URBANE LEGENDE

URBANE LEGENDE. To je ono kad su svi culi .a niko nije video, to jest ,drug moga druga, pa njegov drug mi je pricao.To su "istiniti dogadjaji " sa svim primesama horora.Hajde recite da niste culi pricu o onom violinisti sa Dusanovca  iz cije su napustene kuce (posle njegove pogibije u saobracajnoj  nesreci) jos dugo odjekivali zvuci violine  koju je jedino tako virtuozno svirao pomenuti violinista. Bio je poznat po  sviranju melodije po imenu Bumbarov let i niko tada to nije mogao da izvede na taj nacin.Medjutim. ta  cudna svirka se desavala samo nocu i  mnogi su tvrdili da su slusali kroz ogradu i da su pokusavali da vide ko je u dvoristu ali nisu uspevali.Zatim ona prica sa Dorcola .Lik je zatekao na pragu patike svog najboljeg druga koji je  upucan u nekoj sacekusi.Kako su patike posle njegove smrti dospele na prag,  nema objasnjenja. Onda je sam lik prosirio pricu kao da je  video kako  ortak    odlazi iz njegovog dvorista posto mu   je ostavio patike i jos da mu je  rekao " brate uzmi ih meni vise ne trebaju" .I tako u nedogled .Mnogo prica, sve strasnijih i strasnijih  cuju se svakodnevno u autobusu, skoli. radnom mestu i prosto je neverovatno kako svako zna po neku pricu.Ma to je u redu, pricanje urbanih legendi moze dobro da ubije vreme.A koliko su te price istinite ne mogu da tvrdim,(mada i ja imam neke svoje price) jer dosta njih zvuci prilicno neverovatno.Jedna misao mi se namece kao vrlo logicna. U svakoj toj prici verovatno ima i istine, a onda se prenoseci od usta do usta nekako promeni kao rec kad smo se igrali (pokvarenih telefona).Svako po nesto doda, nesto oduzme i nastane legenda. Uzimajuci u obzir da smo mi narod koji je u narodnim pesmama velicao srpske hajduke i stvarao legende onda nije cudo da sada stvaramo legende od najobicnijih dogadjaja, cisto da nam ne zakrzljaju masta i sklonost ka preuvelicavanju . Koji bi zakljucak bio na ovu temu? Pa iskreno mislim da su one potrebne iz malopre navedenih razloga, a celokupna kultura jednog grada ( u mom slucaju Beograda) u mnogome zavisi od legendi. NA TOM I TOM MESTU U GRADU DESILO SE TO I TO. Pa ko veruje super, a ko ne veruje bar moze da se zabavi.
Stvarno ne znam sta ce biti urbane legende u nekoj dalekoj godini pred nama.Mozda ce dvoglavo prase voziti gazdin bicikl i tako ga stici na "onom svetu".Mozda ce kokoske posle smrti   slati   svoja jaja kao holograme.Ma  ima mnogo varijacija na tu temu .Samo malo maste i vec mozemo da spremamo legende za buduce generacije.
Dolazimo do trenutka zbog kog sam se i usudila da pisem o ovoj temi. Meni ova dva dogadjaja koja cu vam ispricati niko nije preneo. Naprotiv jos mogu da se najezim kad se setim tih dogadjaja jer oni su se desili meni.Imala sam oko 17 est  godina kada mi je umro otac ( nisam znala da mi je on otac jer sam zivela sa mamom i bakom oduvek).Te nedelje sam u kupatilu na prozoru zaticala musku carapu, svaki dan po jednu  i to uvek drugaciju,Mama nista nije pominjala, baka nista nije pominjala i ja sam resila da saznam sta se dogadja. Skinula sam jedno jutro carapu sa prozora i odnela je u sobu. Mama je zaplakala i tako sam saznala da komsija koji je upravo umro nije samo komsija nego i moj otac. Tu se zavrsava prica o carapama jer se vise nisu pojavljivale ali kako i zasto jesu ne znam. Druga prica vezana je nestanak  snajderskih makaza. Moja je baka volela da sije pa je za svoj hobi iz Nemacke nabavila za ono vreme izuzetno vredne "reckave  makaze" posle kojih nije morao da se radi unutrasnji rub( tkanina se zbog cik cak reza nije krzala).I tako su one kao najveca vrednost stajale u specijalnoj vrecici ponosno u okviru Bagat sivace masine. Ievo sad cuda, Baka je umrla, makaze su nestale, mama je tvrdila da ih naravno nije stavila u kovceg.Od rodbine zaista niko nije uzeo makaze i do dana danasnjeg se ne zna kako su nestale istog momenta kad je baka umrla. Na njenoj sahrani sam cula najromanticniju urbanu legendu, ako se tako moze reci. Na Centralnom groblju postoji spomenik devojci koja je umrla na dan svog vencanja. Naravno sahranili su je u vencanici, a neutesni mladozenja je svako vece sedeo na klupi  u parku ispred njene kuce uzalud se zavaravajuci da ce je videti. Jedno vece ona se pojavila u onoj svojoj vencanici i kako je bilo prohladno vece mladic je ogrnuo svojim sakoom. Sedeli su na klupi i razmenjivali neznosti. a onda je ona odjednom nestala, a sa njom i sako. Sutradan je on sa nesudjenom tastom otisao na njen grob i nasao svoj sako. T a tasta se nasla na bakinoj sahrani, pokazala mi cerkin spomenik i ispricala ovu pricu.
I tako znaju ove price da te bas onako uzdrmaju, pa verovali ili ne ipak ih slusajte  i prenosite dalje samo tako opstaju urbane legende.