Zadovoljstvo i greh. Idu li zajedno?
I ako idu zasto? Zasto nesto sto coveku predstavlja zadovoljstvo moze da
mu se pripise kao greh?Ne znam. Probacu da otkrijem. Pricala bih o nekim
zadovoljstvima koja to ostaju, ako se ne pretera. I to bi mozda i bio odgovor.
Gde je granica izmedju zadovoljstva i greha? I ko to odredjuje? Da li covek
moze bas uvek da je odredi? I kada se ona predje i ljudi pocinju da je
primecuju, a vi i dalje tvrdite da je sve pod kontrolom, tada se ipak
zamislite.Sedam smrtnih grehova. PROZDRLJIVOST, POHLEPA, GORDOST, BES,
POZUDA,LENJOST I ZAVIST. Ne bih o svih sedam. Jer verujem da vec sve
znate, ali me je nekoliko stvari nateralo da pomenem tri cetiri.
Prozdrljivost. Koliko nam se puta desilo da ljubavne probleme utapamo u brdu cokoladica.I pomaze. I nadam se da nije cesto. Ajde da to opravdamo.Pa onda postoje ljudi koji jeduci i pruzajuci sebi zadovoljstvo i opustanje zaboravljaju recimo na svoje probleme i komplekse. Pa recimo da se osecaju bolje ako pojedu bogatu veceru umesto da odu sa nekim na sastanak. Ili pojedu takodje obilan dorucak posle neke sefove kritike i to krijuci u kanceleriji jer je zabranjeno.Ili jednostavno resimo da nezadovoljstvo samim sobom preokrenemo u fantasticno zadovoljstvo ruckom u restoranu. Pa nekako i to da razumem. A sada ono sto nikako ne prihvatam i ne razumem. A to je hranjenje beba i male dece u neogranicenim kolicinama.HRANA kao odgovor na sve strahove u vezi odgajanja deteta, opet hrana ako dete place, i hrana umesto paznje i igre jer se za to nema vremena.Vremenom "brizne majke" potpuno gube kontrolu iz preterane brige i osecaja krivice one omiljenim kolacima i slatkisima prosto kljukaju svoje malisane. Na kraju im to postaje opsesija da ogromnu kolicinu hrane strpaju u svoje dete .Dete postaje tinejdzer i ima samo dve mogucnosti zavisno od pola. Ako je bata nastavlja da jede i cak u tome pronalazi zadovoljstvo, a ako je seka bezi u anoreksiju i bulimiju.I tu bih opravdala majke i decu i tinejdzere. Sazrevajuci vecina se mladih vrati na pravi put.Ali na zalost mnogi pronalaze pravo zadovoljstvo u trpanju hrane u sebe.Kada normalan obrok pocne da bude samo uvod u obilniji obrok, pa jos obilniji,kada glad postaje opsesivno jaka da se dan svodi na momente izmedju obroka .Onda to nije i ne moze biti zadovoljstvo. Onda je to greh prema svom telu. Uzasno. Ne mogu da shvatim osobu od 3o tak godina koja na televiziji u nekom rijalitiju kaze da joj nista ne fali ( a ima 160 kg) i da ima decka i sva je optimisticna. Ne vredi ne razumem.Da predjem na drugo zadovoljstvo. Svi mi zelimo da privucemo paznju. Doterujemo se , ponasamo se napadno i smisljamo nacine na koji ce nas ljudi primecivati. Dobro. U granicama je to i neophodno. Na razgovoru za posao suvise skromna osoba nece dobro proci. Na ljubavnom planu vise se traze atraktivnije devojke. Sada je bitno naglasiti kolicinu paznje koju zelite da dobijete, a jos vise od koga je zelite. Dok je to samo u krugu najblizih prijatelja i kolega u redu. Medjutim tu na scenu stupa smrtni greh gordost. Preterano isticanje sebe i zavisnost od privlacenja paznje.Tijana Djuricic "silikonska lepotica " devojka od 19 godina koja je u sebe ugradila silikone za 1o ooo evra i koja prica vec o sledecim operacijama kaze da joj to pricanjava zadovoljstvo. Videli ste slike. Ja sam uzasnuta. Paznja koju dobija nije normalna. Njoj prija , a niko da joj skrene paznju na sta zapravo lici.Jos cu samo spomenuti ljutnju i bes. Kad smo u naletu besa sibamo ljude koje volimo najstrasnijim recima i povredjujemo ih gore nego da ih sibamo bicem.Svadja moze nekad da bude korisna kao razmena razlicitih stavova. Ali bes nikad ne pomaze. I znam. Nista ti ne pricinjava vece zadovoljstvo nego da u besu povredis dragu osobu. Tu smo svi isti .Pa ne mozes da budes svetac kad te neko napada, DJAVO U TEBI NE DA MIRA, I dok ne izbacis iz sebe bes nisi dobro. Mozda da ipak izbrojis u sebi do 100 ili 1000 i da izadjes bilo gde. Kad se nadjes daleko od te situacije koja te je razbesnela udahni duboko i razmisli. Mozda si pogresio .
Zamisljam u buducnosti onakve "silikonske lepotice" koje ljutito traze da im zamene neke delove tela. Pa prosto se ne zna koja strasnije izgleda , a one zadovoljne. Jedina korist je ako bude postojala filmska indrustija zanr filma horor vise nece postojati. Sav uzas setace ulicama. I necete morati da zabranjujete horor filmove deci ispod 18 godina.
U proslosti najveci greh koji je i doveo do ovih uzasa danas bilo je bogacenje i pokazivanje tog bogarstva.Ljudi su se posle Drugog svetskog rata taman vratili u ravnotezu .Svi su imali priblizno isto. Cenili su jedni druge, druzili se i voleli. Onda je 6o tih godina procurila u cisto komunisticku zemlju vest o slatkom zivotu u Americi i zapadnoj Evropi. I kao plamen se prosirila nezajazljiva zelja za bogacenjem. Ogromna pohlepa mnoge ljude je odvela u kriminal. Nicale su kuce nalik na dvorove, dvorista sa bazenima u gradovima.Na selu su isto gradjene kuce sa sve italijanskom keramikom u kupatilu ali i sa zlatnim ( verujte mi videla sam) kvakama na ulazu u svinjac. Valjda je gazda mislio da niko ne provaljuje da su zlatne, a kad bi dosli lopovi u kuci naravno nista ne bi nasli. Lukavo. Tako je jedan od smrtnih grehova uhvatio dosta ljudi u svoje kandze. I tvrdim da je ta pohlepa koja je naglo porasla 90 tih godina bitno uticala i na ovaj svet danas.Svet koji robuje materijalnim stvarima. I svest ljudi da je jedina sreca i zadovoljstvo jesti bez mere,kupovati najveci spektar nepotrebnih stvari ( mislim oni sto imaju sa cim) ugradjivati silikone iz gordosti za novac kupovati prijateljstvo , cast, i mnogo toga sto se ne kupuje novcem, POHLEPA, GORDOST ,ZAVIST (komsija ima veci bazen) postali su svakodnevni zivot.
Prozdrljivost. Koliko nam se puta desilo da ljubavne probleme utapamo u brdu cokoladica.I pomaze. I nadam se da nije cesto. Ajde da to opravdamo.Pa onda postoje ljudi koji jeduci i pruzajuci sebi zadovoljstvo i opustanje zaboravljaju recimo na svoje probleme i komplekse. Pa recimo da se osecaju bolje ako pojedu bogatu veceru umesto da odu sa nekim na sastanak. Ili pojedu takodje obilan dorucak posle neke sefove kritike i to krijuci u kanceleriji jer je zabranjeno.Ili jednostavno resimo da nezadovoljstvo samim sobom preokrenemo u fantasticno zadovoljstvo ruckom u restoranu. Pa nekako i to da razumem. A sada ono sto nikako ne prihvatam i ne razumem. A to je hranjenje beba i male dece u neogranicenim kolicinama.HRANA kao odgovor na sve strahove u vezi odgajanja deteta, opet hrana ako dete place, i hrana umesto paznje i igre jer se za to nema vremena.Vremenom "brizne majke" potpuno gube kontrolu iz preterane brige i osecaja krivice one omiljenim kolacima i slatkisima prosto kljukaju svoje malisane. Na kraju im to postaje opsesija da ogromnu kolicinu hrane strpaju u svoje dete .Dete postaje tinejdzer i ima samo dve mogucnosti zavisno od pola. Ako je bata nastavlja da jede i cak u tome pronalazi zadovoljstvo, a ako je seka bezi u anoreksiju i bulimiju.I tu bih opravdala majke i decu i tinejdzere. Sazrevajuci vecina se mladih vrati na pravi put.Ali na zalost mnogi pronalaze pravo zadovoljstvo u trpanju hrane u sebe.Kada normalan obrok pocne da bude samo uvod u obilniji obrok, pa jos obilniji,kada glad postaje opsesivno jaka da se dan svodi na momente izmedju obroka .Onda to nije i ne moze biti zadovoljstvo. Onda je to greh prema svom telu. Uzasno. Ne mogu da shvatim osobu od 3o tak godina koja na televiziji u nekom rijalitiju kaze da joj nista ne fali ( a ima 160 kg) i da ima decka i sva je optimisticna. Ne vredi ne razumem.Da predjem na drugo zadovoljstvo. Svi mi zelimo da privucemo paznju. Doterujemo se , ponasamo se napadno i smisljamo nacine na koji ce nas ljudi primecivati. Dobro. U granicama je to i neophodno. Na razgovoru za posao suvise skromna osoba nece dobro proci. Na ljubavnom planu vise se traze atraktivnije devojke. Sada je bitno naglasiti kolicinu paznje koju zelite da dobijete, a jos vise od koga je zelite. Dok je to samo u krugu najblizih prijatelja i kolega u redu. Medjutim tu na scenu stupa smrtni greh gordost. Preterano isticanje sebe i zavisnost od privlacenja paznje.Tijana Djuricic "silikonska lepotica " devojka od 19 godina koja je u sebe ugradila silikone za 1o ooo evra i koja prica vec o sledecim operacijama kaze da joj to pricanjava zadovoljstvo. Videli ste slike. Ja sam uzasnuta. Paznja koju dobija nije normalna. Njoj prija , a niko da joj skrene paznju na sta zapravo lici.Jos cu samo spomenuti ljutnju i bes. Kad smo u naletu besa sibamo ljude koje volimo najstrasnijim recima i povredjujemo ih gore nego da ih sibamo bicem.Svadja moze nekad da bude korisna kao razmena razlicitih stavova. Ali bes nikad ne pomaze. I znam. Nista ti ne pricinjava vece zadovoljstvo nego da u besu povredis dragu osobu. Tu smo svi isti .Pa ne mozes da budes svetac kad te neko napada, DJAVO U TEBI NE DA MIRA, I dok ne izbacis iz sebe bes nisi dobro. Mozda da ipak izbrojis u sebi do 100 ili 1000 i da izadjes bilo gde. Kad se nadjes daleko od te situacije koja te je razbesnela udahni duboko i razmisli. Mozda si pogresio .
Zamisljam u buducnosti onakve "silikonske lepotice" koje ljutito traze da im zamene neke delove tela. Pa prosto se ne zna koja strasnije izgleda , a one zadovoljne. Jedina korist je ako bude postojala filmska indrustija zanr filma horor vise nece postojati. Sav uzas setace ulicama. I necete morati da zabranjujete horor filmove deci ispod 18 godina.
U proslosti najveci greh koji je i doveo do ovih uzasa danas bilo je bogacenje i pokazivanje tog bogarstva.Ljudi su se posle Drugog svetskog rata taman vratili u ravnotezu .Svi su imali priblizno isto. Cenili su jedni druge, druzili se i voleli. Onda je 6o tih godina procurila u cisto komunisticku zemlju vest o slatkom zivotu u Americi i zapadnoj Evropi. I kao plamen se prosirila nezajazljiva zelja za bogacenjem. Ogromna pohlepa mnoge ljude je odvela u kriminal. Nicale su kuce nalik na dvorove, dvorista sa bazenima u gradovima.Na selu su isto gradjene kuce sa sve italijanskom keramikom u kupatilu ali i sa zlatnim ( verujte mi videla sam) kvakama na ulazu u svinjac. Valjda je gazda mislio da niko ne provaljuje da su zlatne, a kad bi dosli lopovi u kuci naravno nista ne bi nasli. Lukavo. Tako je jedan od smrtnih grehova uhvatio dosta ljudi u svoje kandze. I tvrdim da je ta pohlepa koja je naglo porasla 90 tih godina bitno uticala i na ovaj svet danas.Svet koji robuje materijalnim stvarima. I svest ljudi da je jedina sreca i zadovoljstvo jesti bez mere,kupovati najveci spektar nepotrebnih stvari ( mislim oni sto imaju sa cim) ugradjivati silikone iz gordosti za novac kupovati prijateljstvo , cast, i mnogo toga sto se ne kupuje novcem, POHLEPA, GORDOST ,ZAVIST (komsija ima veci bazen) postali su svakodnevni zivot.
Нема коментара :
Постави коментар