OVO JE SAD DRUGI ASPEKT NASE GLUPOSTI. OVO SE NAJVISE ODNOSI NA SRBIJU, ALI I CEO SVET JE NEKOM ISCEKIVANJU. ZATO COVECANSTVO DOLAZI U FAZU: GLUP ILI PAMETAN. GLUP NE VIDI SIRI SLIKU I NE RAZUME STA SE DOGADJA PRED NJEGOVIM OCIMA. PAMETAN MISLI DA VIDI SIRI SLIKU I DA RAZUME STA SE DOGADJA ,MEDJUTIM, ONO STO STVARNO DOGADJA ZNA SAMO MALI BROJ LJUDI. I ZATO NAMA 'OBICNIM LJUDIMA' PREOSTAJE SAMO DA CEKAMO I DA POKUSAMO DA SVATIMO STA JE REALNOST ,A STA JE ONO U STA NAS UBEDJUJU DA JE REALNOST.
EVO NEKE 'CRTICE'
Trebalo
bi shvatiti da će ovi izbori koje najavljuju sad pred letnje odmore
ustvari biti izbori između naroda i javnog sektora. Naš javni sektor
broji preko 700.000 ljudi, tačno koliko i SNS broji članova. Svi oni su
najvećim delom ucenjeni od te partije za svoja radna mesta i oni će svi
do jednog izaći i glasati za status quo. Da bi se izbori dobili
izlaznost naroda i gradjana koji žele promene mora biti barem milion i
po. On više od 700.000 ni na mišiće ne može da izgura.
Po svemu sudeći, Srbija dobija novi univerzitet sa imenom “Sveti Sava“, a osnivači su Vlada Republike Srbije i Srpska pravoslavna crkva(?).
Smisao je, pretpostavljam, da njihovi kadrovi zamene kadrove školovane na državnim univerzitetima koji su, po njihovoj tvrdnji, doživeli kataklizmu.
Veseli se srBski rode, uskoro će vam se suditi po crkvenom zakoniku, medicinski i farmaceutski fakultet će preseliti u manastir Tumane… itd. itd. i tako sve dalje od zdravog razuma.
U Srbiji su pet najuspešnijih firmi - kockarnice,
Koje toliko zarađuju na ljudskoj gluposti, da mogu da finansiraju sve ono što pokvare, i da im ostanu milioni.
Kada mi neko kaže da daju, uvek postavim kontra-pitanje – od koga uzimaju?
Srbija se vraća u feudalizam, gde sve manji broj ljudi ima sve više, a većina sve manje.
Vekovi su bili potrebni za pravedniju raspodelu,
da svako ima bar nešto, a ne da sve pripada crkvama, kraljevima, aristokratiji.
I ono malo što ljudi imaju, prodaju ili stavljaju na kocku, da bi preživeli.
Mentalno su sve lošije, a sve zavisniji od sistema koji ih razara.
Rade da bi se lečili, leče se da bi radili.
Nepoverenje ne dolazi iz kvarenja čoveka,
nego iz sistemske apatije.
Radnici se sve manje pitaju, korporacije odlučuju o svemu,
kao nekad gospodari nad kmetovima.
Gubimo ono što je vekovima stvarano.
Umesto da mržnja bude nedostojna,
sistem je proizvodi preko medija.
Informer je najbolji primer, gde decenijama unazad etiketira ljude.
Mržnja postaje identitet pod parolom nacionalnog interesa.
Obrazovanje pada, mediji više nemaju vaspitnu ulogu, nego propagandnu.
Sport više nije vaspitanje tela pokretom,
nego trgovina decom i talentom, kako bi se vratilo uloženo.
Nekoliko klubova dobije više nego stotine hiljada dece u najvažnijim godinama svog razvoja...
Crkva sve manje ima veze sa duhovnošću, sve više instrument režima da bi ljudi ostali pokorni - "trpljen spašen" i "svaka vlast je od Boga".Poslovi se dobijaju preko veze, ne znanja.
Strah je osnovni alat upravljanja,gde i najhrabriji savijaju kičmu.
Ugovori na tri meseca – da znaš gde ti je mesto.Profesori nemoćni, pod pritiskom sistema i okoline.
Krediti – nova kmetovska obaveza.Jedni odlaze da ne budu podanici,drugi ostaju i pristaju na poniženje.Država je postala privatni posed, a ne servis građana.Nije više važno šta znaš, nego koga znaš.Ne kakav si, nego čiji si.Zajednica se raspada, svako se snalazi.Zato nam treba reset,uz poštovanje onoga što imamo.Da svako krene od sebe i svoje ulice.Da ne pitamo šta drugi nisu,nego šta smo mi uradili.Da učimo da razlikujemo istinu od manipulacije.Da štitimo jedni druge.Da ne čekamo idealan trenutak,nego delujemo odmah.Da gradimo sistem koji štiti čoveka,a ne predatore.Da tražimo rešenja, ne krivce.Da ne čekamo državu,nego stvaramo društvo slobodnih ljudi.Da pamet ne bude ismejana.Da skupe patike i telefoni ne budu merilo,nego ono što čovek stvori i što jeste.Da ne postanemo ono što preziremo,nego stvaraoci slobode.Da ne gledamo kako da iskoristimo,nego kako da pokrenemo.Dok čovek ne bude u centru, a ne profit,gledaćemo isto.Na kraju, ostaje pitanje:Da li ono što radimo gradi zajednicu,ili je samo mešetarenje?Savest zna odgovor.Kockarnice, koliko god davale,uzele su hiljade i hiljade života.Zato stvarajmo život, zdrave i obrazovane ljude,a ne patologiju.Koja će svima doći glave.Naučili su te da misliš vještački.
U početku su te krstili ne samo kao ritual, već kao vezivanje u nevidljivim lancima.
Zatim su došli tvoji roditelji. Obrazovali su te, ali ne kroz slobodu, već kroz prisilu, strah i, ponekad, nesvjesno, kroz manipulaciju.
Zatim je došla škola. Ne da učiš život, već da budeš spreman postati zupčanik u sistemu koji zahtijeva poslušnost, a ne savjest.
Zatim su ti pokazali slike uspjeha. Ali ti nisu rekli da se iza toga često kriju krađa i manipulacija masama.
Natjerali su te da vjeruješ da bez Boga nisi ništa. I tako si bio gurnut ka uvjerenjima, ne nužno da bi te oslobodili, već da bi lanac bio osiguran do kraja, u tvom umu i u tvom životu.
Naučili su te da je svijet haos. Ne zato što jeste, već zato što su ljudi programirani da ga vide i postanu.
Zatim je došao strah. Strah od gubitka, rata, gladi, smrti... čak i od ljudi.
I polako, mržnja prema svijetu se nastanila u vašem umu.
Informacije koje puštate kroz oči i uši postale su vaš najveći neprijatelj. Jer, bez da to shvatite, one vas tiho oblikuju i pretvaraju u alat.
Ono što danas pustite da teče kroz vas, promijenit će vašu misao, sudbinu i život sutra.
Čovjek ne treba da zna istinu ili slobodu, već laži, bol, strah i smrt.
Zupčanik u mehanizmu čini bogate još bogatijima. Zato njihova moć ne dolazi od njih, već od vas. Vi ste zupčanik u mehanizmu, a da to ne shvatite. A kada dođe čas smrti, druga generacija će se preklopiti i zavrtjeti vrijeme života tačno kao zupčanik koji ste vi zavrtjeli u svom vremenu u sistemu programiranih ljudi.
Pojmovi poput „tehnofeudalizma“, „mračnog prosvetiteljstva“ ili
„tehnofašizma“ takmiče se za status pomodnih koncepata koji bi objasnili
novu epohu. Istorijska perspektiva, međutim, upućuje na jednu stariju,
ali i čvršću ideju.Pojam imperijalizma poslednjih meseci
doživljava povratak srazmeran intenzitetu svetskih poremećaja. Drugi
predsednički mandat Donalda Trampa ponovo je uveo ovaj termin u opticaj,
koji se ciklično vraća kako bi se kritikovala spoljna politika
Sjedinjenih Država. Međutim, imperijalizam je prvobitno označavao nešto
preciznije: tesnu vezu između država i velikih ekonomskih monopola, kao i
njihov zajednički ekspanzionizam u kontekstu rivalstva između velikih
sila. Ovaj pristup, koji su početkom XX veka razvili brojni teoretičari,
danas se pokazuje posebno korisnim za razumevanje odnosa uzajamne
zavisnosti između američke države i Big Techa. Iako se njihova objašnjenja u pojedinim
tačkama razlikuju, svi polaze od analize ekonomskih transformacija.
Kapitalizam bi se od sada odlikovao spajanjem industrijskog i bankarskog
kapitala (što Hilferding naziva „finansijski kapital“), kao i savezom
između velikih preduzeća i država iz kojih potiču. Buharin opisuje
nastanak „nacionalnih kapitalističkih trustova“. Velika koncentrisana
kompanija, koja dominira nacionalnim tržištem, sada ima potrebu za
političkom i vojnom moći države kako bi izdržala sve žešću konkurenciju
na svetskom nivou.
Postali smo glupi.
Ne zato što ne znamo — nego zato što mislimo da znamo.Jutro u Beogradu. Autobus pun.
Svi gledaju u telefone.Niko ne priča.Niko ne gleda kroz prozor.Niko ne razmišlja — svi skroluju.Vest. Reel. Komentar. Teorija.Za pet minuta prošao si kroz deset “istina”.I već misliš da razumeš svet.A onda izlaziš napolje — i shvatiš da nemaš pojma šta se zapravo dešava.
Dom zdravlja.Čekaonica puna. Ljudi nervozni.Jedan gleda u papir sa analizama kao da gleda hijeroglife.Drugi već zna dijagnozu — pročitao sinoć.Ulaziš unutra.Doktor klima glavom… pa kuca nešto na tastaturi.Traži. Proverava. Upoređuje.I u tom trenutku — sve postaje jasno.Nije problem što on gugla.Problem je što smo svi počeli da radimo isto.Granica između znanja i traženja — nestaje.
Škola.Dete uči lekciju napamet.Ne zna šta znači — ali zna da ponovi.Dobije peticu.Roditelji srećni. Sistem zadovoljan.A dete? Nije naučilo da misli.I tako godinama.Posle se pitamo zašto ne znamo da donesemo odluku bez Google-a.
Kafana.Za stolom pet ljudi.Tema— politika, svet, teorije.Jedan zna “šta se stvarno dešava”.
Drugi zna još više.kaže da je sve namešteno. SVi imaju informacije.Niko nema dokaz.Ali svi imaju stav.I svi su sigurni.To je nova inteligencija — sigurnost bez razumevanja.
Negde van grada — tišinaPogled ide ka Rtnju.Planina stoji. Mirna. Ista kao pre sto godina.Kao da ne pripada ovom vremenu.I tu prvi put zastaneš.Bez notifikacija. Bez informacija. Bez buke.I shvatiš nešto jednostavno:Možda problem nije u svetu.Možda je u načinu na koji ga gledamo.
Srbija.Mala. Umorna. Naviknuta da čeka.Čekamo bolje vreme.Bolju vlast.Bolji život.U međuvremenu — život prolazi.Mladi odlaze.Oni koji ostaju — prilagođavaju se.Ne zato što žele — nego zato što moraju.I dok čekamo…Svet se menja.Migracije, sistemi, pravila — sve ide svojim tokom.
Neko vuče poteze.Neko razume igru.A mi?Mi pokušavamo da shvatimo šta je realnost,
a šta samo priča u koju nas ubeđuju.Glup ne vidi širu sliku.Pametan misli da je vidi.Ali možda…prava istina nije dostupna ni jednima ni drugima.
Evo ga, konačno vam je to i JAVNO rekao! Ne mrem bilivit!!!
Danas je objavio samo 3 riječi:
"NAJMOĆNIJI RESET SVIJETA!"
(Predsjednik DJT)
Je li sad jasno šta radi po različitim dijelovima svijeta i naoko se miješa u sve živo, k'o "Zvijezda" margarin...
Resetuje svijet!
Podsjećam na onu staru "teoretičarsku": POSLIJE OVOG, VIŠE NIŠTA NEĆE BITI ISTO!
Gledate svojim očima kako se strukture moći urušavaju, oni koji su bili jaki - postaju slabi i obratno. Planeta Zemlja se transformira i mi s njom. Kraj neće dočekati svi, zato što, kako reče Isus: "Carstvo nebesko će naslijediti krotki" (čitaj: oni s čistim srcem iliti visokom vibracijom). Sve ostalo će propasti! I već propada, a vi tome svjedočite!
P.S. Masovno se šuška da će narednih dana, najkasnije do konca aprila dogoditi se nešto poveliko, a šta - ostaje nam da skupa dočekamo i vidimo! A ovo danas sam morala objaviti jer je previše veliko i značajno da se to propusti. Pa, nek opet skinu objavu!
DAN KADA SAM PRESTAO DA VERUJEM DA ZNAM
Nije se desilo odjednom.Nije bilo velikog otkrića, šoka, istine koja te preseče.Desilo se polako.
U autobusu, dok sam gledao u telefon i prelazio preko vesti koje sam već zaboravljao dok sam ih čitao.
U čekaonici, dok sam slušao ljude kako pričaju o dijagnozama koje su sami sebi postavili.
U kafani, dok su svi za stolom znali tačno šta se dešava u svetu.I svi su bili sigurni.A meni je prvi put palo na pamet —šta ako niko od nas ne zna ništa?Ne u smislu da smo glupi.Nego u smislu da smo preplavljeni.Previše informacija.Previše verzija istine.Previše buke.I negde u toj buci — izgubio se osećaj za stvarno.Sećam se kada sam bio mlađi.Ako nešto ne znaš — pitaš nekoga ko zna.
Ili naučiš. Polako. Teško.Danas?Ako nešto ne znaš — ukucaš.I za tri sekunde imaš odgovor.Ali nemaš razumevanje.I tu sam prvi put shvatio razliku:informacija nije znanje.
U Srbiji se to posebno oseća.Ovde svi imaju mišljenje.O politici. O svetu. O životu.I to je normalno.Ali razlika je u tome što su ranije ljudi sumnjali.Danas — retko ko sumnja.Svi su sigurni u svoju verziju.A možda je upravo ta sigurnost — problem.Jedan dan sam sedeo i razmišljao:Ako svi imamo pristup istim informacijama —zašto se toliko razlikujemo u onome što verujemo?I odgovor nije bio prijatan:Zato što ne tražimo istinu.Tražimo potvrdu.I onda sam počeo da primećujem stvari koje ranije nisamKoliko često uzmem telefon bez razloga.Koliko brzo formiram mišljenje.Koliko retko zastanem.Koliko sam zapravo — na autopilotu.Možda ne živimo u nekoj velikoj zaveri.Možda nema arhonta, kabale, skrivenih sila.A možda i ima.Ali čak i da nema — efekat je isti.Ne razmišljamo dovoljno duboko da bismo znali razliku.Najčudnije je što sve funkcioniše.Ideš na posao.Plaćaš račune.Vidiš se sa ljudima.Sve je “normalno”.Ali ispod te normalnosti — kao da postoji tihi osećaj da nešto nije u redu.Ne znaš šta.Ali znaš da ga osećaš.Jednog dana sam otišao van grada.Bez interneta. Bez signala.Samo tišina.I prvi put posle dugo vremena — nije mi falilo da nešto proverim.Nije mi falilo da znam.Samo sam gledao.I možda prvi put posle dugo vremena —nisam pokušavao da razumem svet.Samo sam bio u njemu.I tu mi je sinulo nešto jednostavno:Možda problem nije u tome što ne znamo dovoljno.Možda je problem što mislimo da znamo —bez da smo ikada stvarno razmislili.Ne znam da li smo postali glupi.Ali znam da smo postali brzi.Prebrzi da bismo razumeli.Prebrzi da bismo sumnjali.Prebrzi da bismo stali.I možda je prvi korak — ne da naučimo više.Nego da naučimo da zastanemo.Da kažemo:
“Ne znam.”I da to ne bude slabost —nego početak.
STA SMO MI KAO JEDNA MALA DRZAVA? KAP U OKEANU. POTPUNO NISMO MOCNI DA BILO STA URADIMO.MOZEMO SAMO DA CEKAMO. ZA TO VREME SVAKO U SKLADU SA PERCEPCIJOM I INTELIGENCIJOM MORA DA GLEDA KAKO SVOJ ZIVOT DA UKLOPI U OVO DRUSTVO. A NE STO SVI POKUSAVAMO DA DRUSTVO UKLOPIMO U NAS ZIVOT.
Нема коментара:
Постави коментар