PRICA O VAKCINAMA LICI NA POTROSENU PRICU JER NAS JE SVE DO LUDILA DOVODILO VAKCINISANJE PROTIV KORONE KOJE JE IZVRSAVANO PRISILNO. IMAM DOKAZ. MOM SINU JE SEF REKAO DA AKO SE NE VAKCINISE DOBIJA OTKAZ. ALI NECEMO SAD O TOME. NECEMO NI O OSTALIM VAKCINAMA KOJE NASTAJU PRE BOLESTI. OVDE BIH VAM PRICALA O BSZ VAKCINI KOJOJ VERUJEM I O KORUPCIJI KOJA U OVOJ DRZAVI IZBIJA IZ SVAKE PORE DRUSTVA.
PRVO NESTO O BSZ VAKCINI.
Sa proizvodnjom BCG vakcine protiv tuberkuloze Institut za virusologiju, vakcine i serume Torlak, prestao je još sredinom 2022. godine, a od tada se govori o vraćanju pogona u rad. Uprkos nedavnim saopštenjima ove ustanove da je u toku reorganizacija pogona, od zaposlenih saznajemo da proizvodnje više nema, da su srušene i zgrade u kojima su proizvodili tetanus i bakteriološke podloge. Prema našim informacijama, iz još nepoznatih razloga, na Torlaku je već tri dana inspekcija Ministarstva zdravlja. Naime, bivša zaposlena u ovom Institutu, doktor farmaceutskih nauka i članica Predsedništva “Nove – Da se struka pita” Stana Bekčić, nedavno je izjavila da se od poslednje nedelje januara ove godine, BCG vakcina ne proizvodi više u Torlaku, rekavši da je pogon rasformiran, a zaposleni preraspoređeni. Iz Torlaka, na čijem je čelu bivša ministarka, epidemiološkinja prof. dr Darija Kisić, su navode ubrzo demantovali i pojasnili da se planira reorganizacija pogona.
Međutim, zaposleni koji rade u ovoj instituciji za Nova.rs kažu da pogon nije u funkciji još od početka 2022. godine, tačnije da je ugašen i da tamo više neće biti nikakve proizvodnje jer za to nema uslova.
“Pogon ne radi već dve i po godine. Tamo nema nikoga, ne znamo o kakvoj reorganizaciji uprava govori. Ovde je sve uništeno još u vreme bivše direktorke Vere Stoiljković, koja sada radi u Ministarstvu zdravlja. Posle nje su nam ostali neupotrebljivi pogoni i 45 sudskih procesa. Nova direktorka Kisić ne može ovo da digne iz pepela, jer su za to potrebna ogromna sredstva, a BCG do daljeg uvozimo iz Bugarske”, kažu zaposleni, čija su imena poznata redakciji.
Kako saznajemo, jedno vreme i isporuka iz Bugarske bila je zamrznuta, zbog problema sa sastavom vakcine.
“Postojao je problem sa bugarskom vakcinom, ali sad je rešen, pa je i dalje uvozimo. Ova liofilizovana vakcina se sastoji od živih bacila i ima dve komponente i deo sa rastvaračem, a postojao je problem sa PH vrednošću, koja nije bila u skladu sa propisima. Mi smo tu informaciju dobili od Bosanaca koji takođe uvoze vakcinu od Bugara, ali kontrolišu njen sastav. Mi, po zakonu, nemamo pravo da kontrolišemo vakcinu, samo gledamo dokumentaciju, papirologiju, iako imamo laboratorije u kojima bismo mogli da je testiramo i to bi trebalo da radi Agencija za lekove i medicinska sredstva”, kažu zaposleni u Torlaku.
U tekstu koji je objavila, dr Bekčić navodi da je inspekcija Ministarstva zdravlja u Institutu još od 3. februara što su za naš portal potvrdili i zaposleni.
“Inspekcija je i dalje ovde, ali niko ne zna zašto”, kažu oni.
Dr Bekčić, zbog toga što se deca i stanovništvo Srbije ostavljaju bez vakcina i zbog uništavanje Instituta Torlak, koji je skoro sto godina bio stožer u očuvanju javnog, nacionalnog zdravlja, poziva na krivičnu odgovornost sve organe upravljanja.
Zaposleni ističu da su u okviru Torlaka do nedavno postojale zgrade u kojima su ranije radili pogoni za proizvodnju tetanus toksoida, suvih bakterioloških podloga, antibiograma, vivarijuuma za uzgoj poskoka tetanusa i baketiroloških podloga, ali su sada svi objekti srušeni, uključujući i najstariji, koji je bio pod zaštitom države od 1920. godine.
“To rušenje je izvedeno kao u Hercegovačkoj, bez ikakvih dozvola. Sada zgrade više ne postoje i jasno je da pogoni više nikad neće raditi“.
Takođe, Torlaku je bilo neophodno 2.000 kvadrata u novoj BSL-3 laboratoriji, a izgrađeno je 4.000.
“Nikome nije jasno zašto je izgrađeno duplo više prostora. To je morao neko da plati, a nije bio neophodno i to je samo jedan u nizu propusta. Takođe smo u vreme bivše direktorke Vere Stoiljković, pre tri godine, platili 950.000 evra mašine za vešeraj, bez ispitivanja statičke sigurnosti. Taj vešeraj trebalo je da služi Kliničkom centru za pranje veša. I dalje stoji neupotrebljiv. Mašine nikad nisu uključene”, pričaju zaposleni.
Naime, ministar zdravlja Zlatibor Lončar najavljivao je da će proizvodnja vakcina sa Torlaka biti preseljena u Sinofarm fabriku vakcina, koja od kada je izgrađena 2022, nema nikakvu funkciju.
“Nijedna vakcina ne može da se proizvodi u fabrici Sinofarm. Moguće je samo pakovanje. Difterija i tetanus recimo ne smeju da se proizvode u istoj zgradi, kao ni BGŽ. Moraju se uraditi namenski pogoni za proizvodnju određene vakcine”, objašnavaju zaposleni.Trovalentna umesto četvorovalentne vakcine protiv gripa, prozivodnja, a zapravo pakovanje ruske vakcine Sputnik V za kovid 19, zastoj, a potom i propadanje pogona za izradu cepiva BSŽ (BCG) protiv tuberkuloze, odlazak desetine najvećih stručnjaka u samo nekoliko godina, nepravilno odlaganje medicinskog otpada, masovno oboljevanje zaposlenih od najtežih bolesti usled neadekvatnih uslova rada, samo su deo zaostavštine bivšeg rukovodstva na čelu sa direktorkom doktorkom Verom Stoiljković, u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak“, za koje smo verovali da su prošlost. Međutim, „repovi“ lošeg rukovođenja, nekada renomiranom i poštovanom ustanovom koja je proizvodila vakcine za čitav region, još nisu sasečeni. Naime, vest o hitnom opozivu isporuke i korišćenja BSŽ (BCG) vakcine protiv tuberkuloze koja se daje bebama odmah po rođenju, a koju je izdao Institut „Torlak“ , odzvonila je u javnosti, a javila se kao posledica višedecenijskog urušavanja i nebrige, koja je tokom rukovodstva bivše direktorke Stoiljkivić, ali i njenih prethodnika zadesila ovog, nekada farmaceutskog giganta.
Od strane koordinatora za opoziv, prošle nedelje zahtevano je hitno povlačenje BSŽ (BCG) vakcine zbog „sumnje u kvalitet proizvoda, odnosno potencijalnog odstupanja broja živih, atenuisanih bakterija Bacillus Calmette-Guerin, u odnosu na deklarisani“, kako se navodi u dokumentu u koji je redakcija Nova.rs imala uvid.
„Zaustaviti isporuku i korišćenje navedenog proizvoda“, stoji u dokumentu.
ZA MENE JE TORLAK UVEK BIO USTANOVA KOJA JE IMALA SVOJ INTEGRITET, SVO MOJE POVERENJE. DA JE DOSLO DOTLE DA SE TORLAKU ODUZME POVERENJE I DA SE UVOZE NEPROVERENE VAKCINE BSZ I TO ZA BEBE NE MOGU DA VERUJEM
KORUPCIJA JE PRESLA SVE GRANICE. ZADNJU LINIJU ODBRANE KOJU MORAMO DA IMAMO KAD SU DECA U PITANJU.
DA LI JE MOGUCE DA JE OTVORENA NOVA FABRIKA ZA PROIZVODNJU VAKCINA KOJA ZAPRAVO NE RADI A NIJE NI BILA POTREBNA JER IMAMO TORLAK!Za fabriku kineskih Sinofarm vakcina koja već gotovo dve godine čeka na otvaranje i početak proizvodnje, i u koju je do sada uloženo gotovo 50 miliona evra, grad Beograd je u decembru 2023. odobrio još 423.000 evra za “tehničku dokumentaciju”. Sredstva se izdvajaju za neupotrebljivo postrojenje, za koje se ne zna kada će i da li uopšte početi sa radom, a za prvobitno najavljene milionske količine kineskih kovid vakcina, nema više nikakve potrebe, dok se o prenameni pogona ne govori. Kako je iz gradskog budžetskog fonda planirano novo ulaganje u ovu fabriku, obišli smo “grandiozni” objekat u Zemunu, u nadi da ćemo tamo zateći bar nekoga od zaposlenih ili nadležnih, ali zgrada je pusta i potpuno prazna.
Fabrika za proizvodnju vakcina koju je Srbija počela da gradi u saradnji sa Kinezima, proglašena je za „veliki uspeh naše države“. Paraf na sporazum i ugovor o izgrdanji stavljen je još 2021. godine. Prva faza proizvodnje, prema najavama zvaničnika, trebalo je da počne do aprila 2022, ali se to nije desilo.
Ono što se danas na licu mesta može videti je da je zgrada izgrađena, da je pusta, a da okolo raste korov. Fabriku više niko ni od nadležnih ne pominje, iako je javnosti tokom pandemije kovda predstavljena kao jedna od najvećih investicija u zemlji.
Nova ekonomija je ranije objavila da je Srbija u izgradnju fabrike uložila najmanje 47 miliona evra, a izgradnjom je rukovodilo Ministarstvo odbrane, dok je za opremanje lokacije nadležan grad Beograd.
Kod rampe nas je dočekao samo čuvar.
Na naše pitanje: ”Šta se dešava sa fabrikom i kad će pogoni početi sa radom?”, dobili smo, nažalost, očekivan odgovor.“Nema ovde nikoga, ništa unutra ne radi, niko fabriku ne obilazi, a ja samo čuvam posed”, saopštio nam je, nakon čega nas je zamolio da se udaljimo.Naime, Privremeni organ grada Beograda usvojio je na sednici 15. decembra, između ostalog, rešenje kojim se sredstva od oko 423 hiljade evra izdvajaju iz budžeta za ovu fabriku. Deo novca tačnje 117 hiljada evra trebalo je da bude utrošeno u 2023., dok je za 2024. predviđeno oko 305 hiljada, kako se navodi u dokumentu koji je objavio Dobrica Veselinović, jedan od članova Privremenog organa i lider opozicionog „Zeleno levog fronta“.
Ova sredstva su, kako se obrazlaže, namenjena za “tehničku dokumentaciju za opremanje lokacije za izgradnju fabrike vakcina u celini i Blok 11A u okviru privredne zone autoput u Novom Beogradu,
Poslednje izmene ugovora koje se odnose na dodatne radove potpisane su u oktobru ove godine.
Vojnograđevinska ustanova „Beograd“ pri Ministarstvu odbrane je početkom oktobra sa izvođačem radova na izgradnji fabrike potpisala aneks ugovora.
Njime su dogovoreni dodatni radovi vredni 90,8 miliona dinara bez PDV-a.
U obrazloženju izmena se navodi da su osnovu zaključka Vlade i odluke Ministarstva odbrane ugovoreni dodatni radovi i usluge koji se odnose na izgradnju objekta retenzije.
„…a u ciju konačnog završetka objekta posebne namene – ‘Fabrika vakcina'“, dodaje se u obrazloženju.
Zemunu i Surčinu u postupku javne nabavke koju je sprovela Direkcija za građeviskno zemljište i izgradnju”.
Ovih vakcina, međutim, nema ni u tragovima, a Svetska zdravstvena organizacija (SZO) proglasila je u maju 2023. kraj globalne krize izazvane koronavirusom, nakon čega je potražnja za cepivima svedena na nulu.„Fabrika Sinofarm vakcina potpuno je besmislena i promašena investicija države. Bila je promašaj još u trenutku kada su najavljivali izgradnju objekta. Tada je na tržištu već bilo dovoljno vakcina i svakako ne bi bilo nestašice, a ni prilike da se kasnije prodaju. Kad se naprave pogoni za proizvodnju vakcina i počne se sa radom, posle ne možete tek tako ni da uništite taj medicinski otpad, ako odustanu od proizvodnje, već morate da platite uništavanje”, kaže za Nova.rs dr Zoran Radovanović, epidemiolog.
Fabriku vakcina grade iste kompanije kao i sve tri kovid bolnice. Na čelu ovog konzorcijuma je Termomont iz Beograda. Više o tome čitajte na LINKU.
Direkcija za građecvinsko zemljište i izgradnju Beograda, koja je zadužena za opremanje lokacije fabrike, je krajem oktobra ugovorila dodatne radove za nešto više od deset miliona dinara.
Ovi radovi ugovoreni su na osnovu zahteva izvođača, konzorcijuma na čelu sa „Ras inženjering niskogradnjom“.
Stručno tehnički nadzor Direkcije je zatim izneo mišljenje da je zahtev za dodatnim radovima opravdan.
Fabrika trebalo da počne sa radom na proleće
Početak rada fabrike u zemunskom naselju „Soko Salaš“ u kojoj bi trebalo da se proizvode kineske Sinofarm vakcine protiv COVID-19 najavljivan je za proleće 2022. godine.
Direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić je 2021. godine rekla da će proizvodnja vakcina u novoj fabrici imati dve faze. Prva, koja predstavlja pakovanje uvezene supstance je trebalo da počne u martu i aprilu 2022. godine, a plan je bio da se u fabrici mesečno proizvode oko tri miliona doza Sinofarm vakcine.
Međutim, umesto početka proizvodnje, od maja je počelo ugovaranje dodatnih radova.
Iako je u septembru dodeljen ugovor vredan 2,9 milijardi dinara (24,7 miliona evra), početkom juna ove godine, Ministarstvo odbrane je izmenilo ugovor sa izvođačima pa je povećalo cenu za još pola milijarde dinara ili, preciznije, 517 miliona dinara (4,4 miliona evra).
Iz istih razloga, nepredviđenih radova, poskupelo je i opremanje lokacije na kojoj se gradi fabrika.
U maju ove godine, zbog viškova radova, cena opremanje raste za još oko 320 miliona dinara i tada dostiže vrednost od skoro dve milijarde dinara (17 miliona evra).
Izrada kontrolne tehničke dokumentacije se nije menjala i iznosi 83,2 miliona dinara.
Vlada Srbije je u decembru 2021. godine, zajedno sa kompanijom Hayat Biotech, osnovala novu firmu, Life Biotech.
Srbija je vlasnik 33 odsto udela nove kompanije, a Hayat Biotech 67 odsto.
Kompanija Hayat Biotech, koja je većinski vlasnik firme koja će u Srbiji proizvoditi vakcine, nastala je kao zajedničko ulaganje kineskog Sinofarma i arapske kompanije Group 42 (G42), preneo je sajt Gulf Business.
Iako je polaganje kamena temeljca za fabriku vakcina proteklo u svečarskom raspoloženju, sa brojnim kamerama i izjavama za medije, osnivanje novog preduzeća niko nije pominjao.
STA RECI VISE. SVE STRANO JE DOBRO ,SVE NASE TREBA DA SE UNISTI. I NIJE IM DOSTA PRODAVANJA ZEMLJE, RUDNIKA, VODA, SVEGA NEGO TREBA DA SE PRODAJE I ZDRAVLJE NASE DECE PA I NAS SAMIH. KORUPCIJA JE CUDO..
MORA SE STATI NA PUT! KRAJNJE JE VREME!
Нема коментара :
Постави коментар