HYPERLOOP! ILON MASK! VNZEMALJCI! VESELIN JEVRESIMOVIC! KAKO ZAISTA IZGLEDAJU VANZEMALJCI?
Hyperloop ili hajperlup je radikalni koncept masovnog prevoza koji je predlozio Ilon Mask i koji bi transportovao ljude pri brzini od 1200 km na sat. Osnovna zamisao ovog milijardera je da kapsule sa ljudima unutar cevi lebde na tankom sloju vazduha ida ih pokrecu elektromagnetni motori unutar svake kapsule.Pre nego sto jos malo objasnim "voz buducnosti" samo da napisem da Mask nije samo bogat i samim tim investitor on je i generalni direktor aeronauticke kompanije Spejs eks, dizajner proizvoda i direktor u kompaniji Tesla Motors,predsednik Solarnog grada, izumitelj, uspesan biznismen dakle! Tako je osmislio ideju za super brzo sredstvo za prevoz i konačno je otkrio detalje: solarno punjenje, tranzitni sistem od grada do grada koji će moći da putnike i kola preveze od Los Anđelesa do San Franciska za 30 minuta."Hajperlup", kako je naziv ovog prevoza, je sastavljen od kapsula od aluminijuma u obliku valjka koje bi se katapultirale kroz vazdušni tunel pomoću magneta i velikih ventilatora. Vazdušni tunel će biti napravljen od pneumatskih cevi koje će biti prečnika oko 3 metara, dok će se u kapsuli nalaziti kabina i sedišta za putnike.Prema projektu, hiperlupom bi putnici osetili nešto jaču silu kao prilikom poletanja ili sletanja aviona. U početku bi trebao ovaj transportni sistem da povezuje gradove koji su na udaljenosti od oko 1.600 kilometara ili manje, dok bi kasnije takvim sistemom mogla da budu povezana mesta čak i na različitim kontinentima. Cena putovanja u jednom pravcu ne bi prelazila preko 20 dolara, a kapsule bi na svakih 30 sekundi mogle da se "ispaljuju".Prvi voz "Hajperlup" će povezati udaljenost kao od Beograda do Ljubljane u vremenskom periodu od pola sata i kretaće se brzinom od 210 kilometara na sat, i biće prijatniji i udobniji od bilo kog prevoznog sredstva.
- Ukupni troškovi će biti manji od 6 milijardi i prevoziće oko 7,4 miliona ljudi. Projekat bi trebao da bude završen za 7 do 10 godina - izjavio je tvorac "Hiperlupa".
Milijader Ilon Mask je prošle godine osnovao kompaniju "Spejs iks" koja se bavi lansiranjem svemirskih brodova i prevozom tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu, i koja je prva privatna kompanija u svetu koja se bavi ovakvom vrstom posla.
Veselin Jevrosimovic - predsednik Comtrade kompanije najcesce posle price o tehnologiji prica o istrazivanju Svemira. I tvrdi da je stigla nova era u istrazivanju. Svemirska istraživanja biće velikim delom finansirana iz privatnog sektora, a na čelu tog pokreta je, verovatno Ilon Mask, navodi Jevrosimović. Činjenica manje poznata većini ljudi je da brojna tehnološka rešenja koja svakodnevno koristimo vode poreklo iz doba letova 60-tih i 70-tih i nastala su kao direktna posledica truda da se omogući odvajanje od rodne planete i boravak u kosmosu.Osnovna ideja je razvoj raketa koje mogu da se koriste više puta i za više namena.Pored putovanja u kosmos, ovakve letelice mogle bi da obezbede neuporedivo brže putovanje između bilo koje dve tačke na Zemlji. Tako biste, na primer, od Njujorka do Šangaja mogli da stignete za svega pola sata. Što je najbolje, obezbeđivanje brzog transporta po svetu moglo bi da finansira dodatne napore za putovanja u svemir, pri čemu je krajnji cilj kolonizacija Marsa.
Usprkos svemu sto gledamo na SF filmovima ziva bica van zemlje sigurno ne mogu liciti na ljude. Medjutim, kad se ovde nasele oni postaju slicni ljudima. Sta je tu upitanju? Cista hemija. Hemijski sastav zivog bica menja se od planete do planete! Heder Smit sa Međuranodnog astronomskog univeziteta u Stasbourgu i Kris Mekaja iz NASA objavili su rad u kojem nagađaju o živim bićima temeljenima na metanu, odnosno metanogenima. Konzumirali bi vodonik, acetilen i etan, a izvlačili metan.Silicijumski život teško bi mogao da nastane u okruženju nalik na Zemlju jer bi većina silicijuma bila vezana u stenama. Ekstremni uslovi poput onih na Titanu mogli bi da podrže živa bića temeljena na silicijumu, (stvarajući tako podlogu za pre spomenute metanogene).
Takva bića bi se razmožavala neverovatno sporo, a zahvaljujući potpuno različitoj hemiji ne bismo mogli da ih zarazimo (niti oni nas). Uostalom, mi bismo im bili prilično nezanimljivi, radije bi jeli stakla sa naših zgrada, cigle i slično.
U knjizi "Sebični gen", Ričard Davkins život je uporedio sa idejom. Sav život evoluira reprodukujući se uz određene varijacije u okolini u kojem su mogući napredak i prirodna selekcija. Jednako tako ideje nastaju unutar mozga i šire se komunikacijom, a sa svakim prenošenjem neznatno se menjaju. Kako to ponašanje neverovatno nalikuje onome što čine geni pa ih je nazvao “memi”.
Memi su postojali i pre ljudi, na primer pevanje ptica ili naučeno ponašanje kod majmuna koje se prenose među generacijama. Memetička bića nastanjuju naš mozak, a mi smo u u simbiozi sa tim jezičnim orgnizmima. Bez nas, ne mogu da postoje, a bez njih mi smo divlji hominidi.
Naučnike već dugo zabavlja ideja kako bi funkcionisala DNK ili RNK kada bi se promenila jedna baza ili temeljni šećer. A neki su i otišli korak dalje od pukog teoretisanja. Tim naučnika 2012. eksperimentisao je sa raznim temeljima umesto (deoksi)riboze, a po prvi puta su uspeli da stvore molekule koje su se uspešno razvijale.
Jedna od tih sintetičkih molekula HNA bila je dovoljno stabilna da bi mogla da posluži kao temelj biosistema. Druga, TNA je prilično izgledni kandidat za prvu molekulu pre nego što se život pojavio na Zemlji.
Naučnik Robert Freitas postavio je tezu nebiološkog (i nemehaničkog) života. Ističe kako bi metabolizam organizama mogao da se temelji na jednoj od četiri elementarne sile svemira – gravitaciji, elektromagnetnoj, jakoj ili slaboj nuklearnoj sili.
Sav biološki život, kao i svi “klasični” vanzemaljci, pa čak i hipotetski mehanički život temelje se na elektromagnetnoj sili.No Freitas je pretpostavio i život temeljen na jakoj nuklearnoj sili. S obzirom na to da jaka nuklearna sila deluje na ekstremno malim udaljenostima, za takav organizam bili bi potrebni ekstremni uslovi .Ta bi bića energiju proizvodila iz same gravitacije.
Ogroma stvorenja hranila bi se sudarima crnih rupa, galaksija i ostalih nebeskih tela, njihova deca bi živela od rotacijskih i revolucijskih kretanja planeta, a “novorođenčad” od vodopada, plima i oseka…
Mnogi naučnici su se zabavljali idejom života koji se temelji na nekom drugom elementu osim ugljenika, ali ruski akademik Vadim Nikolajevič Cjitovič pretpostavio je bića u potpuno drugom agregatnom stanju.
Dokazao je kako se u određenim uslovima, komadići anorganske prašine mogu organizovati u spiralne strukture nalik na organske molekule.
Fenomen je uočio u plazmi, četvrtom agregatnom stanju u kojem su elektroni odvojeni od jezgra. Cjitovič je primetio kako čestice u plazmi ne samo da se same od sebe organiziraju u spiralu nego se te spirale spajaju, nabojem menjaju susedne spirale – i što je najvažnije – razdvajaju i rade svoje kopije.
Profesor Li Kronin sa Univerziteta u Glazgovu dobar deo svoje karijere posvetio je svaranju živih metala. Spaja različite polioksimetalate (atome metala vezane sa kiseonikom i, u njegovom slučaju, fosforom) kako bi napravio “mehuriće” nalik ćelijama.e svoje tvorevine naziva anorganskim hemijskim ćelijama, odnosno, prijemčljivim anagramom iCHELLs.
Pravi ih stvarajući soli od velikih aniona metalnih oksida spojenih sa malim kationom. Tada soli zamene delove i veliki anion sA metalnim oksidom se spoji sa velikim organskim kationom i pritom stvara mehurić koji ne može da se otopi u vodi.
Menajući metalne okside, naučnici mehurićima mogu dati različita svojstva – uključujući i ključnu osobinu ćelijskih membrana.
Tako da sve vise" pada u vodu" teorija o "malim zelenim ili malim sivim bicima "iz Svemira!
Zahvaljujuci Ilonu Masku i njegim ulaganjima u istrazivanja vrlo brzo bi moglo doci do tih putovanja i na Zemlji i u Svemiru! A onda cemo videti mnoga ziva bica drugacija od nas. A ipak ostaje mogucnost po onoj "ono si sto jedes" da su "vanzemaljci" poceli da lice na nas pa ih zato ne primecujemo!
UVEK JE BOLJE ULAGATI U NAUKU, KULTURU I MEDICINU NEGO U ORUZJE I EKSPERIMENTE SA BOLESTIMA!
Hyperloop ili hajperlup je radikalni koncept masovnog prevoza koji je predlozio Ilon Mask i koji bi transportovao ljude pri brzini od 1200 km na sat. Osnovna zamisao ovog milijardera je da kapsule sa ljudima unutar cevi lebde na tankom sloju vazduha ida ih pokrecu elektromagnetni motori unutar svake kapsule.Pre nego sto jos malo objasnim "voz buducnosti" samo da napisem da Mask nije samo bogat i samim tim investitor on je i generalni direktor aeronauticke kompanije Spejs eks, dizajner proizvoda i direktor u kompaniji Tesla Motors,predsednik Solarnog grada, izumitelj, uspesan biznismen dakle! Tako je osmislio ideju za super brzo sredstvo za prevoz i konačno je otkrio detalje: solarno punjenje, tranzitni sistem od grada do grada koji će moći da putnike i kola preveze od Los Anđelesa do San Franciska za 30 minuta."Hajperlup", kako je naziv ovog prevoza, je sastavljen od kapsula od aluminijuma u obliku valjka koje bi se katapultirale kroz vazdušni tunel pomoću magneta i velikih ventilatora. Vazdušni tunel će biti napravljen od pneumatskih cevi koje će biti prečnika oko 3 metara, dok će se u kapsuli nalaziti kabina i sedišta za putnike.Prema projektu, hiperlupom bi putnici osetili nešto jaču silu kao prilikom poletanja ili sletanja aviona. U početku bi trebao ovaj transportni sistem da povezuje gradove koji su na udaljenosti od oko 1.600 kilometara ili manje, dok bi kasnije takvim sistemom mogla da budu povezana mesta čak i na različitim kontinentima. Cena putovanja u jednom pravcu ne bi prelazila preko 20 dolara, a kapsule bi na svakih 30 sekundi mogle da se "ispaljuju".Prvi voz "Hajperlup" će povezati udaljenost kao od Beograda do Ljubljane u vremenskom periodu od pola sata i kretaće se brzinom od 210 kilometara na sat, i biće prijatniji i udobniji od bilo kog prevoznog sredstva.
- Ukupni troškovi će biti manji od 6 milijardi i prevoziće oko 7,4 miliona ljudi. Projekat bi trebao da bude završen za 7 do 10 godina - izjavio je tvorac "Hiperlupa".
Milijader Ilon Mask je prošle godine osnovao kompaniju "Spejs iks" koja se bavi lansiranjem svemirskih brodova i prevozom tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu, i koja je prva privatna kompanija u svetu koja se bavi ovakvom vrstom posla.
Veselin Jevrosimovic - predsednik Comtrade kompanije najcesce posle price o tehnologiji prica o istrazivanju Svemira. I tvrdi da je stigla nova era u istrazivanju. Svemirska istraživanja biće velikim delom finansirana iz privatnog sektora, a na čelu tog pokreta je, verovatno Ilon Mask, navodi Jevrosimović. Činjenica manje poznata većini ljudi je da brojna tehnološka rešenja koja svakodnevno koristimo vode poreklo iz doba letova 60-tih i 70-tih i nastala su kao direktna posledica truda da se omogući odvajanje od rodne planete i boravak u kosmosu.Osnovna ideja je razvoj raketa koje mogu da se koriste više puta i za više namena.Pored putovanja u kosmos, ovakve letelice mogle bi da obezbede neuporedivo brže putovanje između bilo koje dve tačke na Zemlji. Tako biste, na primer, od Njujorka do Šangaja mogli da stignete za svega pola sata. Što je najbolje, obezbeđivanje brzog transporta po svetu moglo bi da finansira dodatne napore za putovanja u svemir, pri čemu je krajnji cilj kolonizacija Marsa.
Usprkos svemu sto gledamo na SF filmovima ziva bica van zemlje sigurno ne mogu liciti na ljude. Medjutim, kad se ovde nasele oni postaju slicni ljudima. Sta je tu upitanju? Cista hemija. Hemijski sastav zivog bica menja se od planete do planete! Heder Smit sa Međuranodnog astronomskog univeziteta u Stasbourgu i Kris Mekaja iz NASA objavili su rad u kojem nagađaju o živim bićima temeljenima na metanu, odnosno metanogenima. Konzumirali bi vodonik, acetilen i etan, a izvlačili metan.Silicijumski život teško bi mogao da nastane u okruženju nalik na Zemlju jer bi većina silicijuma bila vezana u stenama. Ekstremni uslovi poput onih na Titanu mogli bi da podrže živa bića temeljena na silicijumu, (stvarajući tako podlogu za pre spomenute metanogene).
Takva bića bi se razmožavala neverovatno sporo, a zahvaljujući potpuno različitoj hemiji ne bismo mogli da ih zarazimo (niti oni nas). Uostalom, mi bismo im bili prilično nezanimljivi, radije bi jeli stakla sa naših zgrada, cigle i slično.
U knjizi "Sebični gen", Ričard Davkins život je uporedio sa idejom. Sav život evoluira reprodukujući se uz određene varijacije u okolini u kojem su mogući napredak i prirodna selekcija. Jednako tako ideje nastaju unutar mozga i šire se komunikacijom, a sa svakim prenošenjem neznatno se menjaju. Kako to ponašanje neverovatno nalikuje onome što čine geni pa ih je nazvao “memi”.
Memi su postojali i pre ljudi, na primer pevanje ptica ili naučeno ponašanje kod majmuna koje se prenose među generacijama. Memetička bića nastanjuju naš mozak, a mi smo u u simbiozi sa tim jezičnim orgnizmima. Bez nas, ne mogu da postoje, a bez njih mi smo divlji hominidi.
Naučnike već dugo zabavlja ideja kako bi funkcionisala DNK ili RNK kada bi se promenila jedna baza ili temeljni šećer. A neki su i otišli korak dalje od pukog teoretisanja. Tim naučnika 2012. eksperimentisao je sa raznim temeljima umesto (deoksi)riboze, a po prvi puta su uspeli da stvore molekule koje su se uspešno razvijale.
Jedna od tih sintetičkih molekula HNA bila je dovoljno stabilna da bi mogla da posluži kao temelj biosistema. Druga, TNA je prilično izgledni kandidat za prvu molekulu pre nego što se život pojavio na Zemlji.
Naučnik Robert Freitas postavio je tezu nebiološkog (i nemehaničkog) života. Ističe kako bi metabolizam organizama mogao da se temelji na jednoj od četiri elementarne sile svemira – gravitaciji, elektromagnetnoj, jakoj ili slaboj nuklearnoj sili.
Sav biološki život, kao i svi “klasični” vanzemaljci, pa čak i hipotetski mehanički život temelje se na elektromagnetnoj sili.No Freitas je pretpostavio i život temeljen na jakoj nuklearnoj sili. S obzirom na to da jaka nuklearna sila deluje na ekstremno malim udaljenostima, za takav organizam bili bi potrebni ekstremni uslovi .Ta bi bića energiju proizvodila iz same gravitacije.
Ogroma stvorenja hranila bi se sudarima crnih rupa, galaksija i ostalih nebeskih tela, njihova deca bi živela od rotacijskih i revolucijskih kretanja planeta, a “novorođenčad” od vodopada, plima i oseka…
Mnogi naučnici su se zabavljali idejom života koji se temelji na nekom drugom elementu osim ugljenika, ali ruski akademik Vadim Nikolajevič Cjitovič pretpostavio je bića u potpuno drugom agregatnom stanju.
Dokazao je kako se u određenim uslovima, komadići anorganske prašine mogu organizovati u spiralne strukture nalik na organske molekule.
Fenomen je uočio u plazmi, četvrtom agregatnom stanju u kojem su elektroni odvojeni od jezgra. Cjitovič je primetio kako čestice u plazmi ne samo da se same od sebe organiziraju u spiralu nego se te spirale spajaju, nabojem menjaju susedne spirale – i što je najvažnije – razdvajaju i rade svoje kopije.
Profesor Li Kronin sa Univerziteta u Glazgovu dobar deo svoje karijere posvetio je svaranju živih metala. Spaja različite polioksimetalate (atome metala vezane sa kiseonikom i, u njegovom slučaju, fosforom) kako bi napravio “mehuriće” nalik ćelijama.e svoje tvorevine naziva anorganskim hemijskim ćelijama, odnosno, prijemčljivim anagramom iCHELLs.
Pravi ih stvarajući soli od velikih aniona metalnih oksida spojenih sa malim kationom. Tada soli zamene delove i veliki anion sA metalnim oksidom se spoji sa velikim organskim kationom i pritom stvara mehurić koji ne može da se otopi u vodi.
Menajući metalne okside, naučnici mehurićima mogu dati različita svojstva – uključujući i ključnu osobinu ćelijskih membrana.
Tako da sve vise" pada u vodu" teorija o "malim zelenim ili malim sivim bicima "iz Svemira!
Zahvaljujuci Ilonu Masku i njegim ulaganjima u istrazivanja vrlo brzo bi moglo doci do tih putovanja i na Zemlji i u Svemiru! A onda cemo videti mnoga ziva bica drugacija od nas. A ipak ostaje mogucnost po onoj "ono si sto jedes" da su "vanzemaljci" poceli da lice na nas pa ih zato ne primecujemo!
UVEK JE BOLJE ULAGATI U NAUKU, KULTURU I MEDICINU NEGO U ORUZJE I EKSPERIMENTE SA BOLESTIMA!
