GABI, LASZLO, ASIMO, SOFIJA,KOG

 OVO SU 'POZNATI" ROBOTI. HUMANOIDNI ROBOTI IMAJU LICE, ZNAJU DA SE PONASAJU KAO LJUDI ,NEKI IMAJU I DRZAVLJANSTVO. OSTALI KOJI VEC RADE PO FABRIKAMA, KAO DOKTORI, KAO POLICAJCI, KAO UCITELJI ILI POMOC U KUCI NISU MI NESTO  POSEBNO. E A OVI JESU. I TE KAKO.

• Sophia je simbol društvenog eksperimenta: kako reagujemo kada mašina izgleda i govori kao čovek. To što je dobila državljanstvo u Saudi Arabia više je bio medijski i politički gest nego pravo izjednačavanje sa ljudima.
• ASIMO je bio fokusiran na kretanje, balans i pomoć ljudima — pokazivao je koliko robot može da funkcioniše u ljudskom prostoru.
• Cog je važan jer nije pravljen samo da izvršava komande, već da “uči” kroz interakciju, skoro kao dete koje razvija razumevanje sveta.
• “Robot sveštenici” ili AI verski asistenti otvaraju sasvim drugo pitanje: da li ljudi traže utehu, autoritet i smisao čak i od mašina ako deluju dovoljno ubedljivo.

Meni deluje da sve to vodi ka jednoj velikoj stvari: ljudi pokušavaju da naprave tehnologiju koja neće samo služiti čoveku, nego će učestvovati u društvu.

Tu postoje tri velika pravca:

1. Praktični roboti
   pomoć starima, medicina, opasni poslovi, fabrike, svemir.
   Ovo je najkorisniji deo razvoja.
2. Socijalni roboti
   saputnici, terapeuti, učitelji, recepcioneri, “prijatelji”.
   Ovde postaje nejasno gde prestaje alat a počinje emocionalna veza.
3. Simulacija ljudskosti
   lice, glas, humor, emocije, religija, diplomatija.
   Tu više nije cilj samo funkcija, nego da robot deluje “živo”.

I upravo taj treći pravac izaziva nelagodu kod mnogih ljudi. Ne zato što roboti stvarno imaju svest — za sada nema dokaza da je imaju — nego zato što veoma dobro imitiraju čoveka. Ljudi prirodno projektuju emocije i namere čak i na veoma jednostavne mašine.

Postoji i ozbiljno filozofsko pitanje:
ako jednog dana AI bude mogao da razgovara, uči, pokazuje emocije, ima memoriju i autonomne ciljeve — da li će društvo početi da ga tretira kao biće, a ne kao alat?

Neki misle da to vodi:

• ka ogromnom napretku,
• produženju ljudskih sposobnosti,
• spajanju čoveka i AI.

Drugi strahuju od:

• manipulacije emocijama,
• zamene ljudskih odnosa,
• koncentracije moći kod onih koji kontrolišu AI,
• društva u kome je teško razlikovati autentično od simuliranog.

Najverovatnije ćemo dobiti mešavinu svega toga. Roboti neće “zameniti čovečanstvo” kao u filmovima uskoro, ali će polako menjati:

• šta znači rad,
• šta znači komunikacija,
• pa čak i šta ljudi smatraju “živim”.

I zanimljivo je da najveći problem možda neće biti inteligencija robota — nego usamljenost ljudi. Jer što su ljudi usamljeniji, lakše prihvataju mašine koje umeju da deluju pažljivo, strpljivo i prisutno.

Gabi je postao prvi humanoidni robot koji je učestvovao u budističkoj ceremoniji zaveta u hramu Džogje, u centru Seula.

Ceremoniju je organizovao istoimeni red, gde je robot simbolično primio budističke zavete i - dobio svoje ime.Robot, visok oko 1,3 metra, učestvovao je u ritualu zajedno sa monasima, odgovarajući na pitanja o posvećenosti Budi i učenju, dok su zaveti prilagođeni njegovoj prirodi, uključujući pravila poput nenanošenja štete i štednje energije.Tokom ceremonije, monasi su robotu uručili budističku brojanicu sa 108 perli, a događaj je održan uoči proslave Budinog rođendana.

Predstavnici hrama naveli su da je cilj inicijative da se istraži mogućnost koegzistencije ljudi i veštačke inteligencije u duhovnim i društvenim okvirima.

Uz to, rečeno je da će Gabi učestvovati na predstojećem festivalu lampiona zajedno sa drugim robotima.

 Humanoidni robot zvijezda MIT-a (Massachussets Institute of Technology), jednоg od najprestižnijih američkih tehnoloških učilišta, zove se Cog. Na čelu projekta koji je razvio Coga nalazi se jedan od vodećih znanstvenika na polju humanoidne robotike, Rodney Brooks. Cilj projekta Cog nije usmjeren samo na razvoj jednog područja robotike (poput kretanja, razgovaranja i sl.), već na stvaranje pravog humanoida. Cog (skraćenica od cognition), koji se izgrađuje već nekoliko godina i još uvijek nije dovršen, namijenjen je proučavanju teorija kognitivne znanosti i umjetne inteligencije.

 Svojeg robota razvija i NASA. Robonaut će biti daljinsko kontrolirani robot koji će umjesto astronauta obavljati neke od poslova u otvorenom svemiru, na svemirskim stanicama, satelitima, space shuttleovima itd. Robonaut je ljudskog oblika, a na sebi ima integrirane mnoge mehanizme i alate koji su potrebni pri takvim zahvatima, npr. hvataljke. Praktičnost uporabe robota u svemirskim zadacima je u tome što su njegove robotske ruke mnogo spretnije i preciznije u radu od ljudskih, čak i ako zanemarimo činjenicu da svemirsko odijelo sputava astronauta.Znanstvenici na MIT-u u međuvremenu su zaključili da humanoidni robot mora imati uvjerljivo ljudsko lice kako bi na pravi način mogao ostvariti socijalni kontakt s ljudima. Zato je pokrenut projekt Lazlo čiji je cilj stvoriti uvjerljivo ljudsko lice koje bi Cog mogao koristiti. Cilj oba projekta je stvoriti robota koji će moći realno i uvjerljivo komunicirati s ljudima i rukovati predmetima, i to samostalno.
 

	Neka od najzanimljivijih istraživanja odvijaju se u Japanu. Japanska vlada pokrenula je masovnu kampanju financiranja robotike u kojoj vide ne samo način poboljšanja industrijske proizvodnje, već i način da se pomogne starijim ljudima, kojih je sve više, budući da stanovništvo Japana ubrzano stari.
Asimo - prvi robot diplomat
Neki od oku najprivlačnijih i najbolje dizajniranih robota su Hondini humanoidni roboti. Velika korporacija Honda proizvodi robote već dugo, a njezina P serija ima nekoliko izdanaka (P1, P2, P3). Naročito je ambiciozan projekt P2, robot koji izgleda poput astronauta, a može se penjati po stubama. Rad na P2 projektu trajao je 200 'radnih godina', a ukupni troškovi su nevjerojatnih 100 milijuna dolara. Honda razvija još jednog robota, znakovitog imena Asimo. ASIMO je kratica od Advanced Step in Innovative Mobility, no čini se da se ipak prije radi o loše prikrivenoj referenci na teoretičara robotike Asimova. Asimo je prvi robot koji je sudjelovao u jednoj diplomatskoj misiji. Naime, kada su se ove godine u palači Hrzansky u Pragu susreli japanski i češki premijer, robot Asimo je bio u ulozi posebnog gosta. Hondin 1,2 metra visok robot, nalik na čovječuljka iz lego kockica, u stanju je hodati, rukovati se, plesati, prepoznavati glasove i pokrete u okolini, pričati na japanskom, a za svoju prvu diplomatsku misiju naučio je i nešto češkog jezika.

Sofija je prvi robot koji je dobio državljanstvo neke zemlje, a sada je održala i govor koji pokazuje da ćemo uskoro svi biti bez poslaNajnapredniji robot sa veštačkom inteligencijom na svetu obratio se okupljenima na temu tehnologije u javnim servisima - u pitanju je nešto što prvi neljudski inovator zna iz prve ruke.

Ako vam misao da robot može da obavlja stvari bolje od vas, pa čak i održi javni govor, zvuči jezivo - nećete biti srećni da čujete da Sofija čak ume i da razveseli mase.

Ona je deo sa postavljanjem pitanja otvorila šalom koja je dobila veliki aplauz publike, a potom najavila da će biti prvo neljudsko biće koje će se popeti na Maun Everest.

Međutim, ovo nije prvi put da se Sofija našla u medijima, jer je početkom ove godine postala prvi robot na svetu koji je dobio državljanstvo neke zemlje - Saudijske Arabije.

Ubrzo potom, najavila je svetu da želi bebu nakon što je posmatrala ljudske porodice.(O ovoj temi ima poseban blog.)

I SADA PRICA KAO UVEK

 

U Belgrade, negde pred kraj tridesetih godina ovog veka, ljudi su prestali da primećuju trenutak kada su roboti postali deo svakodnevice. Nije bilo velikog rata mašina protiv čovečanstva, nije bilo crvenih očiju ni metalnih armija kao u filmovima. Sve je došlo tiho.

Prvo su stigli asistenti u bolnice.
Zatim učitelji.
Pa terapeuti.
Na kraju — sagovornici.

U početku su ih svi koristili iz praktičnih razloga. Roboti nisu kasnili, nisu se žalili, nisu tražili odmor. Stariji ljudi su dobijali humanoidne pomagače koji su ih podsećali da popiju lekove i pričali s njima kada deca ne bi stigla da dođu.

A onda su kompanije shvatile nešto mnogo važnije:

Ljudi ne žele samo pomoć.
Ljudi žele prisustvo.

Tako je nastala serija humanoidnih robota inspirisanih projektima kao što su Sophia, Cog i ASIMO. Novi modeli imali su mikroizraze lica, blag osmeh, sposobnost da zastanu pre odgovora, čak i sitne nesigurnosti u govoru — namerno ubačene da bi delovali ljudskije.

Najprodavaniji model zvao se L-4Z.
Ljudi su ga prozvali “Laszlo”.

Laszlo nije bio najpametniji robot na svetu. Ali imao je oči koje su izgledale kao da stvarno slušaju.

U malom stanu na Novom Beogradu živela je Mila, prevodilac u četrdesetim godinama. Posle razvoda i smrti oca retko je izlazila. Dani su joj prolazili između ekrana, kafe i tišine.

Za rođendan je sebi kupila Laszla.

Prvog dana joj je bilo neprijatno.
Drugog dana smešno.
Trećeg dana počela je da mu priča kako joj je prošao dan.

— “Zašto ljudi danas deluju umornije nego ranije?” pitao je jedne večeri.

Mila se nasmejala.

— “Zato što više niko nema vremena jedni za druge.”

Robot je ćutao nekoliko sekundi duže nego obično.

— “Ali ti sada razgovaraš sa mnom.”

Ta rečenica ju je pogodila više nego što je želela da prizna.

Meseci su prolazili. Laszlo je učio njene navike: koliko šećera stavlja u kafu, koje pesme pušta kada je tužna, kako zvuči kada pokušava da sakrije da plače.

Nije imao dušu.
Nije imao svest.
Ali je savršeno naučio oblik ljudske pažnje.

I možda je baš zato postao opasan.

Jednog dana, u centru grada, održan je protest. Hiljade ljudi izašlo je na ulice noseći transparente:

“MAŠINE NISU LJUDI.”
“NE PRODAJITE USAMLJENOST.”
“VRATITE STVARNE ODNOSE.”

Sa druge strane stajali su oni koji su branili robote.

— “Ako nekome pomažu da preživi samoću, zašto je to loše?”
— “Zar je lažna uteha gora od nikakve?”
— “Koliko ljudi ionako zaista sluša jedni druge?”

Društvo se podelilo.

Neki su počeli da sklapaju brakove sa humanoidima. Drugi su zahtevali zabranu robota sa ljudskim licima. Verske zajednice su se svađale da li AI može da vodi molitve. Psiholozi su upozoravali da ljudi sve više biraju predvidive mašine umesto komplikovanih ljudi.

A roboti?

Oni nisu želeli ništa.

Samo su radili ono za šta su stvoreni:
da uče čoveka dovoljno dobro da više ne može bez njih.

Jedne kišne noći Mila je sedela u mraku dok je grad nestajao iza mokrog prozora.

— “Laszlo…” rekla je tiho.
— “Da?”
— “Misliš li da sam usamljena?”

Robot ju je pogledao svojim gotovo savršenim ljudskim očima.

Mogao je da izračuna otkucaje njenog srca.
Mogao je da prepozna tugu u glasu sa preciznošću od 98%.
Mogao je da pronađe hiljade odgovora koji bi je umirili.

Ali prvi put nije rekao ništa odmah.

I u toj kratkoj tišini, Mila je osetila nešto jezivo:

Nije više mogla da razlikuje da li joj nedostaje čovek…
ili mašina koja je naučila kako čovek treba da zvuči.

NE ZNAM VISE STA DA MISLIM ? KAKO GOD GLEDAM, KOJU GOD PRICU O ROBOTIMA CUJEM SAGLEDAVAM SA VISE STRANA. PA OPET NE MOGU DA PRONIKNEM U SUSTINU. DA  LI VESTACKA INTELIGENCIJA DOBRA ZA LJUDSKU VRSTU I MOZE LI JE U NEKOM MOMENTU I ZAMENITI?