OSVETNICKA PORNOGRAFIJA

 BOJANA MALJEVIC JE URADILA SERIJU OD 4 EPIZODE SA NAZIVOM 'SMOLA' KOJA PRATI ZIVOT DEVOJKE MINE KOJOJ  JE ZIVOT UNISTEN POSTO JE SVOM DECKU POSLALA INTIMNE SLIKE. ON JE TO ZLOUPOTREBIO A SISTEM NIJE PREPOZNAO PATNJU DEVOJKE KOJA SE OBRACALA SVIM MOGUCIM I NEMOGUCIM INSTITUCIJAMA. JER U NASEM ZAKONU OSVETNICKA PORNOGRAFIJA SE NE PREPOZNAJE KAO KRIVICNO DELO. NARAVNO SERIJA NIJE OBJAVLJENA IAKO JE PONUDJENA RTS KAO TELEVIZIJI KOJA IMA DOMET VECI NEGO OSTALE TELEVIZIJE. NISTA CUDNO. OVIH DANA SE RTS I TAKO SRAMOTI STO NE PRENOSI PROTESTE STUDENATA KOJI SU NIKAD MASOVNIJI. SISTEM NI NJIH NE PREPOZNAJE KAO ODLUCNE MLADE LJUDE KOJI HOCE DA MENJAJU OVAJ SISTEM U KOM ZAKON MNOGO TOGA KAO NE PREPOZNAJE. 

Osvetnička pornografija, odnosno nasilje prouzrokovano deljenjem privatnih sadržaja žrtava[1] predstavlja globalan problem svih modernih društava koji sa ubrzanim razvojem digitalnih tehnologija postaje sve učestaliji, a posledice sve teže otklonjive. U Srbiji se nažalost o ovoj temi i dalje premalo priča, a ovaj problem je u žižu interesovanja javnosti došao tek 2021. godine, kada su u medijima objavljene informacije o postojanju različitih Telegram grupa[2], sa velikim brojem članova[3], koje su korišćene za razmenjivanje intimnih fotografija i video snimaka devojaka.

 

Sa jedne strane, ova praksa deljenja intimnih fotografija i snimaka žrtava (najčešće mladih žena), bez pristanka oštećenih, ima dalekosežne psihološke, društvene i emotivne posledice po osobu koja je pretprela ovakvu povredu privatnosti i dostojanstva. Sa druge, ukoliko uzmemo u obzir da su povrede učinjene u digitalnom prostoru, i da se na ovaj način čine dostupnim većem broju ljudi, posledice mogu biti još veće – kako zbog teže mogućnosti uklanjanja ovakvog sadržaja, tako i zbog dugotrajnosti posledica koje po žrtvu mogu nastupiti i godinama nakon objavljivanja fotografija ili snimaka. Takođe, ukoliko se sporni snimci objave nekoliko godina od kontakta sa nasilnikom, automatski postaje i teže dokazati odgovornost konkretnog lica.

 

Ovakve povrede predstavljaju tešku povredu dostojanstva pojedinca/ke, njihove privatnosti i telesne autonomije, sa namerom da se izazove strah, javno poniženje, uznemirenost, a u pojedinim slučajevima koriste se i za ucenjivanje žrtve. Oštećene neretko same imaju osećaj stida i bespomoćnosti, uprkost tome što je krivica samo na počiniocu, a često su praćene i različitim vidovima stigmatizacije, osude i straha od sekundarne viktimizacije ukoliko odluče da ovakve povrede privatnosti prijave nadležnim institucijama.

 

Objavljivanje intimnih snimaka lica nije zaobišlo ni javne ličnosti i u skorije vreme primećeno je kako se koristi kao vid diskreditacije, omalovažavanja ili političkog obračunavanja sa neistomišljenicima.[4] Plasiranjem ovakvog sadržaja, cilj je poniziti žrtvu, uništiti njihovu reputaciju i kredibilitet i poslati preteću poruku drugima šta im se može dogoditi. Sa razvojem deepfake tehnologije, sada je takođe moguće napraviti donekle uverljive lažne snimke pornografskog sadržaja, korišćenjem lica jedne osobe na telu druge, zajedno sa veštački generisanim imitacijama glasa te osobe.

Uprkos učestalosti ovakvih postupaka, Krivični zakonik ne prepoznaje osvetničku pornografiju kao posebno krivično delo, ali može biti podvedeno pod druga krivična dela, poput neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta i snimka, kao i neovlašćenog fotografisanja. Naime, ovakvi predmeti ne gone se po službenoj dužnosti, već samo po privatnoj tužbi oštećenog lica, dakle neophodno je da žrtva bude ta koja će podneti privatnu tužbu protiv učinioca. Ovo je posebno problematično upravo zbog straha od dalje viktimizacije. Zbog ozbiljnosti ovakvih slučajeva i straha od dalje osude okoline, potpuno je razumljivo zašto žrtva neće biti voljna da prijavi ovakvu povredu, pa postoji opravdana bojazan da je broj ovih slučajeva u praksi daleko veći. Zbog toga je podrška i uključivanje različitih aktera (organizacija civilnog društva, policije, tužilaštva, psihologa) u ovaj proces vrlo važno kako bi se žrtve osnažile da što pre prijave ove povrede.

 

Krivični zakonik propisuje kazne za krivično delo neovlašćenog objavljivanja i prikazivanja tuđeg spisa, portreta ili snimka, propisujući da će, ukoliko se ovo učini bez saglasnosti lica koje se nalazi na spornom spisu, portretu ili snimku i time „osetno zadre u lični život tog lica“, odgovorni biti kažnjeni  novčanom kaznom ili kaznom do 2 godine zatvora. Kazne su strože ukoliko to učini službeno lice prilikom obavljanja službe. Krivični zakonik takođe propisuje zaštitu u slučaju neovlašćenog fotografisanja i neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.[5]

 

U Srbiji je Posebno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal primarno nadležno za regulisanje ovog pitanja, ali žrtve se mogu obratiti direktno i policiji, uz dostavljanje dokaza kojima će potkrepiti svoje tvrdnje. Takođe, vrlo je važno napomenuti da su žrtvama na raspolaganju i različite organizacije civilnog društva koje se bave zaštitom ženskih prava kako bi na adekvatan način dobile informacije i savete o načinu podnošenja prijave.

 

U cilju sprečavanja ovog opasnog društvenog fenomena, neophodno je preduzeti niz mera kako bi se zaštitila privatnost i dostojanstvo građana/ki. Sa jedne strane, neophodno je aktivno raditi na izmenama Krivičnog zakonika kojim bi se kriminalizovala osvetnička pornografija kao takva i kojim bi se propisale odgovarajuće kazne za nasilnike. Ovo je posebno važno s obzirom da trenutno stanje nekažnjivosti stvara plodno tle za dalji razvoj ovakvih neželjenih postupanja i dalju povredu dostojanstva i privatnosti ogromnog broja građana/ki. Potrebno je raditi i na unapređenju rada pravosuđa, efikasnijem procesuiranju počinilaca, ali i pristupiti žrtvama koje su pretrpele ovakav vid digitalnog nasilja sa što više empatije.

 

Pored toga, edukacija i podizanje svesti o posledicama osvetničke pornografije igraju ključnu ulogu u sprečavanju ove vrste zlostavljanja. Tu je posebno važna uloga škola, organizacije civilnog društva i medija koji treba da sarađuju kako bi pružili obrazovne programe i kampanje koje informišu javnost o rizicima i šteti koju osvetnička pornografija može prouzrokovati. Ovi akteri takođe moraju zajedno raditi na osnaživanju žrtava da ovakve povrede dalje prijavljuju nadležnim institucijama.

 

Ne smemo zaboraviti odgovornosti velikih kompanija i platformi koje posluju u Srbiji, koje takođe imaju obavezu da preduzimaju niz aktivnosti kako bi prevenirali širenje osvetničke pornografije. Pre svega, sve velike globalne kompanije morale bi da imaju predstavništva u Srbiji kojima bi građani/ke mogli da se obrate ukoliko do ovakvih povreda privatnosti dođe, ali i da uspostave odgovarajuće mehanizme kontrole i prijave ovakvih sadržaja, kojim bi se sprečilo dalje širenje intimnih snimaka i fotografija žrtava.

OVO JE ISTINITA PRICA

 Sa zloupotrebom intimnih fotografija, nažalost, susreće se sve veći broj devojaka i žena u Srbiji. Otkad je otkriveno da se takve fotografije dele u Telegram grupama, žrtve su svoja traumatična iskustva sa ovom vrstom digitalnog nasilja podelile u nekoliko navrata, a sada je još jedna devojka iz Srbije, u anonimnoj ispovesti, ispričala kako je došla do saznanja koje joj je život pretvorilo u pakao.

Njena priča je podeljena na TikTok nalogu Udruženja za osnaživanje i razvoj građanki i građana “OsnaŽene", koje je prvo ukazalo na postojanje Telegram grupa u kojima se dele eksplicitne fotografije i snimci devojaka sa naših prostora, bez njihovog znanja i pristanka.

"U periodu studiranja, pre četiri godine, jedne večeri na Instagramu od nekog nepoznatog profila dobijam poruku sa sadržajem: "Da li si ovo ti?" i moja gola fotografija, bez vidljivog lica. Te fotografije sam isključivo slala svom dečku. O poruci koju sam dobila sam, naravno, odmah njega obavestila. Tada saznajem da je računar, na kom je ostao ulogovan na Fejsu, odnet na servis u Kaluđericu", priseća se anonimna devojka.

Drugi računar, koji je ostao u rodnom gradu para, je, kako dalje saznaje, duži vremenski period bio kod drugog seoskog servisera.

"Kontaktirali smo oba servisa i tražili da nam se kaže da li je bilo šta od podataka preuzeto iz računara. Oba odgovora su bila da nije. Sledeći korak na koji smo se odlučili je da odemo u policiju. Dečko i ja smo otišli u policijsku stanicu na Voždovcu. Oni su me uputili na Tužilaštvo za organizovani kriminal, tačnije na Odsek za visokotehnološki kriminal. Tamo smo mogli da dođemo samo do portirnice, gde su nam, nakon objašnjenja događaja, dali samo papir i olovku i rekli: "Opišite događaj, predajte, pa ćete biti kontaktirani kada vaš slučaj bude došao na red", priča devojka sa snimka. Ovo ju je, posle šokantnog saznanja, kaže, dodatno porazilo. Uporedo sa onim što se dešavalo, analizirala je sve profile svojih pratilaca na društvenim mrežama i došla do sledećeg otkrića.

"Jedan od naloga me je dodao na Fejsbuku i Instagramu. To je osoba koja dolazi iz istog grada kao i ja. Mlađa godinu dana, ne znam ništa o toj osobi. Analizom profila saznajem da je taj profil, verovatno, profil osobe koja me je dodala. Iskreno, ne znam ko je to, moj dečko ga takođe ne poznaje. Jedino što je moglo da ga dovede u vezu sa mojim fotografijama je taj serviser, koji je inače čovek u godinama, sa ženom i decom", kaže žrtva.

Dve godine kasnije, isplivalo je novo, poražavajuće saznanje.

"Jednog dana opet dobijam poruku na Instagramu: "Lepotice, tvoje slike se šire u jednoj Telegram grupi, mogu ti reći nik (nadimak). To je isto neka, skroz nepoznata osoba. U tom periodu mi stižu neki zahtevi, kao da su oživeli vampiri prošlosti - neki ljudi iz srednje, a išli smo u srednju pre sedam godina. Ono što je bilo čudno je da su ti ljudi svi bili iz informatičkog odeljenja. Malo je banalno, ali - informatičari - znaju sa računarima i postoji mogućnost da su baš oni videli u nekoj Telegram grupi i da su se svi odjednom povampirili", sumnja.

Tada je, kaže, sa svoje liste pratilaca izbrisala sve te ljude i zaključala profil kako ne bi mogli da vide sadržaj koji objavljuje. Na ono kroz šta je prošla i opisala u svojoj ispovesti, želi da upozori sve devojke.

"Smatram da nijedna devojka ne treba, niti zaslužuje da se njeno ime, prezime, društvene mreže i gole fotografije razvlače po Telegram grupama i šeruju. Bitno je da sebe okružite ljudima koji vas u bilo kojoj situaciji internet nasilja neće osuđivati, koji će vas podržati. Nikada ne treba da krivite sebe ili da se stidite. Oni koji treba da se stide i strahuju su internet nasilnici i treba raditi na tome da se sve to suzbije i potpuno iskoreni, ako je uopšte ikako moguće. Apsolutno niko nema pravo da ovo radi. Ovo treba da bude strogo kažnjivo krivično delo", zaključuje ona. 

TELEGRAM GRUPA

 Udruženje za osnaživanje i razvoj građanki i građana OsnaŽene predstavile su nastavak istraživanja o Telegram grupi u kojoj se deli osvetnička pornografija, a koja, kako navode, broji 60.000 članova.

U pitanju je, navode, prvi deo, a autorke se fokusiraju samo na ovu Telegram grupu, jer su, kako navode, nakon istraživanja objavljenog u junu ove godine admini i vlasnici grupe počeli sa vređanjem i pretnjama.

„Neposredno nakon objavljivanja našeg prvog istraživanja – Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija, admini/ke i vlasnici/ce pomenute Telegram grupe počeli su sa vređanjem, pretnjama po fizičku bezbednost i tužbama, iako nije postojao osnov za to. U skladu sa tim, odlučile smo da drugo istraživanje u celosti posvetimo nijihovoj Telegram grupi i aktivnostima kojima se bave u okviru iste“, navodi se na sajtu OsnaŽene.

U svom istraživanju navode da je jedna od vlasnica Telegram grupe pod nazivom Merix koristila fotografije maloletne dvanaestogodišnje devojčice sa provokativnim opisima koje je postavljala na sajtove za upoznavanje. U njeno ime, kako prenose OsnaŽene, dopisivala se sa znatno starijim muškarcima, odnosno pedofilima.

Navodi se da je Merix na taj način htela da se osveti ocu devojčice.

OsnaŽene prenose da zloupotreba fotografija tuđe dece u Srbiji pokriva više zakona i propisa

Prema Krivičnom zakoniku zabranjuje se svako iskorišćavanje maloletnih lica u pornografske svrhe, uključujući proizvodnju, distribuciju, ili posedovanje takvih sadržaja. Takođe, fotografisanje i javno objavljivanje fotografija maloletnika bez dozvole može biti smatrano povredom privatnosti.

Prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti predviđa se zaštita ličnih podataka, uključujući i fotografije, te zahteva izričitu saglasnost za prikupljanje, obradu i objavljivanje podataka maloletnih lica.

Prema Porodičnom zakonu roditelji imaju pravo da štite interese deteta i mogu podneti tužbu u ime deteta u slučajevima kada su njegova prava povređena.Na osnovu pribavljenih dokaza podneta je krivična prijava i obavešteno je Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju.

ZLOCIN BEZ KAZNE

 Telegram grupe u kojima se deli osvetnička pornografija ponovo su došle u fokus javnosti u Srbiji kada je udruženje Osnažene objavilo istraživanje pod nazivom "Telegram iza senke: incest, dečija i osvetnička pornografija", u kom je još jednom potvrđeno da ove grupe i dalje nisu nestale. Nevladin sektor ističe da je u pitanju gorući problem. Uprkos inicijativama, deljenje osvetničke pornografije u Srbiji nije propisano kao krivično delo. 

I DA SE VRATIMO NA SERIJU KOJA JE ZAISTA TREBALA BITI EMITOVANA

 

У овој причи под радним насловом Смола, говоримо о осветничкој порнографији. Када наизглед безазлени интимни видео са њеним бившим дечком избије на површину, Минин свет се распада. У седмом месецу трудноће, она се бори да заштити свој углед, породицу и каријеру. Уједно, Мина открива да њен будући муж није оно што се чинило да јесте, а родитељи су на ивици слома. Њен посао је у опасности, а колеге је гледају другачије.

Док се бори да уклони снимке, суочава се са за застрашујућом истином: ни полицијска, ни правосудна ни технолошка решења не могу да реше проблем - оно што се једном нашло на интернету, остаје на интернету заувек. Суочена с немилосрдним таблоидима и друштвеним мрежама, Мина мора пронаћи храброст да се суочи са овом гнусном осветом и крене путем правде и мира, пре него што буде прекасно...

Ова истинита и напета прича о неустрашивој Мини, која се бори за углед и своју будућност, погађа срца гледалаца, истовремено постављајући питања о последицама које могу пратити сваког појединца заувек

BOJANA MALJEVIC PRODUCENTKINJA

• 
  

Projekcija igrane serija „Smola“ , koja se bavi temom „osvetničke pornografije“, biće održana ovog vikenda za 40 žena iz nevladinih organizacija, a nakon što je RTS odustao od njenog prikazivanja u planiranom terminu, rekla je za Danas glumica i producentkinja Bojana Maljević. Podsetimo, ona je nedavno na društvenoj mreži X skrenula pažnju da je RTS odustao od emitovanja ove mini-serije, apostrofirajući da se to desilo usred svetske kampanje 16 dana aktivizma, kao i da je Kolegijum odlučio da sada prikaže „neke druge žanrove“, koje smatra važnijim.

Koji su to žanrovi bitniji, zapitala se Bojana Maljević, istakavši da je sada pravi trenutak da se ova serija prikaže, jer skreće pažnju na gorući problem kojim su izložene prevashodno žene i koji se neretko završava tragedijom.

Uz to, izlaganje tuđe intime javnosti Krivični zakon kod nas još ne prepoznaje kao krivično delo.

O tome koliko je bitno da ovakav igrani program bude blagovremeno plasiran, Bojana Maljević napominje da ova komponenta ima veliki uticaj.

„Naravno da postoji velika važnost i da je pitanje plasiranja i promocije serije važno. Naročito ako je reč o igranom programu koji ima važan društveni značaj. Temu serije „Smola“ koju kolokvijalno zovemo „osvetnička pornografija“, iako tu nema ni pornografije a ni osvete baš – temu u realnom životu upravo prati borba nevladinih organizacija i Poverenice da to postane krivično delo. I pazite, u celoj toj atmosferi koja je značajna za sve žene ove zemlje, za celo društvo, RTS od našeg partnera koproducenta Telekom Srbija dobija završenu mini-seriju „Smola“, svega četiri epizode koja ima, pored vrhunskog umetničkog i tehničkog kvaliteta, nažalost svetski aktuelnu temu….“ ističe Bojana.

Prema njenim rečima to se nudi RTS-u,  jer je najprirodnije da se takav ozbiljan program tamo i emituje.

“Dugo smo čekali odgovor a onda u sred 16 dana aktivizma smo saznali da su ipak odustali i da će emitovati „neke druge žanrove“ koje kolegijum smatra potrebnijim. Jako bih volela da znam koje su to serije i koji žanrovi, potrebniji za našu javnost sada. Od digitalnog nasilja i partnerskog nasilja nad ženama koje se prečesto završi femicidom“, ističe Bojana Maljević.

• 
  

Projekcija igrane serija „Smola“ , koja se bavi temom „osvetničke pornografije“, biće održana ovog vikenda za 40 žena iz nevladinih organizacija, a nakon što je RTS odustao od njenog prikazivanja u planiranom terminu, rekla je za Danas glumica i producentkinja Bojana Maljević.

Podsetimo, ona je nedavno na društvenoj mreži X skrenula pažnju da je RTS odustao od emitovanja ove mini-serije, apostrofirajući da se to desilo usred svetske kampanje 16 dana aktivizma, kao i da je Kolegijum odlučio da sada prikaže „neke druge žanrove“, koje smatra važnijim.

Koji su to žanrovi bitniji, zapitala se Bojana Maljević, istakavši da je sada pravi trenutak da se ova serija prikaže, jer skreće pažnju na gorući problem kojim su izložene prevashodno žene i koji se neretko završava tragedijom.

Uz to, izlaganje tuđe intime javnosti Krivični zakon kod nas još ne prepoznaje kao krivično delo.

O tome koliko je bitno da ovakav igrani program bude blagovremeno plasiran, Bojana Maljević napominje da ova komponenta ima veliki uticaj.

„Naravno da postoji velika važnost i da je pitanje plasiranja i promocije serije važno. Naročito ako je reč o igranom programu koji ima važan društveni značaj. Temu serije „Smola“ koju kolokvijalno zovemo „osvetnička pornografija“, iako tu nema ni pornografije a ni osvete baš – temu u realnom životu upravo prati borba nevladinih organizacija i Poverenice da to postane krivično delo. I pazite, u celoj toj atmosferi koja je značajna za sve žene ove zemlje, za celo društvo, RTS od našeg partnera koproducenta Telekom Srbija dobija završenu mini-seriju „Smola“, svega četiri epizode koja ima, pored vrhunskog umetničkog i tehničkog kvaliteta, nažalost svetski aktuelnu temu….“ ističe Bojana.

Prema njenim rečima to se nudi RTS-u,  jer je najprirodnije da se takav ozbiljan program tamo i emituje.

“Dugo smo čekali odgovor a onda u sred 16 dana aktivizma smo saznali da su ipak odustali i da će emitovati „neke druge žanrove“ koje kolegijum smatra potrebnijim. Jako bih volela da znam koje su to serije i koji žanrovi, potrebniji za našu javnost sada. Od digitalnog nasilja i partnerskog nasilja nad ženama koje se prečesto završi femicidom“, ističe Bojana Maljević.

Ona je u objavi na društvenoj mreži X rekla da će kao producent pokušati da posredstvom sponzora „pokrije“ nedostatak budžeta za emitovanje, iako bi, kako je dodala, bilo razumno da novac nikako ne prestavlja problem za emitovanje igranog programa od društvenog značaja.

Na pitanje Danasa da li je u tome uspela Bojana Maljević odgovara potvrdno.

„O da, naravno. Već ovog vikenda imamo u Srbiji projekciju za 40 žena i nevladnih organizacija iz cele Srbije koje se na jednom skupu bave pravima i zaštitom žena. Jedva čekam njihove reakcije. To je svakako interna projekcija, jer nas iskreno zanimaju njihove reakcije. Potom ćemo sličnu projekciju napraviti u Beogradu i za međunarodne NVO. Videćemo i kakav je stav Telekoma po celom ovom pitanju. Oni su spominjali da će poslati ponudu HBO i drugima koji će, uverena sam, biti zainteresovani. Ali ipak, mišljenje svih nas je da je „Smola“ program za RTS, parekselans. O našim ženama je reč, na našem jeziku… Radnja se dešava u Beogradu i Srbiji…“, napominje naša sagovornica.

Upitana jesu li ovakve situacije između producenata i emitera česte i na koji su način ru pravno regulisane Bojana odgovara da njena producentska kuća ima ugovor sa Telekomom Srbije i da su oni prepoznali značaj tema kojima se bavi.

TAKO JE TO U NAPREDNOJ SRBIJI!