PETLJE ZAVERE

 STA IMA NOVO KAD SU U PITANJU TEORIJE ZAVERE? PA EVO NEKI POKUSAVAJU DA IH ZAPETLJAJU NEKI DA RASPETLJAJU, ALI ONE SU TU I TO JE TAKO. HAJDE SAD DA VIDIMO STA JE TO PETLJA TEORIJE ZAVERE?

 TEKST JE IZ DECEMBRA 2024.TE

U roku od nekoliko minuta od pokušaja atentata na izabranog predsednika Donalda Trampa u julu ove godine, teorije zavere počele su nezaustavljivo da kolaju internetom.

Bez ikakvih dokaza, ljudi su počeli da šire tvrdnje da je taj događaj bio sve - od lažnog atentata do masovno isplanirane urote.

Baš kao i u svetskoj politici, teorije zavere nisu ništa novo ni u američkoj.

Sledbenici Kjuanona, široko rasprostranjenog pokreta teoretičara zavere, bili su među onima koji su izazvali haos na Kapitolu 6. januara 2021. godine, dok se mnogi još uvek bave teorijama zavere oko atentata na bivšeg predsednika Džona F. Kenedija pre više od 60 godina.

Iz takvih iskustava znamo da podele, razdor i dezintegracija poverenja koje oni šire mogu da budu ekstremno štetni po zdravlje jedne demokratije.

Šta, dakle, možemo da učinimo povodom ove narastajuće plime teorija zavere?

Najvažnije od svega, odgovor na to je ne truditi se po svaku cenu da dokažete da ljudi nisu u pravu.

Svaki pokušaj da se opovrgnu zavere ima velike šanse da se obije čoveku o glavu, nadovezavši se na rasprostranjene narative o „eliti" i „dubokoj državi" koji cenzurišu istinu.

U skorašnjem izveštaju koji su objavili britanska ekspertska grupa Demos i Sve je povezano – istraživački projekat sa Univerziteta u Mančesteru – moji koautori i ja tvrdimo da je prvi korak u tome da se promeni naše shvatanje teorija zavere.

Teorije zavere nisu samo bizarni kurioziteti koji se gnoje na obodima društva i širi ih šačica ludaka sa kapicama od folije.

A one isto tako ne nastaju i vakuumu.

Umesto toga, rezultat su začaranog kruga u kom niču teorije zavere, pojačavaju se i postaju pogonsko gorivo za ružne političke okršaje.

Tu dinamiku mi sada nazivamo „petljom zavere".

Borba protiv teorija zavere zahteva presecanje te petlje.

Mnoge predložene intervencije za promenu verovanja ljudi u teorije zavere pokazale su se neefikasnim.

Kada se govori o teorijama zavere, za njih se često kaže da su se „otele kontroli", da su upale u vrtloga bez izlaza.

Ali vrtlozi su haotični, otrgnuti sistemi koji brzo postaju nemogući za kontrolisanje.

Ideja o „petlji zavere" nudi samoodrživi sistem u kom imamo nekakvu nadu da intervenišemo.

U našem izveštaju mi opisujemo petlje zavere kao nešto što nastaje i hrani se samim sobom, dok obično započinju sa „zrncem istine" iz koje nikne najveći broj teorija zavere.

U nekim slučajevima je to zrnce bukvalna „istina" – autentične zavere ili tajni planovi pojedinaca ili grupa da urade nešto štetno.

U drugim slučajevima, „istina" se odnosi na okruženje konfuzije, nepoverenja, nedostatka i sumnje, u kojem teorije zavere posebno cvetaju.

Haos i pitanja koji su nastali posle pokušaja atentata na Trampa daju primer kako takvi uslovi mogu da dovedu do brzog širenja spekulacija i dezinformacija.

U drugim slučajevima, oni koji šire teorije zavere savršeno su svesni da njihovi iskazi nisu činjenično tačni, ali artikulišu dublje osećanje istine koje odražava njihovo doživljeno iskustvo.

Kad pojedinci i zajednice nisu u stanju da pronađu smisao ili objašnjenja za događaje u njihovim vlastitim životima i svetu oko njih, otvara se prostor za alternativna objašnjenja.

Odbacivanjem „teoretičara zavere" naprosto kao ludaka, ti pojedinci se guraju dublje na obode pojačavajući postojeći osećaj nepoverenja i izolacije.

Petlja zavere nastaje od sudaranja sa tehnološkom, društvenom i političkom dinamikom, polako rastući od okruženja nepoverenja i sumnje u prave pravcate ratove kultura.

Bolje razumevanje ovih procesa može da nam pomogne da steknemo jasniju sliku o tome kako treba da intervenišemo.

1. Nastanak

Petlja počinje nastankom zavereničkih narativa među narodom, i u onlajn i u oflajn prostorima.

Često kad se grupe osećaju marginalizovano, ignorisano ili potisnuto na obode društva, teorije zavere mogu da funkcionišu kao objašnjenje za patnju u njihovim životima.

Oni nude unapred pripremljen narativ za artikulisanje potencijalno legitimnog nezadovoljstva ili opravdanja za unapred postojeća verovanja.

U političkom kontekstu, ovaj stadijum nastanka kreće kad se ljudi osete zapostavljenim i nedovoljno zastupljenim – kad političari deluju kao da ignorišu glasove birača i kad nova politika deluje štetno ili kao da ne poštuje potrebne i vrednosti zajednice.

2. Pojačavanje

Šačicu teorija zavera u povoju preuzimaju influenseri zavera i pojačavaju ih do šire publike, preko mešavine glavnotokovskih i alternativnih društvenih mreža.

Istaknuti primeri za influensere zavera su Aleks Džons i Dejvid Ajk, koji su naučili da koriste strukture društvenih mreža za građenje zavereničkih imperija, prodajući raznorazne dokumentarce, suvenire, pa čak i nutricione suplemente.

3. Grananje

Poslednji stadijum petlje odigrava se jednom kad se teorija zavere u potpunosti pojavi u glavnom toku, a preuzmu je političke ličnosti i glavnotokovske medijske kuće.

Poslednjih godina, bilo je nekoliko slavnih incidenata u kojima su političke ličnosti širile zavereničke narative.

I dok se neki možda nesvesno koriste dobro razrađenim arhetipovima, drugi oportunistički iskorištavaju teorije zavere da pristupe unapred postojećim zajednicama radi podrške, koje potom pojačavaju snagu njihovog argumenta.

U konkretnom slučaju pokušaja atentata na Trampa, već je postojao značajan medijski i politički komentar, od kojih su neki ponovili zaverenicke narative.

DA LI JE DUBOKA DRZAVA MIT ILI ISTINA I DA LI JE TRAMP TU DA RESI TO PITANJE?

 

Ono što je za fizičare nekada bila „božanska čestica", materija u čije su postojanje decenijama verovali ne uspevajući da ga dokažu, za današnje politikologe je „duboka država".

Ovaj pojam se vezivao za različite političke događaje: od ubistva američkog predsednika Džona Kenedija, preko afere Susurluk u Turskoj kojom je 1996. godine otkrivena sprega između politike i kriminala, do mandata američkog predsednika Donalda Trampa, koji ga je značajno popularizovao, optužujući različite državne organe za opstrukciju.

Oko definicije „duboke države" nema konsenzusa stručnjaka, pa postoje „različita značenja u različitim vremenima i državama", kaže Vinston Berg, doktorand političkih nauka Univerziteta u Čikagu, za BBC na srpskom.

Berg strah od postojanja „duboke države" definiše kao „bojazan da su neformalne veze vladinih službenika i spoljnih grupa, koje imaju kriminalni ili ideološki karakter, politički važnije od zvanične vlade izabrane na izborima".

„Najekstremniji stavovi su da postoji tajna, drugostepena vlada, koja sve kontroliše iza kulisa, a zvanična vlada joj služi kao paravan i tu možemo da prepoznamo stereotipne teorije zavere.

„Drugi, izbalansiraniji pogledi, odbacuju takve malo verovatne teorije, ali iznose zabrinutosti o korumpiranosti vlade i potčinjavanju regulatornih tela različitim spoljnim interesima", objašnjava američki stručnjak koji istražuje teorije zavere i političke ideologije, u pisanom odgovoru.

Neformalnost i tajnovitost u obavljanju određenih državnih poslova postoje i u demokratskim sistemima i ne moraju nužno da ukazuju na postojanje „duboke države", ukazuje Sonja Stojanović Gajić, članica Upravnog odbora Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Neka delovanja bezbednosnih struktura i ne treba da budu poznata građanima, ali tu postoji korektivni mehanizam unutar demokratskog sistema, poput nadzora Zaštitnika građana ili skupštinskih odbora - kada nema kontrole, kažnjivosti i kada su postupci protiv javnog interesa, onda možemo da govorimo od 'dubokoj državi'", kaže za BBC na srpskom.

Koncept se proširio u svetu „prvenstveno kao teorija zavere", koju koriste populistički politički lideri, smatra ona.

„Za njih je to sredstvo da izbegnu kritiku i zaustavljanje njihovih nedemokratskih praksi od strane javnih službenika, obaveštajnih službi, službi bezbednosti i drugih.

„Kada im se suprotstave profesionalni državni službenici, poput obaveštajnih i bezbednosnih službi, oni tvrde da se radi o dubokoj državi da bi suzbili tu vrstu otpora zarobljavanju institucija".

Stručnjaci na ovo pitanje nemaju jasan odgovor, jer je „potrebno više značajnih istraživanja kako bismo pronikli u srž ovog koncepta", smatra Arsalan Bilal, stručnjak za bezbednosne politike sa Arktičkog univerziteta u Norveškoj.

„Termin se uglavnom koristi kako bi se opisali navodni sektori državnih ili vojnih organa, za koje se veruje da nekako funkcionišu izvan formalnog lanca upravljanja i autoriteta.

„Ova mreža navodno podriva politike izabrane vlade, delije sistematično i veoma zaverenički, iza kulisa i u skladu sa njihovim motivima i interesima", kaže Bilal za BBC na srpskom.

Mnogi autori smatraju da se termin „duboka država" u tom obliku prvi put pominje u turskoj politici, kao prevod turske fraze derin devlet.

„U ovom slučaju se odnosi na navodne zakulisne veze elemenata turske vlade, desničarskih paramilitarnih struktura i turske mafije", kaže Vinston Berg.

Pojam je zaživeo posle izbijanja afere Susurluk 1996. godine.

U automobilu umešanom u saobraćajnu nesreću u istoimenom gradu, zajedno su se vozili viši zvaničnik policije, kriminalac sa poternice i član turskog parlamenta, a u vozilu su pronađeni dokumenti koji svedoče o njihovoj saradnji.

Pet godina kasnije, 13 ljudi osuđeno je na zatvorske kazne.

U Turskoj mnogi i dalje veruju u postojanje „duboke države", čiji je cilj očuvanje sekularizma, kaže Arsalan Bilal.

„Veruje se da duboku državu čine skriveni delovi vojske, obaveštajne službe, neki političari, mediji, ali i penzionisane birokrate i visoki vojni zvaničnici, ali je premalo ili nimalo dokaza kojima bi se takvi stavovi potkrepili", objašnjava on.

Koncept duboke države, doduše pod drugačijim imenom, pominje se još u delu „Engleski Ustav" iz 1867. godine britanskog autora Voltera Bedžeta, koji govori o dve vlade Velike Britanije. „Dok god imamo dvostruke institucije - jedne dostojne i namenjene impresioniranju mnogih, a druge efikasne i namenjene vladavini mnogima - trebalo bi da vodimo računa da se lepo slažu i da skrivamo gde jedna prestaje, a druga počinje", zapisao je Bedžet.

Kanadski akademik Piter Dejl Skot jedan je od autora koji su u Americi popularizovali pojam duboke države, posebno u delu „Duboka politika i smrt Džona F. Kenedija" iz 1993.

Skot navodi da duboka politika seže dalje od formalnih, ustavom propisanih struktura vladavine.

„Na taj način je prepoznao zamagljene linije između vladinih i nevladinih institucija, koje omogućavaju korupciju i smanjuju transparentnost", smatra Vinston Berg.

Skot je bio „zabrinut" zbog američkih obaveštajnih agencija i njihovih veza sa kriminalom i biznisom, koje nisu bile otvoreno povezane sa zvaničnom vladom između 1950-ih i 1970-ih.

„On je uvideo da pseudo-vladine organizacije postoje kako bi zaobišle demokratsko odlučivanje, a sumnjao je da su te organizacije umešane u ubistvo Kenedija i aferu Votergejt.

„Preko Skota je termin duboka država stigao u Ameriku", kaže Berg.

Majk Lofgren, bivši kongresmen iz redova Republikanaca, u eseju „Anatomija duboke države", objavljenom 2014, pre dolaska Donalda Trampa u Belu kuću, pominje dve američke vlade koje funkcionišu paralelno.

„Imamo vidljivu vladu smeštenu oko Nacionalnog mola u Vašingtonu, a onda je tu i druga, skrivenija, nedefinisanija vlada, koja nije uređena zakonom i ne mogu da je vide turisti koji posete Belu kuću i Kapitol", tvrdio je Lofgren.

Duboku državu opisao je kao „hibridni entitet javnih i privatnih institucija koji upravlja zemljom".

Kada je Tramp pobedio na izborima 2016, „duboka država" postaje sve češća tema rasprava u Americi.

Njegove pristalice je vide kao „administrativnu, birokratsku državu", koju čine zaposleni u federalnim organima, odgovorni su za svakodnevno funkcionisanje vlade, ukazuje Vinston Berg.

Ovi državni službenici se ne menjaju promenama partija na vlasti.

„Tokom Trampovog mandata, ljudi koji ga podržavaju počeli su da veruju da birokrate imaju sopstvene interese različite od državnih i da neće sprovoditi politike vlade ili će u tome odugovlačiti, te da će se boriti da zadrže njihove pozicije", objašnjava on.

Trampove optužbe na račun „duboke države" uobičajena su pojava od 2016, kada je preuzeo upravljanje Ovalnom kancelarijom, sedištem američkih predsednika u Beloj kući.

Početkom pandemije korona virusa 2020. godine, Tramp je govorio da „duboka država" preko Administracije za hranu i lekove (FDA) namerno odugovlači pravljenje vakcine protiv kovida i izdavanje dozvole za njeno korišćenje.

Dve godine ranije, optuživao je „operativce duboke države koji nisu izabrani na izborima" za nameru da „prkose izbornoj volji birača kako bi ispunili njihovu tajnu agendu", nazivajući ih „pretnjom po demokratiju".

Iste godine je kritikovao Ministarstvo pravde Amerike jer nisu pokrenuli proces protiv Hilari Klinton, bivše predsedničke kandidatkinje demokrata, zbog navodne saradnje sa Rusijom i uticaja na predsedničke izbore 2016. godine.

Ova institucija je „deo duboke države", tvrdio je tada.

Njegov saradnik Bil Bar optuživao je i administraciju Trampovog prethodnika Baraka Obame za špijuniranje kampanje republikanskog kandidata na izborima 2016.

Posle izgubljenih izbora 2020. godine, na Trampovim tvrdnjama nastala je i teorija Kjuanon, koja počiva na nepotkrepljenim navodima da bivši predsednik vodi tajni rat protiv elitnih satanističkih pedofila u vladi, biznisu i medijima.

Vinston Berg ističe da nema dovoljno podataka o uticaju Donalda Trampa na upotrebu ovog termina u savremenoj američkoj politici.

Ali, on uviđa da se taj koncept koristi „taktički".

„Republikanska politika je već dugo sumnjičava prema birokratskoj državi, jer žele da ograniče moć regulatornih tela.

„Korišćenjem izraza 'duboka država', američka desnica taktički sumira njenu dugoročnu propagandu u tom smeru, ističući zabrinutost o transparentnosti i korupciji", opisuje Berg.

Trampov uticaj na javno mnjenje po ovoj temi bio je vidljiv već 2017, a istraživanje dnevnika Vašington posta i televizije ABC je pokazalo da 48 odsto ispitanika u Americi veruje da postoji duboka država.

Istraživanje agencije Ipsos, objavljeno u decembru 2020, pokazalo je da trećina Amerikanaca veruje da duboka država radi protiv Trampovih interesa.

Tramp je 3. novembra 2020. izgubio predsedničke izbore od demokrate Džozefa Bajdena, aktuelnog predsednika Amerike.

Dejvid Rod, američki novinar i dvostruki dobitnik Pulicerove nagrade, u knjizi „U dubinu: FBI, CIA i istina o američkoj dubokoj državi" bavio se i razlikom načina na koji politička ideologija u Americi utiče na shvatanje duboke države.

Desničari, brojni među republikancima, smatraju da nju čini rastuća birokratija, administrativna struktura koja štiti svoje interese na račun državnih interesa.

Levičari, kojih je mnogo više među demokratama, duboku državu vide kao vojno-industrijsku strukturu koja pokretanjem i održavanjem ratova podmiruje sopstvene interese, navodi Rod.

I u kampanji za nadolazeće predsedničke izbore u Americi, Donald Tramp je u više navrata obećao „obračun sa dubokom državom".

Boris Džonson, bivši premijer Velike Britanije, termin je upotrebljavao kako bi optužio Laburističku partiju da namerava da poništi Bregzit, izlazak zemlje iz Evropske unije.

„Duboka država" će pokušati „da nas ponovo uvuče u savez sa EU, što će biti uvod u naš kasniji povratak" u blok, kazao je Džonson u julu 2022. godine.

Janis Varufakis, bivši ministar finansija Grčke, govorio je za BBC da „razmatranje duboke države ili države koja funkcioniše paralelno sa vidljivim državnim aparatom može da se uporedi sa geološkim istraživanjima.

„Ako želite da razumete kako nastaju zemljotresi ili morfologiju reljefa koji vas okružuje, onda morate da kopate duboko ispod površine, tamo da golim okom ne možemo da dopremo", rekao jeekao je Varufakis.

I bivša britanska premijerka Liz Tras, koja je na čelu vlade provela nepuna dva meseca, optužila je „duboku državu" za kratkoću mandata.

„Želela sam da smanjim poreze, umanjim administraciju i povratim kontrolu pošto su ljudi pričali o referendumu o Bregzitu. Suočila sam se sa velikim otporom sistema i mnogo toga je zapravo dolazilo od države.

„Moć u Britaniji se tokom prethodnih 30 godina prebacila iz ruku političara u ruke birokrata, poludržavnih tela i advokata, pa demokratski izabrane vlade nisu u mogućnosti da sprovode politike", rekla je na skupu desničara u Americi tokom februara 2024

Dok se političari o dubokoj državi uglavnom negativno izjašnjavaju, stručnjaci još razmatraju da li bi mogla da ima i pozitivne efekte na društva.

Arsalan Bilal smatra da odgovor zavisi od načina na koji ćemo je definisati.

„Ako je definišemo kao negativnu pojavu, kao mrežu elemenata koji su deo zavere protiv izabrane vlade sa sopstvenom agendom, onda ćemo duboku državu videti kao nešto što podriva formalnu vlast, njen legitimitet i interese", kaže Bilal.

Ali, ukoliko se duboka država opiše kao „politički i vojni establišment, koji traje i ostaje nakon promena na političkom vrhu i donosi kontinuitet državnih politika", onda je „pozitivna stvar", smatra politikolog.

„Politički lideri dolaze i odlaze, njihove politike se menjaju, ali, ako bismo potpuno prihvatili taj model, imali bismo apsolutni politički diskontinuitet, što bi bilo ekstremno štetno za državu.

„Duboka država je u tom smislu ključna za dugoročno trajanje države i nacionalne interese - predsednici odlaze i dolaze, ali Pentagon, CIA, NSA i druge institucije, koje sprovode dugoročne i složene nacionalne politike, ostaju", objašnjava Bilal.

• Sve što treba da znate o FinCEN dosijeima i „prljavom" novcu širom sveta
• Forum u Davosu - borba za opšte dobro ili žurka za elitu
• Džordž Soros predao sinu imperiju vrednu 25 milijardi dolara

Sonja Stojanović Gajić ukazuje da tajno delovanje profesionalnih državnih službi, čak i nasuprot volji vlastodržaca, ne mora da budu pokazatelj postojanja duboke države i nisu nužno negativne pojave.

„Tu spadaju i zviždači, koji ukazuju na neki problem ili odbijaju da primene neku nelegalnu naredbu - oni se formalno suprotstavljaju ljudima na vrhu vlasti, ali to čine u javnom interesu", smatra Stojanović Gajić.

Ove dileme treba razrešiti, jer je termin duboka država „još uvek fluidan i zasnovan na spekulacijama, ali istovremeno jako relevantan i utiče na vrlo stvarne probleme sa kojima se suočavamo", kaže Arsalan Bilal.

„To pitanje postaće još važnije i zanimljivije širom sveta, jer će 2024. godina biti godina izbora u svetu - 64 zemlje će imati nacionalne izbore, kao i Evropska unija.

„Dakle, govorimo o polovini svetskog stanovništva koje će birati nove lidere, a očekuje se da će mnogi od njih biti populisti", zaključuje Bilal.

U današnjem svetu, gde je više od 5,5 milijardi ljudi povezano na internet, informacije se nikada nisu lakše i brže delile. Mogućnost da se gotovo trenutno (ili najviše za nekoliko minuta) pošalju datoteke, fotografije i najrazličitije vrste audio i video materijala bila je u domenu naučne fantastike pre samo 30-ak godina. Brojne društvene mreže omogućavaju trenutno deljenje informacija sa kontinenta na kontinent, što stručnjaci nazivaju global town hall.

Ipak, sa ovolikim mogućnostima za brzo i (gotovo) besplatno deljenje informacija stigli su i novi problemi – kako razlikovati istinite objave od onih lažnih. Ovo nije problem samo društvenih mreža. Brojne svetske novinske agencije i mediji su poslednjih godina morale da uvedu potpuno novo zanimanje – fact checker, osobu koja će svaku informaciju proveriti iz više izvora pre nego što se ona objavi i prosledi drugima kao verodostojna.

Tako se vremenom u svetskoj javnosti ustalio termin teorija zavere (conspiracy theory) da opiše sva ona nagađanja ili neproverene informacije koje kruže u medijima i na internetu. Pod ovim pojmom se najčešće podrazumevaju pojedinci ili grupe, pa čak i organizacije, koje dele informacije koje nemaju uporište u realnom svetu, te se ne mogu lako proveriti i utvrditi činjenice.

Pandemija je bila jedan od najboljih primera. Internet je do te mere bio prepun lažnih svedočenja i izjava stručnjaka, od kojih su mnoge direktno ugrožavale živote ljudi, da su brojne društvene mreže i web stranice jednostavno bile prinuđene na neku vrstu cenzure kako bi se sprečilo njihovo širenje.

I sam termin teorija zavere ima svoje korene u nekoj vrsti teorije zavere. On se prvi put pojavio u američkoj i britanskoj štampi početkom 20. veka, u vreme Prvog svetskog rata, da opiše neproverene izveštaje o planovima za napade na London i New York. Krajem ’60-ih, američka obaveštajna agencija CIA će pokrenuti čitavu kampanju dezinformacija kako bi se sprečila panika nakon ubistva predsednika Johna F. Kennedyja. Tada su mnogi u SAD-u tvrdili da CIA, zajedno sa drugim visokim ličnostima u vrhu administracije učestvuje u zataškavanju pravih nalogodavaca i izvršilaca atentata, te da je tzv. Warren report, izveštaj komisije nakon atentata zapravo falsifikat.

Tako se izraz teorija zavere ustalio u američkoj javnosti da opiše sve one koje su sumnjali u zvaničnu verziju događaja. U narednim decenijama, on će postati deo šireg javnog diskursa širom sveta, a osobe koje bi tvrdile da imaju tajne ili poverljive podatke o aktivnostima država, organizacija ili kompanija obično su nazivani teoretičarima zavera. Ispostaviće se, pak, da su oni u mnogim slučajevima bili u pravu.

Federalni zakon SAD-a o državnoj tajni i povjerljivim informacijama navodi da veliki broj odluka državnog vrha i aktivnosti obaveštajnih agencija ima oznaku Top Secret (najviša tajna), te ostaje tajan zauvek, dok se manji važni dokumenti mogu objaviti (deklasifikovati, skinuti oznaka državne tajne) u periodu između 30 i 50 godina od dana njihovog donošenja.

Izmenama Zakona o dostupnosti informacija 1996. godine (Freedom of Information Act, FOIA), omogućeno je da se ovakvi dokumenti deklasifikuju i znatno ranije, kao posledica zahteva novinara, nevladinih organizacija ili organizacija civilnog društva. Tako su se nakon 2000. godine u javnosti našli podaci o tajnim programima Pentagona i obaveštajne zajednice za koje se godinama smatralo da su upravo – teorije zavere.

Iako su decenijama brojni bivši obaveštajci SAD-a, istraživači i novinari tvrdili da je postojao program širokog obuhvata (large scope program) agencije CIA usmeren na kontrolu ponašanja, te svojevrsnu kontrolu uma, to je potvrđeno tek 1994. godine, kada je američka Agencija za kontrolu sredstava u javnom sektoru (GAO) potvrdila postojanje velikog programa od početka ’50-ih pa sve do sredine ’70-ih godina prošlog veka. „Mk Ultra“ je bio tzv. kišobran (umbrella program) za mnoštvo drugih manjih programa usmerenih prevashodno na istraživanje ponašanja i kontrole ljudi, kako pojedinaca, tako i čitavih zajednica, te pronalaženja prirodnih ili veštačkih narkotika koji bi se u te svrhe koristili.

Mk u imenu programa označava OTS – Službu za naučna i tehnička istraživanja CIA, dok Ultra označava najviši nivo tajnosti, veći i od državne tajne. Zbog toga, većina američkih kongresmena, senatora i funkcionera Bele kuće nije znala za njegovo postojanje, iako se spekuliše da je bivši predsednik George H. W. Bush bio informisan, budući da je ’70-ih bio direktor Nacionalne obaveštajne službe (DCI). „Mk Ultra“ je vremenom postala i neka vrsta urbane legende, zbog navoda da su istraživane upotrebe sintetičkih droga, poput LSD-a, i to na velikim muzičkim festivalima ’60-ih i ’70-ih.

Taktička oružja za masovno uništenje

Još jedan program CIA iz „Mk“ grupe je bio i „Mk Naomi“, koji je trajao od 1950 do 1971. godine. U okviru njega je, zajedno sa Pentagonom i njegovim Odeljenjem za specijalna istraživanja (DoD SOD), razvijan čitav niz hemijskih i bioloških oružja. Ona se nisu odnosila samo na uništavanje vojne sile neprijatelja, već i na trajno zagađenje ili uništenje useva (na prvom mestu kukuruza i soje), te domaćih životinja. U okviru projekta su razvijeni i izuzetno jaki otrovi iz grupe saxitoxina koji su kod žrtava mogli da izazovu gušenje ili srčani udar, a da se ne mogu kasnije dokazati, budući da su za kratko vreme isparavali iz tela. Projekat je prekinut za vreme mandata predsednika Richarda Nixona, koji je svojom izvršnom naredbom zabranio dalji masovni razvoj biološkog i hemijskog oružja.

Ipak, ta zabrana se odnosila isključivo na WMD BW, taktička oružja za masovno uništenje. Razvoj i istraživanje različitih vrsta virusa, toksina i veštačkih supstanci sa potencijalno ofanzivnom upotrebom se nastavio unutar Pentagona, ali sada pod  plaštom istraživanja u poljoprivredi i medicini.

Pored instalacija unutar Fort Detricka u Marylandu, glavnom centru za biološka i hemijska istraživanja i zaštitu, različiti programi su nastavljeni i u centru PIADC na ostrvu Plum, udaljenom stotinak kilometara od New Yorka. Danas pod upravom Ministarstva poljoprivrede SAD-a i Domovinske bezbednosti (DHS), Plum Island centar je godinama bio tema brojnih teorija. Iako se zvanično bavi istraživanjem veoma zaraznih bolesti kod domaćih životinja, koje mogu preći i na ljude, godinama se tvrdi da se PIADC bavi i genetskim istraživanjima kod životinja. Tako je u julu 2008. godine na plaži u zalivu Montauk u New Yorku pronađen leš veoma čudne životinje, koja je očigledno imala neke vrste mutacija. Iako se do danas ne zna šta je ova životinja zapravo bila, ostaje činjenica da je ostrvo Plum udaljeno samo 15 kilometara.

Krajem 2023, istraživanja su počela da se premeštaju u novu ustanovu sa najsavremenijom opremom NBAD (Nacionalna biološka i poljoprivredna odbrambena laboratorija) u Kanzasu.

OVAJ TEKST JE I OVAKO DUGACAK PA NECU DA NABRAJAM I NOVE I STARE TEORIJE ZAVERE KOJE SU UVEK U ZIZI INTERESOVANJA STO PO MENI DOKAZUJE DA U NJIMA IMA ISTINE. PROBALA SAM SAMO DA KAZEM DA PRICA O TRAMPU I DUBOKOJ DRZAVI NIJE SAMO TEORIJA ZAVERE JER VEC POSLE MESEC DANANJEGOVE NOVE VLADAVINE VIDIMO DA SE SVET MENJA I TO VELIKOM BRZINOM. NA BOLJE ILI GORE  SAZNACEMO NADAM SE ISTO TAKO  BRZO DA SE NE MUCIMO NAGADJAJUCI!

POSLEDNJI PAPA

 OVAJ BI SE TEKST MOGAO NAZVATI ARMAGEDON JE STIGAO. SVET SE MENJA IZ SATA U SAT. NI NASA ZEMLJA NIJE IMUNA NA PROMENE, NEGO JE PROBLEM STO NASE PROMENE NISU ONE PROMENE KOJE SE DESAVAJU U SVETU. DOBRO PO NAS ILI NE VIDECEMO. OVAJ TEKST IPAK POSVECUJEM INSTITUCIJI PAPE. ZASTO JE OVO POSLEDNJI PAPA?

 

KRAJ 2000 GODINA STAROJ PREVARI

PRATIMO SLIJED DOGAĐAJA!

Prema proročanstvu Svetog Malahija iz 1139. god, Papa Franjo je posljednji Papa katoličke crkve. Sveti Malahije, koji je tačno pogodio SVE pape od 12. do 21. stoljeća (opisao im je karakteristike i imena), rekao je uz ovo proročanstvo i sljedeće:

"Nakon toga će grad na 7 brežuljaka biti razoren i strašni Sudija će doći da presudi ljudima." (misli se na pravdu).

Pošto se Papi Franji malo pogoršalo stanje i zadržat će se duže u bolnici, bit će zanimljivo pratiti koji će se događaji odviti nakon što se zvanično proglasi njegova smrt, onda kad se proglasi. Svi znamo šta je bilo s pravim Papom i kad je on otišao pa-pa, ali je zbog slijeda događaja bitno KAD će se JAVNO proglasiti njegov odlazak.

Ovaj događaj je bitan zbog drugih koji će uslijediti nakon ovog. Svo zlato zatečeno u tunelima ispod Vatikana koji vode do Jerusalema, odneseno je tokom trajanja lockdowna (Corona) 2020/2021, na sigurnu lokaciju. Prema informacijama Bijelih šešira bilo je potrebno 650 preleta aviona iz Vatikana do "sigurne lokacije" da bi se zlato prevezlo.

Vratimo se na sadašnjicu. Elon Musk je upravo ušao u Fort Knox gdje se čuva svo američko zlato koje je podloga za američki dolar kao valutu. Inspekcija nije vršena od 1979. godine. Svi se sad pitaju šta će Musk tamo zateći - prazne ili pune trezore? Priča se da je Kabal odavno prodao to zlato po svijetu kad im je zatrebalo para, pa zato ne čudi da se zadnjih dana iz Londona dovozi zlato nazad u SAD. Pretpostavlja se da se radi o dijelu tog zlata ukradenog iz Fort Knoxa.

Sad idemo na GESARU. SVO zaplijenjeno zlato od Kabala/Duboke države bit će osnova za preraspodjelu svjetskog bogatstva i onaj fenomenalni dio Plana da se na planeti iskorijeni glad i siromaštvo. Pošto je Duboka država krala od nas, običnih ljudi kroz izuzetno kompleksan i lukav sistem, uskoro dolazi vrijeme kada će to ljudima biti i vraćeno.

Šta mislite što Trump i Musk onoliko kopaju po zvaničnim institucijama i provjeravaju podatke o tokovima novca? Kabalu izmakneš tepih ispod nogu tako što mu oduzmeš glavni instrument moći nad čovječanstvom - novac! Otud onoliko vrištanja po svijetu raznih političara i zvaničnika protiv Trumpovih poteza jer svi oni rade za Duboku državu. Dakle, svaki dolar koji bijeli šeširi oduzmu Kabalu nas čini korak bliže pravdi i novom svijetu koji svi tako željno očekujemo. Taj dan nije daleko! Budimo radosni!

 

Još Samo Jedan Papa, a Onda Kraj... U aprilu 2005. godine izabran je 265. papa po redu, ali je on možda i pretposlednji, s čijim naslednikom bi se završilo ne samo institut papstva, već i duga istorija Rimokatoličke crkve, a moguće i sama istorija sveta! Ovako govori čuveno Malahijevo proročanstvo o papama. Malahijev proročki spis o papama čamio je četiri veka u lavirintima Vatikana.

Da li je bio zaturen, zaboravljen, prezren ili je možda zbog proricanja kraja papstva i same Crkve, bio strogo zabranjen. Kad je ipak prvi put odštapman, 1595. godine, neki crkveni autoriteti su ga odbacili, ali je on ipak našao svoj put do očiju javnosti. Postojala je sumnja, a ima je i danas, da spis nije autentično Malahijevo delo, već da je reč o jezuitskom falsifikatu iz XVI veka. Međutim, dokazi za to su neuverljivi. Bilo kako bilo, spis je našao svoje mesto i u 'Katoličkoj enciklopediji', a njime su se pozabavili i vrsni tumači starih proročanstava.

Malahije, čije je izvorno ime bilo Maelmhaedoc O' Morgair, rođen je 1094. godine. Bio je irski sveštenik iz XII veka, za koga se pouzdano zna da je, osim moći isceljivanja i levitacije, imao i dar predviđanja budućnosti. Ovaj prvi zvanično kanonizovani irski svetac, već od ranog detinjstva se veoma zanimao za religiju i mistiku. U mladosti je bio učenik svetog Imara, monaha-hermetičara. Nakon dugih studija postao je sveštenikom 1119. godine. Kako bi se usavršio u svetoj liturgiji i teologiji otputovao je u Lismor i tamo proveo dve godine. Za opata u Bangoru je postavljen 1123. godine, a biskupom u Konoru postaje 1132. godine. Sveti Malahije se opisuje kao humanu i skromna osoba koja je u potpunosti predana veri. Zabeležen je podatak kako je tačno unapred odredio tačan dan, pa čak i vreme svoje smrti.

Godine 1138. kreće u hodočašće u Vatikan, s ciljem da ga tamo postave za papskog izaslanika za Irsku. Na tom putovanju, pada u trans u kojem mu se ukazala vizija o 112 papa koji će se, počevši od njegovog vremena, tačnije od pape Celestina II, nizati sve do 'kraja sveta'.

Ono što najviše zbunjuje pri čitanju proročanstava svetog Malahija je njihova začuđujuća preciznost. Svoja proročanstva zabeležio je na papiru, a njihov sadržaj činili su kratki, šifrovani nazivi za svakog od 112 papa. Tih 112 kratkih proročanskih zabeleški opisuju neke uočljive karakteristike budućih Papa, od Celestina II, koji je izabran 1130. godine, pa sve do eventualnog kraja sveta.

Te zabeleške, uglavnom od dve-tri reči na latinskom, najčešće su ukazivale na neku od sledećih karakteristika budućeg pape: porodično ime, mesto rođenja, grb, zvaničan položaj pre izbora na tron sv.Petra... Ali su neretko bile i prave proročke zagonetke, koje se mogu tumačiti višeznačno, pre svega vezano za delovanje dotičnog pape i njegovu sudbinu, stanje Crkve ali i sveta u vreme njegovog pontifikata. Gotovo da nema slučaja u kome se ne može pronaći neka sličnost između Malahijevih zabeleški i budućih Papa.

Tako je, na primer, papa Pije III, koji je vladao samo 26 dana 1503. godine, opisan kao De parvo homine, što se može odnositi i na njegovo porodično ime Pikolomini (na italijanskom - mali čovek) i na njegovu kratku vladavinu, jer latinska reč 'parvus' znači i 'malen' i 'kratak'. Izrazom Rosa Umbriae - Ruža Umbrije, Malahije je imenovao papu Klementa XIII (vladao od 1758-69) koji je bio povezan sa vlastima italijanske države Umbrije čiji je amblem ruža, a za vreme njegovog pontifikata je i veliki broj njih stupio u Franjevački red, nazvan i 'Ruža Umbrije'.

Benedikt XV proročki je opisan sa Religio Depopulata (pustošenje ili razaranje religije, vere, savesti). On je bio papa od 1914 - 1922 godine, odnosno u vreme Prvog svetskog rata, kad je s jedne strane zaista sasvim zakazala religijska svest, pre svega hrišćanske Evrope, a sa druge strane je uništeno mnogo svetske populacije vernika.

Takođe, bio je svedok početka revolucije u Rusiji, koji je označio kraj religijskog života Rusije tog vremena. Navešćemo još šest papa - onih sa kojima se završava Malahijevo prorčanstvo.

Malahijev Pastor et nauta - pastir i mornar, nije niko drugi do papa Jovan/Ivan XXIII. Naslednik Pija XII, do izbora za papu bio je patrijarh Venecije, grada punog mornara. Iako je za papu izabran tek kao prelazno rešenje, na iznenađenje svih preduzeo je zamašne aktivnosti modernizacije Crkve, njenih dogmi i uredbi, zalagao se za jačanje jedinstva svih koji veruju u Hrista, za otvaranje Rimokatoličke crkve prema svetu, drugim religijama i ateistima. Tome je bio posvećen i Drugi vatikanski koncil koji je papa sazvao 1962. godine, zvan i 'koncil modernizacije' i 'ekumenski koncil', a za njegov simbol uzet je krst i brod. Zvog svega, ovog 'navigatora broda svetog Petra' i bukvalno su nazivali 'pastirom sveta'.

Pod Malahijevom šifrom Flos Florum - cvet cvetova, identifikovan je papa Pavle VI (Giovanni Battista Montini, 1963-1978), na čijem grbu se nalaze tri cveta ljiljana.

Vrlo je uspešno sproveo ozbiljne reforme u Crkvi, putovao na pet kontinenata. Zvali su ga papa hodočasnik.

Naslednik Pavla VI, Jovan Pavle I (Albino Luciani), čiji je pontifikat trajao svega 34 dana 1978. godine, prorečen je kao De medietate lunae - Od pola meseca. Taj naziv asocira kako na vrlo kratko vreme papine vladavine, tako i na papino svetovno ime Albino Luciani, što u prevodu znači 'bela svetlost', kao i na mesto njegovog rođenja Diecezu Beluno - Lepi Mesec.

Jedna od najzagonetnijih, značenjima najslojevitijih Malahijevih proročkih fraza je De labore Solis, a odnosi se na papu Jovana Pavla II (Karol Woytila). Ovaj izraz uobičajeno se prevodi kao: 'Od sunčevog truda' ili 'Sunčev radnik'. Neki to povezuju sa danom njegovog rođenja, 18. majem 1920. godine, kada se desilo i pomračenje Sunca. Tvrdi se da je u Malahijevo vreme taj izraz upravo i označavao pomračenje Sunca. Drugi opet tumače da tu ima neka tajna veza sa Kopernikom, poljskim naučnikom iz 15./16. veka koji je nastojao da dokaže da se Zemlja okreće oko Sunca - a Kopernik je to činio u Krakovu, koje je rodno mesto papae Jovana Pavla II.

U hrišćanskoj tradiciji sunce simboliše Boga Oca, vladara i ovržavatelja vaseljene, koji zrači svetlost i ljubav, a takođe i Hrista, koji je sunce pravde, sunce istine. Sunce je i boravište arhanđela Mihaila. Sunce je izvor svetlosti, toplote i života, i njegov hranitelj. Ono je vidljiva slika božanske dobrote, ali može biti i uništitelj, oploditelj je ali može i spržiti. Sunčeva svetlost je intelektualna spoznaja i mudrost. Simboliše iskreno sjedinjenje, jedinstvenu porodicu, slogu, bratstvo, književni ili umetnički talenat. Ali može predstavljati i taštinu, pozu i pretvaranje. Ono je i aktivni muški princip (jang), simbol je oca, autoriteta, vladaoca sveta, U hermetizmu, koji je i Malahije poznavao, sunce je slika Stvoritelja. A Malahije, kao Irac, možda je znao i za keltski simbol 'lice sunca', atribut koji se pripisivao i bogu rata Ogmeu.

Sunce dakle ima veoma višestruku, često i kontradiktornu simboliku. Uz to, ovu složenost dodatno uvećava mogućnost varijacija u značenju Malahijeve latinske šifre za pomenutog papu. Naime, latinska reč 'labor', osim ra, napor, trud, marljivost i delo - može značiti i: muka, mučenje, trpljenje, neprilika, pa i padati, rušiti se, propadati, posrnuti, pogrešiti; reč 'solis, sol', osim sunce i sijanje sunca, znači i vrućina, a izraz 'labore Solis', može značiti i 'pomračenje Sunca'. Dakle, moguće su razne, i negativne značenjske kombinacije, poput: Rušenje sunca, Bolovanje sunca, Ogrešenje o suncu...

Na osnovu svega ovoga, nije čudno što su neki tumači proročanstva u delovanju Pape Jovana II, njegovim potezima, stavovima i slično, identifikovali i brojne ovakve ali i druge značenjske kombinacije, među kojima osim pozitivnih ima i onih koje ukazuju na kontradiktornost, ogrešenje, izražen konzervativizam, tvrdokornost, dvostruke aršine, osvajačke aspiracije i apsolutizam.

Navešćemo nekoliko ilustrativnih primera za ovo. Jovan Pavle II je u mladosti bio odličan glumac, ali po nekima to je nastavio i kao papa. Neumorno je putovao po svetu u misiji mira i pomirenja naroda, zaštire ugnjetenih, ali su neretko posle njegovih poseta i padali, osim nenarodnih režima i oni progresivni, narodni. Zalagao se za pomirenje, približavanje, pa i ujedinjenje hrišćanskih zajednica, ali uz traženje da im svima vrhovni poglavar bude papa. Izvinio se za ranije grehe Rimokatoličke crkve, ali je ostao tvrd kad je reč o dogmi. Neki teolozi su mu zamerili da se ponaša kao polubog, da donosi stroge dokumente od kojih su neki ocenjeni čak kao nehrišćanski. Značajna mu je uloga u rušenju totalitarnog komunizma, ali i versko osvajanje tradicionalno pravoslavnih prostora raspalog SSSR-a. Nedosledni i čak opasno kontradiktorni stavovi u vezi sa događanjima u raspadajućoj SFRJ, neretko na štetu Srba... Umro je na dan delomičnog pomračenja Sunca, a i neki drugi važni događaji u životu dogodili su mu se na dan solarne eklipse.

Pretposlednji, 111. papa sa Malahijevog spiska, je trenutno na tronu svetog Petra. To je papa Benedikt XVI (Joseph Ratzinger), De gloria olivae - slava masline. Reč je o nemačkom kardinalu, koji je do izbora za papu, 24 godine bio na čelu moćne Kongregacije za doktrinu vere, jedne konzervativne institucije u koju se svojevremeno transformisala srednjevekovna Sveta inkvizicija, po zlu čuvena zbog lomača i suđenja jereticima. Što se tiče latinske šifre, Malahije ni ovde nije omanuo, jer ime koje je Racinger izabrao potiče Reda benediktanaca, poznatog i pod imenom Olivetans - Maslinari. I sam sveti Benedikt je u šestom veku prorekao da će njegov red, to jest, pripadnik Reda, trijumfalno viditi Katoličku crkvu u borbi protiv zla - i to u vreme pred 'kraj sveta'!

Zanimljivo je da su ozbiljni kandidati za novog papu bili i kardinali Tatamanci i Martini sadašnji i prethodni kardinal Milana. A pečat nadbiskupa Milana sadrži upravo grančicu masline.

Uprkos sumnji u njegov izbor, zbog pripadnosti Hitlerjugendu - Hitlerovoj omladini, a onda i Vermahtu, ipak je izabran Racinger, koga je Jovan Pavle II i naznačio kao svog naslednika. A ovaj po mnogo čemu i jeste njegov naslednik. Ne zna se šta će biti sa njegovim dosadašnjim konzervativnim stavovima: tvrdokoran stav prema celibatu, ženama-sveštenicima, veštačkoj oplodnji... Pretpostavlja se da će nastaviti da vrati Evropljane hrišćanstvu, odnosno Hrista u Evropu, za šta je nagoveštaj i ime koje je izabrao, jer sveti Benedikt je i zvanično zaštitnik (katoličke) Evrope. Ali, hoće li to činiti u duhu (katoličkog) fundamentalizma, odnosno u stilu 'božjeg rotvajlera' i 'pancirkardinala' - kako su ga do sada, s razlogom, nazivali njegovi kritičari?

Kako će zaista voditi Rimokatoličku crkvu i njeno stado u borbi protiv zla? Hoće li to biti trijumfalno, u slavi - samo njenoj, hriščanstva uopšte, ili u trijumfu i slavi izvornih jevanđeoskih, Hristovih načela u službi čitavom čovečanstvu? I koliko dugo će to trajati, ako će biti uoči kraja sveta? Hoće li on svoj pečat svetu dati u duhu maslinove grančice mira, pomirenja, tolerancije među verama, narodima i kulturama.

Maslina je stablo velikog simboličkog bogatstva: mir, plodnost, očišćenje, snaga, pobeda, nagrada... Malahijeva šifra 'De gloria olivae' - budući da mu je došapnuta iz duhovnog izvora - sigurno sadrži, ili dopušta duhovno-simboličku višeznačnost. I u jevrejskim i u hrišćanskim predanjima, maslina je simbol mira. Nakon potopa, golubica je Noju donela maslinovu grančicu. I u Novom i u Starom zavetu maslina je simbol svih Jevreja, a u jevrejskoj tradiciji je i simbol snage i bezbednosti na putovanju. U hrišćanskoj tradiciji još simboliše crkveni plod i pravedničku veru. Maslinovu granu ponekad nosi arhanđeo Gavrilo u prizorima Blagovesti, a Hristov krst je prema jednoj drevnoj legendi, bio načinjen od masline i kedra.

U srednjem veku ona je simbol zlata i ljubavi. U islamu maslina je središnje drvo, osa sveta, simbol univerzalnog čoveka, izvor svetlosti. Veruje se da je maslina sveto drvo, i daje na svakom njenom listu ispisano jedno od Božjih imena ili neka druga sveta reč. U staroj Grčkoj, maslinov venac pobednika na Olimpijadi i sličan takav pobednice na Herinim igrama, skupa su simbolisali sveto venčanje Sunca i Meseca. U kineskoj tradiciji maslina predstavlja tišinu, istrajnost i tananost. Prema jednoj kineskoj legendi, maslinovo drvo neutrališe otrove.

Da li je, i koliko, od ovog obilja značenja 'Olive' zaista primenljivo na sadašnjeg papu - videćemo.

Ako uopšte i bude imao dovoljno vremena da se pokaže u svetlu najplemenitijih značenja masline. Jer, njemu je sada 85 godina, a na vrata kuca novi Malahijev kandidat, 112. i poslednji papa nazvan...

Papa za koga proročanstvo kaže: 'U poslednjem progonu svete Rimske crkve vladaće Petar Rimski, koji će održavati svoje stado među mnogim nevoljama, posle kojih će grad na sedam brežuljaka biti uništen i strašni sudija će suditi ljudima...'

Katolička crkva, razumljivo, odbacuje ovo poslednje, po njih, crno proročanstvo svetog Malahija. Ali šta da radi sa jednom sličnom mističnom vizijom, koju je imao papa PIje X - po Malahiju, Ignis ardent - Žestoki oganj?

Godine 1909. za vreme jedne audijencije, Pije X se odjednom zaneo i sklopio oči. Kad se naglo prenuo, zajecao je: 'Zastrašujuće je ono što sam upravo video. Hoću li to biti ja? Ili moj naslednik? Ono što je sigurno jeste, da će papa zatvoriti Rim, i napuštajući Vatikan hotaće preko mrtvih tela svojih sveštenika...'

Slicna slika pojavljuje se i kod Nostradamusa, u nekim proročanstvima samo sto se Malahijev strašni Sudac tamo naziva velikim Kraljem straha.

Treca fatimska tajna, koja je s kašnjenjem od punih četrdeset godina konacno obznanjena svetu, neverojatno liči na Malahijevo završno proročanstvo. U trecoj tajni se opisuje kako 'biskup odeven u belo' (najverojatnije papa) predvodi vernike prema strmoj planini, na kojoj stoji drveni krst. Pre nego što stignu do planine oni prolaze kroz razrušeni veliki grad i mole za duše poginulih. Na vrhu planine 'biskup u belom' kleči pred krsom i biva ubijen od strane vojnika koji u njega pucaju metke i strele. Na isti način umiru i ostali vernici. Dva anđela se pojavljuju kod krsta i blagosiljaju duše poginulih krvlju mučenika.

Vrlo je zanimljivo da sveti Malahije svog zadnjeg papu navodi bez rednog broja. Ta činjenica je izazvala različita nagađanja, pa neki čak smatraju da se možda neće raditi o istinskom papi, nego o nekome ko će uzurpirati tu poziciju.

Ostavka pape Benedikta XVI je bila predviđena kao istorijski događaj od strane pisaca Tomasa Horna i Krisa Putnama u njihovom bestseleru iz 2012. godine pod nazivom „Petrus Romanus: Stigao je poslednji papa“.

Nakon izlaska bestselera, oni su bili preplavljeni pozivima širom sveta za učešće na radiju, televiziji i kanalu History.

Pozvani su i u Rim da raspravljaju sa italijanskim medijima o otkrićima Renea Tibo (belgijski jezuita čija je pedantna analiza Proročanstva o papama predvidela dolazak Petrusa Romanusa u ovoj eri).

To bi značilo da je papa Franja poslednji papa.

Autori su na radiju govorili o ‘vanzemaljskoj’ povezanosti između Petra rimljanina, Vatikana i Maunt Grejem međunarodne opservatorije u Arizoni.

Istraživanje autora se temelji na intervjuima sa katoličkim istraživačima i naučnicima koji su želeli da razgovaraju o Proročanstvu o papama i mogućnosti vanzemaljskog života.

Njihova otkrića su puno više uznemiravajuća nego što su očekivali.

Autori su otkrili Kolins elitu, Okultizam, tajni program razmnožavanja i hibridizacije, kao i Vatikanov neverovatni egzoteološki plan za dolazak vanzemaljskog spasioca, a imali su uvid i u fajlove biblioteke u Vatikanu o svesnosti vanzemaljskog prisustva i u privatne dokumente koji detaljno opisuju Vatikanove stavove o vanzemaljcima.

Konačno, prema navodima autora, 2013. godina je bila godina u kojoj su glavni astronomi otkrili istinu o vanzemaljskom svetu i njihovim stanovnicima.

Problem je međutim što su sva znanja u tom smeru spremljena u neprobojne vatikanske katakombe van očiju javnosti.

Takođe, ono što je sakriveno daleko od očiju javnosti je i proročanstvo da je papa Franja poslednji papa. Smisao tog proročanstva je ono što gledamo ali ne shvatamo suštinu, u poslednje 2 godine, ponude sa svih strana Vatikanu da se osnuje Ujedinjene nacije svetskih vera.

Upućeni kažu da će kroz neko vreme biti samo jedan verski poglavar na Zemlji i da će mu se svi pokoravati.

Da li to ima smisla i da li iza toga stoje Vladari sveta, iluminati, ili neka treća nepoznata sila, više nije važno, jer ta linija je pređena, i kako stoje stvari na kraju će doći „Jedan“.

Da li je to Sotona ili kako se drugi nadaju Isus, znaju samo oni koji upravljaju svetom, i uskoro će objaviti šta nas čekaTeoretičari zavjere i ljubitelji Nostradamusa vole istraživati proročanstva svetog Malahije, pokušavajući pronaći smisao njegovih šifriranih poruka. Bili su oduševljeni imenom Ganca kardinala Turksona. Njegovo je ime Petar! I studirao je u Rimu!!! U Gani ga zovu ‘Petar Rimljanin’!!!

Međutim novi papa može biti i kardinal Odilo Pedro Scherer. No to ne bi zaustavilo one koji su zapeli za teoriju zavjere. Koji god papa bio izabran, možete biti sigurni da će ovi pronaći nekakvu poveznicu na ime Petar. Njegovo će srednje ime biti Petar, ili je u srednjoj školi imao nadimak Stijena, ili je gledao film o ‘kršnom’ Rockyju Balboi, ili će jednostavno reći ‘Zapravo je svaki papa Petar Rimljanin, to je simbolika’.

Ovakav vrlo prilagodljiv pristup imali su i proučavajući druge Malahijine izraze. Latinski natpis za papu Ivana Pavla II. glasi ‘De labore Solis’ što u prijevodu znači ‘promjena Sunca’, a papa Ivan Pavao rođen je na dan pomrčine Sunca.

Ili, fraza za Benedikta XVI. prilično je nejasna a glasi ‘Gloria Olivae’ (slava masline). Vatikanski su šaljivci prije izbora znali reći da to znači da će za papu biti izabran kardinal Martini, jer što može bolje pristajati maslini od suhog martinija.

Nakon izbora pape Benedikta, ljubitelji proročanstava njegov su izbor povezali s poznatim benediktinskim samostanom Monte Olivetom i benediktinskim grbom na kojemu je maslinova grančica (ali oni zapravo i ne pokazuju sliku tog grba). U svakom slučaju, poveznica je u imenu koji je Ratzinger izabrao. Sveti je Benedikt ponos Monte Oliveta i benediktinci vole maslinove grančice. To je potpuno jasno, zar ne?

Dakle, Benedikt XVI. je predzadnji na listi, a sada dolazi posljednji papa. Petar Rimljanin će biti izabran. Vrlo je uzbudljiva pomisao da su Kristov drugi dolazak i kraj svijeta blizu! Baš kad smo se toliko razočarali majanskim proročanstvom…

 Osim reformi, papa Franja se pobrinuo i za kontrolu nad procesom izbora svog naslednika. Neposredno pre hospitalizacije, on je produžio mandat italijanskom kardinalu Đovaniju Batisti Reu kao dekanu Kardinalskog kolegijuma, koji nadgleda pripreme za konklavu – proces izbora novog pape

Ovaj potez bio je kontroverzan, jer je papa time zaobišao zakazano glasanje kardinala o novom dekanu, čime je osigurao da proces izbora njegovog naslednika ostane pod njegovim uticajem.

- Pripreme za konklavu su ključne, jer se lobiranje odvija pre nego što dođe do glasanja - rekao je jedan vatikanski insajder.

Političke tenzije sa SAD

Papa Franja se poslednjih meseci suočavao i sa sve većim političkim tenzijama. Početkom meseca, otvoreno je kritikovao američkog potpredsednika Džej Di Vensa zbog njegovog tumačenja teološkog koncepta "Ordo Amoris", kojim je Vens pokušao da opravda imigracionu politiku predsednika Donalda Trampa.

Ova papina intervencija izazvala je negodovanje u Beloj kući, a neki analitičari upozoravaju da bi Trampova administracija mogla pokušati da utiče na izbor njegovog naslednika, kako bi osigurala manje konfrontativnog papu.

- Ako su već pokušali da oblikuju evropsku politiku, nema sumnje da će pokušati i da utiču na konklavu - rekao je jedan vatikanski analitičar.

Papa svestan da se bliži kraj

Čak i ako uspe da se oporavi od trenutne bolesti, vatikanski izvori veruju da se papa sada više ne fokusira na dalji progres reformi, već na njihovo zaključenje.

- Možda neće umreti ovog puta, ali naravno, umreće. Svi mi umiremo, a on je 88-godišnji čovek sa ozbiljnim zdravstvenim problemima - rekao je jedan visoki zvaničnik Vatikana.

Kako se njegov pontifikat bliži kraju, borba za budućnost Katoličke crkve ulazi u ključnu fazu, dok konzervativni i progresivni blokovi već pozicioniraju svoje ljude za odlučujući trenutak kada Crkva bude birala novog poglavara. 

TEORIJE ZAVERE NISU SAMO TEORIJE ZAVERE. U NJIMA IMA MNOGO ISTINE.  PONAVLJAM SLIKA SVETA KAKVOG POZNAJEMO NESTAJE ISPRED NAS. MI SMO SAVREMENICI URUSAVANJA OVE CIVILIZACIJE. DA LI CE IZ TOGA PROIZACI SAMO DOBRO KAO STO JE KOD NAS U SRBIJI GDE STUDENTI PRONOSE DUH LJUBAVI, MIRENJA,PRASTANJA, EMPATIJE, SLOBODE ILI CE POCI PO ZLU KAD SE TRAMP I PUTIN UDRUZE. I KAD VISE NE BUDE POSTOJAO RIMSKI PAPA!