ZADOVOLJSTVO I GREH

Zadovoljstvo i greh. Idu li zajedno? I  ako idu zasto? Zasto nesto sto coveku predstavlja zadovoljstvo moze da mu se pripise kao greh?Ne znam. Probacu da otkrijem. Pricala bih o nekim zadovoljstvima koja to ostaju, ako se ne pretera. I to bi mozda i bio odgovor. Gde je granica izmedju zadovoljstva i greha? I ko to odredjuje? Da li covek moze bas uvek da je odredi? I kada  se ona predje i ljudi pocinju da je primecuju, a vi i dalje tvrdite da je sve pod kontrolom, tada se ipak zamislite.Sedam smrtnih grehova. PROZDRLJIVOST, POHLEPA, GORDOST, BES, POZUDA,LENJOST I ZAVIST. Ne bih o  svih sedam. Jer verujem da vec sve znate, ali me je nekoliko stvari nateralo da pomenem tri cetiri.
Prozdrljivost. Koliko nam se puta desilo da ljubavne probleme utapamo u brdu cokoladica.I pomaze. I nadam se da nije cesto. Ajde da to opravdamo.Pa  onda postoje ljudi koji  jeduci i pruzajuci sebi zadovoljstvo i opustanje zaboravljaju recimo na svoje probleme i komplekse. Pa recimo da se osecaju bolje ako pojedu bogatu veceru umesto da odu sa nekim  na sastanak. Ili pojedu takodje obilan dorucak posle neke sefove kritike i to krijuci u kanceleriji jer je zabranjeno.Ili jednostavno resimo da nezadovoljstvo samim sobom preokrenemo u fantasticno zadovoljstvo ruckom u restoranu. Pa nekako i to da razumem. A sada ono sto nikako ne prihvatam i ne razumem. A to je hranjenje beba i male dece u neogranicenim kolicinama.HRANA kao odgovor na sve strahove u vezi odgajanja deteta, opet hrana ako dete place, i hrana umesto paznje i  igre jer se za to nema vremena.Vremenom "brizne majke" potpuno gube kontrolu iz preterane brige i osecaja krivice one omiljenim kolacima i slatkisima prosto kljukaju svoje malisane. Na kraju im to postaje opsesija da ogromnu kolicinu hrane strpaju u svoje dete .Dete postaje tinejdzer i ima samo dve mogucnosti zavisno od pola. Ako je bata nastavlja da jede i cak u tome pronalazi zadovoljstvo, a ako je seka bezi u anoreksiju i bulimiju.I tu bih opravdala majke i decu i tinejdzere. Sazrevajuci vecina se mladih vrati na pravi put.Ali na zalost mnogi pronalaze pravo zadovoljstvo u trpanju hrane u sebe.Kada normalan obrok pocne da bude samo uvod u obilniji obrok, pa jos obilniji,kada glad postaje opsesivno jaka da se dan svodi na momente izmedju obroka .Onda to nije i ne moze biti zadovoljstvo. Onda je to greh prema svom telu. Uzasno. Ne mogu da shvatim osobu od 3o tak godina koja na televiziji u nekom rijalitiju kaze da joj nista ne fali ( a ima 160 kg) i da ima decka i sva je optimisticna. Ne vredi ne razumem.Da predjem na drugo zadovoljstvo. Svi mi zelimo da privucemo paznju. Doterujemo se , ponasamo se napadno i smisljamo nacine na koji ce nas ljudi primecivati. Dobro. U granicama je to i neophodno. Na razgovoru za posao suvise skromna osoba nece dobro proci. Na ljubavnom planu vise se traze atraktivnije devojke. Sada je bitno naglasiti kolicinu paznje koju zelite da dobijete, a jos vise od koga je zelite. Dok je to samo u krugu najblizih prijatelja i kolega u redu. Medjutim tu na scenu stupa smrtni greh gordost. Preterano isticanje sebe i zavisnost od privlacenja paznje.Tijana Djuricic "silikonska lepotica " devojka od 19 godina koja je u sebe ugradila silikone za 1o ooo evra i koja prica vec o sledecim operacijama kaze da joj to pricanjava zadovoljstvo. Videli ste slike. Ja sam uzasnuta. Paznja koju dobija nije normalna. Njoj prija , a niko da joj skrene paznju na sta zapravo lici.Jos cu samo spomenuti  ljutnju i bes. Kad smo u naletu besa sibamo ljude koje volimo najstrasnijim recima i povredjujemo ih gore nego da ih sibamo bicem.Svadja moze nekad da bude korisna kao razmena razlicitih stavova. Ali bes nikad ne pomaze. I  znam. Nista ti ne pricinjava vece zadovoljstvo nego da u besu povredis dragu osobu. Tu smo svi isti .Pa ne mozes da budes svetac kad te neko napada, DJAVO U TEBI NE DA MIRA, I dok ne izbacis iz sebe bes nisi dobro. Mozda da ipak izbrojis u sebi do 100 ili 1000 i da izadjes bilo gde. Kad se nadjes daleko od te situacije koja te je razbesnela udahni duboko i razmisli. Mozda si pogresio .
Zamisljam u buducnosti onakve "silikonske lepotice" koje ljutito traze da im zamene neke delove tela. Pa prosto se ne zna koja strasnije izgleda , a one zadovoljne. Jedina korist je ako bude postojala filmska indrustija zanr filma horor vise nece postojati. Sav uzas setace ulicama. I necete morati  da zabranjujete horor filmove deci ispod 18 godina.
U proslosti najveci greh koji je i doveo do ovih uzasa danas bilo je bogacenje i pokazivanje tog bogarstva.Ljudi su se posle Drugog svetskog rata taman vratili u ravnotezu .Svi su imali priblizno isto. Cenili su jedni druge, druzili se i voleli. Onda je 6o tih godina procurila u cisto komunisticku zemlju vest o slatkom zivotu u Americi i zapadnoj Evropi. I kao plamen se prosirila nezajazljiva zelja za bogacenjem. Ogromna pohlepa mnoge ljude je odvela u kriminal. Nicale su kuce nalik na dvorove, dvorista sa bazenima u gradovima.Na selu su isto gradjene kuce sa sve italijanskom keramikom u kupatilu ali i sa zlatnim ( verujte mi videla sam) kvakama na ulazu u svinjac. Valjda je gazda mislio da niko ne provaljuje da su zlatne, a kad bi dosli lopovi u kuci naravno nista ne bi nasli. Lukavo. Tako je jedan od smrtnih grehova uhvatio dosta ljudi u svoje kandze. I tvrdim da je ta pohlepa koja je naglo porasla 90 tih godina bitno uticala i na ovaj svet danas.Svet koji robuje materijalnim stvarima. I svest ljudi  da je jedina sreca i zadovoljstvo jesti bez mere,kupovati najveci spektar nepotrebnih stvari ( mislim oni sto imaju sa cim) ugradjivati silikone iz gordosti za novac kupovati prijateljstvo , cast, i mnogo toga sto se ne kupuje novcem, POHLEPA, GORDOST ,ZAVIST (komsija ima veci bazen) postali su svakodnevni zivot.

ARHITEKTURA

Oduvek me je zanimala arhitektura.Zahvaljujuci sto mnogo volim svoj rodni grad i setnju isla sam i razgledala sve te divne zgrade, kuce,zdanja. I odusevljena sam. Prvo da kazem da je o toj oblasti ne znam nista strucno da kazem .Ali bih volela da podelim svoj ukus sa vama..Samo cu malo da skrenem sa teme jer moram da spomenem televizijski toranj na Avali koji je na moju veliku zalost bio u 50 godina dva puta gradjen iznova.Prolazeci kroz centar Beograda istice se naravno "BEOGRADJANKA" sa koje je pogled fenomenalan.Onda u blizini tu je i JUGOSLOVENSKO DRAMSKO POZORISTE ,a dalje u centru  tu je i  PALATA ALBANIJA koja je pocetkom 20 tog veka bila najvisa zgrada na Balkanu.Modernije gradjevine naravno nalaze se na Novom Beogradu, Tu pored predivnih hotela i izuzetnih modernih gradjevina sa kombinacijama betona i stakla sto mi se mnogo svidja ima i mnogo solitera koji imaju neobican izgled.Pa ta GENEKS KULA  kao kapija na jednoj strani grada i tri ogromna solitera na KONJARNIKU  kao druga kapija.
U buducnosti ce se ziveti u sajber gradovima koje je za potrebe svojih zaposlenih vec osmislila vodeca trojka. Znaci GUGL, FEJSBUK I EPL su izneli planove gradica za desetak hiljada ljudi koji su kretanje ljudi (sto ja stalno spominjem ) sveli na minimum. Na prostoru koji sada sluzi kao parking za zaposlene planiraju da naprave stanove za toliko ljudi sa  svim onim sto jedan grad poseduje, Tu ce se moci kupiti bas sve.bice vrtici za decu. teretane i kozmeticari,Bice centri za ispitivanje trzista i labaratorije za naucni rad. I sve to na parkingu? A da bude jos ludje NASA je otkrila da ce ubuduce njeni borbeni avioni biti transformersi. I moram da prokomentarisem.Ne verujem da su ih sada pronasli, recite svi da niste imali u kuci igracku transformersa iz serija crtanih filmova o njima. Pa ce tako gradovi iz igrice SIMS postati sajber gradovi ,a transformersi iz crtaca nadgledace te gradove kao borbeni avioni. Boze sacuvaj.
U proslosti Beograd su mnogo rusili pa se on uvek morao oporavljati .Na srecu ostalo nam je mnogo predivnih zdanja na koje sam vrlo ponosna i sve svoje goste iz drugih gradova vodim do omiljenih gradjevina.Na primer KONAK KNJEGINJE LJUBICE, KONAK KNEZA MILOSA, PA NARODNO POZORISTE, NARODNI MUZEJ, NARODNA SKUPSTINA HOTEL MOSKVA ,ZDANJE BEOGRADSKE ZADRUGE .Da spomenem i SKADARLIJU ,boemsku cetvrt kojom se zaista ponosim jer je MONMATR boemska cetvrt iz Pariza postao njen pobratim pa razmenjuju svoja kulturna dogadjanja.Ima tu jos mnogo gradjevina iz XIX i XVIII  veka, zaduzbine mnogih poznatih lisnosti koje su zivele u Beogradu,Ja bih da kazem da lepotu moga grada nadopunjuju i stare privatne kuce .Jedna mi je posebno draga jer je imala neobicne stanare i vrlo neobicnu arhitekturu,nazalost sada je napustena i preti joj propadanje. Nalazi se na Dusanovcu iza dusanovacke pijace kada se krene prema Jerkovicu.Kada sam bila mala baka me je vodila u tu kucu jer joj je tu stanovala neka koleginica. Od ulaska u dvoriste primecujete da kuca i sve u dvoristu nije bas autenticno sa Beograd. Ima nekih cudnih elemenata pa cak i ta plava boja za spoljne zidove a u kuci prelepi mozaici na podu. A i  prica koju sam tu cula je vrlo zanimljiva .Tu kucu je sagradio jedan ruski grof daleke 1895 te za svoju veliku ljubav (baku od one pomenute koleginice).Onda su njega kad je bila Oktobarska revolucija 1917 boljsevici proterali u Sibir, a sve sto je posedovao su mu oduzeli.Srecom tada nije postojala mogucnost da saznaju za ovu kucu. A da sta je u toj prici najfantasticnije i potpuno neverovatno.Pre odlaska na robiju ruski grof je zenu i decu koju je imao u Rusiji uputio na zenu i decu u Beogradu. I oni posto nisu imali gde dosli su ovde. I tako su dve zene zivele u slozi ,a braca i setre po ocu su nastavili da se druze i dalje tokom zivota sto u Srbiji sto u Rusiji.Steta sto propada jedna jedinstvena gradjevina pogotovu sa takvom istorijom.
Zakljucak. Sigurna sam da sam samo odskrinula vrata koja vode u temu arhitektura Beograda .Zato vam svima preporucujem da budete istrazivaci i da pronadjete najlepse gradjevine  kojima nas grad obiluje.KALEMEGDAN nisam spominjala jer je on vanvremenski .Po njemu je setalo toliko generacija da ga zato i smatram necim sto ne mozes da ogranicis na neki vek Uvek je bio tu i bice da nas podseca koliko smo mi samo posetioci u odnosu na beskraj vremena .

VEZE

VEZE. Kao ljubavne ili medju prijateljima ili rodjacima.Pa da pocnem od prijateljstva.Uspesno prijateljstvo ima sve odlike prave veze. Ako je potpuno iskreno i ako je potpuno izbalansirano davanje i uzimanje.Na primer.Pozove te prijateljica na vidjenje u vasem omiljenom kaficu i izmedju smrcanja razumes da mora da te vidi i da ti isprica svoj problem, Sta ces da uradis? Da odes, saslusas je ,mosda i posavetujes . Ili ces bas i ti biti u frci, nemas ni vremena ni volje da odes u grad i vidis se sa njom.Ma snaci ce se ona .A onda se vrati kao bumerang .Pozoves je kroz neko vreme potpuno zaboravivsi ( jer si tada potpuno iskulirala njen problem) ,a ona je u medjuvremenu na svojoj listi prijatelja izbrisala tvoje ime. Naucices  posle toga da treba biti maksimalno korektan i da se prijateljstvo tesko stice a lako gubi. Moras ga negovati ako ga zaista zelis, pa nekad i zrtvovati neki svoj raspred zarad prijatelja.RODJACI. E tu je prava zavrzlama.Necu da sirim pricu nego cu se zaustaviti na osnovnoj vezi unutar uze porodice. Ako gledas sa tacke dece u porodici njima je veza izmedju sebe dobra (braca i sestre su obicno pribliznih godina ). Ima tu carki  i ponekih okrsaja ali uglavnom funkcionise solidarnost. Od roditelja se kriju bekstva iz skole, ljubavne veze, prva pijanstva ,prve cigare. Potpuno razumljiva povezanost. Sa roditeljima je vec problem. Oni nikad ne prihvate odrastanje dece na pravi nacin.Zastitnicki stav ne gube ni onda kad vec njihiva deca imaju decu.Medjutim taj njihov odnos tipa cekaj mama ce da ti postavi da jedes, sedi s mamom i pricaj sta si danas radio s vremenom decu pocinje da gusi.Deca u pubertetu koji pocinje sve ranije i ranije pokusavaju da pronadju svoj identitet ,a roditelji preteranom paznjom sputavaju dete u tom trazenju. Roditelji se uplase da ih dete vise ne voli ,a dete samo hoce malo prostora za svoje potrebe. Malo razumevanja  je potrebno sa obe strane jer ako se vec tada unisti veza tesko ce se obnoviti, LJubav naravno nece prestati i zato je ova veza drugacija od ostalih, ali ce ostati povlacenje u sebe iz  bojazni da ne bi nastao komflikt. I tako roditelji pustite da se druze  sa vrsnjacima oni su njihovi prijatelji viste im roditelj I NADJITE SVOJE PRIJATELJE.  A vi deco pruzite malo paznje roditeljima njima je to kao cvecu svetlost i voda bez toga mogu da  uvenu, Istrpite ponekad njihove pridike jer njihova je ljubav u ovom slucaju vrlo velika.NJihova je ljubav bezuslovna i kad vas kritikuju oni vas ne osudjuju i na svoj nacin pokusavaju da pomognu i to je neprocenjivo blago. LJUBAVNE VEZE.Sta bi ja mogla da pisem o tome. Napisane su knjige, snimljeni filmovi, naslikane slike , iskonponovana muzika.Pa probala bih samo da nabacam malo sastojaka koji cine dobru ljubavnu vezu.Ne savrsenu. Takva ne postoji. Zato ljudi grese jer trazeci savrsenu vezu cesto gube one dobre. Dobra veza podrazumeva toleranciju od 90 odsto. Ona pomaze u svim sitacijama kad nas ego naduva stvari i kad nas ljubomora ili  naprosto bes zaslepi i nista ne sagledavamo realno.U tim trenucima jedna sitnica moze da sve preokrene. Na primer u jeku strasne svadje tolerancija pobedi a ponos ne strada tako sto nonsalantno ponudis kafu (pa cemo posle razgovarati, a bolje ne nastavljajte nego menjajte temu).Ili kazes kako je napolju fenomenalno i da treba prosetati . Pomaze verujte.
U buducnosti bas i ne vidim neku porodicu ili okupljanje prijatelja ili vezu kakve mi sada imamo izmedju muskaraca i zena. Uvek samo pozelim da se takve stvari ne dogode skoro.
Nekada valjda zbog vise vremena koje su ljudi provodili zajedno i veze su bolje funkcionisale.Sa poboljsanjem tehnologije i omogucavanjem komunikacije na najvecu daljinu , a vrlo brzo ljudi su sve manje u pravim vezama.Recimo nekada je zaljubljeni par imao toliko mnogo mogucnosti da provede zajednicko vreme. Divne setnje pored reke, bioskopi u Beogradu su svi bili otvoreni, pa su se u mraku bioskopske sale razmenjivale neznosti.Da bi video dragu osobu morao si da se iscimas na sastanak, a to vreme iscekivanja i strepnje do sastanka bi se vuklo  te je pravo olaksanje i osecaj srece bio taj susret, (sada sa dve reci na mobilnom nema  neizvesnosti pa ni onolika kolicina srece).I da napomenem deca su u roditeljima gledala autoritete, a porodice su se okupljale makar oko nekog obroka dnevno  ( i to obavezno). I samim tim veze su bile jace.Prijatelji su se pomagali, a u drustvo se  radilo i pevalo .
LJudi cuvajte i negujte svoje veze jer bez njih ste nepotpuni. Za potpunog , zadovoljnog i srecnog coveka potrebno je imati jake veze u sve tri oblasti svog zivota( u porodici, ljubavi i prijateljstvu).

URBANE LEGENDE

URBANE LEGENDE. To je ono kad su svi culi .a niko nije video, to jest ,drug moga druga, pa njegov drug mi je pricao.To su "istiniti dogadjaji " sa svim primesama horora.Hajde recite da niste culi pricu o onom violinisti sa Dusanovca  iz cije su napustene kuce (posle njegove pogibije u saobracajnoj  nesreci) jos dugo odjekivali zvuci violine  koju je jedino tako virtuozno svirao pomenuti violinista. Bio je poznat po  sviranju melodije po imenu Bumbarov let i niko tada to nije mogao da izvede na taj nacin.Medjutim. ta  cudna svirka se desavala samo nocu i  mnogi su tvrdili da su slusali kroz ogradu i da su pokusavali da vide ko je u dvoristu ali nisu uspevali.Zatim ona prica sa Dorcola .Lik je zatekao na pragu patike svog najboljeg druga koji je  upucan u nekoj sacekusi.Kako su patike posle njegove smrti dospele na prag,  nema objasnjenja. Onda je sam lik prosirio pricu kao da je  video kako  ortak    odlazi iz njegovog dvorista posto mu   je ostavio patike i jos da mu je  rekao " brate uzmi ih meni vise ne trebaju" .I tako u nedogled .Mnogo prica, sve strasnijih i strasnijih  cuju se svakodnevno u autobusu, skoli. radnom mestu i prosto je neverovatno kako svako zna po neku pricu.Ma to je u redu, pricanje urbanih legendi moze dobro da ubije vreme.A koliko su te price istinite ne mogu da tvrdim,(mada i ja imam neke svoje price) jer dosta njih zvuci prilicno neverovatno.Jedna misao mi se namece kao vrlo logicna. U svakoj toj prici verovatno ima i istine, a onda se prenoseci od usta do usta nekako promeni kao rec kad smo se igrali (pokvarenih telefona).Svako po nesto doda, nesto oduzme i nastane legenda. Uzimajuci u obzir da smo mi narod koji je u narodnim pesmama velicao srpske hajduke i stvarao legende onda nije cudo da sada stvaramo legende od najobicnijih dogadjaja, cisto da nam ne zakrzljaju masta i sklonost ka preuvelicavanju . Koji bi zakljucak bio na ovu temu? Pa iskreno mislim da su one potrebne iz malopre navedenih razloga, a celokupna kultura jednog grada ( u mom slucaju Beograda) u mnogome zavisi od legendi. NA TOM I TOM MESTU U GRADU DESILO SE TO I TO. Pa ko veruje super, a ko ne veruje bar moze da se zabavi.
Stvarno ne znam sta ce biti urbane legende u nekoj dalekoj godini pred nama.Mozda ce dvoglavo prase voziti gazdin bicikl i tako ga stici na "onom svetu".Mozda ce kokoske posle smrti   slati   svoja jaja kao holograme.Ma  ima mnogo varijacija na tu temu .Samo malo maste i vec mozemo da spremamo legende za buduce generacije.
Dolazimo do trenutka zbog kog sam se i usudila da pisem o ovoj temi. Meni ova dva dogadjaja koja cu vam ispricati niko nije preneo. Naprotiv jos mogu da se najezim kad se setim tih dogadjaja jer oni su se desili meni.Imala sam oko 17 est  godina kada mi je umro otac ( nisam znala da mi je on otac jer sam zivela sa mamom i bakom oduvek).Te nedelje sam u kupatilu na prozoru zaticala musku carapu, svaki dan po jednu  i to uvek drugaciju,Mama nista nije pominjala, baka nista nije pominjala i ja sam resila da saznam sta se dogadja. Skinula sam jedno jutro carapu sa prozora i odnela je u sobu. Mama je zaplakala i tako sam saznala da komsija koji je upravo umro nije samo komsija nego i moj otac. Tu se zavrsava prica o carapama jer se vise nisu pojavljivale ali kako i zasto jesu ne znam. Druga prica vezana je nestanak  snajderskih makaza. Moja je baka volela da sije pa je za svoj hobi iz Nemacke nabavila za ono vreme izuzetno vredne "reckave  makaze" posle kojih nije morao da se radi unutrasnji rub( tkanina se zbog cik cak reza nije krzala).I tako su one kao najveca vrednost stajale u specijalnoj vrecici ponosno u okviru Bagat sivace masine. Ievo sad cuda, Baka je umrla, makaze su nestale, mama je tvrdila da ih naravno nije stavila u kovceg.Od rodbine zaista niko nije uzeo makaze i do dana danasnjeg se ne zna kako su nestale istog momenta kad je baka umrla. Na njenoj sahrani sam cula najromanticniju urbanu legendu, ako se tako moze reci. Na Centralnom groblju postoji spomenik devojci koja je umrla na dan svog vencanja. Naravno sahranili su je u vencanici, a neutesni mladozenja je svako vece sedeo na klupi  u parku ispred njene kuce uzalud se zavaravajuci da ce je videti. Jedno vece ona se pojavila u onoj svojoj vencanici i kako je bilo prohladno vece mladic je ogrnuo svojim sakoom. Sedeli su na klupi i razmenjivali neznosti. a onda je ona odjednom nestala, a sa njom i sako. Sutradan je on sa nesudjenom tastom otisao na njen grob i nasao svoj sako. T a tasta se nasla na bakinoj sahrani, pokazala mi cerkin spomenik i ispricala ovu pricu.
I tako znaju ove price da te bas onako uzdrmaju, pa verovali ili ne ipak ih slusajte  i prenosite dalje samo tako opstaju urbane legende.

STRAHOVI

LJudi se najvise plase onog sto ne poznaju i to je realmo. Strah od smrti, sakacenja ,silovanja, pljacke. I deciji strahovi su realni (od mraka i da ne ostanu sami).Medjutim potpuno je neverovatno cega se sve ljudi plase i to u okviru fobije ( ne realnog panicnog straha). Ja sam izdvojila samo one koje su manje poznate ,a vrlo neobicne.
ABLUTOFOBIJA   strah od kupanja
ALODOKSOFOBIJA strah od misljenja
ANGROFOBIJA strah od ljutnje
ANTROPOFOBIJA  strah od ljudi
ANTOFOBIJA strah od cveca
AUTOFOBIJA strah od sebe
BIBLIOFOBIJA strah od knjige
GELIOFOBIJA strah od smeha
DROMOFOBIJA  strah od prelaska ulice
EKOFOBIJA  strah od sopstvenog doma
KOITOFOBIJA strah od polnog odnosa
PANFOBIJA strah od svega
FOBOFOBIJA stgrah od straha
SAJBERFOBIJA strah od kompjutera
HAPOLOFOBIJA  strah od dodira
I ne bih ja o tome uopste diskutovala jer ljudski mozak je nesto najsavrsenije i ne sumnjam da svi u sustini  imamo neke cudne strahove ali ih uspesno potiskujemo za razliku od onih koji bog zna iz kog razloga to ne
mogu.Tako da se mi drzimo opstih strahova .Sem gore navedenih nisam spomenula da ljudi realno plase  i rata i bolesti ,zemljotresa i ekstremnih vremenskih uslova.A licni strahovi koji su isto opravdani i ne prelaze u fobiju su strah od  gubitka voljene osobe zbog bolesti i smrti.Realno je i plasiti se raskida intimne veze .U  licne strahove ubrajam i strah od gubitka porodice ne u fizickom nego emocionalnom smislu. Zakljucak .Strah je najveci i najopasniji covekov neprijatelj.Realan ili ne realan svejedno nas nagoni da se cudno ponasamo i protiv toga se ne moze U strahu su velike oci. Tacno kad si uplasen od macke vidis tigra. Ipak savet je ostati miran i pribran koliko je to moguce . Cim sagledas situaciju ( ono sto ja uporno tvrdim da se ne mozes plasiti onog poznatog),strah ce se smanjivati i nestati.
Buducnost. Cega bi mogli da se plasimo u buducnosti? Mozak ce umesto emocija imati samo brdo podataka o svemu i svacemu  iz nase okoline .Kad nema osecanja i kad nam je sve poznato nema ni straha.Mozda ce u blizoj buducnosti ipak najveci strah biti umiranje planete.
Strah je uvek bio strah .Dobro do skoro nisam ni znala za sve ove fobijeAli da sam se plasila jesam. Nasi strahovi su bili primereni godinama i svetu oko nas. Znaci 70 tih i 8o tih godina proslog veka plasili smo se baba roge sta god to bilo.PLASILI SU NAS MILICIJOM, DJUBRETARIMA I CIGANIMA   jer su pripadnici tih grpa bili nesto zastrasujuce  jer su imali zaduzenje da odnose nevaljalu decu bog zna gde.Plasili smo se vampira i  duhova ,  djavola  ima jos jedna stvar koje se secam,U  B eogradjanki postojao je lift  koji nas  je prevozio na vrh zgrade  i koji nas je veoma plasio. A i do njega se stizalo pokretnim strpenicama. Sve u svemu plasili smo se te najvece zgrade  jer nismo pre videli takvo nesto.Bilo je tu jos cuda tehnike koja su postala  vrlo vazna i koja smo upoznavali i sva do jednog su na pocetku bila strasna a posle se nije moglo bez njih.
Pozdrav i nemojte da se plasite
SUTRA VEC NISTA OD OVOG  STO VAS PLASI NECE BITI TAKO . STRASNO.