JEDNA ANA

 SVI MI MOZEMO DA BUDEMO ANA. ANA ZIVI U SRBIJI. ANA NIJE SRECNA. KO MOZE U SRBIJI DA BUDE SRECAN? NADAM SE DA CE JEDNOG DANA TO DA SE PROMENI. USKORO AKO MOZE.

 

Jesen je. Vetar prevrće poslednje žute listove dok se svet sprema za zimski san. Ali jedan neobičan kalendar pamti svakog oktobra. Svake godine — od 2014. do 2024. — pojavljuje se nova stranica, nova senka, novi glas.

U jednom gradu, u jednoj kući, živi devojka Ana, radoznala i osetljiva, koja je naslijedila staru svežanj beležaka — blogove — koje je neko godinama pisao. Svaki novi oktobar donosi joj priču koju mora pročitati, dekodirati i ispričati dalje. 

Ana čita kako su deca prepustila sećanja, ljubav i život svom svetu bez roditeljske pažnje, dok roditelji, iscrpljeni, ne umeju da odgovore na tu glad. patispanj.blogspot.com

U njoj se rodi pitanje: Šta je osnov društva, ako porodica pukne? Ona gleda u fotografije iz detinjstva — roditelji koji rade daleko, prazna kuća, tanjir koji se hladi.

Ana se seti kada je bila mala: crtaći su bili zabava, bekstvo, ali i sredstvo kontrole — kroz poruke, stereotipe, strahove. U tekstu stoji da crtani nisu uvek neškodljivi — jer deca upijaju, deca veruju.

U njenoj priči — crtani su senke koje šapuću: „Tako se ponašaj, tako misli, to je normalno.“ I trag tih senki ostaje, dugo nakon što se crtež ugasi.U blogu se ispituje šta znači biti „prava žena“ — ideali, pritisci, lažne maske koje društvo nameće.
Ana se preispituje: koliko je identitet ono što je izabrala, a koliko ono što joj je nametnuto? U sobi, ogledalo joj pokazuje lice koje je naučila da nosi — ali iza njega stoji senka njene prave sebe.Ovaj zapis intenzivira raniju temu — crtani više nisu samo ilustracija, već oruđe — za vrednosti, norme, predrasude.
Ana shvata da je svet koji je gledala kao dete bio filtriran — senke su manipulacija. I sada mora da izabere da li će slediti senke ili tražiti svetlost.Blog govori o mračnim silama, duhovnim sukobima, zaverenama i svetovima koji se sudaraju.
Za Anu — senke iz porodice, senke iz crtaća, senke iz društva — počinju da liče na demone unutrašnjih strahova i kolektivnih trauma. U priči, ona oseća kako se te senke šire, tražeći mesto u njenoj duši. Cvrčak i mrav — basna, ali realnost je ovde. patispanj.blogspot.com
Basna o radu i lenjosti prelazi u alegoriju njenog sveta: ko radi, ko uživa, šta je pravedno?
Ana vidi sebe između — ponekad mrav, u marljivom radu protiv sistema; ponekad cvrčak, koji želi da peva, da sanja, da se odmori. Ali sve se guši u nepravdi, nejednakosti i zanemarenim dušama.Igra mačke i miša.
U blogu se prikazuje sukob moći, igre uticaja i pretnji — gde su ljudi figura u tuđim rukama.
Ana vidi sebe kao miša, okruženu senkama raznih sila: moćnim, skrivenim. I dok se kreće kroz mračne hodnike, oseća pogled mačke — spremne da nju ukroti.Tekst promišlja razlike između malih i velikih, uticaj malih bića, života u skrivenom svetu — simbolika koju Ana prepoznaje kao svoje misli i strahove.
Senke joj govore da su ljudi mali u velikim sistemima, da su bića kao miševi, ali i da svaki hrčak ima svoj točak: naviku, rutinu, kolo od kojeg ne može da pobegne.Budimo bolji, razumimo jedni druge, probudimo saosećanje u svetu koji ga je zaboravio.
Za Anu — senke se ne mogu pobediti samo borbom nasilja, već razumevanjem. Mora otvoriti prozor unutrašnje svesti, pustiti svetlost empatije da prodre.Knjiga govori o fenomenu univerzalnog sloma — metaforički potop koji priznaje da svet ide ka tački kada mnoge strukture propadaju.
Ana oseća kako voda prodire: sistemi pucaju, laži izlaze na videlo, strukture se ruše. A senke koje su bile skrivena — sada plutaju, izložene.Tema je podela sveta, konflikti, uticaji kultura i moći — surovost politickih geografija, pritisak identiteta.
Ana vidi da te senke nisu lokalne samo — one su globalne. I srpska scena, srpski jazovi, srpske borbe — refleksija su tog šireg sveta.

Ana stoji ispred prozora poslednje oktobarske noći. Vjetar raznosi stare listove iz beležnica.
Senke su joj prišle, svaki glas je tražio njeno lice, njenu dušu.
Ali ona moje: Ne želim biti samo figura u priči senki.

Spaja reči iz svih blogova: porodica, crtani filmovi, identitet, moć, empatija, potop, delovi sveta — i želi da ispiše svoju — novu stranicu.
Noću zapali svećicu u sobi, drži svaku belešku i šapuće:
„Polako ću razumeti… a potom ću govoriti.“I na kraju, pisanjem, ona raspetljava senke — ne da ih uništi, nego da ih pretvori u svetlo koje vodi dalje.

JEDNOG DANA CE SE SVE PROMENITI. I ZA ANU I ZA CEO SVET. PROMENE SE OSECAJU U VAZDUHU. SLEDI NOVO DOBA.