SVE SE VRTI U KRUG. BORBA ZA VLAST DONOSI UVEK ISTE PRETNJE. PANDEMIJE, RATOVI, ZAGADJENJA SVEGA (CITAJ I PLANETE I DRUSTVA). BORBA LJUDI MORA DA POCNE. MORAMO SE OSLOBODITI MANJINE LJUDI KOJA NAM NAMECE SVOJE AGENDE. I TA BORBA MORA POCETI OD SVOJE KUCE ( CITAJ DRZAVE) DOK NE ZAHVATI CEO SVET NEMA STAJANJA. KOD NAS SU I DALJE U TOKU PROTESTI STUDENATA KOJI SE BAVE ZAGADJENJEM DRUSTVA. IPAK U OVOM TEKSTU POMENUCU I DRUGE BORBE I BITKE KOJE MORAMO DA BIJEMO.STRAH MORA DA PRESTANE!
JEDNA OD STVARI KOJA MOZE POMOCI U BUDUCIM PANDEMIJAMA KOJE SE VEC SPOMINJU. PRICU O TOME KAKO POSTOJI I LEK ZA RAK SAM VEC ISPRICALA. A I TO JE VEOMA VAZNO ZA DALJU BORBU LJUDI.
Čuveni skup, trust mozgova ili Svetski ekonomski forum koji se odigrava svake godine u Davosu, ove 2024. je nagovestio da će se svet boriti sa finansijski teškim uslovima. Ujedno, cela globalna ekonomija i ljudi suočavaće se sa preprekama oko geopolitičkih neslaganja i napredovanja veštačke inteligencije.
Ukratko, više od polovine prisutnih eksperata na ovom skupu bili su saglasni da svet očekuje slabljenje ekonomije. Iako globalna inflacija popušta, zaustavlja se rast, finansijski uslovi ostaju teški i globalne tenzije se produbljuju kao i nejednakosti u rastu. Izuzetak je Kina.
Baš kao što je to predskazano za aktuelnu 2024. koja je već na izmaku, i naredna 2025. će biti godina ere koja „daleko prevazilazi samu tehnologiju“ kako je rekao predsednik ovog foruma Klaus Švab i dodao da je ovo „društvena revolucija koja ima moć da uzdigne čovečanstvo ili da ga podeli.“
Bilo da su izneli optimistične ili pesimistične stavove o „novoj normalnosti“ u 2025. godini, mnogi istraživački centri kao što je Pew Research Center, objavili su podatke koji se odnose na očekivanja od naredne 2025. Ispitanici koji su učestvovali u ovim istraživanjima između ostalog izneli su i svoje strahove koji su vezani za blisku budućnost. Strahuju i za ljude i za digitalne tehnologije. Njihovi stavovi se mogu svesti na glavni zaključak:
- privilegovani uživaju još više prednosti
- oni koji su u nepovoljnom položaju sve više zaostaju.
Zajedničko što bi se moglo zaključiti iz ovakvih istraživanja je zabrinutost koju su pominjali stručnjaci iz svih oblasti nauke i kulture. Veliki deo njihove zabrinutosti usmeren je na sve veću moć tehnoloških kompanija koje kontrolišu tokove informacija u ljudskim životima i na njihov potencijal da ugroze privatnost i autonomiju pojedinaca.
Većina ispitanika istakla je da je malo verovatno da će uskoro doći do pokreta za promenu tržišnog kapitalizma i konkurentske logike koja profit stavlja kao primarni prioritet. Napomenuli su da rešenja ovog problema imaju dvosmislen karakter, jer prilike i izazovi postoje podjednako.
Neki su istakli da širenje laži putem društvenih mreža i drugih digitalnih platformi može naneti štetu društvenim, političkim i ekonomskim sistemima. Takođe su priznali da neka od mogućih rešenja mogu ugroziti građanske slobode. Smatraju da je naizgled nezaustavljiv tok laži, dezinformacija i pogrešnih informacija na internetu razarajući, opasan i štetan.
Mnogi su upozorili da će rešenja za praćenje zdravlja, nadzor na radnom mestu i bezbednosne mere proširiti masovni nadzor, ugroziti ljudska prava i učiniti da još više regiona sveta postane autoritarnije. Neki su ukazali na različite nedostatke rada na daljinu i izrazili zabrinutost zbog ubrzane automatizacije poslovnih sistema i procesa, što bi moglo smanjiti broj dostupnih poslova za ljude. Pored toga, zabrinuti su zbog mentalnog zdravlja ljudi još iz vremena velike izolacije. Na kraju, postavljaju pitanje ko će preduzeti akciju kako bi došlo do pozitivnih promena koje su potrebne za rešavanje ovih očiglednih problema.
Neke od izjava i upozorenja koja su izneli analitičari i eksperti iz različitih oblasti mogu biti korisni za svakoga ko planira život i u taj plan uključuje i prilagođavanje promenama i izazovima koji će biti neminovni. U nastavku je nekoliko citata koji su vredni pažnje i koji mogu da predvide šta svako može da očekuje od 2025.
- „Tehnologija će biti još prisutnija u našim životima, u svakom njihovom aspektu. To će omogućiti rad, alternative za školovanje i unapređenu zdravstvenu zaštitu, ali će doći uz visoku cenu – povećan nadzor, gubitak privatnosti, veće rizike kako za pojedince, tako i za političke sisteme. Brine me ideja panoptikona. Ogromna i uglavnom neregulisana moć tehnoloških kompanija koje deluju sa malo ili nimalo transparentnosti, odgovornosti ili nadzora, brine me.“
- „Žene sa decom suočiće se sa značajnim pritiskom da napuste radne uloge ili da pređu na skraćeno radno vreme kako bi pokrile jaz u brizi o deci uzrokovan zatvaranjem škola i time što njihovi muški partneri ne preuzimaju odgovornost 50/50. Ovo će za posledicu imati dugotrajne finansijske štete, kao i osećaj frustracije.“
- “Postoji značajna verovatnoća trajne invalidnosti nakon infekcije koronavirusom s obzirom na ono što se saznaje o oštećenjima pluća i hroničnom postvirusnom umoru.“
- “Ljudi će imati značajno manje prijatelja, jer je sve manje druženja zbog nedostatka redovnog i realnog ličnog kontakta. Očekujem neku vrstu neotradicionalističkog intenzivnog fokusa na parove i nuklearnu porodicu, što će se prilično sputavati.“
- “Prisiljeni smo da se prilagodimo digitalizaciji svega, što ljude sve više odvaja jedne od drugih, porobljava ih, omogućava masovnu manipulaciju i ugnjetavanje. Tehnologija postaje previše nametljiva, a mi to dozvoljavamo. Već smo postali društvo pod nadzorom. Potpuna digitalizacija je uzbudljiva, ali i opasna, jer ljude i organizacije čini ranjivijim na napade. Iako su oduvek postojale podele u društvu, sada se te podele veštački manipulišu, što samo pogoršava one koje se dešavaju prirodno.“
- „Čovečanstvo je na putu samouništenja. Samo mi možemo da se spasimo. „Nova normalnost“ je društvo koje je podeljenije nego ikada. Već sada beležimo svaki dah, svaki korak, svaki otkucaj srca. Sledeće su misli. Digitalni alati pojačavaju sve što radimo, ali se ne zaustavljamo da razmislimo o širem kontekstu i biće sve teže činiti prave stvari za društvo u celini kada je dominantan način razmišljanja individualizam. Neće postojati jedna „nova normalnost“, već više njih.“
- „Idemo ka savršenoj oluji koja umanjuje demokratske procese, povećava medicinsku ranjivost, veću nejednakost u bogatstvu i moći, i donosi iznenađujuće efekte klimatskih promena. Narednih pet godina doneće značajne promene na gore za veliku većinu ljudi u svetu. Oni koji trenutno kontrolišu bogatstvo koristiće sva sredstva koja su im na raspolaganju da održe svoj položaj, uključujući upotrebu veštačke inteligencije i privatnog obezbeđenja. Biće teško razlikovati javne resurse, poput policije i vojske, od sredstava za kontrolu u službi onih koji će praktično postati nova „vladajuća klasa“.
- “Brine me to što postoji svet tehnoloških genija koji ne razlikuju ispravno od pogrešnog i dobro od lošeg. A tu je i svet korisnika tehnologije koji bi prodali dušu za nekoliko nasmejanih emotikona.“
- STA NAS ZAPRAVO CEKA
- Jan Bremer je analitičar zainteresovan za sliku sveta
i njene glavne aktere. Pre svega, prati političke i ekonomske odnose i
dešavanja, kritikuje krize i uređenja, piše, govori i predaje na
Columbia Univerzitetu. Često je satiričan, ali i jasan i precizan.
Pre nekoliko dana TED.com je objavio njegovo gostovanje koje je već na listi gledanijih. Tema je aktuelna i omiljena Bremerova – svetske sile i odnosi među silnicima uz najavu nove supersile koja preuzima vlast.
Kako Bremer vidi aktuelno stanje u svetu i šta najavljuje kao novinu u odnosu snaga koje vladaju?
„Veliko je pitanje – ko vlada svetom? Svi stariji od 45, kao što sam ja, odrasli su u svetu u kome su vladala dva giganta. Amerikanci su pucali sa jedne strane zida, Sovjeti su postavljali pravila sa druge strane. Bio je to bipolaran svet“, počeo je svoje izlaganje Bremer.
Usledio je jednopolaran svet pošto se raspao SSSR i Sjedinjene Države su ostale jedina supersila dominantna kroz globalne institucije i sa ’sirovom moći’. A, onda su se pre 15-ak godina stvari zakomplikovale. Po rečima Bremera, Sjedinjene Države nisu više želele da budu svetski policajac ili arhitekta globlalne trgovine, pa čak ni navijač globalnih vrednosti. Druge zemlje su jačale i nisu više želele da ignorišu nametnuta pravila koja im se ne dopadaju.
Šta se zatim desilo?
„Zatim su se desile tri stvari“, nastavio je Bremer.
„Prvo, Rusija nije bila integrisana u zapadne institucije. Nekadašnja supersila je bila u padu i bili su ljuti zbog toga. Drugo, Kina se integriše u institucije predvođene Sjedinjenim Državama, pod pretpostavkom da će, kako budu postajali bogatiji i moćniji, postati Amerikanci. Ispostavilo se da su još Kinezi. Amerikancima se sve to ne dopada.
Treće, milioni građana i Amerike i drugih bogatih demokratija osećali su se napušteno i ostavljeno zbog globalizacije. Ovo je decenijama ignorisano. Kao posledicu, osećali su i pokazivali da su njihove vođe i vlade sve više nelegitimne“, rekao je analitičar.
Bremer misli da upravo zato danas ljudi žive u svetu bez vođa i preko 90% geopolitičkih napetosti i sukoba vodi poreklo iz ova tri problema. Ali, ovo stanje bez ’glavnog’ neće dugo trajati.
Kakav svetski poredak će snaći ljude u narednim godinama? Bremer predviđa:
„Ono što predviđam će vas iznenaditi. Nećemo imati ni bipolarni ni jednopolarni niti multipolarni svet. Umesto toga, živećemo u dva svetska poretka koja će se malo preklapati, dok će treći imati ogroman uticaj na to kako živimo kao ljudi, šta mislimo, želimo i šta smo spremi da učinimo da to i dobijemo.“
Šta je sa ekonomskim poretkom? Bremer raspored snaga vidi ovako:
„I ovde se vlast deli. Sjedinjene Države su i dalje robusna globalna ekonomija. Ne mogu da koriste svoju dominantnu vojnu poziciju da bi drugima govorili šta da rade ekonomski. Veoma su ekonomski zavisne od Kine, i obrnuto, i činjenica je da su trgovinski odnosi SAD i Kine na najvišem nivou u dosadašnjoj istoriji. Ne može doći do hladnog rata ako su SAD i Kina jedine koje su spremne da ratuju.“
U daljoj analizi Bremer predviđa da će Kina do 2030. biti najveće svetsko tržište. Tu je i EU koja je najveće zajedničko tržište gde se moraju poštovati pravila ako želite dobro da poslujete.
Indija igra sve veću ulogu.
Japan je još uvek važan.
Po mišljenju Bremera, svetski ekonomski poredak ostaće multipolaran.
Bremer tvrdi da između pomenuta dva svetska poretka postoje napetosti i jedna i druga strana će pokušati na sve načine da privuku što više svetskih ekonomija – Sjedinjene Države putem nacionalne sigurnosti, a Kinezi poluprovodnicima, mineralima i TikTok-om. I Evropa i Japan i Indija i ostatak sveta učiniće sve da osiguraju da nijedan od dva poretka ne zavlada svetom.
„I, uglavnom će u tome uspeti“, komantariše Bremer i otkriva treći, još važniji poredak.
„Uskoro dolazi treći poredak koji je još važniji. To je digitalni poredak. Ovim poretkom ne upravljaju vlade, već tehnološke kompanije.
Tehnološke kompanije određuju da li će Donald Tramp u stvarnom vremenu i bez filtera razgovarati sa milionima ljudi u novoj trci za predsednika. Tu su platforme društvenih mreža i njihova mogućnost da promovišu dezinformacije i teorije zavere. Bez njih nema nemira u Brazilu niti štrajkova kamiondžija.
Tehološke kompanije sve više određuju naš identitet. Kada sam ja odrastao to su bili nasleđe i vaspitanje. I svi moji emocionalni problemi dolaze od toga kako su me odgajali.
Danas su identiteti ljudi određeni nasleđem, vaspitanjem i algoritmom. Ako želimo da promenimo sistem, ne možemo da se bavimo samo autoritetima i da ih dovodimo u pitanje. Danas moramo da ispitujemo algoritam, a to je zapanjujuće velika sila u rukama tehnoloških kompanija.
Šta će učiniti sa tom moći? Zavisi od toga šta žele da postanu kad porastu“, u jednom od zaključnih delova nastupa rekao je Bremer.
Jan Bremer dalje pretpostavlja rasplet svetske slike sveta.
Sjedinjene Države i Kina rade na tome kako bi postale što moćnije u digitalnoj sferi. Bremer misli da ako tehnološke kompanije u ovim državama ’pristanu na njihove vlade’, svet će biti uvučen u tehnološki hladni rat. To znači da će digitalni poredak biti podeljen na dva dela.
„Ako pak, tehnološke kompanije odole i istraju u globalnim poslovnim modelima, a mi zadržimo odnos konkurencije između fizičkog i digitalnog sveta, desiće se nova globalizacija – digitalni globalni poredak.
Ili, ako digitalni svet postane sve dominantniji i vlade oslabe u svojim vladavinama, a već vidimo početak toga, tehnološke kompanije će izrasti u dominantne aktere na svetskoj pozornici u svakom pogledu. I to će odrediti da li živimo u svetu neograničenih mogućnosti ili u onom bez slobode“, moguća su scenarija koja vidi Bremer.
Ono na šta posebno podseća analitičar je da u ovakvoj raspodeli snaga nema tajnog prekidača koji će zaustaviti sve digitalne procese koji su u toku.
Takođe, po mišljenju Bremera, pomenute tehnološke kompanije nisu one sa Forbes ili Fortune spiskova najbogatijih sa milijardama dolara prometa. Radi se o najmoćnijim ljudima na planeti o kojima svi želimo da znamo – da li će se ponašati odgovorno dok puštaju u promet novu i moćnu tehnologiju. Ili, sročeno ovakvim Bremerovim pitanjima:
„Šta će učiniti sa još neviđenom količinom podataka koje o nama prikupljaju
i hoće li istrajati u ovim modelima oglašavanja koji donose tolike prihode, a ljude pretvaraju u proizvode, podstiču mržnju, dezinformacije i razbijaju ovu postavku našeg društva?“
TOTALNO SMO NA PREKRETNICI I NE MOGU RECI DA ME TO NE RADUJE. TAMAN SAM POMISLILA DA SE SVET PRETVORIO U 'MRTVO MORE' I MIRNO GLEDA KAKO NAM SE URUSAVA SVE OKO NAS .A ONDA SMO SE PROBUDILI I POCELI DA MISLIMO SVOJOM GLAVOM. PERCEPCIJA SVIH NAS NASLA JE FOKUS NA SPASAVANJU ZIVOTA LJUDI. NADAM SE DA IDEMO U BOLJU BUDUCNOST.
Нема коментара:
Постави коментар