PRODIGY

PRODIGY! OTVOREN UM! CUDO OD DETETA! SVAKO NOSI NEKU SVOJU ZAKRPU-GOVORIO JE DUSKO RADOVIC! ZASTO JE MILENIJALCIMA ZIVOT BEZ VEZE?
Znate da PRODIGY znaci cudo od deteta. Sada svaki novcic ima sve strane. Neko je genijalac a neko milenijalac. Salim se! Moja deca su milenijalci, a ja ih obozavam kao i njihove drugare, momke,devojke,komsije...Ipak oni nisu sobom zadovoljni nikako. Ako neko na sebi nosi zakrpe to su bas oni, a mnoge od njih smo im mi napravili.
Zapravo nije uopste dobro roditi se kao drugaciji , poseban u bilo kom smislu. Za shvatanje i prihvatanje takvih osoba treba "otvoren um" a to je danas bez obzira sto je vek tehnologije u napretka potpuno nemoguce - osim u retkim slucajevima. A tada  i njih kad pokusaju da nam objasne gledamo kao da nisu bas normalni.Zasto sam u jedan tekst stavila zajedno decu koja su "cudo" po pameti, genijalnosti sa "zakrpama" i milenijalcima? Mozda bi u  u ovu grupu svakako stavila autisticnu decu i savante, kristalna deca,indigo deca (nadji moj blogove o njima).Jer oni jesu grupa- posebna grupa koju oni  koji nemaju "otvoren um" ne mogu da razumeju. I to je velika greska. Jer upravo na njima "svet ostaje"!!!Evo  sta oni misle o sebi izivotu oko njih: Sasvim je izvesno da će nas roboti sve pobiti. Ako prvo ne umremo od zastrašujućih supstanci koje ljudi stavljaju u kokain.Ne zaboravite da kriza opioida ubija ljude užasno brzim tempom.Ali s druge strane, sada je mnogo teže naći LSD nego ranijeIma previše stvari za gledanje.Da ne pominjemo previše jebenih podkasta.Moramo da slušamo negativna mišljenja o tome koliko je muzika nekada bila bolja.Moramo da slušamo negativna mišljenja o studentima.Sada svake godine moramo da slušamo negativna mišljenja o Ratovima zvezda?Svaki film danas se završava tako što glumci urlaju u ventilator, dok animirani mehur uništava grad.Sve informacije na svetu su dostupne svima. Svako je stručnjak, a već 20 godina se niko ni sa kim ni oko čega nije složio.Zahvaljujući WebMD i sve većoj anksioznosti čitave nacije, moguće je ubediti sebe da je svaki bol ili mali grč leukemija, ebola ili ataksija kičmene moždine tipa 6.Tačno znamo koliko su naši idoli iz detinjstva grozni ljudi.Svet je povezaniji nego ikad, što znači da svako može da pročita priču o tip koji trlja kitu belim lukom, ili da vidi fotografiju „kutije za svršavanje“.Teško je izbegavati ljude, zato što svi imaju mobilne telefone.Ne možemo da se sakrijemo od nadzora vlasti.Naše lične podatke neprekidno koriste bezlične korporacije, u svrhe koje ne razumemo.Veći deo iskustava sada doživljavamo posredstvom ekrana.Društvene mreže nas sve čine anksioznimaNaša tupava dela i mišljenja kada smo imali 18 godina će zauvek živeti na internetu.Slučajno možemo da postanemo mimovi.Cena lošeg vica na Tviteru je u suštini smrt.Ono kada u stvarnom životu pokušaš da objasniš neki mim ili vic baziran na Tviteru, i u pola reči shvatiš da si nepodnošljiv.Nacisti imaju Tviter.Svi imaju Fejsbuk.Ne možemo da odemo sa Fejsbuka, zato što nam je potreban za posao/da ostanemo u kontaktu s ljudima.Da li ikome pada teško da popamti sve te lozinke?Sve što ima veze sa vlogovanjem.Sve što ima veze sa otkrivanjem roda.Liberalna demokratija se na Zapadu možda urušava.Mislim, Donald Tramp je predsednik.Sve što ima veze sa vestima na kablovsko .Aplikacije za dejting nam pružaju previše opcija, što nas parališe.Svi imaju polno prenosive bolesti .Bakterije otporne na antibiotike, generalno.Ima isuviše novotarija kada je hrana u pitanju .Bilo koja hrana koja nije kancerogena je isuviše skupa da bi je jeli redovno.Službe kao što su Amazon i Uber zavise od radnika na minimalcu, ali mi sebi ne možemo da priuštimo da budemo etične mušterije.Moramo da biramo da li ćemo gledati naš najpopularniji sport, ili ćemo podržavati napore da ljudi ne zadobijaju oštećenja mozga.U nekom trenutku, biće otkriveno da je svako ko pravi bilo kakav pristojan proizvod u kulturi užasna osoba.Moguće je skinuti s neta i odštampati pištolj.Nikada ne radimo ništa kul, na primer, da pošaljemo nekoga na Mesec, samo da bismo pokazali da to možemo.Oni kafići u kojima prave kafu na četiri različita načina, a nijedna kafa ne košta ispod 5 dolara.Klimatske promene će možda upropastiti kafu.Okean se lagano puni đubretom.Sve viši nivo mora je sada stvarna opasnost za mesta kao što je Florida.Ekstremne meteorološke pojave postaju sve češće i češće.U nekim delovima sveta će uskoro biti toliko vruće da tamo više neće moći da se živi.Životinje odumiru alarmantnom brzinom .Bejbi bumeri su i dalje na vlasti, i još uvek uništavaju svet.Članci o milenijalcima su gotovo uvek omalovažavajući i osmišljeni da izazovu salvu negodovanja.Novinarstvo je zamenjeno sastavljanjem tupavih lista.Sastaviti listu je veoma teško. Cela ova lista je preuzeta sa Vajsa i deluje vam smesno izabavno. Ali nije -stvarno nije. Mnogo je vise zabrinjavajuca. Otvorite um!Znate sta je jos tuznije sto to nije samo  lista od 53 necega sto izludjuje milenijalce i sto ima bar jos toliko koje nisu naveli. Tuzno je ziveti sa tim!
Malo je života bez šavova i zakrpa... Ne može! Čovek je proklet! On bi hteo i dugo da živi i da mu bude lepo. E, a to je malo teže. Ne može! Može dugo, ali iz parčića.
Pogledajte, svako od nas nosi neku zakrpu...Svakome se primeti gde je šav - nekome na licu, nekome u očima, nekome u glasu! Svi smo mi krpljeni i sastavljani iz mnogo delova.Mi više volimo život, nego život nas. U tome je stvar!E, a ako ga tako volimo, onda nije red da ga ogovaramo i da mu nalazimo mane. Je l’ tako?! Govorio je Dusko Radovic moj omiljeni cikica sa omiljenog Studija B. I bio je mnogo u pravu!.Uvek.
I TAKO SHVATILI STE PORUKU! OTVORI UM! MOZDA JE PRODIGY TU POKRAJ VAS A VI TO NE VIDITE! MILENIJALCI, AUTISTICNA DECA,KRISTALNA DECA, INDIGO DECA,SAVANTI, ZAISTA POSTOJE I TU SU DA IH SHVATIMO I PRIHVATIMO . AKO TO NE UCINIMO NA VELIKOM SMO GUBITKU!

AUTIZAM

• OPET O AUTIZMU  I VAKCINAMA. VEC SAM TOLIKO PUTA PISALA O  TOME. P SVOJIM ISKUSTVIMA DOK SAM CUVALA DECU KAO BEBISITERKA, O ISKUSTVIMA RODITELJA SA KOJIMA SAM SE SRETALA PO DECIJIM IGRALISTIMA. CITALA SAM  O TOME BAS MNOGO. SADA SAM UPRAVO SLUSALA JEDNU MAJKU NA TV-U KOJA PRICA OSVOM OSMOGODISNJEM AUTISTICNOM SINU.  ODUVEK SAM TO ZNALA ,A SAD SAM U TO POTPUNO SIGURNA. AUTISTICNA DECA JESU POSEBNA I SAMO ZATO STO SU DRUGACIJA OD OSTALE DECE NEKAKO  IH GLEDAMO  KAKO NE BI TREBALO. ONI TO NIKAKO NE ZASLUZUJU. ALI MI NE ZNAMO MNOGO OTOJ BOLESTI I IMAMO OGROMNE PREDRASUDE. EVO STA JE JEDNA UCITELJICA NAPISALA IZ SVOG ISKUSTVA.
  Ne postoji univerzalan način rada. Svako dete je priča za sebe. Kao što smo i mi, takozvani normalni ljudi, svako, priča za sebe.
  
• Priča se da je povećan broj dece sa autizmom. Možda. A možda smo počeli primećivati neke specifičnosti koje smo ranije pripisivali ko zna čemu. Jednom prilikom, kada sam gostovala na lokalnoj televiziji, voditeljka mi je kazala da sad, dok mene sluša, prepoznaje oblike ponašanja kod svog školskog druga, a to je bilo pre četrdeset godina?!
  
• Primetila sam da, otkad se mnogo govori na ovu temu, raste broj "obavestenih" koji misle da su deca sa autizmom genijalci. Nisu svi ekstremno nadareni. Ovo morate znati kad u odeljenje dobijete dete sa smetnjama iz spektra autizma. I ono, kao sva druga deca, ima neki talenat, ali od vas zavisi da li će se ispoljiti.
  
• Neka deca sa smetnjama iz spektra autizma govore, a neka ne. Neka od njih čitaju još od treće godine, a mnoga i ne. Ono što ja znam, jeste da ih možete naučiti da ponekad kratko kažu šta žele. Jedino tad pristaju da govore, kad im nešto treba. A zar nije tako sve i počelo? Ljudi su počeli da komuniciraju kad su želeli nešto od drugih ili kad su hteli iskazati neku svoju potrebu. Zato smatram da je dovoljno da te dete razume i da ume da kaže ili napiše ono što niste uspeli „pročitati“ iz njegove neverbalne komunikacije. Dovoljno za život. Mom učeniku su logopedi govorili da neće moći čitati. Mi, iz njegovog odeljenja, verovali smo da hoće. Sad čita i razume tekstove sastavljene od reči koje poznaje. Naravno. Kako bi drugačije? Da li neko od vas ume da čita reči na stranom jeziku koji ne zna ili slabo zna? U tome je stvar. Učila sam ga primenjujući metode koje se koriste kod učenja stranog jezika. I tako smo uspeli.
  
• Deca sa autizmom ne vole mesta gde ima mnogo ljudi. Smeta im i boli ih velika buka. Vremenom, uz ljubav i podršku vršnjaka "pristaju" na to, ali samo zbog toga da vam učine kad već toliko želite da je tu. Lično, ne vidim zašto bi neko morao u pozorište ili na koncerte? Da li vam je to neophodno za normalan život? Mislim da nije. Mnoge stvari koje mi radimo njima su čudne. A zar nisu? Moda, razne manifestacije, maskenbali, slave, svadbe itd. Čemu sve to služi? Dobro, ako neko voli neka, ali može se sasvim lepo živeti i bez toga.
  
• Kažu nisu društveni, ne vole da se druže? Nije tačno. Vole ako ste vi to zaslužili. Onoliko koliko im godi. Šta mi to radimo? Od njih očekujemo da brbljaju sa prijateljima satima a mi sami, sve češće komuniciramo samo preko interneta i mobilnih telefona. Retko se družimo. Izbegavamo gužve. Komšijama više ni dobar dan ne nazovemo, a decu sa autizmom, eto baš tako moramo da socijalizujemo. Izgleda da oni o zdravom životu znaju više nego mi.
  
• Kažu nemaju empatiju. Nije tačno. Ako vas voli saoseća sa vama, a ako vas ne poznaje ili mu niste bitni onda ne. Isto kao mi, samo sto mi umemo da glumimo a oni ne. Gluma je još jednpojava u našim životima koju osobe sa autizmom ne mogu shvatiti. Kad malo bolje razmislim u pravu su. Čemu to služi? Imitaciji života?!
  
• Ne lažu.Tačno. Divno! Ko od vas nikad nije slagao? Zar nisu bolji od nas?
  
• Ne kradu. Uzeće naravno ono što im se dopada ali otvoreno pred svima, a to nije krađa. Kad mu objasnite da mu to ne pripada odmah će vratiti (naravno pod uslovom da vam veruje i da umete da objasnite). Zamislite društvo u kom se ne krade, ne laže, ne čini zlo. Teško. Zašto onda imate potrebu da menjate decu sa autizmom?
  
• Boje se kad grmi. Sva bića se isto plaše ove pojave. Sve što diše u prirodi. Znači, prirodno je.Ako se nalaze u okruženju u kome su sigurni vremenom će nauciti pa će se izboriti sa ovim strahom i manje će burno reagovati.
  
• Deca sa autizmom vole rutinu. Volimo i mi zar ne? Obično sednemo na isto mesto gde smo prvi put seli u nečijem domu, zbornici, čekaonici ... Kupujemo kod istog pekara, idemo kod našeg frizera, zubara, kozmetičara ... Objasnite mu pre promene u njegovom rasporedu da će doći do promene, ali dovoljno pre, da se pripremi. Pokažite mu fotografiju mesta gde ide, na vrata prostorije u koju prvi put treba da uđe zalepite fotografiju sadržaja prostorije ... Mnogo toga postoji, samo treba hteti ili smeti ili želeti.
  
• Problem u toaletu. Da. Mnogi vole da se skinu. To može biti problem u školi ili na javnom mestu. Vremenom ih naučite da tako ne treba. Ako vas voli i ako vam veruje prihvata, mada neće razumeti zašto. U pravu je, to je prirodno ali nije socijalno prihvatljivo ponašanje.
  
• Vole kompjutere i tehničke sprave. Tu se osećaju dobro i sigurno. Zašto da ne. Prilagodite učenje tako što koristite razne materijale sa interneta a neke i sami kreirate. Zar nije planirano da se svim učenicima približi ovakav vid edukacije?
  
• I na kraju najvažnije. Napravite podsticajnu i pozitivnu atmosferu u učionici. Vaspitavajte decu svojim primerom kako se treba ophoditi sa svim živim bićima. Naučite ih da poštuju i sebe i druge. Da čuvaju i štite i sebe i druge. Da uče i sebe i druge. Sve ostalo će doći samo po sebi.
  NEPOZNAVANJE I RAZLICITOST STVARAJU PREDRASUDE. Nakon mnogo nagađanja da li vakcine izazivaju autizam, naučnici su dokazali da su ovakve sumnje zasnovane na lažnim podacima. Međutim, ono što nisu dokazali jeste šta zapravo izaziva ovaj poremećaj, kao i zbog čega je broj dece sa dijagnozom autizma iz godine u godinu sve veći.Na nedavnom događaju, koji je imao za cilj da podigne svest o zagađujućim materijama u hrani i životnoj sredini, a koji je organizovala neprofitna organizacija “Zdravo dete, zdrav svet”, Harvi Karp, cenjeni pedijatar i autor poznatog vodiča za roditelje "The Happiest Baby", govorio je o autizmu, jednoj od danas najvećih briga roditelja širom sveta.Dakle pitanje je - šta se onda događa? Za sada postoje dva objašnjenja. Jedno od njih je da autizmom nazivamo stanja za koja u prošlosti nismo imali naziv - postoji pomak u dijagnostici. Ali, jedno je sigurno - nešto jeste postojalo i ranije, ali polovina stvari je u potpunosti nova i ne bi trebalo da se događa. Onda moramo da se zapitamo zašto se događa.
  Jedna teorija je da autizam izaziva izloženost organizma određenoj vrsti hemikalija koje remete rad endokrinog sistema (EDCs, endokrini disraptori). Ispostavilo se da postoji više različitih vrsta ovih hemikalija u plastificiranim proizvodima. Čuli ste za Bisfenol-A (BPA), hemikaliju koja se koristi za izradu plastike ili pakovanje hrane i pića, a ljudi su joj najviše izloženi putem ishrane. Ova hemikalija je najpre napravljena kao zamena za ženski hormon estrogen, a onda je otkriveno da može da posluži u plastici. Imate ftalate (materije koje ulaze u krvotok i oponašaju ženski hormon estrogen remeteći hormonalnu ravnotežu. Oni mogu telo navesti da smanji ili pojača proizvodnju određenih hormona), koji su sastavni deo plastike. Čudna stvar, kada su ove materije u pitanju, jeste to da one ćelijama govore ‘uradi ovo, nemoj da uradiš to’, a ono što može da se dogodi jeste da te hormonski aktivne hemikalije dospeju do mozga bebe čak i pre rođenja i izvrše promene u razvoju mozga.Razlog zbog kojeg smatram da sve to može imati veze sa autizmom jeste taj da ove hemikalije ne utiču podjednako na devojčice i dečake. Autizam se češće javlja kod dečaka, čak četiri puta više. Ako bismo malo produbili priču, možda bismo zaista mogli uvideti da li je ova teorija opravdana. Ne znam odgovor, ali znam da ga moramo naći. Naučnici konstantno rade na tome, ali trebalo bi uraditi još istraživanja.”H
  Do ispuštanja štetnih hemikalija u dečiju hranu dolazi zbog izloženosti flašica visokim temperaturama.
  Već sledeće godine, mnoge države zabranile su upotrebu ove hemikalije u dečijim proizvodima, ali ona se i dalje u nekim zemljama upotrebljava. Takođe, prema mišljenju doktora Karpa, BPS, zamena za BPA, može biti podjenako opasna. Nedavno istraživanje pokazuje da BPS može dovesti do mnogih poremećaja u kasnijem životu, kao i da može doći do poremećaja muških hormona.
  Evo  i misljenja jedne majke autisticnog deteta.
  Ona ističe da rado deli savete drugima, pomaže drugim porodicama čiji se neki od članova rodio s autizmom, ali veruje da bi roditelji, ipak, trebalo radije da provode vreme uz piće, ćaskajući o svojim omiljenim televizijskim serijama.
  "Ponekad moramo da isključimo delove svojih mozgova pod nazivom 'Samo autizam sve vreme', jer, pobogu, mom mozgu je potreban odmor", piše ova mama.Njen desetogodišnji sinčić zahteva previše posla da bi ona svoje dragoceno vreme gubila na razmišljanje o tome zbog čega je on autističan i istraživala naučne članke. Kako otkriva, njen sin već ulazi u pubertet - malje mu se pojavljuju na neobičnim mestima, oseća se, a ona još uvek ne zna šta da očekuje i kako mu može pomoći. Uz sve to, njen mališan jedva da ume da napiše svoje ime.Samo razmislite o ideji da ponekad preusmerite svoju energiju na nešto drugo osim na ovu stvar", piše Mama Fraj. "Možda biste mi bili zahvalni na tome." Hemikalija BPA ili bisfenol A počela je da se koristi još pre 120 godina u proizvodnji plastike, a kasnije je postala sastavni deo limenki, plastičnih proizvoda i dečjih flašica. 
  Studije iz 2009. godine utvrdile su da ove hemikalije mogu imati izuzuetno štetno dejstvo na zdravlje ljudi, a naročito dece, jer osim što se nalaze u dečijim flašicama, ima ih i u limenkama sa hranom za decu i adaptiranim mlekom.Istraživanje je obuhvatilo 95.000 dece rođene u Norveškoj, a istorije bolesti njihovih majki bile su jasne i dokumentovane. Teorija je da to nema veze sa bakterijama i virusima kojima je majka izložena već sa imunim sistemom koji odgovara na njih. Oni tvrde da zapaljenske hemikalije kao što su citokini mogu da prođu kroz placentu i da utiču na fetus koji se razvija. Trudnice koje su uzimale acetaminofen kako bi smanjile temperaturu imale su manje šanse da rode autistično dete.
  - Ovo istraživanje koje je obuhvatilo dobar i transparentan uzorak potvrdilo je vezu između temperature i rizika od pojave autizma. Takođe, pokazuje da je rizik veći u drugom tromesečju i da raste kako majka ima čestu temperaturu, a da uzimanje lekova kao što je acetaminofen smanjuje rizik od autizma, rekao je Tomas Frejzer.
• Naučnici nisu sigurni da su neki lekovi za smanjenje temperature uvek najbolje rešenje zato što je uzimanje nekih lekova za to povezano sa nekim drugim rizicima u trudnoći. Ovo nije prvi put da istraživanja ukazuju na opasnost od infekcija u toku trudnoće, piše PopSugar. Skoro je objavljeno da su trudnice koje su preležale grip i imale tempetraturu nedelju dana izložene riziku od autizma.
  Ne treba odmah dizati paniku, jer ne znači da će svaka trudnica koja je dobila temperaturu da rodi autistično dete. Od 20 odsto trudnica koje su imale temperaturu samo 2 odsto je rodilo autistično dete. 
•  ZNACI AKO VAM SE DOGODI DA IZ BILO KOG RAZLOGA IMATE KONTAKT SA AUTISTICNIM DETETOM  I NJEGOVIM RODITELJIMA POKAZITE NAJVISI STEPEN PRIHVATANJA I RAZUMEVANJA - NARAVNO NE POKAZUJUCI NEKO PRETERANO SAOSECANJE I NE POSTAVLJAJTE GLUPA PITANJA. SVAKA TAKVA PORODICA JE PRONASLA SVOJ NACIN DA FUNKCIONISE I NEMOJTE IH NIKAKO IZBACIVATI IZ NJIHOVE RUTINE. JER RUTINA JE ZA NJIH NAJVAZNIJA STVAR NA SVETU!
  PA IAKO SU VAKCINE KRIVE ILI MOZDA I  NISU (KO ZNA PRAVU ISTINU) SUOCIMO SE SA ONIM STO SE DOGODILO. NE TRAZIMO RAZLOGE I KRIVCE. SVU ENERGIJU USMERIMO KA OSOBI SA AUTIZMOM. I VOLIMO JE NAJVISE NA SVETU.
  
  

KAD KAZES NE

KAD KAZES 'NE"  ZAUSTAVLJAS BUDUCNOST?! DA LI JE SVAKO NE OPRAVDANO? IAKO JE NEKADA NEOPHODNO RECI "NE" - DEFINITIVNO NE ZNAMO STA BI BILO KAD BI REKLI "DA".
Osnovno je imati uvid u to da raditi nešto za drugoga na uštrb nas samih nije uvek nešto što je dobro i poželjno. Sa druge strane, uopšte nije loše uraditi nešto za sebe i pritom ne okarakterisati to kao sebično ponašanje. Treba napraviti razliku kada nešto možete a kada ne. Ukoliko su situacije hitne, normalno je da ćete ostaviti sve i pomoći u nevolji, međutim ako vam neko nešto traži konstantno i ne pita da li ste u tom trenutku slobodni da to uradite i uslovljava vas na razne načine a pritom se u tom odnosu osećate više iscrpjeno nego prijatno pravi je trenutak da kažete “NE”. Umesto razmišljanja ,,Ja sam loš ako ne uradim nešto za drugoga“  treba razmišljati ,,Niko nije ni dobar, ni loš. Svi imamo vrline i mane“ , kao i ,,Ako ne uradim nešto za drugoga ne znači da sam sebičan i da će me drugi manje voleti i ceniti“. Kada se usvoji ovakvo uverenje, druga stvar je da treba u skladu sa tim i reagovati u određenoj situaciji što iziskuje asertivni vid komuniciranja sa drugima . Dakle, kada neko zatraži pomoć a vi niste realno u situaciji da mu izađete u susret (zbog nedostaka vremena, energije, materijalnih sredstava,itd.) potrebno je to i reći na adekvatan način. U tom trenutku treba zvučati samouvereno i reći da niste u mogućnosti da ispunite to sada. Ako je osoba navikla da od vas dobija pomoć onda će to ići malo teže, odnosno neće vas shvatiti ozbiljno i navaljivaće dalje. Potrebno je da, pored osećanja krivice koje će vam se sigurno javiti, ostanete pri svojoj odluci da ne možete da isunite želju ili zahtev bliske osobe. Ako vam se nakon toga ponovo javi osećanje krivice, setite se da niste manje vredni ili sebični zato što ste to učinili i da imate pravo da se izborite za sebe i postavite “granice” drugima. Rezultat ovakvog ponašanja će biti mnogo bolji jer vas ljudi neće gledati kao automat za ispunjavanje želja već kao osobu koja ima svoje vreme i identitet a koja je pritom sprema da izađe u susret kada god je u mogućnosti.

Dosta se govori i dosta je rečeno o moći reči „da“. „Da“ podržava preuzimanje rizika, hrabrost, pristup životu otvorenog srca i značaj te reči se ne može umanjiti. Ali, „ne“ kao metalna rešetka koja zatvara prozor između nas samih i uticaja drugih, se retko slavi. To je skrivena snaga, jer se često i pogrešno protumači i teško se prihvata.

Verovatno je da mi nismo svesni snage koju crpimo iz „ne“ jer se „ne“ meša sa negativnošću. I jedno i drugo podrazumeva okret na drugu stanu, čvrsto odbijanje, ali se zapravo radi o dva različita psihološka stanja.Ne“ kao afirmacija vas samih je i pokazatelj lične odgovornosti. Pokazuje da iako interagujemo sa dosta ljudi i volimo, poštujemo i vrednujemo visoko te odnose, mi ne možemo da dozvolimo sebi da uvek budemo pod njihovim uticajem. Snaga koju izvlačimo izgovaranjem reči „ne“ je u tome da mi time jasno postavljamo granicu, što je to ujedno i dokaz zrelosti.

„Ne“ je ujedno i alat i barijera pomoću kojeg mi uspostavljamo i odžavamo naš prostor. „Ne“ kaže – „Ovo sam ja, ovo su moje vrednosti, ovo ću uraditi, ovo ne, ovako ja biram da se ponašam.“ Mi volimo druge, dajemo drugima, sarađujemo, činimo ih zadovoljnima, ali smo mi, uvek i u suštini, različite i odvojene osobe. Potrebno nam je „NE“ da izrežemo i podržimo taj naš prostor.

„Ne“ uvažava da smo mi zastupnici sopstvenih ograničenja. Za mnoge od nas ova samo-potpuna-odgovornost podrazumeva moćnu, usamljenu i veoma zrelu svest. Često joj prilazimo sa dva koraka napred i jedan ogroman unazad jer popuštamo pred ljudima koje volimo, pred siledžijama, pred našim sopstvenim porivima za još jednim pićem, za nepotrebnom kupovinom. Što se više uspevamo da čuvamo granice sopstvenih ograničenja, to smo snažniji. Snaga zahteva moć reči „ne“.

„Ne“ ima dva lica, jedno koje okrećemo ka nama samima i jedno koje okrećemo ka drugima. Borba ka jačanjem našeg unutrašnjeg „ne“, onog kojeg upućujemo unutrašnjim samo-destruktivnim impulsima, je borba sa kojom smo svi dobro upoznati. To „ne“ kontoliše naš izliv besa u vožnji ili našu potrebu za cigaretom. Zovemo ga „ne samodiscipline“.

„Ne“ koje upućujemo sami sebi dolazi od unutrašnjeg samo-upravljača čiji posao je da zadrži naše porive i upravlja našim prioritetima u granicama razuma. Tokom celog života mi praktično usavršavamo taj samo-upravljač, štelujemo ga, nadograđujemo. Nagrada koju dobijamo od usavršavanja te unutrašnje sposobnosti da kažemo „ne“, ne previše često, ali dovoljno mudro, jeste unutrašnji mir i produktivnost. Moć reči „ne“ je u tome da se isplati.

Sposobnost da „ne“ kažemo drugima se takođe razvija tokom života, počevši od prvobitnog „ne“ iz detinjstva. Svako ko je pokušao da dvogodišnjaka stavi u auto-sedište, zna na šta se misli. Kad dvogodišnjak počne da diferencira sebe, svoju volju, svoje želje od volje i želja svoje mame, on ispušta jedan, glasni, beskrajni krik: Neeeeeee! Ne ja neću da obujem te čarape, neću da jedem tu kašu, neću da idem iz parka. To iskonsko, moćno ne je originalna potvrda sebe u odnosu na druge. Nadalje tokom života, mi tražimo odgovarajući, efektivan način da napravimo tu granicu.
JOS JEDAN DOKAZ DA TREBA DA U SEBI ORZIMO STO VISE DECIJE NAIVNOSTI, RAZMISLANJA I 'SHVATANJA SVETA OKO NAS'. KAKO JE DETETU TAKO LAKO DA KAZE 'NE' ? ZATO STO SE NE PLASI POSLEDICA TE RECI ,A NI BUDUCNOSTI. KAD ODRASTEMO I NAPRAVIMO SVOJE 'VIDJENJE STVARI'  NAS OSNOVNI  POKRETAC JE STRAH ! ON NAS KOCI I PARALISE I MISLIMO DA JE UVEK I  U SVAKOJ SITUACIJI BOLJE RECI 'DA' JER  KAO TADA CE NAS OKOLINA BOLJE PRIHVATATI!
PA NIJE TAKO VERUJTE MI! CVRST STAVI 'NE' KAD JE POTREBNO SU TAKODJE NESTO STO PRAVI LJUDI CENE. A VAMA TREBAJU SAMO PRAVI LJUDI OKO VAS- ZAR NE?

PLASTICNE OPERACIJE

ZASTO LJUDI IDU NA PLASTICNE OPERACIJE? DA LI DA POBOLJSAJU IZGLED JER DANAS JE NAJVAZNIJE LEPO IZGLEDATI ILI IPAK IMA POTREBE IZ ZDRAVSTVENIH RAZLOGA? KAKO GOD? 'ULEPSAVATI SE' ,'PRKOSITI GODINAMA' 'ICI POD NOZ' - ZA MENE JE VRLO VELIKI KORAK!
Svakako ako se plasticna operacija radi zbog zdravstvenih problema kometara ne sme da bude. Ali ako su upitanju povecanje grudi, zatezanje guze,smanjivanje struka,ugradnja novog himena....Onda se pitamo da li je to uopste potrebno. Narocito ako se daje mnogo novca da bi se izgledalo kao neko ili preterivanja tipa Barbika i Ken? Ne znate za njih? Rodrigo Alves - zivi Ken i Tatjana Touzova -ziva Barbika su svoje telo pretvorili u zive lutke. Tatjana je cak izvadila dva rebra da bi imala tanji struk. Ken sada zeli bebu koju pomenuta Barbika treba da rodi. Kako bi to bilo moguce ne znam, ali sam sigurna da dete nece liciti na njih cak i ako bi naucna fantastika omogucila da se dete ipak rodi!!!! Evo nekoliko iskustava ljudi koji su radili plasticnu operaciju ne drasticnu kao malopre pomenuti ali ipak kozmeticku hirurgiju. I da napomenem da mnoge estetske operacije ipak zavrse vrlo, vrlo neuspesno.
Već posle prve konsultacije, odbacila sam sve negativne misli po pitanju kozmetičke hirurgije.
Posle sam bila u blagom šoku – oduvek sam imala negativan stav o plastičnoj hirurgiji i ljudima koji se na to odlučuju, ali onda sam se i sama našla u krevetu uvijena u zavoje. Apsolutan šok. Jedva sam pomerala ruke dok su mi se mišići oporavljali, bilo mi je neudobno, pitala sam se šta mi je to sve trebalo. Ipak, jedva sam čekala da vidim kako je sve prošlo. Još sam uzbuđena, najteži korak sam prebrodila a kažu mi da se rezultati vide negde između šestog i dvanaestog meseca posle zahvata. Ja sam danas na petom.Neverovatno sam samouverena.Najzad mogu da se oblačim i izgledam onako kako želim, kao prava žena.
Presađivanje kose, odnosno FUE transplantacija. Dva dana se ostaje na klinici. Ljudima je kosa obično gušća pozadi nego napred, pa se onda vlasi presade sa tog dela na ovaj gde su proređene. Praktično su mi preselili 2,000 individualnih vlasi kose. Četiri sata traje ekstrakcija, onda ide kraća pauza, a onda još četiri sata implantacije. Neverovatno je šta sve danas može da se izvede.
U detinjstvu su mi uradili korekciju ušiju – otoplastiju odnosno pinaplastiju. To me danas inspiriše da stvaram, a ljudi me nekad pitaju da li sam operisala uši kako bi mi izgledale ovako šiljato, posebno ovo jedno.Dok sam odrastala, stidela sam se svojih asimetričnih ušiju – otac je u šali tvrdio da su im braću i mene donele vile. Nerviralo me je to moje šiljato vilin-uvo sve više i više. Imala sam razne mentalne probleme u vezi sa tim, a danas prihvatam da je lepo takvo kakvo je.
Ipak, te korekcije ne bi trebalo nametati deci – simptom su seksističkog perfekcionizma društva u kom živimo. Ne radite to deci, možete im naškoditi, možete im nametnuti izbor pola – meni je uvo uvek delovalo kao strano telo, tako nezavršeno. Mislila sam da ga sada možda doradim za neki film ili katarzični performans.
To su poboljsanja u vezi boljeg izgleda. Ne znam da li je zaista opravdano ici "pod noz" samo da bi se izgledalo bolje. Ovo ljudi su zadovoljni - kupili su sebi samopouzdanje sto nikako nije mala stvar. Ipak... Moglo je nesto poci i po zlu. I ja opet iznova okrivljujem drustvo sto je toliko zahtevno po pitanju izgleda. Vise ni u jednom segmentu zivota ne mozete izgledati onako kako vas je majka rodila.Ako je u pitanju intimna veza gleda se izgled - vise nego ikad. Ako je u pitanju posao opet je izgled presudan i nije vazno koji posao je u pitanju. Ako treba uci u plitiku, biti javna licnost po bilo kom osnovu - izgled je ono sto je najbitnije. Samo se izgled vrednuje. Ostale "sitnice" kao pamet, inteligencija, sposobnost, marljivost... Ma hajde ....
NE ZNAM DA LI TREBA ICI PROTIV MAJKE PRIRODE? NIKO NIJE BEZ RAZLOGA RODJEN TAKAV KAKV JESTE! I NE TREBA SE NIKADA STIDETI SVOG IZGLEDA! JER KVALITET COVEKA NE LEZI U IZLOGU ( TELU) NEGO U RADNJI ( DUSI I SPOSOBNOSTIMA). STETA STO JE TAKVO MISLJENJE ODAVNO PRESTALO DA VAZI. SADA SE JOS UVEK KNJIGA  'SUDI' PREMA  KORICAMA!!!!

DEMONI

DEMONI! ZNATE DA SVI IMAMO SVOJE DEMONE? KO SU BILE SUKUBE?I DA LI SU DEMONI UOPSTE PALI DUHOVI ILI SU NATPRIRODNA BICA POSTALA KAO I ANDJELI? JER DOBRO I ZLO POSTOJI ODUVEK  - POSEBNO!
Prvo pogrešno shvatanje je da demoni jednostavno ne postoje. Takvogledište zastupaju mnogi prirodoslovci i skeptici, kao i većina nevernika.Drugo pogrešno shvatanje je da demoni nisu ličnosti, nego zleemanacije bez osobina ličnosti. Drugim rečima, oni su naprosto uticaj ilisile, a ne bića koja imaju svoju ličnost.Treće pogrešno shvatanje je da su demoni odgovorni za svaki greh.Ovo pogrešno shvatanje ponekad zastupaju čak i vernici koji veruju da je za svaki greh koji učine, kriv demon ili Satana. Otuda i onaj poznati izraz,"Đavo me naterao da to uradim". Ponekad, naravno, đavo podstiče ljude da nešto učine, ali u većini slučajeva, odgovornost leži na čoveku, a ne na đavolu. Četvrto pogrešno shvatanje kaže da su demoni odgovorni za svaki oblik fizičke slabosti i bolesti. Neke fizičke slabosti jesu uzrokovane delovanjem demona, ali ne sve.Peto pogrešno shvatanje kaže da su demoni odgovorni za svaki oblik mentalne bolesti i slabosti. Kao i u prethodnom, tako i u ovom slučaju, ponekad to jeste slučaj, ali nisu sve mentalne bolesti nastale kao posledica demonskog delovanja.
Pošto demon i čovek imaju sasvim različita "polja interesovanja", čovek ni ne sanja šta demon sve postiže kada govori ono što čovek ne razume.
Sada zamislite čoveka koji ne pazi stoprocentno na ono što govori, i na ono što mu drugi govore, a takvih je 99%, i shvaticete da demon sa njim može da učini bilo šta. A to praktično znači da opsednuti čovek i nije čovek već demon, jer on, korak po korak, čini praktično sve što demon želi. Da nije tako, ni jedan rat ne bi bio moguć. Pomažući mu neprekidno pomalo, demon čoveka vodi u pravcu koji odgovara samo njemu (demonu), mada izgleda kao da odgovara i čoveku. Tako ljudi stižu dotle da se "sami opredeljuju" da postanu političari, vojna lica, sveštenici, lekari itd, posle čega demonu služe stručno.
Tako su izrasli mnogi veliki naučnici, biznismeni, političari, generali... tj. tako su demoni u svoje ruke uzeli kompletnu nauku, obrazovni sistem, politiku, ekonomiju i sve ostale oblasti čovekovog zivota. Posredstvom nauke, škole, politike itd. demoni ljude zatim iskušavaju na sve moguće načine, tj. tako Bog postiže svrhu zbog zbog koje je stvorio ovaj svet. Jer razne naučne teorije predstavljaju iskušenja, tj. pokušaje prevare, a ne istinu. Tzv demokratija predstavlja iskušenje, ne istinu, poziv u oslobodilački rat predstavlja iskušenje, ne istinu. Pa, ko ne shvati na vreme, shvatiće kada mu od života ostane samo sećanje na život!
Da su demoni apsolutni gospodari ljudi koje su opseli video sam i po strahu koji se ponekad pojavljivao na licima nekih mojih prijatelja i rođaka.
Dakle taj strah je bio strah demona, a ne tih ljudi, što jasno pokazuje da oni potpuno nesmetano žive životom svojih ljudi. Zbog toga opsednuti ljudi praktično i nisu Ijudi.Pošto porodica i prijatelji opsednutih ljudi u njih najčešce imaju poverenja, tj. ako nemaju u jednog od njih imaju u drugog, demoni uspevaju da na promašaj života navedu gotovo sve Ijude sveta. Ljudi o ovim demonskim aktivnostima ne znaju gotovo ništa, odnosno, to što znaju ne predstavlja ništa. Jer opsednuti ljudi su najveća opasnost za ljude; oni predstavljaju smrt ovog sveta, oni su jedine prave ubice ljudi, a postoje, potpuno neprimeceni u bar 50% dormaćinstava širom sveta.Zašto je Isus Hrist, Pre dve hiljade godina, isterivao demone iz ljudi? Da li zato da bi spasao te ljude? Ne, nego da bi ljudima pokazao gde se kreće njihov pravi neprijatelj. Jer, kada vide da je demon isteran iz čoveka, zar oni ne bi trebalo da se zapitaju: Ko je taj koji je izašao, otkud on u čoveku, šta je u njemu "radio" i zašto je krio svoje prisustvo?
Zašto je Bog dopustio da demoni zaposednu tako veliki procenat Ijudi? Zato što je ovaj svet stvoren radi iskušavanja ljudi, a ne radi uživanja u životu. Kako bi inače demoni mogli da iskušavaju ljude, ako, skiveni, ne bi mogli da žive među njima? To što ljudi o tome ne znaju ništa, to je samo njihova stvar, jer bi mogli da znaju.
Kontrola uma, kontrolna mreža, kamere, jedna svetska vlada, i jedinstvena svetska ekonomija. Šta sve to znači? Šta ako uspeju u tome do tačke kada sve mogu kontrolisati. Šta će onda biti neće valjda sedeti i samo reći uspeli smo. Ko je cilj, zbog čega je sve to rađeno? Demoni! Oni su odgovor na sva pitanja. Pa ih vi zamisljate ko su i kako izgledaju i zasto su tu kako god hocete. A da su tu jesu sigurno!

Čega se užasno bojim a to je kad uzmu vlast apsolutno u svoje ruke onda će svakom detetu na rođenju sotonin genetski kod uneti u telo bebe. Beba će postati zver i tako će se razvijati i odrastati prolazeći kroz tu transformaciju. Loša je stvar da imamo tehnologiju za tako nešto. Imamo biblijsku pozadinu iz doba Noja da se to već radilo ali u pozitivnom smislu, ali mislim da se to i danas događa.

Biblijski pogled na Novi svetski poredak. Da bismo shvatili šta kaže Biblija mora prvo da se razmotri Pad čovečanstva koji je zabeležen u 3. poglavlju Postanka. Ovo poglavlje otkriva poreklo plana, ko stoji iza njega i kuda ide. Nijedan drugi drevni tekst ne otkriva toliko o poreklu zla i njegovim metodama bolje od Biblije. Novi svetski poredak i njegove komponente, tajna društva, se na mnogo načina svode na jednu crtu.

Ideja da će ljudi postati bogovi je mamac koji stoji iza mnogih ako ne i svih čovekovih pokušaja da stekne moć, autoritet i vlast nad masama dok osvaja smrt i prirodu u procesu. To je konačna obmana jer se odigrava na ljudskom ponosu. To je pokretačka sila iza ideja poput moral je relativan ili karme (sudbine). To je poricanje zla i poziv na grešenje. Ovo je jezgro luciferske doktrine. To je nacrt na kome odabrana grupa ljudi radi vekovima.

Ekskluzivno znanje radi postizanja besmrtnosti i postajanje bogovima. Sve bez pomoći Boga Stvoritelja već uz pomoć vlastitog uma. Sada sledi njihova doktrina. Pomoću intelekta čovek će osvojiti Zemlju, osvojiti prirodu i sam će postati Bog. Ovo se priča u svakom masonskom hramu. Svako tajno bratstvo, svako tajno društvo propagira tu lucifersku filozofi ju. To je u stvari ideja nove Atlantide, novog svetskog poretka.

Više od tri hiljade godina tajna društva neumorno rade na stvaranju pozadine znanja potrebne za uspostavljanje prosvetljene demokratije među narodima sveta. Amerika nije stvorena po biblijskim principima već rade eksperiment društvenog inžinjeringa. Osnovni princip je kao cilj postizanja ljudske usavršenosti. Ovi drugi ljudi masoni imaju tajno društvo već veoma dugo vreme.

Masoni na nižim stupnjevima ne znaju šta se zaista događa. Tek kada prođete iznad tridesetog stupnja možete početi shvatati što se događa. Čak i kad stignete do 33. stupnja još uvek ste obmanuti jer mislite da je Sotona pozitivac. Čak i ljudi koji tako reći sve znaju još uvek su u tami jer Sotona krije od njih svoje istinske namere.Otkad je čovek shvatio da preko specijalnog i ekskluzivnog znanja dolazi do moći i sposobnosti da vlada drugima i članovi koji imaju pristup tom znanju rade u tajnosti koja doprinosi moć i autoritet nad masama koje nemaju blage veze da su rođeni u visoko organizovanom sistemskom društvu u kojem se ograničavaju radi ispunjenja njihovog plana. Mnogi su bili slepe žrtve pomažući održavanje ciklusa tajnovitosti i obmane dok su verovali da će i oni dobiti pristup tom znanju. Ljudi su pod uticajem čudne sile koja ih usmerava na apsurdne načine prisiljavajući ih da odigravaju uloge u bizarnoj igri obmane.

Nestaju ljudi oni ih otimaju i vrše eksperimente u cilju stvranja hibridne rase radi zamenjivanja i mi ćemo u najboljem slučaju biti robovi druge klase.

Mislim ako otkrijete tako nešto a niste svesni da postoji veća moć što je Isus Hrist koji ima mnogo bolji plan onda bih i ja bio krajnje depresivan.

Vidim da živimo u napetom vremenu i strašno lude stvari će se odvijati. Fenomen otmica je ogroman, globalni i pojavljuje se s velikom frekfencijom ali se za sada vrlo uspešno zataškava.

Moram samo jos jednom da se vratim na genijalce- izuzetne umove koji su dali neprocenjiv doprinos covecanstvu  u raznim oblastima ( Nikola Tesla, Leonarda da Vinci) .Oni su imali svoje demone koji su njih pretvorili u genijalce kada su ih potpuno 100% zaposeli. Mi obicni smrtnici koji potpadnemo oko 50% pod uticaj demona cinimo pogreske i lose stvari zbog kojih se kasnije kajemo. Nas um nije genijalan te uticaj demona dobijamo samo kao ono zlo u nama.Genijima demoni podaruju moc saznanja. Vrlo zgodno je sada uporediti vanzemaljce i demone sa genijalcima.

Mislite da sam zaboravila posle ovolikog pisanja na sukube. Ne, njih sam ostavila za kraj. Zene vestice,demoni jednom recju zlo???

U srednjovekovnim legendama, sukuba (ili sukubus, lat. succubus, succubi; od latinskog succubare što znači „ležati ispod“) je ženski demon koji zavodi muškarce (pogotovo monahe) u snovima, navodivši ih na seksualni čin. Sukuba crpi energiju iz muškaraca, tako da se ovi ne mogu suzdržati, često do tačke iscrpljenosti ili čak smrti. U predanjima, sukube su bile Lilit, Lilin i Rusalka.
Po Malleus Maleficarum, sukubus skuplja seme muškarca kojim inkubus kasnije oplodi drugu ženu. Smatralo se da su deca nastala na ovaj način podložnija uticaju demona. Ovaj vesticiji zakon o kome sam pisala i koji je ukinula Marija Terezija jos jedna je glupost rodne diskriminacije. Zene su slabe podlozne demonima i da nije muskaraca da ih odbrane od zla cinile bi drugima ( citaj njima muskarcima) lose stvari. Zato su spaljivane, a i dan danas se demoni isteruju sirom planete pa i u Srbiji - iz devojaka i zena naravno! Jedino zlo koje cine zene JE  to sto su sposobnije da DA VIDE I SHVATE ZIVOT OKO NAS!
MUSKARCI MISLE DA SU JACI POL I IDU KROZ ZIVOT KAO DEMONI (GENIJALCI) ILI POSEDNUTI ONIH 50% PA CINE POLA DOBRO POLA ZLO! KAPIRATE????

S KIM SI ONAKAV SI

S KIM SI ONAKAV SI ! PARTNERI POSLE MNOGO ZAJEDNICKIH GODINA LICE JEDNO NA DRUGO, DECA SE UGLEDAJU NA RODITELJE, KOMSIJE NA KOMSIJE, PRIJATELJI NA PRIJATELJE. KUCNI LJUBIMCI NA GAZDE....BOGAT SA BOGATIM ,POZITIVNI SA POZITIVNIM....
Potpuno logicno i povezno.Verovali ili ne, ako se družite sa punijim ortacima, veća je verovatnoća da ćete i sami nabaciti kilograme. Izraženo brojkama, ako imate gojazne prijatelje, za 57 procenata je veća verovatnoća da ćete i sami patiti od viška kilograma. Takođe, kada se vaša lepša polovina ugoji, raste verovatnoća da i vi nabacite kilograme, ali je ona nešto manja, 37 posto.
Psiholozi ovaj efekat objašnjavaju time da što više nešto gledamo, to nam postaje prihvatljivije. Ako su nam u okruženju gojazne osobe, postaćemo tolerantniji prema debljini i kasnije će se probuditi alarm koji kaže da je vreme da smršamo. Zato, pazite sa kim se družite.S kim si takav si, istina je veća nego što možemo da zamislimo. Je li vam se ikad dogodilo da ste imali ideju, podelili ste je s drugaricama i rodbinom. Komentari? Jesi luda… to neće uspeti… Vaša reakcija – sumnja.. odustajanje od svojih snova…Ako vam jos nije jasno razmislite. Kada ste okruzeni negativnim ljudima osecate se lose. Suprotno je naravno i vasa radost kada ste u pozitivnom okruzenju.Kada trazite partnera za ozbiljnu emotivnu vezu obicno izaberete bar priblizno nekog slicnog vama. S godinama ako veza funkcionise kako treba vase "srodne duse" prelaze i na telo te pocnete da licite jedno na drugo bukvalno. To su one prave kompletne duge veze, srecan brak u potpunosti.Drugi je slucaj sa decom. Roditelji su deci uzor i to je uredu. Medjutim, zbog celokupnog drustva roditelji pruzaju cesto losu i negativnu sliku  o zivotu uopste. Zato je danasnjoj deci jako tesko da postanu dobre i odgovorne osobe. Ako su roditelji dobar primer pravih vrednosti i deca to prihvate za svoj model ponasanja na zalost vrsnjaci i okolina ih nece primiti u svoje okrilje. Steta jer je uvek bilo vazno i z koje si porodice - takav si i onda te svi prihvataju  uskladu sa tim. Danas je velika razlika izmedju onoga sto bi trebalo i onoga sto jeste. Narocito ako je porodica u pitanju. Sve su vece razlike izmedju bogatih i siromasnih, a podele na  osnovu, verskih, nacionalnih, politickih (cak i seksualnih opredeljenja) su vece nego ikad. Pa ko sad na koga da se ugleda????Svakako da treba da biramo društvo i da izbegavamo “loše prijatelje”. Ipak, ima situacija kada to nije moguće i kada smo prisiljeni da provodimo vreme sa osobama koje nam očigledno “idu na živce”. Tada je jedino što možemo da uradimo sledeće: da steknemo i uvežbamo toleranciju, saosećanje sa drugima, opraštanje, unutrašnji mir, spokoj – te dobre osobine će sigurno smanjiti stres i zaštiti naše zdravlje od lošeg uticaja koji na njega imaju loši prijatelji.
Kada se naše mišljenje, ideja ili želja poklapaju sa onim što misli naše okruženje, mozak će učiniti da se osećamo dobro. Međutim, ako se projekcije našeg mišljenja, ideja ili želja razlikuju od našeg okruženja, aktivira se deo mozga koji se inače “pali” kada osećamo bol (prednja insula), i stvara nam nelagodnost. Kada se to dogodi imamo mogućnost da uradimo jednu od dve stvari, kažu istraživači.
A: da se pretvaramo da se slažemo sa drugima, a zapravo da ostanemo na svojim uverenjima
B: da uskladimo svoje misli sa onima iz svog okruženja, pri čemu će se i mozak aktivno menjati, to jest prilagođavati
Opciju B koristimo češće nego što mislimo, potvrđuju rezultati istraživanja. Mreža u našem mozgu (koja uključuje medijalni frontalni korteks i prednju insulu) nadgleda “greške” u našim odnosima sa ljudima. Mozak se aktivira u trenutku kada dođe do neslaganja mišljenja između nas i onih sa kojima se “nadmudrujemo” i najavljuje napor koji ulaže da smanji postojeći jaz. Jedna studija pokazala je kako ova mreža postaje aktivna pre nego što ljudi promene svoja najdublja uverenja, kako bi se podudarala sa uverenjima koja se spolja pretvaraju da slede.
Čak i ako imate brilijantnu, inovativnu crtu u sebi, onu koja može da promeni svet, postoji bojazan da biste mogli da napustite svoje “napredne” ideje, promenite svoja uverenja i predate se pesimizmu ako ste u okruženju ljudi koji će vas vući na dole. U suprotnom, ako se okružite optimistima, energičnim preduzimljivim ljudima, koji teže uspehu, rado ćete i vi promeniti svoja razmišljanja i postati uspešni kreatori svog života.
Ako vaše okruženje može da menja vaše misli, ideje i želje to znači da može menjati i vas u celosti. Kada birate ljude kojima želite da budete okruženi, vi birate i osobu kakva želite da postanete. Zato, birajte mudro.
Ispostavilo se da prijatelji imaju oko dve trećine zajedničkog genetskog materijala, a otprilike toliko sličnosti imaju i bračni partneri.
Razlog za to je, kažu stručnjaci, što sa ljudima sa kojima se družimo delimo i neke karakteristike - na primer, odrasli smo u sličnoj ekonomskoj situaciji, imamo sličan nivo obrazovanja…
Drugo objašnjenje je da ljudi formiraju prijateljstva u okviru sličnih društvenih okruženja. To znači da smo, recimo, išli u istu školu sa prijateljima, da živimo u istom mestu ili u istom kraju grada… Da li individalci aktivno biraju da budu okruženi ljudima sličnim sebim ili je to zaslužno socijano strukturiranje, koje utiče na sve nas?
Ipak dokazi pokazuju da, uz dužno poštovanje prijateljima, to većim delom zavisi od socijalni struktura.
Takodje kad birate kucne ljubimce jako je vazno kako ih izaberete ( da li osetite neku vezu cim ga ugledate) ili kupujete "trendi" ljubimca sveta radi. I da. Vas ljubimac bice vas odraz jer oponasa vase ponasanje. Zato vodite racuna da vas ne obruka pred prijateljima. I nemojte misliti da nije vazno da i sa zivotinjom uspostavite pozitivan i dobar odnos jer to ce vam verovali ili ne pomoci i da imate bolje socijalne odnose sa ljudima.
 REALNO IMAM I JA SVOJU "MUDROLIJU" NA SVE OVO : NIJE BAS S KIM SI ONAKAV SI ( AKO SI PAMETAN  I SVOJ) NEGO SI ONAKAV KAKAV SI S KIM GOD DA SI!!!!

ARISTOTEL

SVE STVARI TEZE NECEM DOBRO - GOVORIO JE ARISTOTEL! OBECALA SAM TEKST O FILOZOFIJI. PA DA POCNEMO! ZAVISNOST COVEKA OD DRZAVE  I DRUSTVA!
Bog je oblikovao prirodu te je za idealisticke filozofe koje predstavlja Aristotel  priroda  ostvarivanje ideje dobra.  Bog je u svetu ideja zatekao modele za  sve stvari i po njima ih napravio.Ali je bog napravio gresku te je ljudima ostavio da shvate ideju drzave i pravde na primer. Ideja svrhe - ono idealno je u stvarima te stvari dobijaju ideju vlastite svrhe. Tek sam pocela a vec mi je jasno zasto je za mene filozofija potpuno nerazumljiva. Stvari- koje stvari? I one dobijaju ideju vlastite svrhe, a sve stvari teze necem dobrom??? Sve stvari teze da budu nalik dobru (Bogu) i planete kruze oko zemlje jer je krug idealan oblik,godisnja doba se smenjuju, a priroda se ciklicno (opet krug) obnavlja imitirajuci vecno trajanje. Bilje, zivotinje i ljudi  teze da nastave vrstu  u svom krugu zivota.
Bog je misljenje misljenja! Sta god to znacilo. Covek tezi da bude umeren,razuman,promisljen i da tako oponasa Boga. Cilj mu je teorijski zivot i spokojstvo.Dobar cilj i snalazljiv um  cine najvazniju vrlinu- razboritost. Covek mora da se prilagodjava promenjivom svetu koji je uvek drugaciji. Eticko i politicko znanje se razlikuje od naucnog znanja koje je nepromenljivo. U danasnje vreme ni ono vise nije nepromenljivo.Same najvise svrhe nepromenjlive su i iste za sve ljude i do njih se moze doci logikom (filozofijom). Moderna filozofija ovaj stav ipak dovodi u pitanje jer ljudi bi trebali da teze razlicitim svrhama jer je ova zajednicka svrha nepoznata??? Ljudski zivot kao takav je bez iste svrhe unapred date za sve (apsurd) i ne moze se doci do nje logikom. Ipak idealno drzavno uredjenje ne postoji iako je Aristotel predlagao kombinaciju demokratije i aristokratije? Aristotelova slika sveta koja pociva na Bogu dozivela je svoju ekspanziju u srednjem veku kad je crkva bila na vrhuncu vlasti Kasnije razni naucnici su dosli do saznanja da je Aristotel u nekim stvarima gresio pa su te greske ispravljali.Recimo Frensis Bekon je dovodio u pitanje deduktivnu metodu koja polazi od  neke ideje dobra i ocekuje da je svet sledio tu ideju zbog toga sto mi smatramo da je dobra. Promovisana je nova induktivna metoda za razliku od deduktivne - metoda iskustva.Ipak Aristotelove ideje i logika se i dalje proucavaju ,a njegove razlike izmedju etike i naucnog su i danas smislene. On je stvorio prvu filozofsku gradjevinu  u obliku rasprava  u kojima je upotrebio mnoge filozofske metode. Na njih se filozofija oslanja i danas.
Još od vajkada ljudi su isticali važnost zajednice: porodice, plemena, čopora, društva, države… Čovek u svojoj osnovi jeste društveno biće tako da, naizgled, u takvom nametanju nema problema. Ali ono što je loše je to što se pojedinac podređuje zajednici više nego što je potrebno i što se od davnih dana neguje nesamostalnost i zavisnost čoveka.
Platon je u svojoj Državi svaki čovekov korak podredio upravo državi gde je njen interes uvek iznad pojedinčevog. Srednji vek nam je nametnuo sveštena lica kao božije izaslanike koji su vedrili i oblačili u zajednicama. Vekovima je negovana zavisnost pojedinca i on je bogobojažljivo za sve pitao lokalnog sveštenika. Ili lokalnu vračaru. Maga.
Iako je danas i dalje živa religijska dominacija, mada ne kao nekad, u građanskim krugovima se stvorila jedna druga religija. Psihoterapeuti, lajf kouč treneri i ostali (pre)prodavci magle i magli koji nam kao nekad placebo prodavci skupo prodaju Ništa. Zajedničko svima nabrojanim je što svoje usluge čuvanja naših duša skupo naplaćuju, bilo direktno ili indirektno.Kad Dekart kaže mislim dakle postojim on ignoriše dotadašnje teocentričko gledišto verujem dakle postojim i kao sredstvo opstanka nudi mišljenje kao aktivnost. Mišljenje, razmišljanje i analiziranje sadržaja nas približava rešenju zagonetke života. Jer samo analitičkim pristupom možemo da razumemo svet oko sebe i sebe. To je uvek lični pristup, bez pomagača, raznoraznih autoriteta koji bi trebalo da nas vode.Nemamo moć nad bilo čime osim nad svojim mislima.Filozofija je primenjena nauka ako umemo da je primenimo. Filozofija ima duboko humanistički karakter i služi ljudima. Ako je istorija učiteljica života, filozofija je učiteljica življenja i zaštitnica. Veština je osmisliti kontekst, motiv i svoj put, a ne menjati okolinu.Po Epikuru filozofija je delatnost koja razmišljanjima i istraživanjima ostvaruje blažen život. On nas sa svojom teorijom skretanja atoma uči da čovek ne dela isključivo po nužnosti nego da pojedinci utiču na vlastitu sreću. Za Epikura se i bogovi sastoje od atoma. I čovek je skup atoma, kao i njegova duša. Duša je telesna.Polazi od Leukipa i Demokrita, od atomizma. Svet se sastoji od praznine i atoma. Atomi se kreću. Oni imaju različitu težinu i svojstva, beskonačni su, prevazilaze granice ovog sveta tako da su mogući drugi svetovi. Jedni se sudaraju i odbijaju, drugi padaju pravo, a treći koso.Smrt nas  se ne tiče jer dok mi postojimo smrti nema, a kad dođe smrt nas neće biti.
Nasuprot drugim religijama, diskordijanci odbijaju da zagovaraju lažnu ideju da u kosmosu vlada ikakav red. Štaviše, ne prihvataju ni suprotnost te tvrdnje – ni nereda ni reda nema u svetu, oni su samo u ljudskom umu, kao šabloni, matrice u koje se smešta iskustvo.
Ali nijedna matrica nije bolja od druge, sve jednako vrede i istinu nije jednostavno pronaći.
Već se iz pomenutog može nazreti da diskordijanizam nije jedno od mnogih popularnih nju-ejdž učenja, već pomalo filozofski stav, pomalo umetnički manifest, kritički osvrt kroz ironiju i način izražavanja koji kombinuje različite sfere ispoljavanja duha. Tako, dok smo u prethodnom pasusu videli da diskordijanizam jasno upućuje na Kantovu kritiku saznanja, u afirmaciji haosa i nereda uprkos svesti da oni nisu ništa istinitiji od reda i harmonije, nailazimo na hegelovsku afirmaciju antiteze nasuprot tezi i raspirivanje dijalektičke vatre između njih. Međutim, ideje diskordijanizma ne završavaju se na metafizičkim idejama, i dalje, možda možemo reći da diskordijanizam ne treba ni povezivati sa filozofskim, već pre sa praktičnim, svakodnevnim problemima čoveka. Na tom polju, diskordijanizam, potpuno u duhu vremena kada nastaje, služi afirmaciji individualne slobode, negiranju institucija i bilo kakvih pravila, a čini to kroz parodiranje crkvenih hijerarhijskih uređenja.
Ipak, najviši stepen u hijerarhiji i ovde je Papa; on ima pravo da venčava, krštava i sahranjuje, kao i da potpuno reorganizuje diskordijansku crkvu. Često se, pak, dešava da se svi slušaoci na prezentacijama diskordijazma proglase papama već prvog dana. Svaki čovek, žena i dete na zemlji jesu Papa. Diskordija se svakom Episkopu obraća direktno, ali im govori različite stvari koje onda oni propovedaju. Sve su njene reči, ipak, jednako istinite.
Dakle, prema učenju diskodijanizma, svaki je čovek ravan drugom čoveku, a pripadnost zajednici se potvrđuje kroz nepoštovanje njenih pravila. Teatar apsurda ovde postaje religija apsurda, a sprdnja i humor u službi su nenasilnog oslobađanja od stega dogmi i buđenja unutrašnjeg anarhističkog stava.
Dadističko odbacivanje ozbiljnosti u cilju jednog preporoda koji će doneti novu, zdravu ozbiljnost, u diskordijanizmu dobija drugačije ruho, principe destruktivnih manifesta kako futurizma tako i nadrealizma, tvorci diskordijanske ideje izvode iz sfera umetnosti naizgled u sferu religije, ali se ta sfera koristi samo kao metafora, materijal za parodiranje koje treba čoveka izvesti na put samnoosvešćenja i slobode, do ponovnog prihvatanja istine da je sve božansko u svetu poteklo iz njega i da sebe mora smatrati poslednjom merom svih stvari, ishodištem i začetkom svega uzvišenog.
MOZDA STE ODUSTALI VEC KOD PRVIH REDOVA. NEKADA BI H I JA TO ISTO URADILA. DANAS NAPROTIV CITAM MNOGO TOGA 'FILOZOFIRANJA' , NE RAZUMEM BAS KAO STO NIKADA NI NISAM,ALI PONESTO I SHVATIM. I SVIDJA MI SE!