EH JUGO MOJA TUGO

 NARAVNO DA MNOGI NECE SHVATITI DA NIKADA NIJE TREBALO DOCI DO RATA MEDJU NARODOM KOJI JE ZIVEO SRECNO JEDNO PORED DRUGIH. POLITICARI SU STALNO PRAVILI PODELE KAO STO I SADA TO RADE ,ALI NAROD SVE VISE SHVATA DA JE NAROD -NAROD MA KOJE VERE BIO. DA JE DOBAR COVEK-DOBAR COVEK BEZ OBZIRA NA PRIPADNOST JEDNOI ILI DRUGOJ NACIONALNOSTI. A PESMA NAS JE ODRZALA DA I DALJE IMAMO EMOCIJE, DA I DALJE  MOZEMO DA VOLIMO I TUGUJEMO ZAJEDNO. BILO JE JOS PRIMERA, A NAJNOVIJI PRIMER ZAJEDNISTVA KOJI SE DESIO POSLE SMRTI HALIDA BESLICA SAMO DOKAZUJE KOLIKO GRESIMO KAD DOZVOLJAVAMO DA NAS DELE.

IN MEMORIAM

 

Utihnula je čaršija.

Vjetar niz Romaniju se smirio,

kao da nosi tvoje ime.

Miljacka šapuće pod mostovima,

zove te da joj još jednom zapjevaš o ljubavi.

Sjećam se, Halide -

imao sam čast, davno,

voditi ti koncerte, napisati ti pjesmu,

gledati kako narod diše s tobom.

U trenutku kad bi počeo,

sve bi stalo,

jer niko nije znao reći istinu kao ti - pjesmom,

srcem, onim srcem što si na dlanu nosio.

Tvoje pjesme nisu bile samo pjesme.

Bile su dusa naroda.

Za one što vole i gube,

što praštaju i trpe,

a opet pjevaju.

U tvojim stihovima živjele su majke i jarani,

i Bosna: ona što zna i da boli, i da voli.

Otišao si.

Ostalo je sve što vrijedi;

glas, duša, istina i osmijeh.

Kad noć padne nad nama,

tvoja pjesma se podigne visoko,

kao da je zvijezde prenose iz ruke u ruku.

Zato, Halide, nisi otišao,

nego se ponovo rodio,

u svakoj suzi, u svakom osmijehu,

u narodu - življi nego ikad.

Jer ono dobro što si budio u ljudima

nije prestalo tvojim odlaskom.

Tek sad počinje.

Zbogom, Halide,

zbogom, noći,

zbogom, zore...

Zbogom, zbogom,

društvo moje. - Dizgram

 Tu skromnost i širokogrudnost nikad više niko neće imati… Sjećam se kad je Halid doživio saobraćajnu nesreću 2009. godine, prva godina mog rada na Hayat TV-u, tad su postojala, čini mi se, dva portala, pa su glavni mediji bili televizije… Svi novinari svaki dan ispred KCUS-a, Halid u teškom stanju, svaki dan se izvještava o njemu, a on kad se probudio iz kome pitao “Pita li iko za mene?”… Zamislite to?! Nestvarni Halid Nakon toga, prvi i jedini intervju nakon te nesreće dao je upravo za Hayat, a ja bila ta sretna novinarka koja je išla u Semizovac da ga snima. Moj stresni dan, pun plača zbog svađe sa urednikom, uljepšao je ovaj VELIKI ČOVJEK upravo sa svojim toplim LJUDSKIM pristupom, pa nisam uopšte imala osjećaj da radim intervju sa našom najvećom zvijezdom, nego kao sa nekim iz svoje kuće… Hvalaaa ti HALIDE, nikad ti to nisam rekla, a toliku zahvalnost sam osjećala Nisam ovoliko suza prolila ni zbog nekih članova porodice, kao ni mnogi drugi koji plaču jer su te osjećali svojim

Ne žali se ovih dana samo za Halidom,

žali se za nekim vremenima gde je još pesma značila nešto,

i kafana,

i prijatelji u njoj.

Za Jugoslavijom, koja bar u pesmama opstaje.

Za Bosnom, koja je još samo u pesmama jedinstvena...

Za cigaretama u pepeljarama, koje su gorele,

i čekale nekoga ko neće doći,

Za životima, koji su prohujali uz Halida,

Za ljubavima, rastancima, samoćama,

i bar za milimetar postali bolji.

Za onim Mostarom, Sarajevom, Tuzlom,

gde se pesmom pobeđivala tuga.

Za onim Beogradom, Zagrebom, Ljubljanom…

gde se mnogo lakše pevalo i plakalo,

kada nije sve snimao telefon, nego pamtila duša.

Ne žali se ovih dana samo za Halidom,

nego za “Beograđankom”, za Miljackom, za prvim poljupcem, za Romanijom…

Za trenucima kada nečija pojava i glas poveže narode,

gde pesma ne zna za granice, ni za pasoše, ni za prezimena…

Halid je bio to, svet u jednom čoveku,

koga je svako razumeo.

U njegovom glasu bio je i glas radnika, seljaka, studenta, oca, brata...

Naših ljudi koji su otišli preko, i daleko.

Svi su u njegovom glasu čuli svoj glas.

Kada se pesme još nisu stvarale tehnički,

nego su bile ispovest, stvar srca.

Zato reka ljudi peva i plače,

ne žali samo za Halidom, nego i za sobom,

koji je živeo u njima i kroz njih.

Prate starog druga, prijatelja, brata,

koga su voleli, koji ih je voleo,

ne samo na koncertima, nego stvarno.

Bio je njihov heroj,

čije pevanje nije bilo samo posao,

nego deo identiteta, himna ljubavi i životu,

koja savršeno opisuje ono što je najteže opisati —

život u Bosni.

Gde je sve jasno, i ništa nije jasno.

Ima tih pevača koji nisu za pustiti u pozadini,

njihov glas je takav da te ponese i odnese,

u nešto što se zove srećna tuga.

Iako ne slušaš tu muziku,

slušaš Halida.

Nežnost koja pobeđuje besmisao.

Halidov dom je bio u svima nama.

Halid je bio pesma koja pokreće na pesmu.

Halid je bio život koji pokreće na život.

Zato ga nije ispratilo samo Sarajevo,

nego mnogi drugi gradovi.

I nije ni čudo što će da počiva na groblju Bare,

gde su Kemal Monteno, Davorin Popović, Mirza Delibašić, Davor Janjić, Josip Pejaković, Ivica Osim, Beba Selimović...

Neka mesta treba da zaslužiš,

Halid je svoje zaslužio.

I ako nešto ima lepo u nečijoj smrti,

to je što još ljude raduje pesma.

Nisu postali imuni.

Ima nade.

Kada im postane svejedno,

tada je kraj.

Još uvek nije.

Ima nas…

Stefan Simic

 Halid Bešlić je pre nekoliko godina snimio pesmu "Ja bez tebe ne mogu da živim" i napravio veliki hit.Proslavljeni pevač Halid Bešlić preminuo je, a iza sebe je ostavio neizbrisiv trag na muzičkoj sceni i brojne hitove koji su obeležili živote generacija. Njegov prepoznatljiv glas, emocija i iskrenost u svakoj interpretaciji učinili su ga jednim od najvoljenijih izvođača na Balkanu. Među pesmama koje su ga učvrstile kao legendu nalazi se i numera "Ja bez tebe ne mogu da živim", objavljena 2016. godine u okviru popularne serije "Ubice mog oca".Vuk Kostić, kao jedan od glavnih likova serije, lomio je čaše i ronio suze uz tu pesmu.Zanimljivo je da je upravo ova pesma, koja danas ima više od 70 miliona pregleda na Jutjubu, gotovo ostala nezabeležena – odbilo ju je čak 15 pevača pre nego što je Halid prihvatio da je snimi. Autor pesme, Mirko Šenkovski Džeronimo, jednom prilikom je otkrio zanimljive detalje o njenom nastanku:"To je pesma u koju sam i ja prestao da verujem. Ne bih sada pričao o imenima da ne bih nekoga doveo u nezgodnu situaciju. Bilo je nekoliko pevača iz Hrvatske kojima sam je ponudio, ali nisu reagovali. Ta pesma je dugo stajala tamo dok me jednog dana nije pozvao Halid i pitao me da li imam nešto novo. Rekao je da se snima serija i da traže nešto u stilu Tome Zdravkovića", prisetio se Džeronimo, dodajući da je upravo Halid svojom interpretacijom dao pesmi dušu i snagu koja je osvojila publiku.

Halid Bešlić je tokom svoje bogate karijere snimio više od 20 albuma i gotovo 200 pesama, među kojima su bezvremenski hitovi poput "Miljacka", "Romanija", "Prvi poljubac", "U meni jesen je", "Ja bez tebe ne mogu da živim" i mnoge druge. Njegove pesme nisu bile samo melodije, već životne priče o ljubavi, gubitku, istrajnosti i emociji koju je samo on umeo da prenese.

Njegov odlazak ostavlja prazninu u srcima slušalaca širom regiona, ali muzika Halida Bešlića ostaće da živi zauvek – kao svedočanstvo o umetniku koji je znao da svaku pesmu pretvori u emociju koja dira dušu.

 

Dragi Halide vidiš li ti ovo negdje odozgo?

Niko ti bolan ove naše bosance, hercegovce, srbijance, hrvate, slovence nije posebno organizovao. Okupljaju se danima na poziv samo. Pjevaju tvoje pjesme, plaču, odaju ti počast. Odaju počast osobinama poput dobrota, ljubav, jednostavnost i iskrenost.

Ne znam vidiš li gore negdje kako su Beograd, Sarajevo i Zagreb u isto vrijeme pjevali i plakali uz iste pjesme, kako je Mostar izgubio "liniju razgraničenja", kako su Zvornik i Gradačac pjevali uz iste pjesme i iz istog razloga. Nisu dali da sutra bude Dan žalosti u BiH, oni kojima su potrebni protokoli, sjednice, ali ljudi su te toliko voljeli da su zajedno izašli u Banja Luci, Sarajevu, Mostaru, Bihaću, Zvorniku i pokazali svima koji "odlučuju" koliko nisu bitni.

Ne znam vidiš li negdje odozgo, ali klinci koji su rođeni u nekim drugim zemljama poput Austrije, Njemačke, Slovenije, Holandije pjevali su na trgovima danas tvoje pjesme, učili da vole svoje.

Oni koji su te znali kažu da si volio, da si bio dobar čovjek, međutim iako si otišao u tišini sa klinike za internističke bolesti, tvoj odlazak bio je najglasnija tišina koja je oslobodila ogromne količine ljubavi na ovim našim balkanskim brdima.

Odmori se negdje gore i pomoli za nas što ostajemo da se volimo svaki dan od Vardara do Triglava.

Anisa Mahmutović

S HALIDOM BESLICEM OTISLA JE JEDNA OD POSLEDNJIH LEPIH ZAJEDNICKIH USPOMENA LJUDIMA SA BALKANA. BIO JE JEDINSTVENO UTOCISTE  ZAJEDNICKIH EMOCIJA.  EVO STA JE HALID GOVORIO: JA SAM ZIVIO U TITOVO VREME I VOLIO SAM TITA ,U NJEGOVO VREME SAM LEPO ZIVIO I BIO SAM SRETAN,RODIO SAM SE  U TOJ ZEMLJI  I TO JE TA PRICA . NA SKUPOVIMA U VISE OD 100 GRADOVA NA SVIM KONTINENTIMA NEKO JE REKAO; OVAKVE ISPRACAJE IMALI SU SAMO TITO I HALID!