin se može odnositi na ponašanje životinja u krdu, čoporu, jatu ptica, jatu riba itd., kao i na ponašanje ljudskih bića u demonstracijama, neredima i opštim štrajkovima,^[1] sportskim događajima, verskim okupljanjima, nasilju u rulji i svakodnevnom donošenju odluka, osuda i formiranju mišljenja.

Rafat, Čater i Frid su predložili integrisani pristup života u gomili, opisujući dva ključna pitanja, mehanizme prenošenja misli ili ponašanje između pojedinaca i šeme povezivanja između njih.^[2] Oni su predložili to, da ujedinjavanje različitih teoretskih pristupa ponašanja u gomili, ukazuje na primenjivost tog koncepta u mnogim domenima, od kognitivne nauke do ekonomije.^[3]

Rafat, Čater i Frid su predložili integrisani pristup života u gomili, opisujući dva ključna pitanja, mehanizme prenošenja misli ili ponašanje između pojedinaca i šeme povezivanja između njih.^[2] Oni su predložili to, da ujedinjavanje različitih teoretskih pristupa ponašanja u gomili, ukazuje na primenjivost tog koncepta u mnogim domenima, od kognitivne nauke do ekonomije.^[3]

^KRDO

 

Ponašanje gomile ili instinkt stada opisuje kako se pojedinci u grupi mogu ponašati kolektivno, bez centralizovanog pravca. Termin se može odnositi na ponašanje životinja u krdu, čoporu, jatu ptica, jatu riba itd., kao i na ponašanje ljudskih bića u demonstracijama, neredima i opštim štrajkovima,[1] sportskim događajima, verskim okupljanjima, nasilju u rulji i svakodnevnom donošenju odluka, osuda i formiranju mišljenja.

Rafat, Čater i Frid su predložili integrisani pristup života u gomili, opisujući dva ključna pitanja, mehanizme prenošenja misli ili ponašanje između pojedinaca i šeme povezivanja između njih.[2] Oni su predložili to, da ujedinjavanje različitih teoretskih pristupa ponašanja u gomili, ukazuje na primenjivost tog koncepta u mnogim domenima, od kognitivne nauke do ekonomije.[3]

 

KRDO NIJE ISTO STO I COPOR 

Sve je u Srba: vuk. Vuk je srpski stvor. Svaki Srbin u sebi ima nešto vučje. Nema naroda i životinja koji više sliče jedni drugima no što su Srbi i vuci: ta dva jedina čopora vredna pažnje. Jedna velika vučina je završila onaj manastir ispod. Vuk ih najzad i izdade. Vuk ih i opismeni. Jedan Crni vuk krenu da ih oslobađa, pa se čitav čopor do sada u tome ogledao, sa manje ili više uspeha. A činiće to i ubuduće.ridrih Niče je u svom delu S one strane dobra i zla (1886) napisao: moral Evrope je moral krda!

Danas od nas opet traže da budemo u krdu gradeći nekakav imunitet krda. Doduše, ne dozvoljavaju nam u poslednje vreme da zajedno pasemo u stadu već nas drže u boksovima i pregradama: i u njima smo oslobođeni neizvesnosti slobode. Kada bude došlo vreme, okupiće se krdo (stado) na gomilu da sagradi imunitet potreban za novi identitet.

Kad smo već moral pro-krdili i slobodu u stado premetnuli, onda neće biti teško ni da se u krdu virusom zarazimo. Samo ja mislim da se mi nećemo zaraziti virusom novog gripa već je cilj da nam se kroz ispiranje mozgova ubrizga virus krda. Nije suština da izgradimo imunitet krda već da postanemo krdo.

JEDINO JE ČOVEKU, OD BOGA DATO, DA MOŽE ODABRATI HOĆE LI BITI DEO ČOPORA ILI DEO KRDA, HOĆE LI BITI VUK ILI GOVEČE!

Krdo nije čopor!

Čopor je skup jedinki podjednako važnih za zajednicu - krdo je bezlična masa mesa i kože.

Krdo nije ni jato koje može da odleti u slobodu visine ili da zaroni u tišinu dubine!

U krdu nikad niste lovac: uvek ste lovina. Zato nije bitno ko upravlja krdom ukoliko ste krdo!

Imunitet krda podrazumeva samo to da će najslabiji i najranjiviji biti pojedeni jer će zaostajati za krdom. Drugi će, za neko vreme preživeti. U ovom slučaju imunitet se stiče za ono vreme koliko će lovci biti siti.

Krdo (stado) ima vođu ali on nije individua (pojedinac, ličnost), njegova je dužnost da nosi medenicu (da se stado lakše nađe) i on se razlikuje od ostalih samo po tome što će biti poslednji pojeden.

Sa druge strane, predvodnik čopora je onaj koji će prvi poginuti u borbi za hranu ili odbranu čopora a on to mesto zaslužuje tako što će biti najbolji, najjači i najhrabriji - a ne zato što će mu gazda-čoban staviti oko vrata čeketalo!

U čoporu ima pojedinca (individue, ličnosti, karaktera) - u krdu nema.

Čopor je je porodica. Krdo je zajednica.

Čopor zna kada treba žrtvovati deo sebe zbog opstanka - kada starog vuka treba ostaviti da skapa. To se čini da bi opstala mladost čopora. Kod krda je to drugačije: pred opasnošću, krdo se da u beg i onda uglavnom stradaju oni mladi i nemoćni.

Nama je potreban imunitet čopora a ne imunitet stada. Da svaki pojedinac bude jaka karika u lancu koji podržava i štiti čopor i da taj lanac štiti one nemoćne i slabe držeći ih unutra, a ne da, kao u krdu, budu zaštićeni samo oni koji se štite telima i zaostatkom drugih.

Nekada smo bili čopor a sada nam govore da smo krdo!

Nekad smo bili vuci a sada nismo čak ni ovnovi!

Ali, nažalost, kad smo već krdo, mi nismo divlje krdo koje nesmetano krstari savanom ili planinom i preživljava kako je od Boga i prirode dato, kako zna i ume, često u očaju kidišući kopitama i rogovima na predatore. Ne! Mi smo krdo saterano u obore i torove, stado selektovano i obeleženo, čuvaju nas psi ovčari i strujna ograda. Mi smo krdo zatvoreno!

Tek, tu i tamo, pojavi se po neki samotnjak pokušavajući da nas podseti da smo nekada bili čopor. Sve se to završi tako što tog usamljenika ubrzo pregazi stampedo krda njegovih očeva i dedova (ne čak ni predaka). Taj stampedo se dogodi najčešće nedeljom ujutro, periodično, kada se oni najstariji pripadnici krda zalete da svojim jurišem pregaze sećanje na identitet i to što su nekada bili i da makar zakratko odlože svoj odlazak na klanicu, strižu ili mužu, ostavljajući one mlađe iza sebe za te rabote i za svaki slučaj – za slučaj potrebe imuniteta krda. Pošto krdo niko ne drži za paradu i džabe - krdo mora da zaradi snop sena: mesom, mlekom, radom ili kožom.

Između morala krda, kukavičluka krda i imuniteta krda pogubio se negde naš osećaj moralnosti pojedinca, lične hrabrosti i pripadnosti čoporu. Jer, osećaj je u pitanju a ne ono što nam drugi govore da jesmo – zar ne?!

TOTALNO NEMAM STA VISE DA KAZEM. KOLEKTIVNA SVEST KOJU KREIRAJU MEDIJI PRETVARA COPOR U KRDO. NA NAMA JE DA BUDEMO U COPORU ILI KRDU!

NE BUDI NPC

 ZNATE STA JE NPC? OVAJ POST JAKO IMA VEZE SA PRETHODNA DVA. ZATO BIH  REKLA DA JE TO MOJA OMILJENA TRILOGIJA. PA HAJDE DA VIDIMO STA JE NPC.

NPC je skraćenica termina “non-player character”, koji potječe iz svijeta videoigara. Kao što mu samo ime kaže, NPC je svaki lik kojim igrač ne može da upravlja – od slučajnog prolaznika, pa sve do većih uloga u pričI.

 Iako se može posmatrati kao samo površna uvreda ili puka uzrečica, NPC ima i uznemirujuću dubinu.

 

Bilo da čitate komentare na portalima, društvenim mrežama ili forumima, u svom surfanju internetom ste sigurno naišli na NPC. Ukoliko ne pripadate mlađoj populaciji, vjerovatno niste znali da je u pitanju pogrdan izraz, a šta tačno znači, kome je namijenjen i kako je nastao, možete pročitati u nastavku.

Šta znači NPC

NPC je skraćenica termina "non-player character", koji potječe iz svijeta videoigara. Kao što mu samo ime kaže, NPC je svaki lik kojim igrač ne može da upravlja - od slučajnog prolaznika, pa sve do većih uloga u priči. NPC-ove karakteriše to što izgledaju i zvuče kao pravi likovi, ali se ponašaju po programiranom šablonu i izgovaraju unaprijed snimljene rečenice.

Pored toga što služe kao neprijatelji koje je potrebno savladati, u većini slučajeva je njihova svrha samo da naseljavaju svijet u kojem igrač ima veliku slobodu, odnosno da ga učine "življim".

Zašto se NPC koristi kao uvreda

Sam po sebi, termin NPC nije uvredljiv, ali ga mlađa populacija koristi na način kojim izražava mišljenje da neko nema svoje "ja", da je povodljiv, da ne umije da razmišlja svojom glavom, odnosno da je samo još jedno lice u masi - poput statiste u filmu ili, kao što smo već rekli, likova u igrama kojima se ne upravlja, piše Smartlife.rs.

Može se koristiti za nekoga ko ima čudno ponašanje ili za one koji ostavljaju neoriginalne komentare poput "pametnom dosta" ili "ko posljednji izađe, neka ugasi svjetlo", ali upotreba ove uvrede je najpopularnija u političkim raspravama na internetu.

U tom slučaju, NPC je skoro svako čije mišljenje se podudara s popularnim narativom, ko do svog ubjeđenja nije došao razmišljanjem, već se trudi da ne ispoljava išta što bi se unutar svog društvenog kruga moglo shvatiti kao kontroverzno, te samo ponavlja ono što je čuo od drugih.

Iako se može posmatrati kao samo površna uvreda ili puka uzrečica, NPC ima i uznemirujuću dubinu.

Vjerovali ili ne, istraživanja su pokazala da nemaju svi ljudi unutrašnji monolog, onaj glas u glavi koji je, na ovaj ili onaj način, prisutan svakog momenta kada ne spavamo. Stručnjaci i dalje pokušavaju da odgonetnu koliki je procent populacije čiji um je potpuno tih, a rezultati postojećih studija se drastično razlikuju - od 17 do 70 posto.

Iako istraživanja ne donose zaključak da li je odsustvo unutrašnjeg monologa dobro ili loše, normalno ili ne, postoje ljudi koji, kada nekome kažu da je NPC, to bukvalno i misle. U njihovim očima, među nama hodaju roboti od krvi i mesa koji izgledaju kao prave osobe, ali to zapravo nisu, nisu čak ni svjesne. U tom kontekstu, NPC kao uvreda služi za dehumanizaciju.

Iako su pripadnici mlađih generacija ti koji danas primarno upotrebljavaju termin NPC u svakodnevnom govoru i komunikaciji na internetu, on nije nastao na TikToku, već je na ovoj platformi samo dosegao viralan status.

Počeci NPC uvrede se vezuju za 4chan, odnosno temu koju je anonimni korisnik otvorio 7. jula 2016. godine pod nazivom "Da li si NPC?" U ovoj temi, "anon" je iznio svoju teoriju o fiksnom broju duša na Zemlji koje konstantno prolaze kroz ciklični proces reinkarnacije. Autor smatra da se rast ljudske populacije oteo kontroli, te da među nama danas postoje bezdušna tijela koja upijaju popularna mišljenja i društvene trendove kako bi stvorili privid ljudskog bića, poput NPC-ova u igrama.

Ovaj termin zatim dobiva na popularnosti među pristalicama Donalda Trampa, a u popularnu kulturu ulazi nakon nastanka NPC Vodžak mima koji se brzo proširio mrežama. Infowars platforma, čiji vlasnik je Aleks Džouns, 17. oktobra 2018. godine organizovala je takmičenje za najbolji NPC mim, a nagrada za pobjednika je iznosila 10.000 dolara.

Pored komentara, a kao još jedan od brojnih trendova, NPC termin je u vokabular mlađih generacija stigao i putem TikTok platforme 2021. godine, kada je japanska korisnica Natuecoco počela da strimuje kako se ponaša kao NPC, što je inspirisalo brojne druge influensere da učine isto. TikTokeri se tokom takve vrste strima kreću neprirodno i ponavljaju iste fraze nakon donacija gledalaca, a mnogi su na ovaj način izgradili svoje karijere.

KAKO VUKAJLIJA DEFINISE NPC

 Osoba koja nije sposobna da razvija sopstveno mišljenje, već potpada pod tudje uticaje, utapa se u bezličnu masu, rulju, potpuno nesvesnu svog bezličja. Potpuni fijasko te osobe je upravo to što ona misli da je sušta suprotnost onoga što zapravo jeste, dok izgovara već milion puta prežvakane dživdžanizme.

JEDNO MISLJENJE SA FORUMA

 NPC je no player character, ili AI u igrici.....
Ali se koristi za drugu stvar kao drugo znacenje....
Koristi se u MZ odnosima kao sredstvo ucene i primer, npr Miki svoju zenu izvodi svake nedelje...
Svi muskarci koje srecem u realu su tako gotivni i kulturni...i ostale lazi koje cujete cesto....

Znaci ne da vam pomeraju dupe sa tim NPC nego je to bezobrazno sta rade..
I narocito sa onim, cekao je svoju princezu ceo zivot i na kraju docekao ....a ono , osoba koja ne da nema nista specijalno nego uzas i ispod proseka....

Inace cesta zamena projekcija za ljubav je to sto sam zaljubljena u to da imam ljubav nika...

NPC u igrici sluzi da se poveca uzitak igre, da se isprazni bes , da se zamisli protivnik komicnim reakcijama.....vidite zasto zene toliko vole NPC.....da deda mraz ispunjava zelje, svi bi mi zavrsili kao NPC...

Za one koji ne znaju, NPC (Non-player character) je skraćenica koja označava likove u video igricama koji nisu kontrolisani od strane igrača, već su deo igre kao simulirani entiteti.

Od nedavno, na TikToku-u, pojavio se trend simulacije upravo takvih karaktera od strane živih osoba i vlasnika profila, koji funkcioniše po principu, da njihovi gledaoci ispred telefona pošalju tzv. poklon (Gift) u živom uključenju, tzv. Lajvu, koji u stvarnosti predstavlja materijalnu dobit vlasniku profila.

Najpoznatiji, planetarni slučaj je izvesna Pink lutka (Pinkydoll) koja zaista izgleda u skladu sa svojim alter-egom. Naime, svaki od određenih poklona je vrednosno različit, i kako koji poklon gledalac pošalje, osoba koja glumi NPC-a izvodi neku automatsku radnju. Pa tako, Pink lutka, bez imena i prezimena (čitaj: bez indentiteta) govori nepovezane stvari poput „go crazy, go crazy“; ,,yes, yes, yes“, „that’s a great vibe“, zamišlja da liže sladoled, miriše cveće, itd.  Takvi programi, traju satima, i izgledaju identično kao na početku. Drugim rečima, ta naizgled normalna devojka, u stanju je poluautomatizovanog idiota, i govori satima istu stvar.

 

Sve to - ljudi plaćaju da gledaju.

Zabrinjavajući faktor, jeste taj da je tokom pomenutog trenda, na hiljade korisnika isti isprobalo, uz simulaciju robotizovanih pokreta, i bilo u istom stanju, a sve sa velikim brojem gledalaca. Kako su društvene mreže „meka moć“ na globalnom planu, i ne zaobilaze gotovo ni jednu naciju i kulturu, i u Srbiji je bilo nekoliko takvih uključenja, a koji su u najmanju ruku zabrinjavajući.

Izvesni, dečak, od petnaestak godina, od svojih gledalaca prosi, u bukvalnom smislu, i moli da mu pošalju  određene poklone, a zauzvrat, on će nabiti glavu u WC školjku, ili pojesti iskorišćen toalet papir iz iste, u zavisnosti koji poklon dobije.

Druga devojka, istih godina ali sa istaknutim dekolteom i seksualnim konotacijama, takođe moli za donacije, i satima govori, gotovo mantrički „zaigrajmo nogomet; dži dži - dži dži, volimo tiktok; mmmm... sladoled“. Izvesni Čoda, koji je među najmlađom populacijom jedan od najpopularnijih i najgledanijih Jutjubera, takođe je bio deo NPC trenda, i satima govorio „cipelice, ruže, mala veverica“.

 

Negativni uticaj mreža na ovim prostorima, doživeo je svoj vrhunac pre nekoliko dana, kada je u živom prenosu na Instagramu, u Gradačcu, supružnik ubio suprugu i dete, pred jedanest hiljada svojih pratilaca. Nekoliko nedelja pre toga, transrodna osoba je ubijena zbog seksualnog opštenja u živom programu na Tik-toku od strane ljubomornog partnera.

Prebijanja nastavnika u nekoliko škola, takođe su bila deo izazova sa TikTok-a.

U Kini, odakle je i popularna platforma Tik-Tok, sadržaj izgleda potpuno drugačije u odnosu na Evropski ili Američki kontinent. Za razliku od potpuno rušilačkog faktora, on ima i onaj edukativni. Autor teksta ne iznosi da je sama platforma po automatizmu ranije izrečenog – loša, i da je nemoguće pronaći edukativni sadržaj (jedan od svakako dobrih primera je profil Blue Cow List, koji se bavi zanimljivim istorijsko-kulturnim događajima iz prošlosti), naprotiv, ima ga zaista dosta, ali iskreno sumnja da generacije Alfa (osobe rođene posle 2010. godine) i generacije Zed (milenijalci) uopšte teže ka traženju alternativnih znanja u odnosu na ona iz pretrage tzv. Trendinga na Tiktoku (nedavna studija je pokazala da generacija Alfa koristi više Tiktokov pretraživač od Guglovog).

 

 Do sada, samo neki od popularnih i zaprepašćujućih trendova, iako se oni menjaju gotovo na dnevnom nivou, bili su: Blackout Challenge (ne dišeš dok se ne onesvestiš), Ghosting (leći na pešački dok ide automobil ka tebi), Bugs Bunny (gde maloletne devojčice oponašaju scene iz erotskih filmova), Devious lick (hvaljenje ukradenim stvarima), Flame (zapaliti samog sebe), Borax (piješ deterdžent), a u Srbiji je postao popularan i trend pod iznakom #bahata_omladina  gde maloletnici voze skupocene automobile pri velikoj brzini na način da ugrožavaju druge i sopstvene živote, prolivaju skupocene šampanjce po satovima, i mlate određenim svotama novca  u kadru; simuliraju uzimanje narkotika, nalik personifikovanom geslu iz devedesetih ,,živi brzo, umri mlad, budi lep leš“ kao (jedinim) merilom vrednosti.

Problem je što im alternativu niko nije ponudio, a svako istupanje iz mase, dodatno se osuđuje.  Društvene mreže, monopolom nekolicine (autor podseća da su nekompetenti ljudi u Tviteru, za vreme korona virusa, cenzurisali kompetente lekare ukoliko nisu bili deo većinskog narativa), tako postaju glavni vaspitači i kreatori misli i osećanja sveta u kome živimo, a ukoliko nam bude potreban neki dodatni misaoni angažman, tu je Chat GPT (virtuelni asistent čiji memorijski kapaciteti uveliko prevazilaze čovekove),da to uradi za nas, dok nas u potpunosti ne zameni (ukoliko neko veruje da je moguće voditi i dobiti tu neravnopravnu bitku – setimo se samo da je najveći šahista svoga vremena, Gari Kasparov, izgubio meč protiv robota još 1997. godine).

Ukoliko se vratimo samo petnaestak godina ranije, težnja za individualnošću je bila još uvek na zavidnom nivou - kako na materijalnom, tako i na duhovnom. Među mlađom populacijom, recimo bilo je nepojmljivo kupiti iste patike kao što ih ima drugar iz razreda, dok je danas, doduše vrlo pažljivo osmišljenom i dobrom neuro-marketinškom kampanjom, kompaniji Najk pošlo za rukom da gotovo čitava jedna generacija, nosi njihov model Air Force.

Skupine repera, rokera, pankera, metalaca, ili svega ranije alnternativnog, gotovo da su izbrisane iz javnog prostora. Ukoliko i postoje, one su više deklarativnog karaktera, i deo nametnutog korporativnog trenda. Tako danas, u Zarinim prodavnicama, možete kupiti majce Doors-a ili Nirvane, a da oni koji ih nose nemaju pojma ko je bio ili o čemu je pevao Džim Morison ili Kurt Kobejn.

Raniji muzički pravci i stilovi, gotovo da su izbrisani, ukoliko pogledamo najslušanije pesme prema statistici Jutjuba. To su uglavnom pesme koje sve zvuče kao da su jedna pesma, u kojima je spojeno naizgled nespojivo: etno zvukovi sa repom, regeton sa turskim melosom, i po pravilo, gotovo svaka sadrži iste stvari: marku automobila, parfema, narkotike, kriminal, brzi život i provod, večitu mladost. Pesme gotovo uvek prate lascivni spotovi, sa ženama predstavljenim kao seksualnim objektima, bez ikakvog odnosa prema ljubavi, porodici, pravom prijateljstvu, poštenom i korisnom radu ili, ne daj Bože, državi i brizi prema društvu čiji je svaki pojedinac sastavni deo.

Filmovi, čije radnje i scenarije diktira isključivo tržište, svake godine su sve goreg kvaliteta, jer da bi film što više zaradio, mora u sebi sadržati samo one teme koje sadrže zajedničkog imenitelja za svakog gledaoca. Drugim rečima, film o Tesli, nikada neće imati broj prodatih karata, kao blede reciklaže Top gana. Nikada nećete više videti prestonicu, već samo jednu metropolu, koja mora izgledati baš kao i svaka druga, bez finih različitosti, izvan nacija. Megalopolis. Slika koja je poželjna, ne može više biti homogena slika Duška Radovića: Beograde, dobro jutro (!), već mora biti kao naslov čuvenog dela Breta Istona Elisa: Manje od nule. U eri neoliberalizma, Holivud i ne može imati edukativnu funkciju, već mora biti kompanija koja donosi enormni profit (o Umetnosti nejednakosti i profita autor je pisao u istoimenom tekstu dostupnom na:  http://www.novipolis.rs/blog/32058/umetnost-nejednakosti-i-profita.html).

Opšte znanje, se svodi na minimum, obrazovni sistem je ruiniran, individualnost se narušava u očajnom utapanju u masu, sve prosečno postaje senzacija, po svaku cenu, a u onom duhovnom smislu, dovoljno je reći da su, recimo, studije humanističkih nauka, za samo desetak godina, na pojedinim smerovima u desetostruko manjem broju, pa je tako i budućnost potencijalnih vaspitača društva, zaista upitna.

Tako danas, svedočimo uniformnosti sveta. Pratimo trendove i večito ponavljamo isto, na identičan način na koji je još Niče upozoravao.

No, vratimo se robotizaciji ljudi. Za elitu Megalopolisa, kako ih naziva prof. Slobodan Vladušić, realni stanovnici su samo dehumanizovane i deindividualizovane čestice, i takav potencijalni kolektivni identitet, u pozadini može imati samo antihumanističku pozadinu, a nikako altruističku, i to sa jedinim vrhunskim božanstvom – profitom. Makar ga pravile korporacije, ili to bio nesrećni mladić koji prosi tzv. giftove na Tiktoku.

U materijalnom smislu, čovek danas živi bolje nego ikada.  Medicina, iako se sve češće svodi na profit konglomeratskih farmaceutskih kompanija, je ipak znatno produžila životnu dob - za jedan vek kao za jedan milenijum.  U obrazovnom smislu, svaki pojedinac, ima takve uslove i mogućnosti da je to zapanjujuće. Dete iz Evrope danas može izabrati da nauči apsolutni šta god želi, bez napuštanja svoje sobe. Ali sindrom velikog izbora, često konačni izbor svede na trivijalnost.  Ukoliko već ne možemo protiv sistema, koji sam po sebi, najbolje funkcioniše i najveći profit donosi sebi tako što ljude svede na bio-masu, isprazne potrošače i radnu snagu, možemo biti makar filter u njemu.

Ne može niko da me ubedi da život Miloša Crnjanskog nije zanimljiviji od neke neobrazovane Instagramuše, koja svoje postojanje svodi na dnevno fotografisanje zadnjice i ručka u nekom skupom restoranu. Ali roditelji moraju pričati i o tome. Ponuditi alternativu. Pa, možda sutradan, njihovo dete uzme da pročita i Roman o Londonu. Svakako, vredi pokušati, jer neko mora pokazati šta je sloboda, i podsetiti da čovek nije napravljen da bude samo NPC.

Ona u kojoj ne radiš ono što možeš, već šta misliš da treba, i tako biti u savezu sa njom i sobom, i neprestano se podsećati i imati pred sobom one Pekićeve reči o slobodi: U zonu građanskog morala spada, razume se, i pitanje otpora. Ako za njega nema uslova na slobodi, onda je ta sloboda – robija.

Ne dajmo da nam deca budu NPC-jevi. Naučimo ih da budu Ličnosti.

NPC LAJV TREND

 

U nekim trendovima su se mnogi oprobali, bilo da je reč o plesanju, izazovima ili takozvanom prenkanju, međutim, oni nastaju i menjaju se pre nego što i pola tiktok zajednice stigne da isproba išta od toga.

Trenutno najpopularniji trend, ako će uopšte samo ostati na trendu, je NPC lajv.

NPC zapravo znači 'non playable character', uzeto iz gejming sveta, što bi predstavljalo osobu koja ne donosi sama svoje odluke, odnosno karakter kome upravlja veštačka intelignecija a ne sam igrač.

Naime, korisnik koji ima dozvolu da drži lajv a to bi značilo da ima minimum 1000 pratioca i da je stariji do 18 godina, sedi ili stoji pred kamerom i sve vreme trajanja tog lajva izvodi jednostavne pokrete u ponavljanjima.

Ukoliko im neko od pratioca pošalje ružu u toku prenosa, često se ovi karakteri zahvale reakcijom koja potseća na robotski i neprirodni pokret mirisanja imaginarne ruže.

Prilično čudno i neobjašnjivo sve to izgleda, a još uvrnutije je to što ovaj besmisleni trend korisnicima donosi ozbiljnu zaradu i na dnevnom nivou, reč je o hiljadama dolara.

Pogledajte i procenite sami u kom smeru odlazi ova zajednica i da li će jedna od najatraktivnijih društvenih mreža ostati na ovom trendu koji poprima oblike online posla, kao neka vrsta influensera.

Takođe, ovaj trend polako uplovljava i u naše krajeve i biva prihvaćen.

 Potencijal veštačke inteligencije učiniće da karakteri u Ubisoft igrama sa AI koje ne možete da kontrolišete, tzv. NPC likovi više ne deluju bezdušno

Karakteri koje ne možete da kontrolišete, takozvani NPC likovi (non-playable charachter) u buduće više neće izgledati bezdušno, već će naprotiv, kao NEO NPC AI karakteri čak moći da pričaju sa vama, barem kada su u pitanju Ubisoft igre. Naime, Ubisoft je ove nedelje na Nvidia GDC konferenciji medijima iza zatvorenih vrata prikazao tri tehnološke demonstracije o potencijalu veštačke inteligencije kada je u pitanju pravljenje NPC karaktera.

Nazvani NEO NPC prototipovi, ovi karakteri podrazumevaju Ubisoft napore kombinovanja odgovora veštačke inteligencije sa narativnim pričama i podsticajima dizajniranim da izbegnu da NPC likovi deluju kao da nemaju dušu, piše GameIndustry.biz.

Projekat je inicijativa istraživanja i razvoja koju predvodi pariski ogranak gejming izdavača Ubisoft zajedno sa svojim Odeljenjem za tehnologiju produkcije. Bilo je ukupno tri eksperimenta, i svi su koristili glasovne komande.

Prvi eksperiment je izazvao igrače da izgrade odnos sa NPC karakterom pod imenom Bloom. Igrač je unajmljen da se pridruži grupi otpora, a NPC Bloom je vaš drugar i ohrabruje vas da izgradite odnos s njim. On odgovara na vaša pitanja i reaguje u zavisnosti od toga da li ste ljuti, tužni, hvalisavi, anksiozni i tako dalje. Ohrabruje vas da istražite njegovu prošlost, saznate o drugim likovima i informacije o pokretu otpora u igri. Ako postavite pravo pitanje, pokrenućete skriptovane informacije relevantne za igru.

Cilj demostracije je da unapredi narativne  elemente u priči, kaže Ubisoft. Izgradnja odnosa omogućila bi igraču da razvije svoj odnos sa likom kojeg ne može da kontroliše, što bi otključalo više različitih ponašanja u igri.

Drugi eksperiment takođe je prikazao Bloom NPC-ja kako posmatra tajnu misiju sa dronom. Ovde će Bloom reagovati na ono što se dešava, ali će i odgovarati na pitanja i doprinose igrača. Bloom će reagovati na događaje, i ako postoji ključni trenutak u igri, prioritetizovaće reakciju na to, pre bilo kakvog razgovora u igri. On je svestan stanja misije i svoje okoline.

Poslednji eksperiment bio je u vezi sa planiranjem tajne misije sa NPC karakterom po imenu Iron. U ovom eksperimentu, Iron ima predložen pristup misiji u pogledu toga kako provaliti u zgradu, kako obuzdati stražara i kako isključiti kamere. Igrači su zatim ohrabreni da podstaknu pristup i Iron onda odgovara da li je to nešto što bi moglo da funkcioniše.  Ako odete predaleko sa temom, NPC će vas usmeriti nazad na zadatak.

„Videli smo eksperimente igrača i developera koji su samo dodavali ChatGPT u mnoge igre, što je NPC likovima omogućilo da pričaju“, rekao je Ksavijer Manzanares, koji je direktor projekta. To je bilo interesantno i izazvalo je interesovanje, ali su tada takođe uvideli negativne stvari gde su ljudi govorili da je to i dalje bezdušno i manje interesantno nego što su u kompaniji mislili, kaže on.

Zbog toga, odlučili su se ne samo za široki LLM pristup u NPC karakterima, već su počeli da razmišlaju o tome šta je uopšte značajna interakcija između igrača i NPC-a. U skladu sa tim, krenuli su da razvijaju tehnologije koje će ubuduće primeniti, razmišljajući o prošlosti i emocijama, koje će im omogućiti da krenu putem „normalizovanja“ NPC karaktera.

U skladu sa tim, možda popularna „uvreda“ u gejmerskom okruženju da se „ponašate kao NPC“, više neće imati istu jačinu.

JOS AKO JE VAS CET BOT NAJBOLJI DRUGAR SA VASIM NPC MILINA!  I ETO KAKO LAGANO SVI POSTAJEMO V.D GRADJANI. JER REALNO NE MOZEMO BITI GRADJANI KAD SU NAM UKINUTE SVE LJUDSKA PRAVA I SVE PRAVE VREDNOSTI KOJE SMO NEKAD IMALI. SECATE IH SE JOS NADAM SE: EMPATIJA, LJUBAV, POSTENJE, MORALNOST, SKROMNOST, VERU U LJUDE I  JOS TAKVIH DIVNIH STVARI.

 

No, vratimo se robotizaciji ljudi. Za elitu Megalopolisa, kako ih naziva prof. Slobodan Vladušić, realni stanovnici su samo dehumanizovane i deindividualizovane čestice, i takav potencijalni kolektivni identitet, u pozadini može imati samo antihumanističku pozadinu, a nikako altruističku, i to sa jedinim vrhunskim božanstvom – profitom. Makar ga pravile korporacije, ili to bio nesrećni mladić koji prosi tzv. giftove na Tiktoku.

U materijalnom smislu, čovek danas živi bolje nego ikada.  Medicina, iako se sve češće svodi na profit konglomeratskih farmaceutskih kompanija, je ipak znatno produžila životnu dob - za jedan vek kao za jedan milenijum.  U obrazovnom smislu, svaki pojedinac, ima takve uslove i mogućnosti da je to zapanjujuće. Dete iz Evrope danas može izabrati da nauči apsolutni šta god želi, bez napuštanja svoje sobe. Ali sindrom velikog izbora, često konačni izbor svede na trivijalnost.  Ukoliko već ne možemo protiv sistema, koji sam po sebi, najbolje funkcioniše i najveći profit donosi sebi tako što ljude svede na bio-masu, isprazne potrošače i radnu snagu, možemo biti makar filter u njemu.

Ne može niko da me ubedi da život Miloša Crnjanskog nije zanimljiviji od neke neobrazovane Instagramuše, koja svoje postojanje svodi na dnevno fotografisanje zadnjice i ručka u nekom skupom restoranu. Ali roditelji moraju pričati i o tome. Ponuditi alternativu. Pa, možda sutradan, njihovo dete uzme da pročita i Roman o Londonu. Svakako, vredi pokušati, jer neko mora pokazati šta je sloboda, i podsetiti da čovek nije napravljen da bude samo NPC.

Ona u kojoj ne radiš ono što možeš, već šta misliš da treba, i tako biti u savezu sa njom i sobom, i neprestano se podsećati i imati pred sobom one Pekićeve reči o slobodi: U zonu građanskog morala spada, razume se, i pitanje otpora. Ako za njega nema uslova na slobodi, onda je ta sloboda – robija.

Ne dajmo da nam deca budu NPC-jevi. Naučimo ih da budu Ličnosti.

ONDA NIJE CUDO STO JE OKSFORD ZA REC 2024-TE IZABRAO REC BRAIN ROT - TRULJENJE MOZGA!