TOLIKO SAM PUTA PISALA O RTNJU DA SAM PRIZVALA SERIJU 'SENKE NAD BALKANOM' DA SE RADNJA BAS TAMO DESAVA. FENOMENALNO.
Kad vam neko pomene Rtanj, šta vam prvo padne na pamet?
Rtanjski čaj? Vanzemaljci? Smak sveta?
Ova planina ne prestaje da bude u fokusu medija i interesovanje za nju raste iz godine u godinu. Njen “neprirodni” izgled koji podseća na piramidu raspalio je maštu mnogih teoretičara zavere, senzacionalističkih novinara, pisaca, istraživača, naučnika…
Neki tvrde da je šuplja. Da se unutra nalaze prolazi i lagumi, čak i čitav podzemni grad. Drugi tvrde da poseduje nezemaljsku energiju, da se na njoj motori automobila gase, kompasi ne rade a noću se iznad vrha vide čudna svetla. Povezuju je i sa drevnom istorijom civilizacije. Nju su sazidali naši preci, kada se na Rtnju sa svojom barkom nasukao prasrbin zvani Noje. Vinčanska civilizacija imala je svoju ispostavu ovde. I Rimljani, Iliri, Vizantinci… Hitler je slao svoje ljude da je istražuju. A Tito je imao tajnu podzemnu bazu.
Svašta ćete čuti od ljudi koji žive u podnožju i okolini Rtnja, a neki su od svega napravili lukrativni biznis. Prodaju se amajlije, kamenje koje zrači i skida magiju, čajevi koji leče hemoroide i rak, domaća rakija – gromovača, melemi za sve i ništa, Tesline ploče i zbirke pesama na “vinčanskom”.
Čudna energija -Mnogi ljudi tvrde da Rtanj „zrači“ posebnom energijom. Neki kažu da im se tamo poboljšava raspoloženje, drugi osećaju trnce ili nalet snage. Postoje i oni koji veruju da planina ima oblik savršene piramide, pa je povezuju sa idejom energetskih centara – slično kao kod piramida u Egiptu. Zbog toga je Rtanj često destinacija za:meditaciju,duhovna okupljanja,punjenje energijom“
Vanzemaljci i tajne baze.Jedna od najpoznatijih teorija kaže da se unutar Rtnja krije ogromna piramidalna građevina – možda čak i delo vanzemaljaca. Po toj priči, planina nije potpuno prirodna.Neki tvrde:da su viđali neobična svetla iznad vrha,da instrumenti ponekad „polude“ u njenoj blizini,da postoje skrivene pećine koje vode duboko u unutrašnjost.Naravno, nema naučnih dokaza za ove tvrdnje, ali upravo to i čini misteriju zanimljivijom.
Rtanj i kraj svetaTokom 2012. godine, kada se pričalo o smaku sveta povezanom sa Mayan calendar 2012 phenomenon, Rtanj je bio u centru pažnje. Ljudi su dolazili iz raznih zemalja verujući da je baš ova planina „sigurna zona“ – mesto gde bi se moglo preživeti navodno globalno uništenje.
Legende i narodne priče.Postoji i starija, „zemaljska“ legenda: da je na Rtnju nekada živeo moćni čarobnjak koji je čuvao veliko blago. Kaže se da je planina zatvorila to blago u sebe i da ga čuva do danas.
Šta je istina?Realno gledano:Rtanj jeste neobičnog oblika (skoro piramidalan),Ima bogatu floru i lekovite biljke (npr. čaj od rtanjskog čaja),Nema dokaza o vanzemaljcima ili natprirodnoj energijiAli… atmosfera, izolacija i izgled planine stvarno mogu lako da podstaknu maštu.
Na padinama Rtanj noć nikada nije potpuno noć.Ljudi koji tu žive znaju to, ali ne pričaju glasno. Jer kad izgovoriš stvari naglas… kao da ih prizoveš bliže.Kažu da planina ima puls.Ne metaforički.Pravi.Duboko ispod zemlje, u nepristupačnim slojevima kamena, nešto kuca. Sporo. Neujednačeno. Kao srce koje ne pripada ovom svetu.Postoji staza koju meštani izbegavaju.Nije obeležena. Ne vidi se na mapama. Ali ponekad… pojavi se.Uvek noću.Uvek kada je nebo bez zvezda.Tada, na jednom delu planine, trava legne kao da je neko upravo prošao. Kamenje se razmakne taman toliko da otvori prolaz. I staza vodi nagore — ali ne ka vrhu.Vodi negde „unutra“.Prvi koji su je pratili nikada se nisu vratili.Drugi jesu.Ali nisu bili isti.Jedna žena iz obližnjeg sela pronađena je kako sedi na pragu svoje kuće, bosa, sa zemljom pod noktima. Nije govorila danima.Kad je konačno progovorila, izgovorila je samo jednu rečenicu:„Nije prazno.“Posle toga — više nikada nije izgovorila ni reč.Tokom zime, kada sneg prekrije sve, Rtanj izgleda mrtvo.Ali tada se najjasnije vide tragovi.Ne životinjski.Previše pravilni. Previše duboki. Kao da nešto teško izlazi iz zemlje… pa se vraća nazad.Uvek isti obrazac: krug, pa tri linije koje vode ka centru.Simbol koji podseća na ono o čemu su pričali još u vreme Mayan calendar 2012 phenomenon — znak za „prolaz“.Neki tvrde da je planina šupljaNe kao pećina.Kao komora.Ogromna, geometrijski savršena, sa zidovima koji nisu nastali prirodno. Zidovi koji upijaju zvuk. Zidovi koji pamte.Jer ako prisloniš uvo na određeni kamen — možeš čuti glasove.Ne sadašnje.Stare.Previše stare.Jedne noći, bez najave, sve životinje su napustile padine.Psi su zavijali dok nisu pobegli. Ptice su poletele usred mraka. Čak su i insekti nestali.Tišina je bila potpuna.I tada je počelo.Sa vrha, gde stoji Šiljak, spustila se svetlost.Ne kao snop.Kao tečnost.Slivala se niz padinu, ulazila u pukotine, uvlačila se u zemlju. I gde god bi prošla — trava je crnela.Drveće se savijalo, ali ne od vetra. Kao da pokušava da pobegne.Tlo se otvorilo na više mestaNe eksplozivno.Tiho.Kao da se razdvaja po nečijoj volji.Iz pukotina nije izlazila lava. Nije dim.Izlazila je tama.Gusta. Pokretna.I u toj tami… nešto se pomeralo.Oni koji su to videli kasnije su pričali da to nisu bila bića.Ne u klasičnom smislu.Nisu imala oblik koji ostaje isti.Menjala su se dok ih gledaš. Kao da pokušavaju da pronađu formu koju tvoj um može da prihvati.Ali nikad ne uspeju potpuno.I zato boli da ih gledaš.Niko ne zna koliko je trajalo.Možda minuti.Možda sati.Možda se još uvek dešava.Ujutru, sve je izgledalo normalno.Previše normalno.Nije bilo pukotina. Nije bilo tragova. Nije bilo spaljene trave.Samo jedna razlika.Planina je bila… tiša nego ikad.Ne spolja.Iznutra.Kao da je ono što je kucalo — stalo.Ali to nije najgori deoNajgori deo je ono što se dešava posle.Ljudi koji borave na Rtnju dovoljno dugo počinju da sanjaju isto.Bez obzira ko su. Odakle su. Šta veruju.San je uvek isti:Stoje ispod planine.Gledaju gore.I znaju — apsolutno znaju —da nešto iznutra gleda nazad.I da čeka.Ne da izađe.Nego da bude pušteno.Od tada, meštani imaju jedno pravilo.Ako noću čuješ da neko hoda ispred tvoje kuće…ne izlazi.Čak i ako prepoznaš korake.Čak i ako čuješ glas koji te zove imenom.Jer na Rtnju…nije najopasnije ono što dolazi spolja.Nego ono što nauči kako da izađe.
Nije sve ušlo u zvanične izveštaje.Neke stvari su sklonjene.Namerno.Beograd, kasne 20-te.U arhivi Ministarstva unutrašnjih dela postojao je fascikl bez oznake. Nije imao broj. Nije imao datum. Samo tanku, izbledelu koricu i jednu reč ispisanu rukom:
„Rtanj“
Nije bio deo nijedne istrage koja je zvanično vođena. Nije se pominjao u predmetima kojima su se bavili inspektori poput Andra Tanasijević Tane. Ali… bio je tu.I nije bio jedini.Dok su se po Beogradu vodile borbe za moć, dok su tajna društva kopala po starim ritualima i relikvijama — postojala je još jedna linija.Dublja.Starija.I niko nije hteo da je dira.Prvi zapis u fasciklu bio je kratak:„Ekspedicija poslana na Rtanj. Naredba: potvrditi navode o strukturi ispod planine.“Nema potpisa.Nema datuma.Samo dodatak, dopisan kasnije:„Vratili se — trojica od sedam.“Drugi zapis je bio duži.Previše detaljan.Govorio je o „prolazu koji se ne nalazi svaki put“. O „unutrašnjem prostoru koji ne prati spoljašnju geografiju“. O zidovima koji „ne reflektuju svetlost, već je upijaju“.I jedna rečenica podvučena tri puta:
„ONO NIJE IZGRAĐENO ZA NAS.“
.
Posle toga — slike.Zamućene. Tamne.Na jednoj se vidi simbol urezan u kamen: krug i tri linije koje vode ka centru.Isti onaj koji se pojavljivao u drugim slučajevima.Isti onaj koji su pojedina tajna društva pokušavala da rekonstruišu — verujući da otvara vrata ka „višoj sili“.Ali ono što nisu znali —je da vrata već postoje.Treći zapis nikada nije trebalo da bude pročitanBio je označen crvenim pečatom.„Zabranjeno.“Naravno, neko ga je ipak otvorio.Unutra nije bio izveštaj.Bio je transkript.Razgovor.Ne između ljudi.
„KOLIKO DUGO SU OVDE?“
„DUŽE NEGO ŠTO PAMĆENJE DOZVOLJAVA.“
„ZAŠTO SE NE POJAVLJUJU?“
„JER JOŠ UVEK NISTE SPREMNI DA IH VIDITE.“
„ŠTA ČEKAJU?“
…duga pauza…
„POZIV.“
Poslednja strana fascikla bila je prazna.Osim jedne beleške, napisane drhtavom rukom:
„Društva traže moć. Države traže kontrolu. Ali niko ne razume — Rtanj nije izvor.“„On je odgovor.“
Nakon toga, fascikl je nestao.Ne postoji zapis da je uništen.Ne postoji zapis da je premešten.Samo… više nikada nije pronađen.Godinama kasnije, neki od onih koji su bili blizu tih istraga počeli su da sanjaju isto.Planina.Otvorena iznutra.I nešto što ih posmatra iz mraka.Ne neprijateljski.Ne ni ravnodušno.Strpljivo.U svetu Senke nad Balkanom, postoje mnoge sile.Neke su ljudske.Neke veruju da su više od toga.Ali negde, daleko od Beograda, izvan politike i rituala —postoji nešto što ne traži moć.Jer je već ima.I ne pita ko si.Ne pita šta želiš.Samo jedno:da li si spreman da odgovoriš… kada ono pozove.
STA SE MENI DOGODILO. U MESEC DANA. SENKE NAD BALKANOM I 4 DELA MARCELOVOG MALTEREGA. CETVRTI DEO PISAN PROSLE GODINE IMA I POSVETU -ZA VIKI MOLDERA. DA LI ONDA SHVATATE STA OD MENE RADE TEORIJE ZAVERE? I DA. POSLE NEKOG VREMENA NA CUDESNI NACIN SVE TEORIJE ZAVERE POSTANU ISTINA.
Нема коментара:
Постави коментар