недеља, 10. јул 2016.

DA LI DA SE UMIJEM ILI

DA LI DA SE UMIJEM ILI DA SE UBIJEM? DA LI TREBA TERATI SINA DA SE OZENI? KAKO SPRECITI CERKU DA SE UDA?
Zaista ima jutara kad zaista nisi siguran da mozes da preguras jos jedan dan. I ima sad tu i opravdanih i ne opravdanih razloga. Naravno, umices se i krenuti da radis i tog dana sve sto radis inace. Gundjaces,ali nastavices svoj zivot po ustaljenom redu. Neki ce mozda bas tog dana i promeniti zivot. To je super, ali retko se moze izaci iz kolotecine.
A sta ce uraditi majke sinova i kceri? Jos jednom po ko zna koji put pricace jedno te isto. Hajde sine zeni se, vreme ti je, hocu unucice i slicno. Majke cije su kceri jos mlade po njihovom misljenju odgovarace ih od udaje iz straha da ne prodju lose zbog neiskustva.
Sinovi ce se braniti kako znaju i umeju i nastavljace svoj zivot . Zivot sa roditeljima i u tridesetoj godini. Ne kazem da nema istine u njihovoj odbrani. I zaista svako ima pravo da zivi kako hoce. Recimo, otkud majka moze da zna da bi njen sin jedino bio srecan da se ozeni i ima porodicu. Mozda on ne zamislja srecu tako. Pogotovu kad danas retko ko od mladih ima stalan posao, a o stanu i da ne pricam. Zasnivanje porodice ne izgleda nimalo lako. Pa onda nije ni cudo sto se okleva sa tim, a pogotovo nije cudno sto brak  danas nikako ne predstavlja put ka sreci, zadovoljstvu, ispunjenju ...Naprotiv! Sasvim sam sigurna da su njihovi razlozi  i strahovi opravdani. Ali opet, majcinsko srce robuje nekadasnjoj tradiciji, skola,posao, brak, pa mi je tesko da prihvatim ovo izbegavanje "obaveznog" nacina zivota. Ne mogu da prihvatim obrazlozenje tipa - zasto moram da se zenim? Zar ne mogu i ovako da zivim normalno i srecno? Ali kako stvari stoje verovatno cu morati da se pomirim sa tim. I da shvatim i prihvatim ma koliko to bilo tesko. Da li ce i drugi sin da krene tim putem preostaje da se vidi.
Suprotno tome strah od cerkine udaje je uzasan. Toliko se plasim da nece moci da se snadje, da nece biti srecna i zadovoljna. Toliko zelim da je stitim. Da joj pruzim ljubav, srecu i zadovoljstvo. Naravno da zelim da se uda. Ni cerke nisu van mog sablona zivota. Brak je neophodan korak uzivotu. Ali koliko se ne plasim sinovih odluka  u vezi zene toliko se plasim cerkinih. Nemojte pogresno da shvatite. Izbori su teski i muskarcima i zenama i svako moze da pogresi. Ali za majke zenska deca su veca briga pogotovu ako same nisu imale dobar brak. Onda je taj strah zaista veliki. Sad to moze da vrlo lose utice na cerkin izbor jer majka nije objektivna  isvakom muskarcu ce naci manu iz preterane brige.
ZATO AKO JUTROS IMATE PROBLEM SA USTAJANJEM I ODRADJIVANJEM JOS JEDNOG DANA NE DAJTE SE. NIJE DZABE ONA IZREKA ; STO  SE MORA NIJE TESKO! JESTE TESKO ALI SE MORA.
A AKO IMATE NEOZENJENOG SINA I CERKU PRED UDAJOM NAJBOLJE BI BILO DA SE NE MESATE. IAKO IH  NIKO SEM VAS NE MOZE TAKO  VOLETI  NEMOJTE DA IZ PRETERANE BRIGE I STRAHA  URADITE NESTO POGRESNO PA DA SE POSLE KAJETE. OUSTITE IH DA IMAJU SVOJE IZBORE. MOZETE IH POSAVETOVATI ALI NE I INSISTIRATI. U TOME JE VELICINA MAJCINSKE LJUBAVI. BEZREZERVNA, BESKOMPROMISNA BESKRAJNA LJUBAV I PODRSKA A NE MESANJE, GUNDJANJE ,PRITISCI SAMO ZARAD ISTERIVANJA NEKIH STEREOTIPA KAO STO JE BRAK.
BRAK IZGLEDA VISE DEFINITIVNO NIJE U MODI. I AKO JESTE PRETRPEO JE NEVEROVATNE PROMENE. POSTO MOJA GENERACIJA TO NE MOZE DA SKAPIRA BOLJE JE PUSTITI DECU DA SAMA ODABERU KAKO CE ZIVETI I DA IH PODRZITE STA GOD DA ODLUCE.

Нема коментара :

Постави коментар