NE BUDI NPC

 ZNATE STA JE NPC? OVAJ POST JAKO IMA VEZE SA PRETHODNA DVA. ZATO BIH  REKLA DA JE TO MOJA OMILJENA TRILOGIJA. PA HAJDE DA VIDIMO STA JE NPC.

NPC je skraćenica termina “non-player character”, koji potječe iz svijeta videoigara. Kao što mu samo ime kaže, NPC je svaki lik kojim igrač ne može da upravlja – od slučajnog prolaznika, pa sve do većih uloga u pričI.

 Iako se može posmatrati kao samo površna uvreda ili puka uzrečica, NPC ima i uznemirujuću dubinu.

 

Bilo da čitate komentare na portalima, društvenim mrežama ili forumima, u svom surfanju internetom ste sigurno naišli na NPC. Ukoliko ne pripadate mlađoj populaciji, vjerovatno niste znali da je u pitanju pogrdan izraz, a šta tačno znači, kome je namijenjen i kako je nastao, možete pročitati u nastavku.

Šta znači NPC

NPC je skraćenica termina "non-player character", koji potječe iz svijeta videoigara. Kao što mu samo ime kaže, NPC je svaki lik kojim igrač ne može da upravlja - od slučajnog prolaznika, pa sve do većih uloga u priči. NPC-ove karakteriše to što izgledaju i zvuče kao pravi likovi, ali se ponašaju po programiranom šablonu i izgovaraju unaprijed snimljene rečenice.

Pored toga što služe kao neprijatelji koje je potrebno savladati, u većini slučajeva je njihova svrha samo da naseljavaju svijet u kojem igrač ima veliku slobodu, odnosno da ga učine "življim".

Zašto se NPC koristi kao uvreda

Sam po sebi, termin NPC nije uvredljiv, ali ga mlađa populacija koristi na način kojim izražava mišljenje da neko nema svoje "ja", da je povodljiv, da ne umije da razmišlja svojom glavom, odnosno da je samo još jedno lice u masi - poput statiste u filmu ili, kao što smo već rekli, likova u igrama kojima se ne upravlja, piše Smartlife.rs.

Može se koristiti za nekoga ko ima čudno ponašanje ili za one koji ostavljaju neoriginalne komentare poput "pametnom dosta" ili "ko posljednji izađe, neka ugasi svjetlo", ali upotreba ove uvrede je najpopularnija u političkim raspravama na internetu.

U tom slučaju, NPC je skoro svako čije mišljenje se podudara s popularnim narativom, ko do svog ubjeđenja nije došao razmišljanjem, već se trudi da ne ispoljava išta što bi se unutar svog društvenog kruga moglo shvatiti kao kontroverzno, te samo ponavlja ono što je čuo od drugih.

Iako se može posmatrati kao samo površna uvreda ili puka uzrečica, NPC ima i uznemirujuću dubinu.

Vjerovali ili ne, istraživanja su pokazala da nemaju svi ljudi unutrašnji monolog, onaj glas u glavi koji je, na ovaj ili onaj način, prisutan svakog momenta kada ne spavamo. Stručnjaci i dalje pokušavaju da odgonetnu koliki je procent populacije čiji um je potpuno tih, a rezultati postojećih studija se drastično razlikuju - od 17 do 70 posto.

Iako istraživanja ne donose zaključak da li je odsustvo unutrašnjeg monologa dobro ili loše, normalno ili ne, postoje ljudi koji, kada nekome kažu da je NPC, to bukvalno i misle. U njihovim očima, među nama hodaju roboti od krvi i mesa koji izgledaju kao prave osobe, ali to zapravo nisu, nisu čak ni svjesne. U tom kontekstu, NPC kao uvreda služi za dehumanizaciju.

Iako su pripadnici mlađih generacija ti koji danas primarno upotrebljavaju termin NPC u svakodnevnom govoru i komunikaciji na internetu, on nije nastao na TikToku, već je na ovoj platformi samo dosegao viralan status.

Počeci NPC uvrede se vezuju za 4chan, odnosno temu koju je anonimni korisnik otvorio 7. jula 2016. godine pod nazivom "Da li si NPC?" U ovoj temi, "anon" je iznio svoju teoriju o fiksnom broju duša na Zemlji koje konstantno prolaze kroz ciklični proces reinkarnacije. Autor smatra da se rast ljudske populacije oteo kontroli, te da među nama danas postoje bezdušna tijela koja upijaju popularna mišljenja i društvene trendove kako bi stvorili privid ljudskog bića, poput NPC-ova u igrama.

Ovaj termin zatim dobiva na popularnosti među pristalicama Donalda Trampa, a u popularnu kulturu ulazi nakon nastanka NPC Vodžak mima koji se brzo proširio mrežama. Infowars platforma, čiji vlasnik je Aleks Džouns, 17. oktobra 2018. godine organizovala je takmičenje za najbolji NPC mim, a nagrada za pobjednika je iznosila 10.000 dolara.

Pored komentara, a kao još jedan od brojnih trendova, NPC termin je u vokabular mlađih generacija stigao i putem TikTok platforme 2021. godine, kada je japanska korisnica Natuecoco počela da strimuje kako se ponaša kao NPC, što je inspirisalo brojne druge influensere da učine isto. TikTokeri se tokom takve vrste strima kreću neprirodno i ponavljaju iste fraze nakon donacija gledalaca, a mnogi su na ovaj način izgradili svoje karijere.

KAKO VUKAJLIJA DEFINISE NPC

 Osoba koja nije sposobna da razvija sopstveno mišljenje, već potpada pod tudje uticaje, utapa se u bezličnu masu, rulju, potpuno nesvesnu svog bezličja. Potpuni fijasko te osobe je upravo to što ona misli da je sušta suprotnost onoga što zapravo jeste, dok izgovara već milion puta prežvakane dživdžanizme.

JEDNO MISLJENJE SA FORUMA

 NPC je no player character, ili AI u igrici.....
Ali se koristi za drugu stvar kao drugo znacenje....
Koristi se u MZ odnosima kao sredstvo ucene i primer, npr Miki svoju zenu izvodi svake nedelje...
Svi muskarci koje srecem u realu su tako gotivni i kulturni...i ostale lazi koje cujete cesto....

Znaci ne da vam pomeraju dupe sa tim NPC nego je to bezobrazno sta rade..
I narocito sa onim, cekao je svoju princezu ceo zivot i na kraju docekao ....a ono , osoba koja ne da nema nista specijalno nego uzas i ispod proseka....

Inace cesta zamena projekcija za ljubav je to sto sam zaljubljena u to da imam ljubav nika...

NPC u igrici sluzi da se poveca uzitak igre, da se isprazni bes , da se zamisli protivnik komicnim reakcijama.....vidite zasto zene toliko vole NPC.....da deda mraz ispunjava zelje, svi bi mi zavrsili kao NPC...

Za one koji ne znaju, NPC (Non-player character) je skraćenica koja označava likove u video igricama koji nisu kontrolisani od strane igrača, već su deo igre kao simulirani entiteti.

Od nedavno, na TikToku-u, pojavio se trend simulacije upravo takvih karaktera od strane živih osoba i vlasnika profila, koji funkcioniše po principu, da njihovi gledaoci ispred telefona pošalju tzv. poklon (Gift) u živom uključenju, tzv. Lajvu, koji u stvarnosti predstavlja materijalnu dobit vlasniku profila.

Najpoznatiji, planetarni slučaj je izvesna Pink lutka (Pinkydoll) koja zaista izgleda u skladu sa svojim alter-egom. Naime, svaki od određenih poklona je vrednosno različit, i kako koji poklon gledalac pošalje, osoba koja glumi NPC-a izvodi neku automatsku radnju. Pa tako, Pink lutka, bez imena i prezimena (čitaj: bez indentiteta) govori nepovezane stvari poput „go crazy, go crazy“; ,,yes, yes, yes“, „that’s a great vibe“, zamišlja da liže sladoled, miriše cveće, itd.  Takvi programi, traju satima, i izgledaju identično kao na početku. Drugim rečima, ta naizgled normalna devojka, u stanju je poluautomatizovanog idiota, i govori satima istu stvar.

 

Sve to - ljudi plaćaju da gledaju.

Zabrinjavajući faktor, jeste taj da je tokom pomenutog trenda, na hiljade korisnika isti isprobalo, uz simulaciju robotizovanih pokreta, i bilo u istom stanju, a sve sa velikim brojem gledalaca. Kako su društvene mreže „meka moć“ na globalnom planu, i ne zaobilaze gotovo ni jednu naciju i kulturu, i u Srbiji je bilo nekoliko takvih uključenja, a koji su u najmanju ruku zabrinjavajući.

Izvesni, dečak, od petnaestak godina, od svojih gledalaca prosi, u bukvalnom smislu, i moli da mu pošalju  određene poklone, a zauzvrat, on će nabiti glavu u WC školjku, ili pojesti iskorišćen toalet papir iz iste, u zavisnosti koji poklon dobije.

Druga devojka, istih godina ali sa istaknutim dekolteom i seksualnim konotacijama, takođe moli za donacije, i satima govori, gotovo mantrički „zaigrajmo nogomet; dži dži - dži dži, volimo tiktok; mmmm... sladoled“. Izvesni Čoda, koji je među najmlađom populacijom jedan od najpopularnijih i najgledanijih Jutjubera, takođe je bio deo NPC trenda, i satima govorio „cipelice, ruže, mala veverica“.

 

Negativni uticaj mreža na ovim prostorima, doživeo je svoj vrhunac pre nekoliko dana, kada je u živom prenosu na Instagramu, u Gradačcu, supružnik ubio suprugu i dete, pred jedanest hiljada svojih pratilaca. Nekoliko nedelja pre toga, transrodna osoba je ubijena zbog seksualnog opštenja u živom programu na Tik-toku od strane ljubomornog partnera.

Prebijanja nastavnika u nekoliko škola, takođe su bila deo izazova sa TikTok-a.

U Kini, odakle je i popularna platforma Tik-Tok, sadržaj izgleda potpuno drugačije u odnosu na Evropski ili Američki kontinent. Za razliku od potpuno rušilačkog faktora, on ima i onaj edukativni. Autor teksta ne iznosi da je sama platforma po automatizmu ranije izrečenog – loša, i da je nemoguće pronaći edukativni sadržaj (jedan od svakako dobrih primera je profil Blue Cow List, koji se bavi zanimljivim istorijsko-kulturnim događajima iz prošlosti), naprotiv, ima ga zaista dosta, ali iskreno sumnja da generacije Alfa (osobe rođene posle 2010. godine) i generacije Zed (milenijalci) uopšte teže ka traženju alternativnih znanja u odnosu na ona iz pretrage tzv. Trendinga na Tiktoku (nedavna studija je pokazala da generacija Alfa koristi više Tiktokov pretraživač od Guglovog).

 

 Do sada, samo neki od popularnih i zaprepašćujućih trendova, iako se oni menjaju gotovo na dnevnom nivou, bili su: Blackout Challenge (ne dišeš dok se ne onesvestiš), Ghosting (leći na pešački dok ide automobil ka tebi), Bugs Bunny (gde maloletne devojčice oponašaju scene iz erotskih filmova), Devious lick (hvaljenje ukradenim stvarima), Flame (zapaliti samog sebe), Borax (piješ deterdžent), a u Srbiji je postao popularan i trend pod iznakom #bahata_omladina  gde maloletnici voze skupocene automobile pri velikoj brzini na način da ugrožavaju druge i sopstvene živote, prolivaju skupocene šampanjce po satovima, i mlate određenim svotama novca  u kadru; simuliraju uzimanje narkotika, nalik personifikovanom geslu iz devedesetih ,,živi brzo, umri mlad, budi lep leš“ kao (jedinim) merilom vrednosti.

Problem je što im alternativu niko nije ponudio, a svako istupanje iz mase, dodatno se osuđuje.  Društvene mreže, monopolom nekolicine (autor podseća da su nekompetenti ljudi u Tviteru, za vreme korona virusa, cenzurisali kompetente lekare ukoliko nisu bili deo većinskog narativa), tako postaju glavni vaspitači i kreatori misli i osećanja sveta u kome živimo, a ukoliko nam bude potreban neki dodatni misaoni angažman, tu je Chat GPT (virtuelni asistent čiji memorijski kapaciteti uveliko prevazilaze čovekove),da to uradi za nas, dok nas u potpunosti ne zameni (ukoliko neko veruje da je moguće voditi i dobiti tu neravnopravnu bitku – setimo se samo da je najveći šahista svoga vremena, Gari Kasparov, izgubio meč protiv robota još 1997. godine).

Ukoliko se vratimo samo petnaestak godina ranije, težnja za individualnošću je bila još uvek na zavidnom nivou - kako na materijalnom, tako i na duhovnom. Među mlađom populacijom, recimo bilo je nepojmljivo kupiti iste patike kao što ih ima drugar iz razreda, dok je danas, doduše vrlo pažljivo osmišljenom i dobrom neuro-marketinškom kampanjom, kompaniji Najk pošlo za rukom da gotovo čitava jedna generacija, nosi njihov model Air Force.

Skupine repera, rokera, pankera, metalaca, ili svega ranije alnternativnog, gotovo da su izbrisane iz javnog prostora. Ukoliko i postoje, one su više deklarativnog karaktera, i deo nametnutog korporativnog trenda. Tako danas, u Zarinim prodavnicama, možete kupiti majce Doors-a ili Nirvane, a da oni koji ih nose nemaju pojma ko je bio ili o čemu je pevao Džim Morison ili Kurt Kobejn.

Raniji muzički pravci i stilovi, gotovo da su izbrisani, ukoliko pogledamo najslušanije pesme prema statistici Jutjuba. To su uglavnom pesme koje sve zvuče kao da su jedna pesma, u kojima je spojeno naizgled nespojivo: etno zvukovi sa repom, regeton sa turskim melosom, i po pravilo, gotovo svaka sadrži iste stvari: marku automobila, parfema, narkotike, kriminal, brzi život i provod, večitu mladost. Pesme gotovo uvek prate lascivni spotovi, sa ženama predstavljenim kao seksualnim objektima, bez ikakvog odnosa prema ljubavi, porodici, pravom prijateljstvu, poštenom i korisnom radu ili, ne daj Bože, državi i brizi prema društvu čiji je svaki pojedinac sastavni deo.

Filmovi, čije radnje i scenarije diktira isključivo tržište, svake godine su sve goreg kvaliteta, jer da bi film što više zaradio, mora u sebi sadržati samo one teme koje sadrže zajedničkog imenitelja za svakog gledaoca. Drugim rečima, film o Tesli, nikada neće imati broj prodatih karata, kao blede reciklaže Top gana. Nikada nećete više videti prestonicu, već samo jednu metropolu, koja mora izgledati baš kao i svaka druga, bez finih različitosti, izvan nacija. Megalopolis. Slika koja je poželjna, ne može više biti homogena slika Duška Radovića: Beograde, dobro jutro (!), već mora biti kao naslov čuvenog dela Breta Istona Elisa: Manje od nule. U eri neoliberalizma, Holivud i ne može imati edukativnu funkciju, već mora biti kompanija koja donosi enormni profit (o Umetnosti nejednakosti i profita autor je pisao u istoimenom tekstu dostupnom na:  http://www.novipolis.rs/blog/32058/umetnost-nejednakosti-i-profita.html).

Opšte znanje, se svodi na minimum, obrazovni sistem je ruiniran, individualnost se narušava u očajnom utapanju u masu, sve prosečno postaje senzacija, po svaku cenu, a u onom duhovnom smislu, dovoljno je reći da su, recimo, studije humanističkih nauka, za samo desetak godina, na pojedinim smerovima u desetostruko manjem broju, pa je tako i budućnost potencijalnih vaspitača društva, zaista upitna.

Tako danas, svedočimo uniformnosti sveta. Pratimo trendove i večito ponavljamo isto, na identičan način na koji je još Niče upozoravao.

No, vratimo se robotizaciji ljudi. Za elitu Megalopolisa, kako ih naziva prof. Slobodan Vladušić, realni stanovnici su samo dehumanizovane i deindividualizovane čestice, i takav potencijalni kolektivni identitet, u pozadini može imati samo antihumanističku pozadinu, a nikako altruističku, i to sa jedinim vrhunskim božanstvom – profitom. Makar ga pravile korporacije, ili to bio nesrećni mladić koji prosi tzv. giftove na Tiktoku.

U materijalnom smislu, čovek danas živi bolje nego ikada.  Medicina, iako se sve češće svodi na profit konglomeratskih farmaceutskih kompanija, je ipak znatno produžila životnu dob - za jedan vek kao za jedan milenijum.  U obrazovnom smislu, svaki pojedinac, ima takve uslove i mogućnosti da je to zapanjujuće. Dete iz Evrope danas može izabrati da nauči apsolutni šta god želi, bez napuštanja svoje sobe. Ali sindrom velikog izbora, često konačni izbor svede na trivijalnost.  Ukoliko već ne možemo protiv sistema, koji sam po sebi, najbolje funkcioniše i najveći profit donosi sebi tako što ljude svede na bio-masu, isprazne potrošače i radnu snagu, možemo biti makar filter u njemu.

Ne može niko da me ubedi da život Miloša Crnjanskog nije zanimljiviji od neke neobrazovane Instagramuše, koja svoje postojanje svodi na dnevno fotografisanje zadnjice i ručka u nekom skupom restoranu. Ali roditelji moraju pričati i o tome. Ponuditi alternativu. Pa, možda sutradan, njihovo dete uzme da pročita i Roman o Londonu. Svakako, vredi pokušati, jer neko mora pokazati šta je sloboda, i podsetiti da čovek nije napravljen da bude samo NPC.

Ona u kojoj ne radiš ono što možeš, već šta misliš da treba, i tako biti u savezu sa njom i sobom, i neprestano se podsećati i imati pred sobom one Pekićeve reči o slobodi: U zonu građanskog morala spada, razume se, i pitanje otpora. Ako za njega nema uslova na slobodi, onda je ta sloboda – robija.

Ne dajmo da nam deca budu NPC-jevi. Naučimo ih da budu Ličnosti.

NPC LAJV TREND

 

U nekim trendovima su se mnogi oprobali, bilo da je reč o plesanju, izazovima ili takozvanom prenkanju, međutim, oni nastaju i menjaju se pre nego što i pola tiktok zajednice stigne da isproba išta od toga.

Trenutno najpopularniji trend, ako će uopšte samo ostati na trendu, je NPC lajv.

NPC zapravo znači 'non playable character', uzeto iz gejming sveta, što bi predstavljalo osobu koja ne donosi sama svoje odluke, odnosno karakter kome upravlja veštačka intelignecija a ne sam igrač.

Naime, korisnik koji ima dozvolu da drži lajv a to bi značilo da ima minimum 1000 pratioca i da je stariji do 18 godina, sedi ili stoji pred kamerom i sve vreme trajanja tog lajva izvodi jednostavne pokrete u ponavljanjima.

Ukoliko im neko od pratioca pošalje ružu u toku prenosa, često se ovi karakteri zahvale reakcijom koja potseća na robotski i neprirodni pokret mirisanja imaginarne ruže.

Prilično čudno i neobjašnjivo sve to izgleda, a još uvrnutije je to što ovaj besmisleni trend korisnicima donosi ozbiljnu zaradu i na dnevnom nivou, reč je o hiljadama dolara.

Pogledajte i procenite sami u kom smeru odlazi ova zajednica i da li će jedna od najatraktivnijih društvenih mreža ostati na ovom trendu koji poprima oblike online posla, kao neka vrsta influensera.

Takođe, ovaj trend polako uplovljava i u naše krajeve i biva prihvaćen.

 Potencijal veštačke inteligencije učiniće da karakteri u Ubisoft igrama sa AI koje ne možete da kontrolišete, tzv. NPC likovi više ne deluju bezdušno

Karakteri koje ne možete da kontrolišete, takozvani NPC likovi (non-playable charachter) u buduće više neće izgledati bezdušno, već će naprotiv, kao NEO NPC AI karakteri čak moći da pričaju sa vama, barem kada su u pitanju Ubisoft igre. Naime, Ubisoft je ove nedelje na Nvidia GDC konferenciji medijima iza zatvorenih vrata prikazao tri tehnološke demonstracije o potencijalu veštačke inteligencije kada je u pitanju pravljenje NPC karaktera.

Nazvani NEO NPC prototipovi, ovi karakteri podrazumevaju Ubisoft napore kombinovanja odgovora veštačke inteligencije sa narativnim pričama i podsticajima dizajniranim da izbegnu da NPC likovi deluju kao da nemaju dušu, piše GameIndustry.biz.

Projekat je inicijativa istraživanja i razvoja koju predvodi pariski ogranak gejming izdavača Ubisoft zajedno sa svojim Odeljenjem za tehnologiju produkcije. Bilo je ukupno tri eksperimenta, i svi su koristili glasovne komande.

Prvi eksperiment je izazvao igrače da izgrade odnos sa NPC karakterom pod imenom Bloom. Igrač je unajmljen da se pridruži grupi otpora, a NPC Bloom je vaš drugar i ohrabruje vas da izgradite odnos s njim. On odgovara na vaša pitanja i reaguje u zavisnosti od toga da li ste ljuti, tužni, hvalisavi, anksiozni i tako dalje. Ohrabruje vas da istražite njegovu prošlost, saznate o drugim likovima i informacije o pokretu otpora u igri. Ako postavite pravo pitanje, pokrenućete skriptovane informacije relevantne za igru.

Cilj demostracije je da unapredi narativne  elemente u priči, kaže Ubisoft. Izgradnja odnosa omogućila bi igraču da razvije svoj odnos sa likom kojeg ne može da kontroliše, što bi otključalo više različitih ponašanja u igri.

Drugi eksperiment takođe je prikazao Bloom NPC-ja kako posmatra tajnu misiju sa dronom. Ovde će Bloom reagovati na ono što se dešava, ali će i odgovarati na pitanja i doprinose igrača. Bloom će reagovati na događaje, i ako postoji ključni trenutak u igri, prioritetizovaće reakciju na to, pre bilo kakvog razgovora u igri. On je svestan stanja misije i svoje okoline.

Poslednji eksperiment bio je u vezi sa planiranjem tajne misije sa NPC karakterom po imenu Iron. U ovom eksperimentu, Iron ima predložen pristup misiji u pogledu toga kako provaliti u zgradu, kako obuzdati stražara i kako isključiti kamere. Igrači su zatim ohrabreni da podstaknu pristup i Iron onda odgovara da li je to nešto što bi moglo da funkcioniše.  Ako odete predaleko sa temom, NPC će vas usmeriti nazad na zadatak.

„Videli smo eksperimente igrača i developera koji su samo dodavali ChatGPT u mnoge igre, što je NPC likovima omogućilo da pričaju“, rekao je Ksavijer Manzanares, koji je direktor projekta. To je bilo interesantno i izazvalo je interesovanje, ali su tada takođe uvideli negativne stvari gde su ljudi govorili da je to i dalje bezdušno i manje interesantno nego što su u kompaniji mislili, kaže on.

Zbog toga, odlučili su se ne samo za široki LLM pristup u NPC karakterima, već su počeli da razmišlaju o tome šta je uopšte značajna interakcija između igrača i NPC-a. U skladu sa tim, krenuli su da razvijaju tehnologije koje će ubuduće primeniti, razmišljajući o prošlosti i emocijama, koje će im omogućiti da krenu putem „normalizovanja“ NPC karaktera.

U skladu sa tim, možda popularna „uvreda“ u gejmerskom okruženju da se „ponašate kao NPC“, više neće imati istu jačinu.

JOS AKO JE VAS CET BOT NAJBOLJI DRUGAR SA VASIM NPC MILINA!  I ETO KAKO LAGANO SVI POSTAJEMO V.D GRADJANI. JER REALNO NE MOZEMO BITI GRADJANI KAD SU NAM UKINUTE SVE LJUDSKA PRAVA I SVE PRAVE VREDNOSTI KOJE SMO NEKAD IMALI. SECATE IH SE JOS NADAM SE: EMPATIJA, LJUBAV, POSTENJE, MORALNOST, SKROMNOST, VERU U LJUDE I  JOS TAKVIH DIVNIH STVARI.

 

No, vratimo se robotizaciji ljudi. Za elitu Megalopolisa, kako ih naziva prof. Slobodan Vladušić, realni stanovnici su samo dehumanizovane i deindividualizovane čestice, i takav potencijalni kolektivni identitet, u pozadini može imati samo antihumanističku pozadinu, a nikako altruističku, i to sa jedinim vrhunskim božanstvom – profitom. Makar ga pravile korporacije, ili to bio nesrećni mladić koji prosi tzv. giftove na Tiktoku.

U materijalnom smislu, čovek danas živi bolje nego ikada.  Medicina, iako se sve češće svodi na profit konglomeratskih farmaceutskih kompanija, je ipak znatno produžila životnu dob - za jedan vek kao za jedan milenijum.  U obrazovnom smislu, svaki pojedinac, ima takve uslove i mogućnosti da je to zapanjujuće. Dete iz Evrope danas može izabrati da nauči apsolutni šta god želi, bez napuštanja svoje sobe. Ali sindrom velikog izbora, često konačni izbor svede na trivijalnost.  Ukoliko već ne možemo protiv sistema, koji sam po sebi, najbolje funkcioniše i najveći profit donosi sebi tako što ljude svede na bio-masu, isprazne potrošače i radnu snagu, možemo biti makar filter u njemu.

Ne može niko da me ubedi da život Miloša Crnjanskog nije zanimljiviji od neke neobrazovane Instagramuše, koja svoje postojanje svodi na dnevno fotografisanje zadnjice i ručka u nekom skupom restoranu. Ali roditelji moraju pričati i o tome. Ponuditi alternativu. Pa, možda sutradan, njihovo dete uzme da pročita i Roman o Londonu. Svakako, vredi pokušati, jer neko mora pokazati šta je sloboda, i podsetiti da čovek nije napravljen da bude samo NPC.

Ona u kojoj ne radiš ono što možeš, već šta misliš da treba, i tako biti u savezu sa njom i sobom, i neprestano se podsećati i imati pred sobom one Pekićeve reči o slobodi: U zonu građanskog morala spada, razume se, i pitanje otpora. Ako za njega nema uslova na slobodi, onda je ta sloboda – robija.

Ne dajmo da nam deca budu NPC-jevi. Naučimo ih da budu Ličnosti.

ONDA NIJE CUDO STO JE OKSFORD ZA REC 2024-TE IZABRAO REC BRAIN ROT - TRULJENJE MOZGA!