NIJE MOGAO KRACI NASLOV. MOJA OPSESIJA JE POZNATA. PO MENI TESLA I LEONARDO SU BILI ILI VANZEMALJCI ILI PUTNICI KROZ VREME. PROBALA SAM KROZ 2500 BLOGOVA DA PISEM O TOJ CUDNOJ POVEZANOSTI OVA DVA GENIJA, O POVEZANOSTI DOGADJAJA I LJUDI I NISAM SIGURNA DA SAM DOSLA DO ISTINE. I KAKO JE OVO NEISCRPNA TEMA OPET PISEM O NJOJ. MOZDA CE SAD NESTO BITI JASNIJE.
.Cudna je zona između genijalnosti, intuicije, vizije i nečega što još nemamo dobar jezik da objasnimo.
Tesla iza sebe jeste ostavio ogroman arhiv, ali ne postoji neka jedna tajna knjiga tipa Teslin dnevnik u kome je zapisao kako je stigao iz budućnosti.
Nikola Tesla Museum u Beogradu navodi da njegov lični arhiv ima 163.911 arhivskih jedinica, raspoređenih u 548 kutija — tu su rukopisne beleške, naučne beleške, proračuni, dijagrami, crteži, pisma, poslovni dokumenti i drugo.I upravo je to mnogo zanimljivije od legende.
Jer kad čitaš Tesline beleške, nailaziš na čoveka koji je često prvo vizuelizovao čitavu mašinu u glavi, pa je tek onda pravio fizički model. U autobiografiji My Inventions opisuje upravo taj neobičan način rada i svoje vizuelne predstave.A njegov arhiv nije potpuno „nedostupan“ — deo materijala postoji u digitalnim kolekcijama, uključujući Smithsonianovu zbirku Teslaovih radova
Slicnosti izmedju Tesle i Leonarda
Leonardo je svoje sveske koristio kao neku vrstu spoljašnjeg mozga.
Tesla je, izgleda, mnogo toga prvo nosio unutra.
Leonardo crta mašinu koju još niko nije napravio: krila, vijčane mehanizme, hidrauliku, oružje, letelice.
Tesla vidi uređaj pre nego što ga konstruiše.
Leonardo rastavlja prirodu na obrasce.
Tesla pokušava da čitavu prirodu svede na vibracije, energiju, frekvencije i odnose.
I obojica imaju taj fascinantni kvalitet zbog kog, kada ih gledaš iz 21. veka, nastaje pitanje:
„Kako je čovek iz tog vremena uopšte mogao da zamisli ovo?“
Kod Leonarda je to posebno snažno zato što njegov Codex Atlanticus obuhvata više decenija rada i ogromnu raznovrsnost tema — od hidraulike i mehanike do ljudskog leta.
Ne postoje pouzdani istorijski ili naučni dokazi da su Tesla ili Leonardo bili vanzemaljci.
Ali kao ideja za razmišljanje — oh, apsolutno. Jer postoji mnogo zanimljivija verzija od bukvalnog:„Tesla je bio vanzemaljac.“
Šta ako su obojica bili ljudi koji su ekstremno rano pristupili idejama koje je njihovo vreme tek trebalo da sustigne?
A putnici kroz vreme?
Tu postaje još lepše.Jer ni za to nemamo dokaz.Ali zamisli da je Tesla znao da je Leonardo postojao i da ga nije doživljavao samo kao istorijsku ličnost.Zamisli da je u nekoj od svojih beležnica pronašao Leonardov crtež.Ne izum.Ne poruku.Nego nešto što nije trebalo da bude tamo.
Recimo — mali znak.Tri kružnice.I ispod njih Leonardo, na svom zrcalnom pismu, napiše nešto što Tesla ne može da protumači.Tesla godinama kasnije, sasvim slučajno, nacrta isti znak.
Ne zato što ga je zapamtio.Nego zato što mu je došao u viziji. I tek tada shvati:Leonardo nije izmislio znak.Leonardo ga je zapamtio.
Tesla otkriva da neki njegovi proračuni daju isti rezultat kao Leonardovi crteži.
Ali njih dvojica nisu koristili isti matematički jezik.Nisu imali isti obrazac razmišljanja.
Nisu živeli u istom veku.A ipak — linije se poklapaju.Tesla počinje da pretražuje Leonardove kodekse.Ne traži izume.Traži greške.I pronalazi jednu.
Leonardo je nacrtao mašinu koja nikada nije mogla da radi.Osim ako se jedan njen deo ne pomeri u smeru koji Leonardo nigde nije objasnio.Tesla taj deo precrta.I shvati da je to zapravo princip koji bi mogao da omogući nešto mnogo strašnije od leta.Premeštanje informacije kroz vreme.
Ne čoveka.Ne tela.Samo informacije.
Ne bih čak odmah rekla da li su Tesla i Leonardo bili putnici kroz vreme.Nikada.
Ostavila bih tri moguća objašnjenja:
- Leonardo je bio genije koji je intuitivno došao do neverovatnih ideja.
- Tesla je nezavisno došao do istih ideja.
- Ili je između njih postojala neka vrsta vremenske petlje.
A četvrta mogućnost bi bila ona od koje bi se priča stvarno naježila:
Možda nisu oni putovali kroz vreme.Možda je neko iz budućnosti putovao unazad kroz njih.
I možda su Tesla i Leonardo čitavog života verovali da im ideje dolaze iz sopstvenog uma.
A zapravo su ih se samo — sećali.
Ne bih Teslu prikazala kao „ludog genija koji je otkrio tajnu svemira“. To je već viđeno.
Napravila bih ga vrlo racionalnim.Čovekom koji se užasava mogućnosti da ono što vidi nije njegovo.
On jedne noći pronađe crtež koji je napravio nekoliko sati ranije.Okrene stranicu.I vidi isti crtež.
Ali je papir požuteo.Mastilo je staro.A u donjem uglu, sitnim zrcalnim slovima, piše:
„Nicola, ne pokušavaj ponovo.“Tesla prepozna rukopis.Leonardov.A Leonardo je mrtav već više od četiri stotine godina.I onda Tesla uradi ono što bi Tesla uradio.Ne beži.Ne moli se.Ne zove policiju.
Samo uzme olovku.I ispod poruke napiše:„Zašto?“Ujutru, kada se probudi, ispod njegovog pitanja stoji odgovor.„Zato što smo već pokušali.“ Leonardo i Tesla možda dvojica ljudi koji su slučajno pronašli isti procep u stvarnosti, razdvojeni vekovima.
EVO JEDNE PRICE
Deveti pokušaj ne treba da bude Teslin pokušaj.
Neka Tesla polako shvati da je pogrešno razumeo sve.On misli da su on i Leonardo pokušavali da otvore vrata kroz vreme.A zapravo su pokušavali da zatvore nešto što je već otvoreno.
I „deveti“ nije deveti put.Deveti je osoba.Tesla stoji pred razbijenim ogledalom
U jednom od komada stakla još uvek vidi starca.U drugom vidi sebe kao mladića.
U trećem — Leonarda.A u četvrtom nema nikoga.Samo soba.
Prilazi tom komadu.I shvata da je to jedini odraz koji pokazuje stvarnost.
U njemu nema njega.Nema kreveta.Nema stola.Nema prozora.Samo vrata.
Tesla se ukoči.Jer ta vrata nisu vrata njegove hotelske sobe.On ih poznaje.Video ih je jednom, davno.
Kada je imao šest godina.U onoj prvoj svetlosti iznad Smiljana.I tada mu se vrati još jedno sećanje.
Ne glas.Ne lice.Ime.Ime koje je čuo kao dete, a zatim proveo ceo život pokušavajući da zaboravi.
Tesla ga izgovori.„Aurelia.“I u istom trenutku sat stane.2:17.
Iz hodnika se začuje korak.Jedan.Pa drugi.Tesla ne diše.Vrata njegove sobe polako se otvaraju.
Na pragu stoji žena.Ne stara.Ne mlada.Lice joj je neobično poznato, ali Tesla ne može da odredi odakle.
Ona ga pogleda i kaže:„Napokon si se setio.“Tesla ne može da odgovori.„Ko ste vi?“
Žena se nasmeši.„To pitanje si mi postavio i prvi put.“„Kada?“„Pre nego što si postao Tesla.“
I tada mu pruži malu svesku.Crnu.Bez naslova.Tesla je ne uzima.„Šta je to?“„Tvoj dnevnik.“„Ja nemam dnevnik.“„Ovaj nemaš.“Ona napravi korak prema njemu.„Ovaj si ostavio.“Tesla uzme svesku.
Prva stranica je prazna.Druga takođe.Treća.Četvrta.Na petoj stranici nalazi se njegov rukopis.
Ali rečenica je kratka.Ako ovo čitaš, onda sam pogrešio.Tesla prelista dalje.
Na svakoj sledećoj stranici ista rečenica.Ponavlja se stotinama puta.
Sve dok na poslednjoj stranici ne ugleda samo jedno:Leonardo nije bio prvi.
Tesla podigne pogled.Žena više nije tamo.
A iza njega, u ogledalu, Leonardo stoji potpuno mirno.I ovog puta nije mlad.Nije ni star.
Izgleda tačno onako kako bi izgledao čovek koji je između dva vremena.Leonardo podigne prst.
Pokazuje iza Tesle.„Deveti“ ne treba da bude deveta osoba.I onda imamo jezivu posledicu: Tesla nije naslednik Leonardove ideje. On je sledeća verzija istog pokušaja.
PRVI PUT NISI BIO TESLA.Pogledao je svesku.Na dnu stranice pojavila se još jedna rečenica.
PRVI PUT BIO SI LEONARDO.Nije odmah razumeo.Ili je, možda, razumeo previše brzo.
Seo je.Polako.Kao čovek koji se boji da bi nagli pokret mogao da poremeti ono malo stvarnosti što mu je još ostalo.„Ne.“Izgovorio je to gotovo nežno.„Ne. To nije moguće.“Ali reč „moguće“ više nije imala isto značenje.Otvorio je svesku ponovo.Ovoga puta stranice nisu bile prazne.
Na prvoj se pojavio datum.1508.Ispod njega:PRVI POKUŠAJ.Tesla je prestao da diše.
Okrenuo je stranicu.1587.DRUGI POKUŠAJ.Treća.1631.TREĆI.Četvrta.1712.ČETVRTI.
ZatiM 1769.PETI.1814.ŠESTI.1848.SEDMI.1879.OSMI.
Tesla je okrenuo sledeću stranicu.Ništa.Samo praznina.Na trenutak je pomislio da se tu završava.
A onda se mastilo pojavilo pred njegovim očima.Polako.Kao da ga neko upravo piše.
1893.Tesla je ustuknuo.Ispod godine:DEVETI POKUŠAJ.A zatim njegovo ime.
NIKOLA TESLA.Tesla je zurio u sopstveno ime.DEVETI NIJE SMEO DA ZNA ZA PRETHODNIH OSAM.
Nije ga prepoznao kao ime čoveka.Prepoznao ga je kao oznaku.Kao broj na eksperimentu.
Kao nešto što je neko zapisao pre nego što je on uopšte mogao da postoji.„Ne.“Podigao je glas.
„Ja nisam pokušaj.“Sveska je ostala otvorena.„Ja sam čovek.“Ništa.„Ja sam Nikola Tesla.“
Stranica se zatresla.Nova rečenica.TO SMO I PRVI PUT REKLI.
Tesla je zatvorio svesku.Bacio je na sto.Odmakao se.„Ko smo mi?“Tišina.„Ko smo mi?!“
Sada je vikao.„Leonardo i ja? Ostali? Ko nas je birao? Ko nas je vraćao?“Ništa.Tesla je rukama prešao preko lica.A onda je shvatio.Jedno pitanje nikada nije postavio.Ne:Ko nas je vraćao?Nego:
Šta smo pokušavali da uradimo?Otvorio je svesku.
Na stranici sa 1508. godine, ispod Leonardovog imena, pojavila se prva potpuna rečenica.
NE POKUŠAVAJ DA PUTUJEŠ KROZ VREME.Tesla je pročitao.Ispod:POKUŠAJ DA PRENESEŠ SEĆANJE.Još jedna:TELO NE MOŽE.I poslednja:SEĆANJE MOŽE.
Tesla je ostao nepomičan.Sada je sve imalo drugi oblik.Leonardovi crteži.
Njegova opsesija ogledalima, proporcijama, čovekom i njegovim odnosom prema prostoru.
Tesline mašine.Električna polja.Frekvencije.Ono što je čitavog života osećao kao slike koje mu dolaze niotkuda.Nisu pokušavali da pošalju čoveka kroz vreme.Pokušavali su da pošalju ono što čoveka čini njim.Sećanje.Ali svaki put je bilo isto.Telo preživi.Sećanje ne.Ili još gore —preživi samo delimično.
Tesla je zatvorio oči.Odjednom je razumeo Leonardovu tugu.Nije Leonardo bio genije koji je predvideo budućnost.Bio je čovek koji je pokušavao da se seti budućnosti koju je već jednom izgubio.
A svaki sledeći pokušaj počinjao je bez punog sećanja na prethodni.Zato su postojali crteži.
Zato su postojali simboli.Zato su se iste ideje vraćale vekovima.Neko ih je ostavljao sebi.
Poruke kroz vreme za čoveka koji još nije znao da će ih jednog dana čitati.
Tesla je otvorio oči.„Zašto sam ja deveti?“Ovoga puta odgovor je došao odmah.ZATO ŠTO JE OSMI USPEO.Tesla je problijedio.„Ko je osmi?“Sveska je ćutala.„Ko je osmi?“Ništa.Tesla je prevrtao stranice.Godina 1879.Ime je bilo precrtano.Ispod njega samo:USPEO JE DA SE SEĆA.Tesla je prišao stolu.„Ko?“Tada se preko precrtanog imena pojavila nova reč.LEONARDO.
Tesla je ustuknuo.„Ali Leonardo je prvi.“Nova rečenica:LEONARDO JE PRVI PUT. Još jedna:
LEONARDO JE OSMI.Tesla je zurio u stranice.Onda je razumeo.I od tog razumevanja mu je pozlilo.
Pokušaji nisu bili linearni.Nisu išli:prvi,drugi,treći,četvrti...kao što je mislio.Vreme nije bilo niz.
Bilo je krug.Leonardo je bio prvi čovek koji je pokušao.
Ali u jednom od kasnijih pokušaja, isti on, sa drugim telom i drugim imenom, uspeo je da se seti.
A onda se ciklus vratio.I ponovo je počeo.Leonardo nije bio samo prvi.Bio je i osmi.A možda će biti i poslednji.
Tesla je osetio kako mu se stomak steže.„Onda ko sam ja?“Sveska je dugo ćutala.A zatim:DEVETI.
Tesla je odmahnuo glavom.„To nije odgovor.“Nova rečenica:TI SI ONO ŠTO JE OSMI OSTAVIO DEVETOM.Tesla je pogledao svoje ruke.I odjednom je razumeo zašto je ceo život imao osećaj da se nečega seća.Ne nečega iz detinjstva.Ne nečega što mu se dogodilo.Nego nečega što se dogodilo drugome.Leonardu.Onome pre njega.Onome posle njega.Svima njima.Tesla je šapatom rekao:
„Ja sam sećanje.“Sveska se zatvorila.A iza njega se začuo glas.„Ne.“Tesla se okrenuo.
U ogledalu je stajao Leonardo.Ovoga puta nije bio star.Nije bio mlad.Izgledao je tačno onako kako je izgledao na svojim najpoznatijim portretima.Mirno.Umorno.Živo.„Ti nisi sećanje“, rekao je Leonardo.
Tesla ga je gledao.„Šta sam onda?“Leonardo je podigao ruku.Na dlanu su mu bile iste tri kružnice.
„Ti si prvi čovek koji ima mogućnost da se seti svih nas.“Tesla nije mogao da govori.
Leonardo je prišao ogledalu.„I zato je deveti drugačiji.“„Zašto?“„Zato što smo prvih osam puta pokušavali da prenesemo sećanje.“Tesla je čekao.Leonardo je pogledao pravo u njega.„Deveti put moramo da prenesemo izbor.“„Kakav izbor?“Leonardo se nasmešio.Prvi put bez tuge.„Da li ćeš nas vratiti.“Tesla je ustuknuo.„Koga?“Leonardo nije odgovorio.Samo je pokazao prema vratima.
I Tesla je tada čuo ono isto disanje koje je čuo ranije.Duboko.Ogromno.Sa druge strane vrata.
Leonardo je tiho rekao:„Jer mi nismo putovali kroz vreme, Nikola.“Pauza.„Mi smo pokušavali da pobegnemo iz njega.“Vrata su se sama otvorila.Iza njih nije bio mrak.Bio je ceo život.Leonardov.
Teslin.Životi sedmorice ljudi između njih.Hiljade slika.Gradovi.Ratovi.Sobe.Lica.Smrt.Rođenja.
I u sredini svega toga — jedna ista soba.Isti sto.Ista vrata.Isti sat.2:17.Tesla je napravio korak napred.
Leonardo ga je zaustavio.„Nemoj još.“„Zašto?“Leonardo ga je pogledao sa nečim što je ličilo na sažaljenje.„Zato što kada uđeš, setićeš se svega.“Tesla je progutao knedlu.„A šta je loše u tome?“
Leonardo je spustio pogled.„Setićeš se i zašto smo svaki put birali da zaboravimo.“
Tesla nikada nije verovao u slučajnosti.Ne onako kako drugi ljudi nisu verovali.
Za većinu ljudi slučajnost je bila nešto jednostavno:Sretneš nekoga.Dogodi se nešto.
Neko ode.Neko dođe.Jedan život prođe pored drugog i više se nikada ne dodirnu.
Tesla to nije mogao da prihvati.Previše toga se vraćalo.Previše lica.Previše brojeva.
Previše istih rečenica koje su izgovarali ljudi rođeni vekovima udaljeni jedni od drugih.
Previše vrata koja su se pojavljivala na mestima gde vrata nisu smela da postoje.
I zato je imao jednu potrebu koju nikada nije umeo da objasni:morao je da zatvori krug.
Nije podnosio otvorene krajeve.Ako bi nešto počelo, moralo je negde da se završi.
Ako bi neko postavio pitanje, odgovor je morao da postoji.Ako bi se dvojica ljudi srela samo jednom, Tesla je želeo da zna zašto baš tada.
Zašto baš oni.Zašto baš taj trenutak.Zašto baš ta rečenica.Zašto baš taj broj.
I možda je upravo zato toliko voleo brojeve.Broj nije lagao.Ili je barem Tesla verovao da ne može da laže.Tri.Šest.Devet.Krug.Ponavljanje.Povratak.Ali te noći shvatio je nešto mnogo strašnije.Možda krug nije nešto što čovek pronađe.Možda je krug nešto u čemu čovek već živi.Otvorio je crnu svesku.Na prvoj strani:LEONARDO — 1508Na poslednjoj:TESLA — 1893
Između njih sedam imena.Sedam života.Sedam pokušaja.Tesla je dugo gledao stranice.„Ne.“
Izgovorio je to tiho.Jer sada je video ono što mu je promicalo.Nije bilo važno što su ljudi živeli u različitim vekovima.Nije bilo važno što se nikada nisu mogli sresti.Oni nisu bili povezani zato što su se poznavali.Bili su povezani zato što su ponavljali jedni druge.Jedan je nacrtao ono što će drugi pokušati da izgradi.Jedan je zapisao upozorenje koje će drugi pronaći.Jedan je zaboravio ono što će drugi sanjati.Jedan je pokušao da prekine krug.Drugi je nastavio.Tesla je zatvorio oči.
Odjednom je razumeo zašto mu je ceo život smetalo kada nešto ostane nedovršeno.
Zašto je morao da se vrati.Da proveri.Da prebroji.Da ponovi.Da poravna.Da zatvori.Nije tražio savršenstvo.Tražio je dokaz da stvari pripadaju jedna drugoj.I tada je prvi put postavio pitanje koje ga je uplašilo više od svega:„Šta ako ništa nije slučajno zato što se sve već jednom dogodilo?“
Tišina.Sat je stajao.2:17.Tesla je gledao u njega.„Ako se sve vraća...“Prišao je ogledalu.„...onda ni ja nisam ovde slučajno.“U ogledalu nije bio sam.Iza njega stajao je Leonardo.
Ali ovaj put Leonardo nije izgledao staro.Izgledao je mlado.Gotovo isto kao na portretima koje je Tesla poznavao.Tesla se okrenuo.Nema nikoga.Ponovo ogledalo.Leonardo je još tamo.I govori:
„Nisi ti došao do mene.“Tesla jedva čujno pita:„Nego?“Leonardo podigne ruku.Na dlanu mu je komad papira.Tri kruga.„Ja sam došao do tebe.“Tesla oseti kako mu se grlo steže.„Ali to nije moguće.“
Leonardo se nasmeši.„To si rekao i prvi put.“Tesla zaneme.Prvi put?Kada?Gde?Sa koliko godina?
Pokušao je da pronađe uspomenu.Nije je bilo.A onda se pojavila.Majčina ruka.Miris stare kuće.
Noć.Dečak Nikola stoji kraj prozora.I neko mu govori:„Sve je povezano.“Tesla otvori oči.
Srce mu lupa.„Ko je to rekao?“Leonardo u ogledalu više nije gledao njega.Gledao je iza njega.Tesla se polako okrenuo.Niko.Ponovo ogledalo.Leonardo je nestao.Na njegovom mestu bila je samo rečenica.Napisana Teslinim rukopisom:
NIJE PROBLEM U TOME ŠTO SVE IMA SMISAO.Ispod nje:
PROBLEM JE U TOME ŠTO ĆEŠ, KADA GA PRONAĐEŠ, MORATI DA ODLUČIŠ DA LI ŽELIŠ DA GA ZNAŠ.
Tesla je dugo gledao.A onda je ispod napisao:ZAŠTO?Odgovor se pojavio tek kada je spustio olovku.
ZATO ŠTO ZATVOREN KRUG NEMA IZLAZ.Tesla se ukočio.I prvi put u životu poželeo je da nešto ostane nepovezano.Da nešto bude slučajno.Da jedan događaj jednostavno bude samo događaj.
Da jedan čovek bude samo čovek.Da Leonardo bude Leonardo.A on — samo Nikola.Bez prethodnog života.Bez sledećeg.Bez kruga.Bez ponavljanja.Bez razloga.Samo čovek.Samo jedan život.
Tesla je pogledao tri kruga na papiru.I shvatio:Možda je najveća sloboda upravo u tome da prihvatiš da ne mora sve da bude povezano.Ali bilo je kasno.Jer ispod tri kruga već je stajao četvrti.A on ga nije nacrtao.
Tesla je prisao stolu. U ogledalu je bio stari covek. Ko si ti? OSMI. RECI STA STA SE DOGODILO?Starac rece: Kome je to vazno? „Jeste meni.“Starac se nasmešio.„Znam.“Tesla je gledao svoje starije lice u ogledalu.„Zašto si izabrao mene?“„Nisam.“„Ko jeste?“„Ti.“Tesla se ukočio.Starac podiže ruku.
Na dlanu su mu bile tri kružnice.„Osmi pokušaj nije bio da prenesemo sećanje.“Tesla šapnu:
„Nego?“„Da pronađemo način da ga zaustavimo.“„Šta da zaustavimo?“Starac je pogledao iza Tesle.
Prema vratima.„Ponavljanje.“Tesla se okrenuo.Vrata su bila zatvorena.„Šta se ponavlja?“
„Mi.“„Zašto?“„Zato što je prvi put nešto pošlo naopako.“Tesla ga je pogledao.„Kod Leonarda?“
Starac je odmahnuo glavom.„Pre Leonarda.“Tišina.Tesla oseti kako mu se koža ježi.„Onda ko je bio prvi?“Starac nije odgovorio.„Rekao si da je Leonardo prvi.“„Prvi zapisani.“„A pre njega?“
Starac je zatvorio oči.„Niko se ne seća.“Tesla se približio ogledalu.„Aurelia?“Starac je otvorio oči.
Prvi put je izgledao uplašeno.„Odakle ti to ime?“Tesla nije odgovorio.„Ko ti je rekao?“„Moja majka.“
Starac je problijedio.„Tvoja majka nije znala za Aureliu.“Tesla ga je gledao.„Onda kako je znala?“
Starac je dugo ćutao.A zatim rekao:„Zato što ona nije bila tvoja majka kada je prvi put čula to ime.“
Tesla je ustuknuo.Ogledalo se zatreslo.„Šta to znači?“„Znači da deveti pokušaj nije počeo 1893.“„Kada je počeo?“Starac je pogledao Teslu.„Onog dana kada si se rodio.“Tesla je odmahnuo glavom.„Ne.“
„Da.“„To nije eksperiment.“Nije.“Onda šta je? Starac se približio drugoj strani ogledala.„Posledica.“
Tesla je osetio kako mu se grlo steže.„Čega?“Starac je spustio glas.„Prvog pokušaja.“I tada se ogledalo zacrnelo.Na njegovoj površini pojavila se slika.
Leonardo Godina 1508. Mlada ruka nad papirom.Prve tri kružnice.Prvi crtež.Prva greška.
Tesla je gledao.Leonardo podiže glavu, kao da nekoga vidi izvan slike.Izgovara jedno ime.Tesla ga ne čuje.Slika zatreperi.Leonardo ponovo govori.Ovoga puta Tesla razume.„Aurelia.“Tesla se skameni.
Slika nestane.U ogledalu ponovo vidi sebe.Starac je nestao.Na staklu ostaje samo jedna rečenica:
DEVETI POKUŠAJ NIJE DA SE SEĆANJE PRENESE.Pojavljuje se druga.
DEVETI POKUŠAJ JE DA SE SETIMO ZAŠTO SMO POČELI.A zatim treća.
I OVOGA PUTA NE SMEŠ USPETI.
Glas je nestao.Ali poslednje reči nisu.PRVI PUT NISI BIO TESLA.
Pogledao je svesku.Na dnu stranice pojavila se još jedna rečenica.PRVI PUT BIO SI LEONARDO.
Nije odmah razumeo.Ili je, možda, razumeo previše brzo.Seo je.Polako.
Kao čovek koji se boji da bi nagli pokret mogao da poremeti ono malo stvarnosti što mu je još ostalo.
„Ne.“Izgovorio je to gotovo nežno.„Ne. To nije moguće.
1508.Ispod nje:
PRVI POKUŠAJ.A ispod toga jedno ime.LEONARDO DA VINCI.Tesla je zatvorio oči.
„Dobro.“Udahnuo je.„Jedan.“Okrenuo je stranicu.1587.DRUGI POKUŠAJ.Ispod — ime koje mu ništa nije značilo.Neki čovek iz Firence.Nekoliko beleški.Jedna skica.I samo jedna rečenica:SEĆANJE PREŽIVELO 11 MINUTA.Tesla je okrenuo sledeću.
1631.TREĆI POKUŠAJ.Ispod imena:NEMA SEĆANJA.Sledeća.
1712.ČETVRTI POKUŠAJ.SEĆANJE PREŽIVELO 43 MINUTA.
Sledeća.1769.PETI POKUŠAJ.SUBJEKT JE ODBIO DA GOVORI.
Tesla je zastao.Na margini je neko dopisao:Ali je crtao.Tri kružnice.Tesla je prešao prstom preko njih.
Srce mu je počelo brže da lupa.Sledeća stranica.
1814.ŠESTI POKUŠAJ.SUBJEKT SE SEĆA LEONARDA.Tesla je podigao pogled.
„Kako?“Niko nije odgovorio.Okrenuo je dalje.
1848.SEDMI POKUŠAJ.SEĆANJE SE PRENOSI, ALI IDENTITET SE RASPADA.
Ispod je bila jedna kratka napomena:Čovek zna sve što je bio, ali više ne zna ko je.
Tesla je spustio svesku.To je bilo dovoljno.Zatvorio je oči.Jer je odjednom shvatio šta su pokušavali.
Nisu želeli da pošalju čoveka kroz vreme.Pokušavali su da pošalju kontinuitet čoveka.Sećanje.
Znanje.Svest.Ono što ostane kada telo nestane.Otvorio je oči.
1880.OSMI POKUŠAJ.Ovoga puta stranica nije bila puna beleški.Bila je gotovo prazna.
Na sredini je stajalo samo:USPEH.Tesla je prestao da diše.Ispod:SEĆANJE PRENETO U CELOSTI.Još niže:SUBJEKT SE SEĆA SVAKOG PRETHODNOG POKUŠAJA.
Tesla je pročitao poslednju rečenicu.Pa ponovo.Pa treći put.A onda je primetio ime.Bilo je precrtano.Neko ga je namerno izbrisao.Tesla je nagnuo svesku prema svetlu.Ispod precrtane linije još su se nazirala slova.Nije mogao da pročita sve.Samo poslednja četiri:...RDO.Leonardo?Ne.To nije bilo moguće.Leonardo je bio prvi.Prvi čovek.Prvi pokušaj.Prvi zapis.Prvi neuspeh.Tesla je okrenuo stranicu.
I tada je razumeo.Na dnu je pisalo:OSMI JE PREŽIVEO.A odmah ispod:ALI NIJE OSTAO U SVOM VREMENU.
Tesla je ustao.Sveska mu je ispala iz ruku.„Gde je otišao?“Stranica je ćutala.„Gde?“Ništa.„Gde je osmi?“Mastilo se pojavilo.jedna reč.OVDE.Tesla je pogledao oko sebe.
Soba.Prozor.Sto.Ogledalo.Ništa.Onda je shvatio.„Ovde“ nije značilo sobu.Značilo je ovo vreme.
Osmi pokušaj nije propao.Osmi je uspeo da prenese čoveka kroz vreme.Ali nije uspeo da ga vrati.
A deveti...Tesla je pogledao poslednju stranicu.1893.DEVETI POKUŠAJ.Ime:NIKOLA TESLA.
Ovoga puta ispod nije bilo:sećanje preživelo.Nije bilo:uspeh.Nije bilo:neuspeh.
Samo jedna rečenica:DEVETI NIJE TREBALO DA ZNA ZA PRVIH OSAM.
Tesla je dugo gledao.A onda se nasmejao.Tiho.Skoro bolno.„Ali znam.“Na stranici se pojavilo:
DA.„Zašto?“ZATO ŠTO JE OSMI PROMENIO PRAVILO.
DEVETI POKUŠAJ NIJE DA SE SEĆANJE PRENESE.Pojavljuje se druga.DEVETI POKUŠAJ JE DA SE SETIMO ZAŠTO SMO POČELI.
A zatim treća.I OVOGA PUTA NE SMEŠ USPETI.
Nije zbog Leonarda.Nije čak ni zbog onoga što je video u ogledalu.Zbog brojeva.Tri.Šest.Devet.
Ceo život ih je sretao.U sobama.Na satovima.U datumima.U koracima koje je pravio kada bi hodao hodnikom.U predmetima koje je morao da poređa pre nego što bi počeo da radi.U stvarima koje niko drugi ne bi primetio.Ljudi su to zvali navikom.Neki su govorili da je čudno. Tesla nikada nije pokušavao da objasni.
Jer kako objasniti nešto što ti je toliko dugo bilo prirodno da više ne znaš gde se završava navika, a počinje strah?Tri.Šest.Devet.Tri puta tri.Broj koji zatvara krug.Broj koji ne otvara nova vrata, nego se vraća na početak.Tesla je polako prišao satu.Kazaljke su pokazivale 2:17.Opet.Pogledao je svesku.
Datumi.
Nije bilo ničega.Ništa što bi povezalo brojeve.A onda je prebrojao.Ne godine.Pokušaje.Jedan.Dva.
Tri.Zastao je.Četiri.Pet.Šest.Zastao ponovo.Sedam.Osam.Devet.Tesla je pogledao deveti zapis.
A onda je prvi put primetio nešto što ranije nije video.Pored devetog pokušaja stajale su tri kružnice.
Ne jedna.Ne dve.Tri.U prvoj je bilo:3 U drugoj: U trećoj:9
Tesla je polako seo.„Ne.“Otvorio je prve stranice.Tri.Šesti pokušaj.Deveti.Ponovo.
Tri.Šest.Devet.Nije to bila numeracija.Bila je struktura.Prvi pokušaj nije bio samo prvi.
Bio je početak.Treći je bio prva promena.Šesti je bio prvi pokušaj koji je razumeo cenu.
Deveti je trebalo da bude završetak.Ali nešto nije odgovaralo.Tesla se vratio na osmi.
OSMI JE USPEO.Podvukao je rečenicu.„Ako je osmi uspeo...“Pogledao je deveti.
„...zašto je deveti potreban?“Odgovor se pojavio na papiru.ZATO ŠTO OSMI NIJE ZAVRŠIO KRUG.
Tesla je spustio olovku.Tri.Šest.Devet.
Po prvi put mu je palo na pamet da možda nije on bio opsednut tim brojevima.
Možda su brojevi bili način na koji je nešto pokušavalo da ga pripremi.Sve ono što je godinama smatrao svojim ritualima.Sve ono što je branio kao red.Sve ono čemu je pripisivao značenje.
Možda ništa od toga nije počelo s njim.Možda je Leonardo prvi put nacrtao tri kruga.
Neko posle njega šest.Neko drugi devet.A Tesla je samo bio prvi koji je počeo da ih primećuje svuda.
Zato što je već bio deo njih.Zato što je već bio deveti.Tesla se nasmejao.Ovoga puta bez radosti.
„Znači, nisam ja pronašao obrazac.“U ogledalu se pojavilo lice.Leonardovo.„Ne.“Tesla ga je gledao.
„Obrazac je pronašao tebe.“Tišina.A onda Leonardo podiže tri prsta.Jedan.Dva Tri.„Tri za početak.“Spusti jedan.„Šest za sećanje.“Spusti drugi.„Devet za izbor.“Tesla pogleda vrata.
„A šta dolazi posle devet?“Leonardo ga nije pogledao.Gledao je u sat.Kazaljke su se pomerile.
2:18.Prvi put.Leonardo šapnu:„Zato smo se svaki put vraćali na početak.“Tesla oseti kako mu se stomak steže.„Ne postoji posle devet.“Leonardo ga pogleda.„Upravo tako.“I tada Tesla shvati.
Devet nije bio poslednji broj.Bio je trenutak u kojem se krug zatvara.I vraća na tri.Na šest.
Na devet.Na prvi pokušaj.Na Leonarda.Na njega.Na sve njih.Ponovo.I ponovo.I ponovo.
Pokušao je da pronađe uspomenu.
Nije je bilo.
A onda se pojavila.
Majčina ruka.
Miris stare kuće.
Noć.
Dečak Nikola stoji kraj prozora.
I neko mu govori:
„Sve je povezano.“
Tesla otvori oči.
Srce mu lupa.
„Ko je to rekao?“
Leonardo u ogledalu više nije gledao njega.
Gledao je iza njega.
Tesla se polako okrenuo.
Niko.
Ponovo ogledalo.
Leonardo je nestao.
Na njegovom mestu bila je samo rečenica.
Napisana Teslinim rukopisom:
NIJE PROBLEM U TOME ŠTO SVE IMA SMISAO.
Ispod nje:
PROBLEM JE U TOME ŠTO ĆEŠ, KADA GA PRONAĐEŠ, MORATI DA ODLUČIŠ DA LI ŽELIŠ DA GA ZNAŠ.
Tesla je dugo gledao.
A onda je ispod napisao:
ZAŠTO?
Odgovor se pojavio tek kada je spustio olovku.
ZATO ŠTO ZATVOREN KRUG NEMA IZLAZ.
Tesla se ukočio.I prvi put u životu poželeo je da nešto ostane nepovezano.Da nešto bude slučajno.
Da jedan događaj jednostavno bude samo događaj.Da jedan čovek bude samo čovek.Da Leonardo bude Leonardo.A on — samo Nikola.Bez prethodnog života.Bez sledećeg.Bez kruga.Bez ponavljanja.Bez razloga.Samo čovek.Samo jedan život.Tesla je pogledao tri kruga na papiru.I shvatio:
Možda je najveća sloboda upravo u tome da prihvatiš da ne mora sve da bude povezano.
Ali bilo je kasno.Jer ispod tri kruga već je stajao četvrti.A on ga nije nacrtao.
E, ovo je baš zanimljiva teorija za moju priču — ali kao teorija zavere, ne kao istorijska činjenica.Jer kad se pogleda stvarna građa, tvrdnja da Tesla „nije postojao“ teško stoji. Njegova zaostavština nije nekoliko fotografija: Muzej Nikole Tesle navodi 163.911 arhivskih jedinica, uključujući rukopise, naučne beleške, proračune, šeme, crteže i prepisku. Muzej takođe čuva 976 fotografskih otisaka, 270 fotografskih ploča i 172 slajda, a fotografije Tesle postoje u drugim velikim arhivima, uključujući Kongresnu biblioteku i Smithsonian.
Ali ono drugo — „gde je njegov glas?“ — mnogo je zanimljivije.
Edison je napravio prve zvučne snimke još 1877, a kasnije je postojao čitav svet cilindara i drugih nosača zvuka. Zato odsustvo poznatog, autentično potvrđenog Teslinog glasovnog snimka jeste mnogo intrigantnije pitanje nego sama fotografija.
I za moju priču to možemo da okrenemo potpuno jezivo:šta ako problem nije u tome što nema Teslinog glasa?Nego u tome što postoji jedan snimak — ali niko ne može da dokaže da je glas na njemu njegov.I još bolje: snimak nije dug.Samo devet sekundi.Tri sekunde tišine.Tri sekunde nečijeg disanja.Tri sekunde glasa:„Sve je povezano.“A onda se čuje nešto što niko nije primetio skoro sto godina.U pozadini — drugi glas.I taj drugi glas izgovara:„Ne. Sve se vraća.“
To bi se savršeno uklopilo u moju opsesiju zatvaranjem kruga.Jer možda je najveća misterija oko Tesle upravo ovo:nije pitanje da li je postojao.Nego:ako je postojao — ko je ostavio toliko tragova da ga pronađemo?A ako su svi tragovi stvarni...onda možda nije slučajnost ni to što nema njegovog glasa.
Jer glas je drugačiji od fotografije.Fotografija pokazuje kako je čovek izgledao.Rukopis pokazuje kako je mislio.Ali glas...glas dokazuje da je čovek bio tamo.
I ako u mojoj priči Tesla počne da shvata da svi njegovi tragovi postoje osim jednog — glasa — onda će se prvi put zapitati nešto mnogo strašnije:„Šta ako nisam čovek čiji su tragovi sačuvani?“„Šta ako sam čovek koji je napravljen od tragova?“
Нема коментара:
Постави коментар