IMA NEKIH MESTA GDE NAPROSTO NE ZELIS NIKADA DA BUDES,A IPAK SE DESI DA TI ILI TVOJE VOLJENE OSOBE IPAK DOSPETE NA TO MESTO! COVEK JE BAHAT! I KAD MU SVE IDE KAKO TREBA UVEK SE ZALI NA NESTO! ILI IMA NEDOVOLJNO PARA ILI GA NESTO BOLI ILI NIJE SA ONIM KOGA VOLI! PA HAJDE DA DODAM I JA TESKU TEMU NAOVO TESKO VREME PA DA SE UBEDACIMO NACISTO!
Ludnica kako je mi zovemo ili kako se zvala nekad Dom sa uma sisavsih je ustanova u koju dolaze ljudi sa raznim psihickim problemima.Neke je ipak moguce prevazici i drzati pod kontrolom, a neke ne pa se lecenje ipak mora obavljati u ustanovi tipa bolnice sa naravno jacim obezbedjenjem. Jer na zalost ljudi koji su mentalno bolesni mogu biti opasni po sebe i okolinu.Mesto koje niko nikada ne zeli ni da poseti. A opet bas zbog nase bahatosti nije lose otici nekad i pogledati ljude obicne koji su isti kao i mi ,ali ciji je um stradao. Pa da onda budemo svesni koliko smo srecni dok posedujemo svoj um i mi njega kontrolisemo a ne on nas! Jos gore je ako nam voljena osoba zavrsi u ovakvoj ustanovi. Ta osoba nije svesna svega sto joj se dogadja (bar od sveg srca zelim da je tako), ali mi nazalost jesmo! Ne znam kako se covek moze izboriti sa tim saznanjem da osoba koju mnogo volis nije sa tobom,a kad je posetis ni ne zna ko si?To je uzasno! Pogotovu kad je u pitanju mlada osoba pred kojom je bio zivot (koji nije stigla ni da "okusi" - ljubav,posao,provod)a sada nas iz poznatog tela gleda neki unezvereni i ili usahli pogled! Da ti se slomi srce nista drugo!
Sudnica je mesto na koje se odlazi ako si ti ili neko od osoba koje volis pocinio neko krivicno delo. Mesto je vrlo stresno i zaista su paklene muke i dok se ne cuje presuda i kad se cuje. Pa, opet ako si zaista kriv zasluzujes kaznu. I tu ima samo jedna stvar koja mnogo,mnogo moze da utesi. Kolika god je kazna bar si ziv,a porodica ako hoce bice s tobom u kontaktu i pruzace ti utehu!Ovo mesto nije bas neophodno na mojoj listi za lecenje bahatosti,ali je korisno i to videti!.
Bolnica je takodje mesto koje treba da posetihs kad si ocajan iz nekih manje jakih razloga. Jer u bolnici na odeljenjima decije onkologije ili odeljenjima sa bolesnicima koji su na umoru svakako treba da te ohrabri i da kazes sebi : Dobro je zdrav sam i ziv i neka radim ko konj 12 sati, i neka nemampare i neka me je devojka ostavila ali zar su to razlozi da pozelim da se ubijem? ( ovo sam napisala zbog sve cesscih samoubistava mladih osoba i to ne pod uticajem droge i alkohola nego sto ne mogu da prevazdju probleme u ovome drustvu).Svi problemi dok si ziv izdrav mogu da se rese SVI ,. Takodje, je vazno reci da ako su vam drage osobe ipak neizlecivo bolesne ne treba izbegavati da im dolazis u posetu iako znaju da budu pod uticajem bolesti vrlo grube jer one se tako stite,ali boga mi stite i vas dajuci vam snagu da izdrzite do kraja. Njima svakodnevno treba iskazivati ljubav i paznju iako ce umreti (svesne su toga) one su i dalje ista vasa voljena bica (iako bitno promenjena zbog bolesti). Nikada im ne dozvolite da se osecaju sami ,da su vam teret i da vise nisu voljeni,ma kako vam tesko bilo. To vreme dok su u bolnici ( i jos zivi) je svo vreme koje cete imati da budete sa njima. Iskoristite svaki trenutak ma koliko vam tesko padalo. A ako nemate nikoga ko je tako tesko bolestan ipak idite i vidite kako ti ljudi i deca narocito i dalje vode bitku iako nisu sigurni da ce izaci kao pobednici. A vi icete iz vasih bitaka sigurno izaci samo ako se potrudite!
Grobnica je mesto na groblju u koje se sahranjuje jedna porodica. Groblje je uopste mesto na kome zavrsavaju nasi takozvani "zemni ostaci" kada nam dodje kraj zivota. Za sada mozemo samo da ostanemo pri tome da je smrt konacna stanica za coveka i njegovu porodicu. Kad dodje u grobnicu pokojnik je stigao na odrediste,a porodica i prijatelji mora da nastavi zilvot dalje. Mnog je tesko prihvatiti bilo ciju smrt. Pa i totalno nepoznatih ljudi. A kamoli dragih osoba. Jos ako su umrle mlade i iznenada to moze da bude uzasno tesko. Zasto mislim da treba posetiti i groblje u momentima kad mislis da ti je zivot unisten? Ne da bi kovao planove o samoubistvu nikako! Nego zato da vidis koliko jos ima toga da ucinis u svom zivotu dok ne stignes do poslednje stanice .I da dobro razmislis da li zelis da vise nikada ne osetis ljubav, paznju ,radost i da li si svestan koliku ces bol naneti svojim voljenim osobama??? Da,licno ti! ubiti se je vrlo sebican cin i bahat takodje!
Zatvor je mesto na koje se ide posle sudjenja i dobijanja presude o vremenskoj kazni za pocinjeno krivicno delo. Jos jedno mesto koje ne treba posecivati i ne treba uopste dospeti u njega. Ali. Desi se da vi ili neko vas zbog ne tako teskih krivicnih dela ipak mora u zatvor. Onaj ko je u zatvoru postaje potpuno drugaciji u odnosu na svet izvan zatvora. Sebicnost i bahatost ovde potpuno dolaze do izrazaja. Covek u zatvoru ma koliko je svestan svoje krivice ne moze da prihvati da mu je uskracena sloboda ( sto kretanja,sto svakodnevnih radnji ili zadovoljstava).Njegov ' kosmos' postaje celija od 9 kvadrata. Sve van nje ma koliko tvrdio da nije istina nije mu vise toliko bitno. On sad mora da se prilgodi visegodisnjem zivotu u ogradjenom prostoru u kome se nalazi sa nepoznatim ljudima sa kojima mora da deli sve svoje svakodnevne aktivnosti! Uzasno. I kako sad jos da ima vremena i volje da misli na spoljni svet koji mu je zatvoren do daljneg. Prima on posete, pita kako su rodjaci i poznanici ( sto mora radi reda i sta god mu kazu prihvata jer nije "napolju " i ne moze to da promeni).Nasuprot njemu oni kojima je neko drag u zatvoru prolaze kroz pakao. Jer. Iduci u posete i brinuci se o paketima koje ce poneti i o svim potrebama koje treba da zadovolje zatvorenika onaj koji je "napolju" ni kriv ni duzan postaje veci zatvorenik od onog u zatvoru. Oseca krivicu sto je slobodan? Onda mu je neprijatno kad vidi kako je zatvorenik nezainteresovan za pricu o svakodnevnom zivotu ovoga sto je napolju!Kad vidi koliko je sebican i bahat a mora to da tolerise jer ga voli? U toj situaciji nijedna odluka nije dobra.Ako odustanes od zatvorenika osecaces kajanje iako imas pravo (jer nisi ucinio nista lose da zivis normalno) a ne opterecen mislima kako ce se zatvorenik ponasati prema tebi u poseti a tek kako kad izadje.Da li ce uopste ceniti tvoju zrtvu? Ako nastavis sa mucnim posetama i ispunjavanjem svih hirova osecaces se opet lose sto ispadas budala. A zatvorenik u svom "kosmosu" vrlo dobro (iako u podsvesti) zna da je kriv i da kazna ne treba da bude samo ona vremenska koju sluzi u zatvoru nego i ljudska - odbijanjem nekih ljudi od sebe! Surovo! Ali mozda jedino realno!
RAZMISLITE O SVEMU! MOZDA VAM ZIVOT I NIJE TAKO GROZAN KAKO VAM SE CINI! MOZDA I OVAJ KISOPAD LISTOPAD OKTOBAR NIJE BAS ZA BEDACENJE. AKO NE MOZE SETNJA MOZE POSETA PRIJATELJIMA, MUZEJIMA,KAFICIMA ILI CITANJE KNJIGE U OMILJENOJ FOTELJI ILI GLEDANJE FILMA! UVEK IMA IZBORA! UVEK!
Ludnica kako je mi zovemo ili kako se zvala nekad Dom sa uma sisavsih je ustanova u koju dolaze ljudi sa raznim psihickim problemima.Neke je ipak moguce prevazici i drzati pod kontrolom, a neke ne pa se lecenje ipak mora obavljati u ustanovi tipa bolnice sa naravno jacim obezbedjenjem. Jer na zalost ljudi koji su mentalno bolesni mogu biti opasni po sebe i okolinu.Mesto koje niko nikada ne zeli ni da poseti. A opet bas zbog nase bahatosti nije lose otici nekad i pogledati ljude obicne koji su isti kao i mi ,ali ciji je um stradao. Pa da onda budemo svesni koliko smo srecni dok posedujemo svoj um i mi njega kontrolisemo a ne on nas! Jos gore je ako nam voljena osoba zavrsi u ovakvoj ustanovi. Ta osoba nije svesna svega sto joj se dogadja (bar od sveg srca zelim da je tako), ali mi nazalost jesmo! Ne znam kako se covek moze izboriti sa tim saznanjem da osoba koju mnogo volis nije sa tobom,a kad je posetis ni ne zna ko si?To je uzasno! Pogotovu kad je u pitanju mlada osoba pred kojom je bio zivot (koji nije stigla ni da "okusi" - ljubav,posao,provod)a sada nas iz poznatog tela gleda neki unezvereni i ili usahli pogled! Da ti se slomi srce nista drugo!
Sudnica je mesto na koje se odlazi ako si ti ili neko od osoba koje volis pocinio neko krivicno delo. Mesto je vrlo stresno i zaista su paklene muke i dok se ne cuje presuda i kad se cuje. Pa, opet ako si zaista kriv zasluzujes kaznu. I tu ima samo jedna stvar koja mnogo,mnogo moze da utesi. Kolika god je kazna bar si ziv,a porodica ako hoce bice s tobom u kontaktu i pruzace ti utehu!Ovo mesto nije bas neophodno na mojoj listi za lecenje bahatosti,ali je korisno i to videti!.
Bolnica je takodje mesto koje treba da posetihs kad si ocajan iz nekih manje jakih razloga. Jer u bolnici na odeljenjima decije onkologije ili odeljenjima sa bolesnicima koji su na umoru svakako treba da te ohrabri i da kazes sebi : Dobro je zdrav sam i ziv i neka radim ko konj 12 sati, i neka nemampare i neka me je devojka ostavila ali zar su to razlozi da pozelim da se ubijem? ( ovo sam napisala zbog sve cesscih samoubistava mladih osoba i to ne pod uticajem droge i alkohola nego sto ne mogu da prevazdju probleme u ovome drustvu).Svi problemi dok si ziv izdrav mogu da se rese SVI ,. Takodje, je vazno reci da ako su vam drage osobe ipak neizlecivo bolesne ne treba izbegavati da im dolazis u posetu iako znaju da budu pod uticajem bolesti vrlo grube jer one se tako stite,ali boga mi stite i vas dajuci vam snagu da izdrzite do kraja. Njima svakodnevno treba iskazivati ljubav i paznju iako ce umreti (svesne su toga) one su i dalje ista vasa voljena bica (iako bitno promenjena zbog bolesti). Nikada im ne dozvolite da se osecaju sami ,da su vam teret i da vise nisu voljeni,ma kako vam tesko bilo. To vreme dok su u bolnici ( i jos zivi) je svo vreme koje cete imati da budete sa njima. Iskoristite svaki trenutak ma koliko vam tesko padalo. A ako nemate nikoga ko je tako tesko bolestan ipak idite i vidite kako ti ljudi i deca narocito i dalje vode bitku iako nisu sigurni da ce izaci kao pobednici. A vi icete iz vasih bitaka sigurno izaci samo ako se potrudite!
Grobnica je mesto na groblju u koje se sahranjuje jedna porodica. Groblje je uopste mesto na kome zavrsavaju nasi takozvani "zemni ostaci" kada nam dodje kraj zivota. Za sada mozemo samo da ostanemo pri tome da je smrt konacna stanica za coveka i njegovu porodicu. Kad dodje u grobnicu pokojnik je stigao na odrediste,a porodica i prijatelji mora da nastavi zilvot dalje. Mnog je tesko prihvatiti bilo ciju smrt. Pa i totalno nepoznatih ljudi. A kamoli dragih osoba. Jos ako su umrle mlade i iznenada to moze da bude uzasno tesko. Zasto mislim da treba posetiti i groblje u momentima kad mislis da ti je zivot unisten? Ne da bi kovao planove o samoubistvu nikako! Nego zato da vidis koliko jos ima toga da ucinis u svom zivotu dok ne stignes do poslednje stanice .I da dobro razmislis da li zelis da vise nikada ne osetis ljubav, paznju ,radost i da li si svestan koliku ces bol naneti svojim voljenim osobama??? Da,licno ti! ubiti se je vrlo sebican cin i bahat takodje!
Zatvor je mesto na koje se ide posle sudjenja i dobijanja presude o vremenskoj kazni za pocinjeno krivicno delo. Jos jedno mesto koje ne treba posecivati i ne treba uopste dospeti u njega. Ali. Desi se da vi ili neko vas zbog ne tako teskih krivicnih dela ipak mora u zatvor. Onaj ko je u zatvoru postaje potpuno drugaciji u odnosu na svet izvan zatvora. Sebicnost i bahatost ovde potpuno dolaze do izrazaja. Covek u zatvoru ma koliko je svestan svoje krivice ne moze da prihvati da mu je uskracena sloboda ( sto kretanja,sto svakodnevnih radnji ili zadovoljstava).Njegov ' kosmos' postaje celija od 9 kvadrata. Sve van nje ma koliko tvrdio da nije istina nije mu vise toliko bitno. On sad mora da se prilgodi visegodisnjem zivotu u ogradjenom prostoru u kome se nalazi sa nepoznatim ljudima sa kojima mora da deli sve svoje svakodnevne aktivnosti! Uzasno. I kako sad jos da ima vremena i volje da misli na spoljni svet koji mu je zatvoren do daljneg. Prima on posete, pita kako su rodjaci i poznanici ( sto mora radi reda i sta god mu kazu prihvata jer nije "napolju " i ne moze to da promeni).Nasuprot njemu oni kojima je neko drag u zatvoru prolaze kroz pakao. Jer. Iduci u posete i brinuci se o paketima koje ce poneti i o svim potrebama koje treba da zadovolje zatvorenika onaj koji je "napolju" ni kriv ni duzan postaje veci zatvorenik od onog u zatvoru. Oseca krivicu sto je slobodan? Onda mu je neprijatno kad vidi kako je zatvorenik nezainteresovan za pricu o svakodnevnom zivotu ovoga sto je napolju!Kad vidi koliko je sebican i bahat a mora to da tolerise jer ga voli? U toj situaciji nijedna odluka nije dobra.Ako odustanes od zatvorenika osecaces kajanje iako imas pravo (jer nisi ucinio nista lose da zivis normalno) a ne opterecen mislima kako ce se zatvorenik ponasati prema tebi u poseti a tek kako kad izadje.Da li ce uopste ceniti tvoju zrtvu? Ako nastavis sa mucnim posetama i ispunjavanjem svih hirova osecaces se opet lose sto ispadas budala. A zatvorenik u svom "kosmosu" vrlo dobro (iako u podsvesti) zna da je kriv i da kazna ne treba da bude samo ona vremenska koju sluzi u zatvoru nego i ljudska - odbijanjem nekih ljudi od sebe! Surovo! Ali mozda jedino realno!
RAZMISLITE O SVEMU! MOZDA VAM ZIVOT I NIJE TAKO GROZAN KAKO VAM SE CINI! MOZDA I OVAJ KISOPAD LISTOPAD OKTOBAR NIJE BAS ZA BEDACENJE. AKO NE MOZE SETNJA MOZE POSETA PRIJATELJIMA, MUZEJIMA,KAFICIMA ILI CITANJE KNJIGE U OMILJENOJ FOTELJI ILI GLEDANJE FILMA! UVEK IMA IZBORA! UVEK!
Нема коментара :
Постави коментар