I PORED SVOG NAPRETKA TEHNOLOGIJE I NAUKE EVO NAS OPET U ORUZANOM SUKOBU VECIH RAZMERA. ZASTO? POTPUNO NEREALNA SITUACIJA.DA LI JE TO ZAISTA BILO POTREBNO? STA JE U POZADINI?
Noć je bila tiha nad pustinjom. Vetar je nosio sitan pesak preko granica koje su ljudi nacrtali na mapama pre mnogo decenija. Na prvi pogled, svet je izgledao mirno. Gradovi su spavali, svetla su treperila duž obale Sredozemnog mora, a avioni su prolazili visoko iznad oblaka.
Ali duboko ispod tog prividnog mira, nešto se pokretalo.
U komandnim centrima, daleko od očiju javnosti, analitičari su posmatrali ekrane na kojima su se pojavljivali novi signali. Radari su beležili kretanja. Sateliti su slali slike. Telefoni su zvonili u kancelarijama političara.
Lanac događaja već je počeo.
U regionu gde su vekovima prolazile vojske imperija — od rimskih legija do savremenih armija — istorija je ponovo počela da se ubrzava. Ovaj put, u centru pažnje našla se država Israel i palestinska teritorija Gaza Strip, gde je sukob sa organizacijom Hamas ponovo zapalio vatru koja nikada nije potpuno ugašena.
Međutim, ono što je spolja izgledalo kao još jedan regionalni sukob bilo je zapravo deo mnogo veće priče.
Jer na horizontu su stajale i druge sile.
U senkama geopolitike nalazila se država Iran, dugogodišnji rival Izraela. Na severu je čekao Hezbollah u Libanu, sa arsenalom raketa usmerenih prema izraelskim gradovima. A iznad svega, kao nevidljivi štit jednog saveznika, stajale su United States.
U takvom svetu, granica između lokalnog sukoba i velikog rata postaje opasno tanka.
I ponekad je dovoljan samo jedan događaj da započne lanac koji niko više ne može da zaustavi.
Ovo je priča o tom lancu događaja.
Kada ljudi gledaju rat na televiziji, oni vide rakete, avione i vojnike na frontu. Ali prava dinamika rata često se odvija mnogo dalje od linija borbe.
U savremenim sukobima, rat retko vodi samo jedna država protiv druge. Mnogo češće, to je složena mreža savezništava, interesa i strategija.
U centru bliskoistočne geopolitičke slagalice nalazi se rivalstvo između Israel i Iran.
Za Izrael, Iran predstavlja najveću stratešku pretnju u regionu. Razlog nije samo ideološki sukob, već i činjenica da Iran podržava više organizacija koje deluju oko izraelskih granica. Među njima su Hezbollah u Libanu i Hamas u Gazi.
Iran, sa druge strane, vidi Izrael kao produženu ruku zapadnog uticaja na Bliskom istoku. Zbog toga nastoji da izgradi mrežu saveznika i partnera koji mogu da ograniče izraelsku moć u regionu.
U tu složenu ravnotežu uključene su i velike sile.
United States decenijama pruža vojnu, političku i tehnološku podršku Izraelu. To savezništvo je jedno od najčvršćih u savremenoj geopolitici.
Istovremeno, druge države u regionu pažljivo posmatraju razvoj događaja. Neke od njih pokušavaju da održe ravnotežu, dok druge nastoje da prošire sopstveni uticaj.
Zbog toga rat na Bliskom istoku nikada nije samo rat između dve strane.
On je deo mnogo veće geopolitičke igre u kojoj se prepliću istorija, religija, energija, bezbednost i globalna politika.
A u takvim igrama, jedan potez često pokreće događaje koji menjaju sudbinu čitavog regiona. Da bi se razumeo savremeni rat na Bliskom istoku, potrebno je vratiti se skoro jedan vek unazad.
Posle Prvog svetskog rata raspalo se ogromno carstvo koje je vekovima kontrolisalo taj region — Ottoman Empire. Velike evropske sile počele su da crtaju nove granice na mapama Bliskog istoka.
Te granice često nisu pratile narode, religije ili istoriju. Povučene su ravnalom po kartama u kancelarijama daleko od pustinja i gradova o kojima su odlučivale.
Godine 1948. nastala je država Israel. Za Jevreje širom sveta to je bio istorijski trenutak — povratak u zemlju koju su smatrali svojom drevnom domovinom.
Ali za stotine hiljada Palestinaca to je bio početak tragedije i raseljavanja.
Od tog trenutka region je ušao u ciklus ratova, kriza i krhkih primirja. Sukobi su izbijali 1948, 1967. i 1973. godine. Svaki rat ostavljao je nove rane, nove granice i nova neprijateljstva.
Vremenom su nastajale i nove organizacije.
Među njima su bile Hamas u Gazi i Hezbollah u Libanu — grupe koje su postale ključni akteri savremenih sukoba.
Tako je istorija stvorila složenu mrežu konflikata koja traje do danas.
Na površini, ratovi izgledaju kao sudar vojski.
Ali na Bliskom istoku već decenijama postoji i druga vrsta rata — rat koji se vodi u tišini.
Obaveštajne službe igraju jednu od najvažnijih uloga u toj skrivenoj borbi.
Izraelska služba Mossad poznata je po operacijama koje su često delovale kao scene iz špijunskih filmova. Njene misije uključivale su praćenje neprijateljskih lidera, sabotiranje vojnih projekata i prikupljanje informacija širom sveta.
Sa druge strane nalazi se iranska služba Islamic Revolutionary Guard Corps, koja upravlja mrežom saveznika i partnera širom regiona.
U tom tajnom ratu koriste se metode koje retko dospevaju u javnost:cyber napadi,sabotaže vojnih postrojenja,tajne operacije u stranim državama,mreže agenata i informatora.Ponekad taj skriveni rat ima veći uticaj na tok događaja nego otvorene vojne operacije. Jer informacije, u savremenim sukobima, često vrede više od oružja.
Dok rakete padaju na gradove, političari širom sveta pokušavaju da procene jednu ključnu stvar: koliko daleko ovaj sukob može da ode.
Bliski istok je region u kome se ukrštaju interesi velikih sila.
United States decenijama održava snažno savezništvo sa Izraelom i ima vojne baze širom regiona.
Iran pokušava da proširi svoj uticaj kroz saveznike i političke pokrete.
Države kao što su Saudi Arabia i Turkey pažljivo prate razvoj događaja, jer svaki novi sukob može promeniti ravnotežu moći.
U pozadini svega nalazi se još jedan važan faktor — energija. Nafta i gas iz regiona pokreću veliki deo svetske ekonomije.
Zbog toga svaki rat na Bliskom istoku ima potencijal da utiče na ceo svet.
Istorija nas uči da veliki ratovi retko počinju odjednom. Oni često nastaju kao niz kriza koje se postepeno šire.
Zato mnogi analitičari postavljaju isto pitanje:
Da li je ovaj sukob samo još jedna kriza — ili početak mnogo većeg preokreta u svetskoj istoriji?
Ako se rat na Bliskom istoku posmatra kao šahovska partija, onda svaka figura ima svoju ulogu, strategiju i cilj.
U centru table nalazi se država Israel.
Od svog nastanka 1948. godine Izrael živi u okruženju koje često doživljava kao neprijateljsko. Zbog toga je razvio jednu od najmodernijih vojski i obaveštajnih sistema na svetu. Njegova osnovna strategija je jednostavna: sprečiti da se u regionu pojavi sila koja bi mogla ozbiljno ugroziti njegovu bezbednost.
Nasuprot njemu stoji Iran.
Iran sebe vidi kao regionalnu silu i zaštitnika određenih političkih i verskih pokreta širom Bliskog istoka. Umesto direktnog sukoba, Iran je tokom godina izgradio mrežu saveznika i organizacija koje mu omogućavaju da utiče na događaje u regionu.
Jedan od najvažnijih među njima je Hezbollah u Libanu. Ova organizacija ima značajnu vojnu snagu i smatra se jednim od najopasnijih protivnika Izraela na severnoj granici.
Na jugu Izraela deluje Hamas u oblasti Gaza Strip. Sukobi između Izraela i Hamasa ponavljaju se godinama i često predstavljaju okidač za šire regionalne tenzije.
Iznad ove regionalne dinamike nalazi se i globalni akter — United States. Američka politička i vojna podrška Izraelu decenijama je jedan od ključnih faktora ravnoteže moći u regionu.
U isto vreme, regionalne sile poput Saudi Arabia i Turkey pažljivo balansiraju između sopstvenih interesa, bezbednosti i uticaja.
Tako nastaje složena mreža odnosa u kojoj svaki potez jednog aktera izaziva reakciju drugih.
U takvoj igri čak i mali događaj može pokrenuti lanac koji menja tok istorije.
Završno poglavlje: Svet posle oluje
Istorija retko daje jednostavne odgovore.
Ratovi se završavaju, ali njihovi uzroci često ostaju. Na Bliskom istoku mnogi konflikti traju generacijama, menjajući oblik ali nikada potpuno ne nestajući.
Pred svetom danas stoji nekoliko mogućih puteva.
Prvi je scenario ograničenog sukoba. U tom slučaju rat ostaje lokalizovan između nekoliko aktera, uz povremene eskalacije i primirja. Takav model već je viđen više puta u istoriji regiona.
Drugi scenario je šira regionalna konfrontacija. Ako bi se direktno sukobile sile poput Israel i Iran, sukob bi mogao da uključi i druge države Bliskog istoka.
Treći i najopasniji scenario jeste globalna eskalacija u koju bi se uključile velike sile poput United States i druge svetske sile. Takav razvoj događaja mogao bi promeniti međunarodni poredak.
Ipak, istorija nas uči i nešto drugo.
Čak i u najtežim sukobima, pregovori se na kraju vraćaju na sto. Ratovi počinju eksplozijama, ali se završavaju razgovorima.
Zato je budućnost Bliskog istoka i dalje otvorena knjiga.
Možda će je ispisati nove generacije političara i diplomata.
A možda će je, kao i mnogo puta ranije, pisati istorija oblikovana sukobima, interesima i nadom da će jednog dana mir postati trajniji od rata.
Noć je bila neobično tiha nad istočnim Mediteranom.
More je izgledalo mirno, gotovo ravnodušno prema događajima koji su se spremali da promene tok istorije. Svetla gradova treperila su duž obale, dok je većina ljudi spavala, nesvesna da se u komandnim centrima širom regiona upravo donose odluke koje će pokrenuti lanac događaja.
U vojnom štabu države Israel zidovi su bili prekriveni velikim ekranima. Na njima su se pojavljivale satelitske slike, radarski signali i crvene tačke koje su označavale potencijalne pretnje.
Tišina u prostoriji bila je napeta.Jedan oficir je pratio radarske podatke. Drugi je razgovarao sa pilotima koji su već sedeli u kokpitima svojih aviona, čekajući naredbu.
U istom trenutku, stotinama kilometara dalje, u komandnim strukturama Iran analitičari su proučavali izveštaje o kretanjima vojske i diplomatije u regionu. Informacije su stizale sa više strana: iz Libana, iz Iraka, iz Gaze.
Na severu, u Libanu, borci organizacije Hezbollah nalazili su se u podzemnim bunkerima. Rakete su bile spremne.
Na jugu, u uskim ulicama oblasti Gaza Strip, pripadnici Hamas takođe su čekali razvoj događaja.
Niko nije znao koliko će daleko sve otići.Ali svi su znali da se nešto približava.
Daleko preko okeana, u komandnim centrima države United States sateliti su već nadgledali region. Analitičari su pokušavali da odgovore na pitanje koje je visilo u vazduhu:
Da li je ovo samo još jedna kriza — ili početak nečega mnogo većeg?
U 02:17 posle ponoći tišinu je prekinula prva naredba.Avioni su poleteli.Radari su se ispunili signalima.
A istorija je ponovo počela da se kreće brže nego što je iko mogao da predvidi.
NE MOGU DA PREDVIDIM STA CE SE DOGODITI? NIKO NE MOZE. NITI SE RAZUMEM U POLITIKU, NITI IMAM SIRU SLIKU I KONTEKST OVOG SUKOBA. ALI STRAH MI SE UVUKAO U KOSTI. I PITAM SE ZASTO LJUDI POSLE 2000 GODINA RATOVA I DALJE ULAZE U RAT? ZAR SE DEPOPULACIJA NE MOZE UBRZATI CUVENIM PANDEMIJAMA, ZAGADJIVANJEMOKOLINE, HRANE, VODE, VAZDUHA.....
Нема коментара:
Постави коментар